GSP i tome slicno

Mnogo volim moju novu zanimaciju, voznju gradskim prevozom. Za mene je taj osecaj pravo otkrice. Verovatno ce neki od vas reci "vidi budale, pa to nije nista novo" ali za mene jeste. Naime, do skoro u gradskom saobracajnom prevozu, nije bilo ni jednog dostupnog autobusa za osobe koje koriste invalidska kolica. Medjutim, pre par meseci je pusteno u rad stotinjak niskopodnih autobusa, sto naravno nije ni priblizno dovoljno za normalno saobracanje, ali je neki pocetak. Zbog toga po nekad, kad imam sa kim, udjem u neki od njih na liniji kojom vec idem, i zbog toga sam jako srecna. Naravno, nisu ni napravljeni bas kako bi trebalo, rampe su im mehanicke i kratke, a nema jos uvek pravilnika po kome bi vozac bio u obavezi da vam pomogne da udjete, pa tako nesto sebi mogu priustiti samo kada sam sa nekim, sama se ne bi usudila ako bas ne moram...

Pre neki dan sedim ispred zgrade gde radim, cekam kombi kojim se ja inace prevozim, i razmisljam koliko sam sati i dana provela cekajuci prevoz, na temperaturama od -13 do +40... Bilo je dana kada sam mislila da su ti ljudi bez imalo duse. Za one koji ne znaju, pri GSP-u u Beogradu postoji sluzba kombi prevoza kojim se prevoze osobe koje ne mogu koristiti redovan gradski prevoz. Da bi se mogla koristiti ta usluga, morate biti clan neka od samo 4 Udruzenja osoba sa hendikepom, iako postoji mnogo vise Udruzenja i vrsta hendikepa. Dakle, ako niste clan ova 4 udruznja, i ta usluga vam ostaje van dometa, pa se snalazite. Pored toga, prevoz morate zakazivati dan ranije, a ako zelite i subotom negde da idete, morate svoj raspored da znate najdalje do srede u 11h. Naravno da to uvek ne mozete, ali to vam je sto vam je.Pored toga, ne rade nedeljom, praznicima i u vecernjim satima nakon nekog doba.

Pored toga, jako je sve lose organizovano, komunikacija na relaciji dispeceri-vozaci-korisnici je katasrofalna u svim varijantama. Cesto prevoz kasni i do sat vremena, sto zbog guzve u saobracaju ali i zato jer su termini pretrpani, a ako se vama kojim slucajem desi da zakasnite koji minut, moze se desiti i da vam kombi ode. Cak nije problem cesto ni sto kasne, vec sto nece da vam kazu koliko ce kasniti, pa ili morate da cekate napolju, ili da se snalazite.

Bezbednost u kombijima je na niskom nivou, nema sigurnosnih pojaseva niti nekih "zakacki". Ima vozaca koji te kombije voze kao da su iza dzakovi krompira a ne ljudi u kolicima, ili kako kaze moja drugarica, fakticki se vozimo na 8 tockova. Nase ulice, posebno sporedne, su u ocajnom stanju, pa samo mozete zamisliti kakav je to raly. Naravno, ima tu i normalnih ljudi, i lepih dogodovstina, ali je vise onih tamnijih.

Pokusavali smo na razne nacine, davali razne predloge, i da ubace prigovarace savesti i da daju vozacima mobilne telefone sa nasim brojevima, ali je svaki put bilo sve gore, jer se vecina toga odradilo napola i naopako. Ni sama ne znam koliko sam para potrosila na taxi, a neki ljudi su zbog svojih stanja u nemogucnosti da udju i u njih, ili prosto nisu u finansijskom polozaju da sebi to priuste.

Zbog svega ovoga, jedva cekam dan kada ce kao i u svim svetskim metropolama, gradski saobracaj biti dostupan svima, autobusi ce stizati na vreme i nece biti u njima guzve kao u kosnici, pa da mogu normalno i samostalno da koristim gradski prevoz kao vecina ljudi. Da idem taxijem onda kada ja to zelim, a ne onda kada sam prinudjena tj. svaki pit kad nemam kombi ili kada kasni.