borba za egzistenciju

Ljudi se na razne načine, veoma domišljate bore za egzistenciju. Nedavno sam uočio jedan interesantan, al nažalost ne i tako redak primer dok sam šetao gradom. Video sam komšinicu, mladu, lepu, zgodnu čiji roditelji nisu u baš zavidnom materijalnom stanju, možda i jesu ali za gladnu decu Afrike. Ona je onako sva lepa i doterana krenula na faks, mada je njena garderoba više odgovarala za apsolventsko veče, koje sigurno neće ni videti. Izlazila je ona namontirana i odevena oskudno, pa čak i u poređenju sa striptizetom. Njena haljinica toliko kratka da prosto mami poglede koji nju ispunjavaju i do kojih joj je više stalo nego do ispunjavanja sopstvenog indeksa. Dok ona prolazi centrom grada svi su zapanjeni i blenu u nju da čak do izražaja ne dolazi ni njene brendirane krpice kao što su Brada, Gucha, Ajmani i ostale marke koje može da priušti sebi. Kad sam već kod dotične moram da pomenem i njenu šminku ili da se preciznije izrazim fasada. Bez te fasade sad ne može ni do radnje. Prve ozbiljne poteze maskarom, senkom, karminom načinila je sa dvanaest leta i to sa prilično lošom i nekvalitetnom šminkom koju je kupila od ušteđenog džeparca za užinu, kako nije mogla više da čeka da se nagomila keš za kvalitetniju šminku. Taman je ubila dve muve jednim udarcem, skinula je višak kilica i uložila u sebe. Posle dugogodišnjeg tretiranja, bolje reći maltretiranja lica sa tim smećem upropastila jedan od svojih glavnih aduta. Sada je preko potrebno cela tuba pudera kad ide negde, al opet neka bude srećna jer bar nije morala na časove vajanja, gletovanja i malterisana. Sada se oskudno obuce za predavanja koje je naravno smara, pa mora da ga napusti u potrazi za mestom koje više odgovara njenoj garderobi jer je ipak jednostavnije uskladiti mesto garderobi nego obrnuto. Naravno nađe se uvek neka koja je slična ili bolje reći ista kao dotična. Zaboravili smo šta je to originalnost jer kroz grad nam prolazi gomila klonirane mase, kao da su izašli iz fabrike sa pokretne trake. Njih dve kad se tako srede za jutarnje predavanje obavezno moraju da prekrate fakultetske muke i da popiju po kaficu, ako su u kešu, a ako ne onda samo vodicu neku. Tako opet završe praznog želudca jer su bez dinara, al gutaju pogledom „poslovne ljude“ koji su tu svratili na pauzu za doručak, ručak ili šta već. Možda su i oni lažni kao i one, to ne znam, al ako se ispostavi da je tako curiće maskara na sve strane. Tako ona gradom ide sređena parajući nosom oblake iznad sebe. Glumi nedostižnu ribu čiji je mozak modifikovan glupim američkim i drugim filmovima, španskim i sličnim serijama kao i drugim emisijama koje promovišu bogate, poznate i slavne. Ona je odlučila da se više ne muči u životu, ali opet i da se ne zaludjuje sa bingom i ostalim igrama na sreću. Zašto bi se mučila i studirala kad lepo može da sedne u kafić i da naruči kafu i instant sreću u kesici. Želi da bude neko i nešto kao neki džet set, ovo-ono, a ljude slične sebi pljuje i vređa i zgražava ih se kao da je zaboravila da će se nakon paradiranja centrom vratiti u svoju malu sobicu, sa žutim tapetama i vlažnim zidovima. Ko je ona ustvari, ne zna ni sama. Leži na svom starom kauču dok je bocka feder koji je izleteo iz svog ležišta, ona može da se uporedi sa tim federom. Tako dok leži gleda smeće koje se servira na malom ekranu malog televizora i mašta da je u nekom dnevnom boravku od sto kvadrata, zavaljena u kožnu masažnu fotelju i da gleda u plazmu. Ovako samo može da gleda praznu kutiju plazma keksa na stolu i za početak da mašta da je puna, pa kad joj mašta postane realnija, možda joj i stvarnost bude idealnija. Njen dan se svodi na šetnju po gradu i promovisanju svog lepo oblikovganog, zategnutog dupeta i dugih lepih nogu, a kad se vrati kući pada u bedak ili se prepusti brzaku mašte, koji će je navuči na neku stenu i zazbiti joj glavu. Njena promocija joj je vrednija čak i od njenog zdravlja, zdravlje može da čeka, al sad mora brzo da prodje kroz klizavu ulicu jer joj je hladno u letnjoj garderobi. Ulica je klizava, al kroz život ne prolazi baš tako glatko. Dok galopira gradom izbegavajući faks, pitam se da li misli na svoje roditelje koji su krv pustili dok nisu zaradili da joj plate taj fakultet. Za neke ljude obrazovanje je nepotrebno, za neke neophodno, a za neke uzaludno. Njene omiljene obrazovne emisije su grand show, španske, meksičke i slične serije crne televizije ružičaste boje. Od muzike sluša house, r’n’b i narodnjake jer kako mediji promovišu to je sada in, k’o za pojedine auto na plin. Ta muzika je uzela maha i slušaju je široke narodne mase, pa je najveća verovatnoća da će na takvim mestima naći nekog bogatog tatinog sina koji je izašao da se malo bahati i razbacuje. Tako ona završi sa njim u kolima u nekom šumarku i bude joj divno to vece, a sutradan kad mu se javi dobije šamar razočarenja, jer je njena ljubav jedina malo više popio i mrljao ko zna čega pa se ne seća najbolje šta je bilo, a ni koja je od onih pet sinoć po redu bila mala sirotica. Ništa, šta da se radi idemo dalje nije sve izgubljeno večeras je subota i ima još prilike za popravni, al bar neka bude srećna što je živa stigla kući i što se pijani, nasnifani sinčić tatin u rozoj majčici sa cirkonima nije slupao negde. Subota i divno veče, taman ima priliku da obuče novu suknjicu što je kupila kod Ćija u tržnom centru. Šeta sa svojom drugaricom sa sličnim prihičkim problemom i merka masu po kafićima u LT-u, ulici Modene, Zmaj Jovinoj i komentarišu, ko šta pije ko šta nosi, ko ima na stolu najbolji telefon. Redovno kad prodju kroz centar slože facu kad vide nekog sa limenkom piva ili još gore krmačom. Tu istu krmaču je kupila tati pre nego što je izašla, a sebi i drugarici po fraklić baltik vodke i frutela djus, a ovde glumi neki ugled i vredja stvari koje voli ili bar mora da ih voli. Tako ona te lepe subotnje veceri se uputi u neki, kako bi ona rekla extra ili full klub u potrazi za pravim u gomili lažnjaka. Para jedva za vodu i potrebno je naći nekog ko može da finansira neki bakardi, tekilu ili tako neko piće na koje je „navikla“. Merka masu, ovi što piju jelen, lav i slična domaća piva su u startu eliminisani iako su neki od njih popili i po deset komada istog piva. Hajneken, Bavarija i slični imaju prolaz, a da li je unutra pivo ili flašica u koju su natočili vodu i šetaju je klubom ona ne može da odredi. Startuje je neki mali razbacani pališa koji misli da je osvojio klub zato što je kupio flašicu skupljeg piva i lažno predstavlja kako on kao ima, a kad bi mu ona tražila gutljaj skenjao bi se jer je unutra voda. Međutim kad je posle izgubljenih pola sata ona skontala da mali neće da časti i da hoće hleba bez motike ona se uputi dalje onako suvih usta. Šetala je klubom, malo đuskala, vrckala kad ono joj neko priđe sa leđa i obgrli je oko struka. Prvo što je zapazila to je sat, skup i lep i odmah joj je laknulo. Ona i drugarica konačno su dobile adekvatno društvo iako je onaj mali bio adekvatnije, al to je sad prošlost. Ubrzo stigne i prva tura, druga tura i tako redom dok se njih dve trljaju guzama o njih i onako glupo i odvaljeno cerekaju. Fajront, šta sad, malo kruzing po gradu pa kućici u realnost iz fensi kluba i metalik sivog džipa. Sva sreća nije ponovila grešku od petka, bar ne još uvek. Razmenili se brojeva i dogovore se da se čuju sutra za neko piće predveče. Nije ni naslutila da je naletela na lika kome je dosta tih očajnica sličnih njoj i koji želi da je baci na mali testić za koji je njen mozak isuviše ispran i mali. Dogovore se oni tad i tad, tu i tu da oni dođu po nju i drugaricu. Stižu likovi peglicom i obučeni u stvari iz njenog omiljenog butika, gde ostavlja najviše para, takoyvani ći šop. E sad ili su se sinoć maskirali kao i one ili su se sad maskirali da ih stave na probu. Njima je bliže ono prvo jer imaju već dosta iskustva. Tako da su zauzele stav i uzigle nosiće i bile iz fazona kao: „mi da se vozimo u ovom i ju, vi niste normalni, bleferi jedni grozni“. U trenutku kad su se oni vratili u kola i kad joj je rekao, da je sela sad u taj krš mogla bi da se vozi u čemu poželi i da ide gde god poželi, ostala je malo zabezeknuta, al opet je mislila da su oni bleferi kao da njih dve nisu to. Posle ga je vidjala u gradu i ustanovila da je napravila neverovatnu grešku koju sebi ne može da oprosti nikako, al i dalje je ostala ono što nije, verujući da su ljudi oko nje ono što ona s’ polja vidi, pa je tako i dan danas u potrazi za pravim, a uvek je sputaju neki lažni. Šta će kad ne shvata da lažnom ide lažno.