Što se tiče radikala, nekoliko blogera pre mene je napisalo dosta o tome. Ono što mi se čini kao totalna katastrofa je što većina ljudi u Srbiji naprosto zaboravlja zašto su radikali sporni u ovoj i susednim zemljama. Koliko se sećam ekipa iz ove stranke (i simpatizeri iz nacionalističkih organizacija) negiraju LJUDSKA PRAVA, ali i VLADAVINU PRAVA. Posle ratova u okolini Srbije, bazično ispoljavanje ovakve negacije je postao govor mržnje koji je aminovala Predsednica (Narodne) Skupštine govoreći u jednoj jedinoj rečenici da je to „njihov stil“, a zatim da to „ne može da zanemari jer je za njih glasalo toliko puno ljudi“. Setimo se Nikolićeve izjave da će on „proveriti“ presude i „videti da li su ti ljudi zaista krivi“. Ovo je najbolji primer kako „demokratski radikal“ doživljava vladavinu prava. Odnos prema jednakosti građana, naročito onih koji imaju ne-srpske krvi/prezimena je dobro poznat. Da, bilo drugačije retorike tokom predizbornih kampanja u poslednjih godinu dana, ali i sam Nikolić je priznao da je to bila kampanja i pokušaj osvajanje više glasova. Za svakog pristojnog građanina Srbije treba da bude sasvim irelevantno da li je ideju za „šminkanje“ radikala tokom izbora davao Šešelj ili Nikolić.
Ono što treba da bude bitno je da svaka od dve i po strane (SRS, Nikolić i povlačim-se-Vučić) i dalje misli da je Đinđić bio „mafijaški premijer“, da Srbija treba da bude veća nego što danas jeste, a da se to najbolje ostvaruje vojnim putem. Imaju svi oni u najmanju ruku „loše“ mišljenje o građanima i građankama koji su druge etničke pripadnosti ili im tako liči – ako ne verujte pogledajte čitavu kolekciju „mišljenja“ o Ivani Dulić Marković, Borisu Tadiću, Vuku Draškoviću. Svi oni nisu tetka Cana iz komšiluka koja je pomalo vulgarna kada se svađa sa komšiniom Persom oko istresanja krpe sa mrvama kroz prozor. Oni su mnogo više, za sve (potpuno nekažnjeno) koriste medije sa nacionalnom i drugim frekvencijama i zalažu se za puno stvari koje su jednostavno ZABRANJENE i u Srbiji i u svim civilizovanim državama. Niko od svih njih se nije promenio, niti ima naznaka da će se to desiti. Glasanje za SPP ne menja suštinu onoga čemu teže. Ono što će se sada desiti je da ćemo sada imati 3, 4 ili 5 (SPS, JS, NS included)stranke kojima je glavni metod govor mržnje, negacija ljudskih prava i vladavina prava (naravno uz upotrebu upravo terminologije ljudskih prava), imaćemo DSS koja će da „mjauče“ dok čopor laje, ali i uplašenu DS koja će da ćuti „da ne bi izgbuila glasače“ sa totalno promašenom idejom da je najbolje da sve ignoriše ponavljajući mantru „I Kosovo i Evropa“. LDP će da pokušava, ali će građani u tome videti „ekstrem“, umesto da to vidi u onima kojima „nije žao što je Ćuruvija ubijen“. Kurir, Press, Pravda, Novosti i Politika će i dalje da objavljuju gluposti koje će se ispostaviti netačnim kroz par dana, ali ko se još u Srbiji seća šta je bilo pre par dana...
Što se tiče odluke Saveta ministara EU, tu je fokus na Holandiji koja ispade najveće zlo i neprijatelj Srbije. Kada čitate izjave političara & analitičara, dobijate utisak da Srbija otprilike sutra može da uđe u EU, a to joj ne da Holandija. Ako ne mislite to, onda svakako mislite da Srbija, eto, ne može dalje sa evropskim integracijama dok „privremeni trgovinski sporazum“ ne stupi na snagu. Naravno da svako ko malo više čita shvata da je ovo najobičnija obmana javnosti i da Srbija po pitanju donošenja i promene važnih zakona nije gotovo ništa učinila već par godina (zakon se računa usvojenim/promenjenim onda kada je usvojen u Parlamentu, a ne kada ga Vlada predloži) iako po ceo dan čitamo izjave o velikim planovima/reformama itd. Čak ni Mladić više nije tema. I najveći nacionalisti i/ili skeptici koje poznajem su ubeđeni da je gospodin Ratko negde u Srbiji ili okolini, dostupan „ekipi iz Beograda“. Kao i svi, vi takođe znate da je potrebno da se BIA, VS, VOA i policija reformišu, a Mladić će pasti čim taj proces (makar) započne.
Na našu žalost, totalno je zaboravljeno koliko Srbija NE RADI na tome da se reformiše (uzmite samo koliko dugo čekaju zakoni koji su uslov za tzv. „belu Šengen listu“ i još nisu usvojeni) i da je lopta odavno u dvorištu Srbije. Umesto toga slušamo kako eto JEDNA (ili dve zemlje) blokiraju jadnu Srbiju (opet je Srbija žrtva) i po hiljaditi put slušamo licitiranje godinama naše kandidature/članstva u EU od blogera i Potpredsednika Vlade Božidara Đelića koji je pre 5 godina obećavao da ćemo za nekoliko godina biti u EU. Ne treba zaboraviti „analitičare“ koji nas umiruju rečima da to Holandija radi zbog „unutrašnjih razloga izazvanih činjenicom da njihovi vojnici nisu zaštitili ljude u Srebrenici“. Nikog od njih nisam čuo da je pomenuo KO JE UBIJAO i PO ČIJEM NAREĐENJU u toj istoj Srebrenici.
Da se razumemo, ja želim da Srbija što pre bude u EU. Međutim, Srbija naprosto stoji i ponaša se kao da je odavno završila svoju tranziciju i sve reforme, pa sada samo treba odrediti datum kandidature/ulaska u EU ili se ponaša kao da se nijedna reforma ne može započeti/završiti bez daljih ustupaka EU. Iskreno, da sam predstavnik neke od zemalja EU, imajući u vidu koje su vrednosti na kojima se EU temelji, ne bih glasao za približavanje zemlje koja stoji, u kojoj su zločinci heroji za više od 50% populacije, a najveća proevropska stranka ne želi da preseče i krene u prave reforme, sada kada konačno ima punu vlast. Umesto toga čujemo reči poštovanja prema Nikoliću, lažne izgovore da se ne zna gde je Mladić i zaklinjanje u „kontinuitet-državne-politike-odbrana-Kosova-i-Metohije“ od kojeg se i najvećim nacionalistima već smučilo.
Odgovornost i suštinska promena Srbije jesu teme, a Nikolić i Holandija će biti OK, štagod mislili o njima.
