Moja Republika

Vlasta92 RSS / 09.09.2008. u 11:51

 

personalized%20our%20world.JPG

Juče sam na pitanje kako se ono zove naša zemlja, ćerci, iz najmračnijeg dela svoje svesti, punoj zaboravljenih ravnopravnih građana i naroda, sa mitskim slobodama i pravima, odgovorila „Savezna Republika Jugoslavija". Brzo sam se ispravila, pljunula i pomerila sa mesta, a srećom, mislim da me nije ni čula.

Nije da ime jedne od svojih bivših republika, koje sam menjala ne pomerajući se sa mesta, smatram za psovku, koju deca ne treba da čuju, niti izgovaraju, ali je puno toga u mojim bivšim republikama što mi izaziva salve najsočnijih psovki, koje podrazumevaju incestne, a ponekad i nekrofilske veze, pa izbegavam da se umno bandžidžampujem pred detetom, koje ide na balet i voli najviše na svetu pesmu divnu obradu Ramonesa „What a wonderful world". Neka je još.  

Ja još nisam spremna da joj objašnjavam zašto postoje ratovi, zašto se ljudi ubijaju, zašto se to ovde dogodilo, ko je kriv, zašto je likvidirana zemlja u kojoj su rasli njeni roditelji, babe i dede, i koliko je njih likvidirano da bi se na kraju došlo do onoga na čemu smo sada, a tako smo lako mogli biti i tada...

Ovo je zaista divan svet, a zubne vile i Deda Mrazovi postoje.com.

Samo sam igrom slučaja ovih dana imala u rukama više brojeva novina iz tog smutnog vremena, još uvek mirnodopskog, ali tempiranog, sa prvim barikadama oko Knina, nategnutim danima u Baniji, na Kordunu, Kosovu, sa počecima buđenja nacionalnih ala, inflacije i nestašicama benzina...

Pokušala sam da se setim gde sam se nalazila i šta sam radila u to vreme. Koliko sam slutila? Zašto nisam spakovala kofere i otišla u London? Ali, kada razmišljam o tom vremenu, imam po jednu veliku crnu rupu u sećanju, svesti i savesti. Kako se desilo da odlučim da protraćim najbolje godine svoga života okružena najstrašnijim vestima, a ponekad i izložena realnim opasnostima? Znam da su ih stotine hiljada potrošili još gore, i ne svojim izborom, ali realno, ja sam mogla da odem, ja nisam bila opkoljena, pod blokadom, bez dokumenata. Ja sam odlazila u goste i vraćala se. A nisam se borila, osim protiv ludila, nisam ni imala misiju, ona je došla kasnije. Tada sam studirala, radila po kafićima, čitala o junačkim delima plemenitoga Pantagruela i još plemenitijeg Don Kihota, tražila sopstvena ognjišta mudrosti, sticala iskustvo i, čekala da prođe.

Sva sreća, rupe su još tu, čak ih i svesno gajim, pa kada i pomislim da treba da se preispitam, vidim na kraju kviza kako mi oduzimaju petnaestak godina iz neke kutije, koju sam već gotovo bila osvojila, pa brzo pobegnem sa tog mesta. Beži bre, što ne znaš, to te ni ne boli...A ako baš moram da znam, ostajala sam zbog porodice. Mame, tate i sestre. Oni su bili moja zemlja, moja federativna republika, a ja među njima autonomna pokrajina.

Moja nova republika, sa ćerkom kao predsednicom Predsedništva sa pravom da samostalno menja puteve razvoja i koncept našeg ustavnog uređenja, hvala na pitanju, dobro je. Ali, ako nastavi ova kriza sa parama i kriminalom, nezaposlenim školovanim ljudima, krpljenjima za letovanja, cipele i školske knjige, poplavom mediokriteta koji vladaju etrom i svešću, mislim da ću tražiti da se o'cepim i odjezdim. Sigurna sam i da ću uspeti ovaj put. A to bi za Republiku Srbiju bio baš, baš veliki gubitak.  



Komentari (113)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

ipsi ipsi 21:15 09.09.2008

Sreca je

sto i da si naglas rekla SFRJ tvoje dijete bi samo upitalo...."sta ti je to, stara"....e to je lijepa strana ovog teksta. Vase dijete zivi u Srbiji i mozda ce nekada gristi se za jezik kao i vi, ali imace svoja sjecanja, srecom vrlo daleka od neke tamo SFRJ
Vlasta92 Vlasta92 06:52 10.09.2008

Re: Sreca je

Imam ja lepa sećanja na Jugu, u njoj sam provela detinjstvo, lepo detinjstvo. Ali, čovek teško da može ima lepa sećanja na zemlju kakva je bila naša 90-tih. Bila je jedna od najgroznijih zemalja na svetu. Raspadao se tih dana SSSR bez toliko grcanja, i još se par lolalnih i svetskih (Zaliv) ratova vodilo, ali takve slike i vesti niko nije umeo da napravi. Moje rodoljublje je tih dana obolelo, jako. I danas, kada kažem moja zemlja, mislim na svoje ljude. Kada bi ih sve premestilii u Ognjenu zemlju, najjužniji jug Amerike, zaleđe sveta, bio bi moja zemlja...
Malanika Malanika 23:30 09.09.2008

Ich hätte es nicht gedacht...

[/b][b]dass ich hierher kommen sollte...

Da mi je neko pricao da cu ovamo doci, ne bih mu verovala ni rec... (vrlo je slobodan prevod jedne od prvih ozbiljnih recenica koje sam naucila i izgovarala na nemackom...) A naucila sam je od svog PRIJATELJA Nemca, predivnog coveka s famoznim osecajem za engleski crni humor... -)

Dragi moji i drage moje, sto bi rekao Minimaks, ja sam tu Jugoslaviju zaista obozavala, a i sada to cinim. Kada sam spakovala kofercic i krenula iz Zagreba(gde sam studirala) u Nemacku (biti rodjen u Kragujevcu, pa ziveti u Beogradu, pa studirati u Zagrebu, pa doci i ostati u Frankfurtu znaci zaista slusati 202 i 101, poznavati Akademiju i Kulusic ali i sesirnicu Begej u Sumadiji i samoposlugu Uzor na Bubnju u Kragujevcu i. e. to be from many places, ko Highlander), mislila sam, eto mene nazad za dve nedelje. Nemacki, a i gore spomenutu recenicu sam naucila gotovo savrseno gledajuci u puno duzem od dve nedelje strasnom periodu kako mi se zemlja raspada pred ocima u dnevnicima 18h45 RTL, 1900 ZDF, 20hoo ARD i tako u krug...

A u Nemackoj sam srela puno PRIJATELJA, ljudi s velikim SRCEM, koji su zeleli da cuju sve sto sam htela da im kazem o toj Jugoslaviji, a imala sam i imam puno toga. Bili su to, a i sad su moji novi PRIJATELJI, ne poznanici, koji se nisu libili da mi pomognu, kao sto se mnogi libe u mojoj ljubljenoj SFRJ.

Uspomene me pokrivaju i daju mi cistotu i spokoj detinjstva i mladosti, bela svila mira i lepote nevinosti. Nemoc i uzas onoga sto je sledilo u SFRJ u periodu od 91. do danas stvara knedlu u grlu, crno, crveno, hladno i bezdan.

Pitali su me cesto PRIJATELJI Nemci zasto se ne vratim, mozda nesto mogu da promenim. Vise me ne pitaju. Shvatili su da sam kod njih dobro, bolje nego sto bih bila u Srbiji. Pojela bi me ta Srbija, jer ja sam volela i volim Jugoslaviju. Neugrozena i neisprljana secanja detinjstva. A njih treba da pruzite svojoj deci, u kojoj god zemlji da zive...

Pozz s bilo koje tacke ove planete,bilo kojoj tacki ove planete, ljudima dobre volje, kakvi ste svi na ovom blogu
Ja, from many places...

mikimedic mikimedic 00:53 10.09.2008

Re: Ich hätte es nicht gedacht...

Ich hätte es nicht gedacht... #Link Replika: 0[/b][b]dass ich hierher kommen sollte...

Da mi je neko pricao da cu ovamo doci, ne bih mu verovala ni rec... (vrlo je slobodan prevod jedne od prvih ozbiljnih recenica koje sam naucila i izgovarala na nemackom...) A naucila sam je od svog PRIJATELJA Nemca, predivnog coveka s famoznim osecajem za engleski crni humor... -)

Dragi moji i drage moje, sto bi rekao Minimaks, ja sam tu Jugoslaviju zaista obozavala, a i sada to cinim. Kada sam spakovala kofercic i krenula iz Zagreba(gde sam studirala) u Nemacku (biti rodjen u Kragujevcu, pa ziveti u Beogradu, pa studirati u Zagrebu, pa doci i ostati u Frankfurtu znaci zaista slusati 202 i 101, poznavati Akademiju i Kulusic ali i sesirnicu Begej u Sumadiji i samoposlugu Uzor na Bubnju u Kragujevcu i. e. to be from many places, ko Highlander), mislila sam, eto mene nazad za dve nedelje. Nemacki, a i gore spomenutu recenicu sam naucila gotovo savrseno gledajuci u puno duzem od dve nedelje strasnom periodu kako mi se zemlja raspada pred ocima u dnevnicima 18h45 RTL, 1900 ZDF, 20hoo ARD i tako u krug...

A u Nemackoj sam srela puno PRIJATELJA, ljudi s velikim SRCEM, koji su zeleli da cuju sve sto sam htela da im kazem o toj Jugoslaviji, a imala sam i imam puno toga. Bili su to, a i sad su moji novi PRIJATELJI, ne poznanici, koji se nisu libili da mi pomognu, kao sto se mnogi libe u mojoj ljubljenoj SFRJ.

Uspomene me pokrivaju i daju mi cistotu i spokoj detinjstva i mladosti, bela svila mira i lepote nevinosti. Nemoc i uzas onoga sto je sledilo u SFRJ u periodu od 91. do danas stvara knedlu u grlu, crno, crveno, hladno i bezdan.

Pitali su me cesto PRIJATELJI Nemci zasto se ne vratim, mozda nesto mogu da promenim. Vise me ne pitaju. Shvatili su da sam kod njih dobro, bolje nego sto bih bila u Srbiji. Pojela bi me ta Srbija, jer ja sam volela i volim Jugoslaviju. Neugrozena i neisprljana secanja detinjstva. A njih treba da pruzite svojoj deci, u kojoj god zemlji da zive...

Pozz s bilo koje tacke ove planete,bilo kojoj tacki ove planete, ljudima dobre volje, kakvi ste svi na ovom blogu
Ja, from many places...


*novo


Hvala ti sto postojis, normalna...
Vlasta92 Vlasta92 06:41 10.09.2008

Da, stvarno,

uvek dođi kod mene na kafu, i to ne samo zato što imam Nemecke krvi, već onako, da čakulamo...
Malanika Malanika 08:26 10.09.2008

Re: Ich hätte es nicht gedacht...

Dragi Miki, hvala, ti si - medicina....
Malanika Malanika 08:40 10.09.2008

Re: Da, stvarno,

Draga Vlasto, hvala na pozivu na kafu koji me lepo pomilovao u rano jutro. Jedna V-lastavica bi cakulala (jb, nikako da ubacim nasu tastaturu). Rado, rado, svracam ja cesto u svoje krajeve i pricam, caskam, cakulam, smejem se na JEZIKU sveeckom (izgovara se ko sto lale izgovaraju Svedska

A ja odmah uzvracam i ja pozivom, to sam vec ovim "lokalnim Nemcima" nudila - javi se i ti, kada svracas u Frankfurt, pa da ozivimo JEZIKE, SECANJA i... cisto tako, sto je lepo druziti se, vidjati se, razmenjivati se...

Lep dan svima!
Vlasta92 Vlasta92 08:46 10.09.2008

A to svakako

eto mene čim pre stignem. Možda svratim kada se budem vraćala od Hajdi. Deda joj je nešto bolećiv, pa sam odnela naše lekove. Na prirodnoj bazi su, nigde ih nema. A do tada, pijemo virtuelnu kafu.

Za sve drugare i blogere koji žive daleko od Srbije

dunjica dunjica 09:14 10.09.2008

Re: A to svakako

Za sve drugare i blogere koji žive daleko od Srbije


Hvala, Vlasta! baš mi to jutros nedostaje, mirišljava kava i pozitivan stav. Od mene prilog:

MilutinM MilutinM 09:01 11.09.2008

Re: A to svakako

Hvala, Vlasto, od gastarbajtera koji radi i na praznik dok cela Ženeva spava na jesenjoj kiši
(znaš ono: ptičje vreme)

Ja sam na


Malanika Malanika 09:15 10.09.2008

Ufff

Sto ova kafa dooobro izgledaaaaa....
A jadna Hajdi, nije bila srecna u Frankfurtu, morala da se vrati u Dörfli i da leci deku prirodnim lekovima iz Srbije...

Odoh da skuvam jednu i dva pistaca pored (nekuvana), to je RECEPAT za dobar dan.

PS. Na jednom drugom postu procitah da si sama danas - drstvance - svi na ovu dobru kafu, virtuelnu, meni normalnu ka gorcoj - kod gazdarice
Goran Vučković Goran Vučković 09:26 10.09.2008

Re: Ufff


PS. Na jednom drugom postu procitah da si sama danas - drstvance - svi na ovu dobru kafu, virtuelnu, meni normalnu ka gorcoj - kod gazdarice

Možda koji kolačić uz kafu :)

Vlasta92 Vlasta92 09:42 10.09.2008

Kako smo stigli

do ove receptualne umetnosti? Ogladnela sam i ožednela, i skuvala kafu u međuvremenu. E, baš vam hvala!



Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana