U jednom malom selu u opštini Knić, živeli su Tomanija i njen suprug Vojče. U opštinu Knić doselili su se jer ih je ime jako podsećalo na Knin, za koji su emotivno vezani i o kome i dan danas sanjaju.
Upoznali su se 1995. godine u zatvoru Gnjilanu gde su bili na izdržavanju tromesečne zatvorske kazne zbog prostitucije. Bila je to ljubav na prvi pogled, kao što obično biva u tradicionalnim srpskim ljubavnim pričama. Ljubav se rodila istog trena kada su se videli u zatvorskom dvorištu, i odmah doneli odluku da će se venčati čim se nađu na slobodi. Tako je bilo.
Nakon što su bračno putovanje proveli u Karlovcu, Karlobagu, Ogulinu i Virovitici, doselili su se u selo Žunje u opštini Knić i počeli da se bave seoskim turizmom, specijalizovani za prevođenje žednih preko vode i prodaju magle.
Tomanija je svake godine rađala po jedno dete. Non stop je bila u drugom stanju, sve dok joj čoveka ne oteraše u zatvor. Svaki put kad bi videli Tomaniju, imala bi stomak do zuba i cigaretu u ustima. Nije gasila. Pričalo se po selu da voli i da popije koju domaću rakiju šećerušu. Nije ni čudo zašto je rodila onakvu decu; sinove Acu i Dragana i ćerke Natašu, Lidiju i Vjericu. Rađala bi ona još, ali Vojče zaglavi robiju.
Kažu komšije da se Tomanija to veče napila k'o letva i celu noć pevala. Šuškalo se da Vojče i ona nisu bili u skladnom braku, jer je ona po ceo dan naporno radila, kuvala, prala, peglala, čuvala decu, dok se on bavio naivnim slikarstvom i pisanjem rodoljubive poezije. Jednom su se tako strašno posvađali, da se Tomanija spakovala i otišla kod sestre u Antun, gde je bila nekoliko dana. Ni dan danas se sa sigurnošću ne zna šta se sve tamo dešavala. Jedva su se pomirili.
Vojčeta su strpali u zatvor 2003. godine. Niko u selu ne zna zašto je on tačno tamo, ali evo prođe više od pet godina kako je u zatvoru . Sigurno je nešto strašno zabrljao, čim ga tako dugo drže. Ali, od kada je Vojče u zatvoru, Tomanija je procvetala. Ostavila cigarete, više ne pije, popravila se i prolepšala. Sasvim druga žena. Priča se da ima i švalera. Niko ne zna ko je, ali seljani sumnjaju da je seoski učitelj Beli. Ali, sve što je lepo ima kraj.
Ljudi su polako počeli da napuštaju selo i da idu u grad, ili da beže u inostranstvo. Tomanija je gledala kako jedna po jedna familija napušta Žunj u potrazi za boljim životom. A ko i ne bi. Selo nije imalo struju, vodu, kanalizaciju, telefon... Živelo se kao u srednjem veku. Noću nisi smeo da izađeš napolje, jer bi mogao da te pojede Vuk. Tomanija je govorila da ona nikad neće napustiti Žunj, jer je za to selo vezuju lepe uspomene. Tu se s čovekom skućila, decu rodila, zavolela svaki kutak sela i osećala se sigurno. Nije marila za modernizaciju, struju, vodovod, televiziju, kanalizaciju ni telefon. Ali, vremenom su do nje dolazile priče kako su se bivši žitelji Žunja lepo snašli u gradu, kako uživaju i napreduju, dok ona samuje i čamuje. Posle izvesnog vremena je prelomila i odlučila da se s porodicom preseli u grad, ali to nije mogla na svoju ruku. Morala je da se konsultuje s Vojčetom.
Jedno jutro oko pet sati, spakovala se i otišla da poseti muža u zatvoru. Vojče se obradovao da je Tomanija došla u „onu" posetu, kad se njih dvoje osame i malo igraju kao u dobra stara vremena, ali ovoga puta to nije bio slučaj.
- Slušaj me Vojče. Meni je više muka da gorim sveće, 'oću sijalice, i to one štedljive. Muka mi je da me ujutru budi petao, 'oću budilnik, i to na struju. Neću više da serem u poljski vece, hoću klozetsku šolju, prculansku, i bide. Oću i veš mašinu, i to ove digitronske. Peglu na paru. Televizor. Oću i ja da gledam španske serije kao sve žene. Muka mi je više da budem seljanka. Oću bre da budem gospođa. Da nosim štikle, a ne opanke. Čarape od svilenu bubu, a ne vunene. Da jedem s escajg, a ne sa zarđalim kašikama.
- A kakva ćeš govna da jedeš?!
- Moderna. Muka mi je više od sela. Ja idem u grad. Pakujem decu i idem.
- Samo preko mene mrtvog, gusko jedna. Ti ćeš u grad. Videla žaba da se konj potkiva, pa i ona digla nogu. Ne znaš ti kakav je grad. Pun manijaka i ludaka. Ne bi ti tamo izdržala ni dva sata.
- E kada sam izdržala tolike godine u braku s ludakom i manijakom, ima da izdržim i te gradske.
- Tako znači?!
- Tako!!!
- Onda ti i ja više nemamo šta da razgovaramo. Hoću razvod.
- Uuuuuuu što me uplaši. Sva se tresem.
- A kad izađem iz zatvora ima da ti uzmem decu. Mene su uvek više voleli nego tebe.
- Malo morgen. Nećeš ti nikad da izađeš odavde. Mnogo si ti zasrao. Ima da truneš ovde do kraja života.
- Onda ću da pobegnem.
- Oćeš. Nisi ti brajko grof Monte Kristo, pa da s kašiku iskopaš tunel do slobode.
- Videćeš ti. Nismo mi još završili. Imam ja još prijatelja napolju. Nećeš tako lako da se izvučeš.
- Poljubiš me u dupe. Ne plašim se ja ni tebe, ni tvojih pajtaša.
I tako Tomanija napusti Vojčeta i preseli se u grad. Priča se da je jedno vreme provela u sigurnoj kući, jer su joj Vojčetovi pajtaši pretili. Posle se lepo skućila, počela da radi kao prodavačica cveća na groblju i započela sasvim novi život, o kome je sanjala. Priča se da se i dan danas ponekad viđa sa seoskim učiteljem Belim. Možda se i venčaju jednog dana.
Happy End
Predrag M. Azdejković
Pas koji laje, a još uvek ne ujeda
Atačmenti
- sigurna-kuca-za-tomu-nikolica.jpg / 26.26 / KB image/jpeg
Blogovi autora
- Sve bi bilo drugačije da je pismo bilo na francuskom! (81)
- Kako su gejevi od dece ukrali dugu (37)
- A od grada Beograda tabloidima 15 miliona dinara (45)
- Sise u službi umetnosti (24)
- Beogradski Prajd: Modna revija bez mode (61)
- Zašto švedska organizacija organizuje gej paradu u Srbiji? (47)
- Sama si ga birala (421)
- Satanizacija Aleksandra Vučića (353)
- Noć muzike: Vašarski koncert za široke narodne mase (76)
- Inicijativa mladih terorista (268)
- Srbija među sportskim pobedama (98)
- Inkluzivno društvo (72)
- Homofobija jer... (32)
- Mamma mia: Kad je Hari sreo Juga Radivojevića (209)
- Scenario Goran Miletić 2.0 (18)
- Počela akcija "Negujmo srbski jezik" (126)
- Krug dvojke protiv Beograda na vodi (554)
- Filharmonija ponovo jaše (387)
- Vučić, ipak zna najbolje (139)
- Erotiko moja, pređi na drugog (55)
Najnovije VIP blogeri
- Klasicna tema- Beograd, popodne i gitare
jednarecfonmoi - Fragmenti stvarnosti u opštem prividu
Hansel - Horizontala, koja ne da vertikali da se vidi
angie01 - СРБИЈА ‒ ЗАЈЕДНИЧКА ДОБРОБИТ И КАЗНА
Predrag Brajovic - Lični izbori
njanja_de.manccini - Džez kao religija
Ivan Blagojevic - Diznijev svet
jinks - ovde je nigde dobro mesto ...
Đorđe Bobić - вабомамом спојке сунчане
Черевићан - Jolene
njanja_de.manccini
Najnovije blogeri
- НАЦРТ РЕЗОЛУЦИЈЕ О ГЕНОЦИДУ У СРЕБРЕНИЦИ
Filip Mladenović - DUB PUB: A Bright New Day Is Coming
docsumann - Srbija u EU i NATO do 2030...
Filip Mladenović - DUB PUB: Woman, Hey
docsumann - DUB PUB: No Love, No Home
docsumann - ŽUTA OSA (7/24)
horheakimov - Hronologija antipatriotizma...
Filip Mladenović - Bebče siroče o tranzicionoj pravdi
Nebojša Milikić - DUB PUB:Dub From The 7th Sea
docsumann - DUB PUB: Bloody Red Blood
docsumann
Arhiva
Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana
- Muzika (3)
- Reč i slika (2)
- Hobi (2)
- Eksperimenti u blogovanju (2)
- Mediji (2)
- Zabava (2)
- Kultura (1)
- Gradjanske inicijative (1)
- Gost autor (1)
- Obaveštenja (1)
Najaktivniji autori u poslednjih 15 dana
SRPSKI / ENGLISH
INFO TV RADIO VIDEO B92.FM SPORT PUTOVANJA BIZ POSLOVI MAPE ŽIVOT KULTURA BLOG FORUM TEHNOPOLIS AUTOMOBILI SHOP MUSIC vrh strane© 1995 - 2009, B92 | Kontakt | O nama | Impresum | B92 lica | Pravila korišćenja
B92 je organizacija koja brine o zaštiti životne sredine.
Mi ublažavamo štetu nastalu zagađenjem u avio-saobraćaju i ulažemo napore da se smanji emisija izduvnih gasova.
climatecare.org