MA NIŠTA NAS NE SME IZNENADITI !!!

Profesorka bez penzije!

Svojevremeno je kod nas postojala akcija Ništa nas ne sme iznenaditi (možda još uvek postoji, ali nisam upoznat), koja je za cilj imala, ako sam je pravilno razumeo opštenarodnu spremnost za borbu protiv spoljašnih i unutrašnjih neprijatelja, protiv prirodnih & drugih katastrofa & svega ostaloga, što bi nam se moglo dogoditi....Sećam se jedne istinite anegdote, u svoje vreme, kada je jedna novinarka objavila vest da se „ akcija Ništa nas ne sme iznenaditi „ odlaže zbog kiše...Kažu, da je ta novinarka skupo platila zezanje sa državnim organima....

Elem, svi već znaju kako je funkcionisala naša teritorijalna odbrana & civilna zaštita u proteklim godinama, svi već znaju šta nam se dogodilo sa domovinom, koju ništa ne sme iznenaditi. Uprkos činjenici da se ta akcija duboko urezala, kao uspešna-naravno, u naše pamćenje, mene nekako više zanima šta je sve ostalo od nje – kao pozitivna tekovina?

U pomenutoj akciji, pored gradjana, učestvovali su vojska, policija, vatrogasci, hitna pomoć.....dakle svi, svi mi, svi smo bili jedno, u odbrani države, gradova, gradjana...Svi smo se branili od svih i svega.

Svi, svi, svi....!!!

To je jedna divno isprepletena mreža u koju su svi upetljani, voljno ili nevoljno, svejedno! Svi sve znaju, svi se branimo kad nas neko ili nešto napadne, svi napadamo kad se branimo....pa čak i kada to nije na našoj teritoriji, nema veze. Kad je to već tako, da baš u svemu svi učestvujemo, onda je prirodno da i svi sve znamo. Tako dodjosmo i do današnjih dana.

Dobismo policiju, opštenarodnu, koja je najnarodnija na svetu. Desi se, na primer, neko ubistvo ili kidnapovanje, odmah neka od stranaka održi konferenciju za štampu na kojoj saopšti ime otmičara ili ubica, ako to već pre njih nije uradila neka medijska kuća. Ponekad se dogodi da mediji unapred znaju i ko će biti na nišanu ubica...Ponekad mediji objave i zanimljive stenograme, koji su jal službena, jal državna tajna...Odmah zatim, neka partija objavi svoje stenografske beleške. Mediji ne budu naivni, pa u toj trci sa partijama najave unapred koga će naša narodna policija privesti pravdi. Onda ti, čija su imena izašla na naslovnim stranama, preko neke turističke agencije zapale na višegodišnje odsustvo, sa ciljem promene identiteta i tome sličnog...

Eto baš pre neki dan gledam na TV-u intervju koji je obavila jedna novinarka sa jednim istaknutim članom bivše (SPS) vlasti...Čovek nije isključio mobilni, pa mu je on po principu delovanja Marfijevih zakona, zazvonio baš u trenutku kad je smislio da kaže nešto malo – umno! Novinarka, puna razumevanja, duhovito primeti "možda je Mira " (Marković, a koja druga Mira?)...a on pogleda u identifikaciju na mobilnom...pa uz osmeh (razočaravajući !), reče:“Nije.....avaj!“. Dakle On ima Njen broj mobilnog, dakle on zna i gde se dotična nalazi, ili bar u kojoj državi. Dakle dotični sa njom komunicira, a pri tom je samo potpredsednik našeg Parlamenta. Ali ne, Njega policija ne zove da im pruži te podatke o Miri, toj nevinoj profesorki, koja čak nema pravo ni na Univerzitetsku penziju i koja se krije (i pati) tamo negde (po Rusiji, kažu!), a igrom slučaja se nalazi na nekim poternicama. To našu Narodnu policiju & Jočića & legalistu Koštunicu ne zanima...Neće valjda o tome sa baćuškom Putinom, kad nam on sršava stvari oko Kosova...Ajte, molim Vas. Svi su oni deo naše zajedničke akcije Ništa nas ne sme iznenadit - Niko nas ne sme uhvatititi! (Osim nesrećnih Tolimira i Rodje, koji nisu istrgovali, blagovremeno!)

Taman zaboravih na prethodni dogadjaj, kad gore-pomenuti mostograditelj dade izjavu kako je njegov stranački prvak (poznat pod nadimkom „koferče“)bio nedavno u Moskvi, te da je tom prigodom odneo dotičnoj drugarici Miri, njegov lični prezent (poklon). Dotično „koferče“ je valjda tu primopredaju trebalo da obavi, u okviru čina pomirenja unutar jedne te iste familije. Ipak „koferče“ je to trebalo da uradi u tajnosti kako ih Ništa ne bi iznenadilo, a mostograditelj bi hteo da svi znaju da se On tom prilikom lično istakao....Naša Narodna policija & Jočić & Koštunica & ostali koju su zaduženi za akciju Ništa nas ne sme iznenaditi – Niko nas neće uhvatiti, na sve to ostadoše nemi. Ni luk jeli, ni luk mirisali ...(ne verujem baš da nisu jeli, malkice se oseća!). „Koferče“ čim dodje iz bratske nam Rusije, odmah dade demanti da on ima važnija posla u životu nego da nosi kofere ili poklone, dok mostograditelj i dalje tvrdi da mu je on uručio poklon koji treba da preda.

Hm, pa ko je u pravu? Ko laže?

Pa niko...ili bar niko od njih dvojice. Možda je bilo u pitanju ono isto koferče, koje je samo doživelo tranziciju, pa je sada postalo poklonče. Ne može žena (Hm!), pa još i profesorka da se pati tamo negde, a oduzeli su joj čak i pravo na penziju...

Stvarno nepravda!

Ako neko od njenih pročita ovaj Blog, neka joj predloži da se dobrovoljno preda (što je Koštuničin omiljen oblik komunikacije sa kriminalcima!),a zauzvrat Big Voja će joj ponuditi profesorsku penziju i besplatan pansion u CZ-u. Tako bi ona, jadnica, imala od čega da živi, Voja bi navatao još jednog optuženika.....a akcija Ništa nas ne sme iznenaditi, po ko zna koji put, bi dobila svoj puni smisao.

Mediji bi onda objavili stenograme iz istrage, partije bi pak sa svojom varijantom stenograma izašle na konferenciju za štampu, a jedino bi sve oćutali oni koji se predstavljaju kao policija ili tek, kao njen ministar. Ako poneko, tu i tamo, priupita „ pa odakle bre ljudi svima njima policijska ili sudska dokumenta..dokazi..stenogrami. Pa to (a i druga) Ministarstvo je šuplje kao sito, svuda ponešto curi?“.

Ne dragi prijatelju, nisi u pravu!

Sve je to akcija Ništa nas ne sme iznenaditi – nikoga ne smemo uhvatiti (osim ako se dobrovoljno preda).

Ne znam zbog čega, ali sad mi pade napamet, dečija igra koju smo zvali Žandari & Lopovi, u kojoj bi se podelili na jedne ili druge, pa se jedni skrivali, a ovi drugi ih kao tražili. Siguran sam da se Ministar Jočić, kao dete, rado bavio ovim skrivalicama, mada ne znam na kojoj strani?

Ma važno je da nas samo NIŠTA NE IZNENADI - sve ostalo ćemo lako!