Tekst je iz najnovijeg, septembarskog broja časopisa YELLOW CAB.
Nadam se da smo svi na broju. Bilo je ovo veoma toplo televizijsko leto; sve je počelo krajnje bezazleno krajem jula, u gradskom autobusu za Batajnicu. Nema šale s kontrolorima GSP-a! Pitajte doktora Dabića šta je sa njim bilo kad nije imao markicu.
Potresena sudbinom njenog omiljenog doktora, moja luda komšinica rešila je da krene u akciju. Pošto preko leta nije bilo skupštinskih prenosa, a ni onih iz Haga, smislila je novu zabavu: besomučno je zvala sve institucije sistema i urlala satima na sirote službenice koje su slučajno podigle slušalicu. Neka malo i one zarade svoju platu, kad ja već slušam komšinicu besplatno.
Posle spektakularnog hapšenja i celodnevnih vanrednih programa na svim televizijama, (čuo sam da su neki 
urednici morali da „doleću“ u redakciju, kad im vreme nije, da bi sve držali pod kontrolom), desila nam se Olimpijada. Najveći televizijski događaj uključujući Eurosong i Svetsko prvenstvo u fudbalu. Kakav je to TV spektakl bio za pamćenje! Ja ne znam šta će da rade siroti Englezi za četiri godine da bi nadmašili samo kineski vatromet, da i ne govorimo o cremoniji otvaranja. Jedino da izvedu celu kraljevsku porodicu i odrube im glave. Znam da je to francuski izum, ali eto idealne prilike da se Velika Britanija prikaže svetu kao multi-kulti država koja poštuje i uvažava svoje komšije. Ili bar nek otcepe Škotsku, na opštu radost Šona Konreija.
Jedina stvar koja mi je upropastila gledanje veličanstvenog otvaranja jesu komentatori „evropskog lica Srbije“, od milja zvani Lolek i Bolek. Šta je sve tu moglo da se čuje! Kao da sam prisluškivao nečiji privatni razgovor u kafani. Prvo su počeli s laganim lapsusuma tipa: ovaj sportista nikad na Olimpijadi nije osvojio zastavu, da bi prešli na ozbiljnije analize. Vrhunac prenosa bio je kada Lolek kaže da je jedna učesnica „rvačica“ iz Afrike, a Bolek odgovara da uopšte ne liči na rvačicu. Nisam bio siguran da li je u pitanju seksizam, rasizam ili običan idiotizam. Eh, kad bih mogao da gledam TV kao što gledam prosečan DVD, da izaberem zvuk koji želim da slušam. Ne mora 5.1, neka bude samo originalni zvuk sa stadiona, bez komentatora. Ovako sam otvaranje Olimpijade odgledao uz muziku Stivija Vondera (period iz sedamdesetih).
I tako je počela Olimpijada. Ja sam uglavnom gledao bizarne sportove kao što su odbojka na pesku ili sinhrono skakanje u vodu. Pokušao sam da budem patriota i da pogledam fudbal, a onda su došli neki ljudi iz Obale Slonovače i razbucali nas. Toliko o mom kolektivnom patriotizmu.
Bacio sam se na onaj individualni – tenis. Po jačini zvuka koji je dopirao od komšinice shvatio sam da i ona veoma voli tenis. Jedini problem jeste bilo to što ona tenis ne gleda u direktnom prenosu, jer je u to vreme negde na Trgu republike podržava omiljenog joj doktora, nego to radi u reprizi, negde posle dva noću. Shvatio sam da je velika navijačica Jelene Janković. Pogotovo joj je bio zabavan meč protiv Cilbukove. Komšinica mi je pokupila sve najgore od svog omiljenog doktora Dabića, ništa tihovanje, samo agresija. Još samo da pusti bradu i počne da zarađuje pare po unutrašnjosti. Ja, već izmoren od vrućine i Olimpijade, imao sam toliko snage da joj preko prozora viknem da je Jelena pobedila s 2:0. Ubrzo je ugasila TV i otišla na spavanje.
I tako, dan po dan, otišla je i Olimpijada iz naših života, san svakog sastavljača programske šeme. Prosto samo puste prenos iz Kine, a kad nema prenosa onda puste reprizu i svima lepo.
Pored Olimpijade, Eurosonga i fudbala, ima još jedan veoma važan događaj za televiziju. Reč je o dodeli nagrada „Emmy“. Ove godine ta se nagrada dodeljuje po 60. put. Kad bi naši tvorci televizijskih šema bar bacili pogled na ono što se prikazuje i što dobija nagrade za TV dostignuća u ovom milenijumu, gde bi našoj sreći bio kraj.
Došlo je do smene generacija i na svetskim televizijama. HBO kanal više nije toliko dominantan. Iako su do sada bili nominovani 85 puta za svoj program, ove godine nemaju nujednu nominaciju za najbolju dramsku seriju. Serije koje trenutno drmaju svetskim televizijama, a koje mi nikada nećemo videti ili bar ne pre dva noću jesu „House“, „Lost“, „Boston legal“, „Mad men“, „Damages“ i „Dexter“. 
Najviše nominacija, 23, ima mini serija „John Adams“, dok kod humorističkih serija vodi „30 rock“ sa 17 i „Mad Men“ sa 16 nominacija. Tu su još i serije „Office“, „Curb Your Enthusiasm“, „Entourage“ i „Two and Half Men“.
Po nominacijama se može zaključiti da su ovogodišnji favoriti miljenici kritike ali ne i publike, pa kažu da će ove godine pobediti kvalitet a ne komercijalizam. Doduše, dosta serija je oštećeno štrajkom scenarista, pošto su morale da prekinu snimanje kao što su „Desperate housewives“, „Heroes“, „24“ ili „Greys Anatomy“.
Najzanimljivija reakcija na nominacije bila je ona glumice Kyre Sedgwick kojoj je drago da su sve nominovane glumice u njezinoj kategoriji (najbolje dramske glumice) starije od 30, pa se tako ruši mit da starije glumice u Hollywoodu ne mogu naći posao.
60. dodela nagrade Emmy održaće se 21. septembra u Los Anđelesu.
