O čemu se ovde zapravo radi?

Ivan Blagojevic RSS / 10.09.2008. u 12:27

 

Suzdržan do granice "učtivog namćorstva", pre svog prvog dolaska u Niš (za 55 godina svetske karijere) Duško Gojković je došavši na XXV internacionalni jazz festival Nišville, ispoljavao sumnjičavost u ideju organizatora da formu bi - bapa predstavi u tako velikom amfiteatru kakva je niška Letnja pozornica. Njegove sumnje odagnalo je skoro 4.000 ljudi koji su mu te noći  priredili ovacije kakve je do sada, po njegovim rečima, doživeo samo u Japanu.

Zatečen dodelom nagrade za životno delo (jedinom nagradom koju je ikada dobio u Srbiji!), specijalno za festival je napisao kompoziciju "Nisville jubilation" i sutradan festivalu poklonio raspisane partiture te kompozicije za kompletan kvintet, a meni lično - kratku priču sa svog prvog nastupa u Japanu pre puno godina:

Nastup je bio u jednom od najelitnijih japanskih džez klubova u kojem su nastupale bukvalno sve legende svetskog džeza.  Počastvovan pozivom da nastupi u ttako elitnom prostoru, Duško se zaprepastio kada je na zidovima kluba video uredno uramljene omote ploča i cd-a koji praktično čine njegovu kompletnu diskografiju (oko 150 naslova) koji su zauzeli kompletnu površinu zidova kluba. Pitao je menadžera kluba kako uspevaju, i kako im se uopšte isplati  da za svako pojedinačno gostovanje muzičara menjaju kompletan enterijer kluba. Odgovor je bio zapanjujući - Dušku je odgovoreno da klub tako izgleda već deset godina jer je to u stvari njegov fan klub, i da je on za njih najvažniji džez muzičar današnjice. Te večeri je upoznao gomilu svojih obožavaoca i dao veliki broj intervjua domaćim novinarima.

Vest je doprla i do ovih krajeva, i već prilikom prvog sledećeg Duškovog nastupa u Beogradu, sačekala ga je novinarka uglednog lista sa molbom za intervju i gomilom bezveznih pitanja od kojih je jedno ostavilo Duška bez teksta, a doslovno je glasilo: "Vi ste izuzetno popularni u Japanu, opšte priznati u celom svetu, pa kako to da dosad niste ništa snimili".

Hijerahija vrednosti se negde zagubila u vremenima tranzicije u svim zemljama postkomunističkih sistema, ali je Srbija svakako otišla najdalje. Hiperprodukcija medija izbacila je na površinu i novinare koji su u vremenima između izbornih

Ivan Blagojevic i Dusko Gojkovic
Ivan Blagojevic i Dusko Gojkovic
ciklusa bili prinuđeni da se bave kulturom.

Pomenuo sam Dušku da na koncert Rozenberg tria dolazi ambasador Kraljevine Holandije u Beogradu, i on mi je iskreno "priznao" da se njemu to nikada nije dogodilo. Da apsurd bude veći, ostale članove njegovih multietničkih bendova su posle koncerata širom sveta, po pravilu sačekivali ambasadori njihovih zemalja (i vodili ih na večere) a on kao lider benda je ostajao sam sa organizatorima.

Pomislio sam, koliko tužnih velikana ove zemlje nakon svojih nastupa širom sveta preispituje svoju povezanost sa zemljom koju predstvalja.

Duško je otišao a u Niš je, u pratnji Rozenberg tria stigao ambasador Kraljevine Holandije Njegova Ekselencija Ron van Dartel. Strpljivo je sačekao sa polaznicima gitarskog workshopa (koji je tog dana držao Stohelo Rozenberg) da predavač i članovi tria (inače, pripadnici nacionalne manjine Roma u Holandiji) posle zgusnute satnice (press konferencija, sređivanje u hotelu)  stignu u salu Simfonijskog orkestra sa polusatnim zakašnjenjem, a zatim i otpratio skoro kompletno predavanje velikog gitariste džipsi swinga.  Zatim je te večeri skratio zvaničnu večeru sa gradonačelnikom Niša, da bi na vreme zauzeo svoje mesto u publici, pažljivo otpratio kompletan koncert i reakciju publike, a zatim po završetku nastupa muzičara iz zemlje koju  on predstavlja u Srbiji - strpljivo sačekao da umetnici daju intervjue u garderobi i na kraju, oko jedan sat po ponoći, odveo ih na večeru u obližnji restoran. Rano ujutru je otputovao u Crnu Goru da prisustvuje  koncertu Rozenberg tria  u Herceg Novom.

Rosenberg trio
Rosenberg trio

Teško da bi bilo koji naš ambasador širom sveta ispoljio ovoliko energije i poštovanja prema umetniku iz svoje zemlje, a još teže prihvatio saznanje da je u hijerarhijskom sistemu vrednosti - daleko ispod umetnika čijem nastupu prisustvuje. O istorijskom mestu "državnog službenika na privremenom radu u inostranstvu" naspram besmrtnosti umetnikovog dela - da i ne govorimo.

Političkim kadroviranjem, stručni kvaliteti, poštovanje i poznavanje kulture nisu presudni kriterijumi za mesto prvog čoveka svoje zemlje u inostrantvu. Političari su postali zaslužniji građani od najvećih umetnika svoje zemlje. Svaka gradska vlast se više obraduje dolasku lokalnog tajkuna i eventulanoj šansi da unovči gradsko građevinsko zemljište, nego svečanom prijemu zaslužnih umetnika.

Mediji, pak, vođeni svojim povezanim interesima zdušno su se dali na stvaranje medijskih zvezda od političara besomučnim talk show emisijama, pronalazeći u njima "neiskazane umetnike" koje je samo zauzetost njihovom brigom za opstanak naše duhovnosti sprečila da ispolje svoju sopstvenu.

Duško Gojković se posle nekoliko dana javio sa izlivima zahvalnosti između kojih je provejavala nostalgija za ponovo pronađenom otadžbinom.

Da, naravno, pohvalio je i niške novinare da su izuzetno obavešteni o njegovoj karijeri, pa i o nekim detaljima koje je i on već zaboravio. Jedan od izveštača sa Nišvila bio je i Zoran Ćirić - alias Magični Ćira koji je u članku "Nišvilski festivalski bluz" u  "Politici" od 19.08. (detaljnije na http://www.nisville.com/) zapisao da je "Duško Gojković, praćen izuzetnim muzičarima, mlađanoj publici održao istorijski čas na temu: ‘O čemu se zapravo u džezu radi?'"

    Ivan Blagojević, nedemokratski izabrani gradonačelnik Nišvila

Atačmenti

  • 1.JPG / 27.51 / KB image/pjpeg
  • 2.JPG / 34.93 / KB image/pjpeg
  • 3.JPG / 28.16 / KB image/pjpeg
  • 4.JPG / 39.88 / KB image/pjpeg


Komentari (17)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

ne.nevena ne.nevena 12:52 10.09.2008

kakvi novinari, takvi ambasadori

ili bolje reci: kakva zemlja, takvi novinari i ambasadori. to je sramota, zaista.
preporuka.
haylee haylee 13:05 10.09.2008

odlican tekst

bilo bi lepo da izadje i u 24 sata, ili da jednostavno bude javno dostupan i van cybersveta.
crossover crossover 13:08 10.09.2008

The Golden Eight

Teško da bi bilo koji naš ambasador širom sveta ispoljio ovoliko energije i poštovanja prema umetniku iz svoje zemlje, a još teže prihvatio saznanje da je u hijerarhijskom sistemu vrednosti - daleko ispod umetnika čijem nastupu prisustvuje.


Ovo je poenta!
Ivane, velika preporuka.

Za one koji možda ne znaju, Duško Gojković je svirao sa Majlsom, Dizijem, Geri Maligenom, Klark Terijem, Soni Rolinsom, Barni Vilenom ...............
adam weisphaut adam weisphaut 13:12 10.09.2008

Pozz; Ivane

i čestitam Vam na tome što ste istrajali u poslu koji je gotovo ravan borbi sa vetrenjačama.
AlexDunja AlexDunja 14:47 10.09.2008

Re: Pozz; Ivane

adam weisphaut
i čestitam Vam na tome što ste istrajali u poslu koji je gotovo ravan borbi sa vetrenjačama.

pridruzujem se cestitkama.
dobro je da ste medju nama.
Jelica Greganović Jelica Greganović 16:28 10.09.2008

Pozdrav direktore

i dobrodošao na blog.
Jelica
bladerunner92 bladerunner92 19:33 10.09.2008

Aplauz

i sve cestitke...
odavno se nisam ulogovala ovde
Mića Marković Mića Marković 23:13 10.09.2008

diplomatija

Tokom gostovanja u inostranstvu / koja su u odnosu na Duška naravno skromnija/,samo jednom se dogodilo da je koncertu prisustvovao naš ambasador. Bilo je to početkom osamdesetih na Kubi. Ne verujem da bi se to dogodilo, da nisu u pitanju bili Dani kulture tadašnje SFRJ, pa je valjda čovek po službenoj dužnosti morao da bude prisutan.
A kako te stvari funkcionišu možda je dobar primer gostovanje Džo Zavinula u Beogradu. Austrijski ambasador ne samo da je bio na koncertu, nego je Džoa sačekao na aerodromu i dopratio ga do hotela, trudeći se da mu bude na usluzi. Ovo pišem, jer sam bio zamoljen od ambasadora da budem sa njim na aerodromu, kao i da Džou tokom boravka budem na raspolaganju, što mi je bilo posebno zadovoljstvo.
Veče uoči koncerta proveli smo na jednom splavu na Savi, gde je Džo malo i svirao sa jednim lokalnim bendom.
I da završim sa jednim istinitim dogadjajem na tu temu.
Kada je negde početkom sedamdesetih Zagrebački gudački kvartet gostovao u jednoj zapadno-evropskoj zemlji, ambasador je priredio koktel, i tom prilikom rekao: "Dobro je da naši kulturni radnici gostuju u raznim zemljama. Samo naši uvek gledaju da uštede..Zašto ste samo četvorica"!!!


Goran Vučković Goran Vučković 00:21 11.09.2008

Re: diplomatija


Kada je negde početkom sedamdesetih Zagrebački gudački kvartet gostovao u jednoj zapadno-evropskoj zemlji, ambasador je priredio koktel, i tom prilikom rekao: "Dobro je da naši kulturni radnici gostuju u raznim zemljama. Samo naši uvek gledaju da uštede..Zašto ste samo četvorica"!!!

Mora da je neposredno pre toga čitao Majstora i Margaritu - odmor za članove udruženja proleterskih pisaca :)))
Jelica Greganović Jelica Greganović 00:41 11.09.2008

Re: diplomatija

Sumljam da je uopšte čitao.
Goran Vučković Goran Vučković 00:44 11.09.2008

Re: diplomatija

Sumljam da je uopšte čitao.

I ja isto - ali me podsetilo na one vikendice koje su članovi udruženja dobijali na korišćenje :)
Ivan Blagojevic Ivan Blagojevic 15:16 18.09.2008

Re: diplomatija

Poštovani Mićo,
Zanima me da li Vas je Ministarstvo kulture do sada uvrstilo na listu dobitnika nacionalnih penzija, i da li još uvek nastupate, s obzirom da u medijima nema nikakvih informacija o tome. Hvala na odličnom komentaru i zavidim Vam na boravku u Havani - sa ili bez ambasadora.
KRALJMAJMUNA KRALJMAJMUNA 07:34 11.09.2008

Sumljam da je to pandam

Zahvaljujem se Ivanu Blagojeviću na lepom tekstu o mom kolegi Dušanu Gojkoviću.
Skoro bio lep koncert u Pozorištu na Terazijama, svirao sa klinicima muzičarima. I to mi se baš dopalo. A klinci bili srećni do neba.

A sumljam me podsetilo na još jednu omiljenu reč koju stalno čujem - pandam.

Ovo Moj kolega je daleko od istine. Ali nije da nije. Kao klinac sam slušao Duška Gojkovića, ali mi se čini da je tada ('60-'70) bio prilično pominjan u medijima (Politika, BORBA).
marco_de.manccini marco_de.manccini 18:36 11.09.2008

sve je to razumljivo

dushko je otishao iz zemlje pre hiljadu godina (pedeset i neke), kad josh nije imao ni 25 godina. ne duguje nishta nikome u srbiji i ne mozhe se upotrebiti nizashta.

kad bi bar svirao neke kvazi-etno stvari mozhda bi mu se uspeh i mogao oprostiti. ali on svira tamo neku crnachku muziku. davis, getz, gillespie? ko su oni? pa ni oni nikad nishta nisu snimili.

macak92 macak92 05:46 12.09.2008

Bravo za tekst

To sto se dogadja Dusku bi bio apsurd da se ne radi o zemlji Srbiji. Ovako... sve je manje vise normalno-naopako.

Pozdrav Ivanu i svaka cast na istrajnosti u organizaciji Nisville-a. Nisville je jedna od nekoliko stvari koje mi nedostaju od kad sam se odselila iz Nisa.
macak92 macak92 05:50 12.09.2008

Pomoc "prijatelja"

Svaka gradska vlast se više obraduje dolasku lokalnog tajkuna i eventulanoj šansi da unovči gradsko građevinsko zemljište, nego svečanom prijemu zaslužnih umetnika.


Uz ovo mora da ide sifra:"Smiljko 2004"
Ako se ne varam, tada su neki muzicari svirali za DZ iz protesta, jer gradska vlast nije htela da pomogne organizaciju Nisville.
dusanj92 dusanj92 17:23 18.09.2008

Samo napred

Zivim u Americi mnogo dugo, i jedina muzika koju volim i slusam je Jazz i Blues. Tu sam na izvoru i lako mi je da vidim sva imena na koncertima. Za Duska Gojkovica znam oduvek jos od njegovih ranih dana u Nemackoj. napravio svetsko ime u Jazz svetu, i kao sto obicno biva cenjen je svugde samo ne u svojoj domovini.

Sto se nasih ambasadora i konzula tice verujem da bi bili prvi na koncertu gde pevaju Ceca, Karleusa i sl.

Za Jazz festival u Nisu nisam znao. Velika je to stvar za Srbiju i nadam se da istrajete, i uspete da ga odrzite. Ja retko putujem u rodni kraj ali nadam se da jednom prilikom usped da prisustvujem i vasem festivalu.

Posebno mi je drago da vidim da ste imali kao goste Rosenberg Trio. Gypsy Swing je jedna od mojih ljubavi a Rosenberg Trio su najveci majstori tog zanra u Evropi. Stochelo je vec dve decenije nekrunisani krlja Django stila. Danas tu titulu bi mozda preuzeo mladi rodjak Jimmy Rosenberg da se nije odao drogama i lakom zivotu. Jimmy je pokazao svoj talenat kada imao samo 11 godina i proglasen pobednikom na Django festivalu u Parizu. To je kao da je neki klinac od 11 godina osvojio Zlatnu Trubu u Guci, sto je nezamislivo.

Za buduce festivale obavezno morate da pozovete i ostala imena Gypsy Swinga kao Dorado Schmitt, Romane, Tchavolo Schmitt, Fapy Lafertine, Latcho Drom, Robin Nolan .....

U gradu gde ja zivim imali smo mali Gypsy Swing Fest pre mesec dana. Odrzava se na farmi i ima malo posetilaca ali atmosfera je domaca. Dva dana druzenja muzicara i publike. Sa svima moze da se sedne poprica, popije pivo ... Ja sam to malo opisao u svom blogu Midwest Gypsys Swing Fest ima tu i video snimaka pa pogledajte.

Puno srece od jos jednog Duska


Ovo je lokalni bend Harmonious Wail sa gostom na gitari Alphonso Ponticelli iz Chicago. Izvode rusku cigansku pesmu "Ochi Chornie". Svira se u ambaru na farmi. Publika sedi na balama sena, svetlo slabo pa to utice na kvalitet snimka.


Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana