pošto me je kontaktirao jedan mladi čovek i zamolio da mu po svaku cenu objavim pisanije na blogu na temu pravde za Zvezdinog huligana, razmišljao sam malo i setio se neke situacije 2003. godine kada je palestinska intifada bila u jeku i kada je IDF uleteo u palestinska sela i krenuo da odvaljuje kuće i rešeta gde stigne.
tada se u svetu javilo razmišljanje da je palestinska kampanja samoubilačkog terora ako ne opravdana tada razumljiva, u svetlu saznanja da je represija i brutalnost izraelske države još strašnija i gora od haosa kojeg seju teroristi. niko u izraelu nije progutao ovo razmišljanje, izrael je vodio svoj medijski rat protiv palestinaca, palestinci ubirali simpatije sveta (posebno Evropljana, pa i b92, negde), a ljudi su svakodnevno ginuli na jerusalimskoj džadi i u arapskim provincijama, državni mediji su pritiskali neumitnom propagandom, i ja sam imao obavezu - i pored sve svarene gandže i haša u svojstvu sedativa - da ostanem normalan i da se ne povodim za jednostranošću, propagandizacijom i ideologizacijom konflikta.
i eto, u trenucima dok mladi Uroš ide na dugogodišnju robiju - što će ga koštati celokupne mladosti - koju itako nije imao pošto je pripadnik nulte generacije, generacije što je detinjstvo odživela u mraku devedesetih i čijeg sazrevanja smo se pribojavali u mnogim neprospavanim beogradskim noćima kada smo, isto tako, tražili alternativni način da opstanemo normalni; dakle, kada Uroš pali da robija zbog svog nesrećnog klinačkog idiotluka, i pored sveg gneva što nosim prema Zvezdinim huliganima - upropastili su Sever! - teško mi je da se, tako potpuno predano, stavim na stranu murije, last night Babylon killed the unlucky Rasta...
Правда за навијаче ?!
piše Marko, 22 godine
Навијач Црвене звезде Урош Мишић (20) осуђен је у београдском Окружном суду на 10 година затвора пошто је оглашен кривим за покушај убиства жандарма Небојше Трајковића, на утакмици Црвена звезда - Хајдук.
Сама пресуда није једини повод да пишем о овој теми. Лично сматрам да је проблем много комплекснији од самог дивљања на стадионима. Када неко помене реч хулиган свима је прва асоцијација навијач. Али да ли је стварно тако? Да ли је проблем насиља међу младима директно везан за стадионе, како се често представља у јавности? Наравно да није!
Хајде да посматрамо овај проблем из више углова. Да кренемо од тога како се држава бори против насиља на спортским приредбама, или како се држава бори против насиља уопште. Молим вас само немојте овај текст схватати као било какво оправдавање Мишића ни било ког другог навијача који је дивљао на стадионима.
Сетимо се Јуна 2004. и кошаркашке утакмице Хемофарм - Ц. Звезда у Вршцу, када је полиција у тучи двојице навијача нашла разлог да уђе на трибину. Мени је жао што не могу да нађем снимак, али верујем да се сви сећате мучних сцена и девојке која прибијена уз ограду пада у несвест. Последица те интервенције било је унутрашње крварење 12-огодишњег дечака, због којег му је потом и живот био угрожен. Полиција је после те интервенције добила признање од министра. Отворила се тада дебата у медијима и стручној јавности о узроцима и последицама нереда на стадионима, и држава је решила да се упусти у одлучну борбу против хулигана- НОВИ ЗАКОН. Преписан од Енглеза, мислили су решиће све проблеме. Наравно да закон који се примењује на Вила парку, Лотус Роуду или Варт Харт Лејну не може се применити на ливадама у Чачку, Ивањици, Бановом Брду, Кули ...
Да не помињем остале случајеве прекомерне употребе силе.
Још једном су навијачи Црвене звезде били жртве репресије у Пиониру на кошаркашком дербију, мислим да снимак говори све, ето погледајте како се заводи ред, а сукоб је изазвало не више од 10 навијача Звезде, па ви видите у шта се то претворило. Иначе Јочић је после те интервенције питао новинаре: "Зашто нас нико не похвали?" . Само захваљујући срећи нико није настрадао. Отворила се и тада дебата у медијима и стручној јавности о узроцима и последицама нереда на стадионима, и држава је решила да се упусти у одлучну борбу против хулигана- НОВИ ЗАКОН. (је л' вам се чини као да сте ово већ прочитали?).
Две године касније навијачи Звезде линчовали су жандарма на северној трибини Звездиног стадиона. Пала је и прва пресуда. Ја не могу нити желим да браним Уроша Мишића, он и њему слични су у стању да то ураде било где, али неке ствари морам да истакнем. Ово је први пут да је правосуђе применило закон у целости. Мислите да би било тако да је уместо службеног лица настрадао неко други? Или да не нагађамо, је ли то (такве пресуде) био случај уназад 10-15 година? Није! Не примењује се закон 15 година, и онда када настрада полицајац, максимална казна. Да ми је неко рекао, полицајац ће бити послат на трибину, рекао бих му, ако га провале убиће га. То није нормално, али то је реалност. Ако је требао да буде не примећен, значи да је лоше радио свој посао, у сваком случају, где је одговорност оних који су га послали у тако сулуду акцију? Замислите да је уместо полицајца на северну трибину ушао Гробар, или да одете у Приштину и Загреб са српском заставом, и обратно. Тада би многи рекли ''ко га јебе кад је луд'' , не би никога чудила реакција навијача или тих људи у Приштини и Загребу. Ево видим сад министар полиције Ивица Дачић забранио коришћење гумених меткова. Сад кад су претучени политичари, када влади прети опструкција од стране преко 100 посланика, одмах подносе извештаје, забрањују гумене метке покрећу истраге, а када су у годину дана двојици навијача полицајци пуцали у главу гуменим мецима и нанели им тешке телесне повреде и једно изгубљено око, где је тада био министар полиције? Тада су се ангажовали око заташкавања претњама и уценама породице настрадалих. Зашто полиција нема никакву комуникацију са навијачима, па 1000 навијача 3 сата улази на трибину, јер се свађају шта сме да се унесе шта не сме, па полиција каже ''добили смо наређење'' да не сме ово, не сме оно, па зар не пише у закону шта сме а шта не сме, зар је за то потребно посебно наређење? И свако објективан кад види шта се дешава каже, ''па нису само они криви'' (навијачи) .
Када се на стадиону нађу млади људи који под дејством алкохола и опојних дрога траже разлог за тучу, за дивљање то је страшно, али је много страшније када се тако понашају они који који брину за јавни ред и мир и треба да такве ситуације смире и контролишу. Напротив, они раде све супротно. Када ухвате навијача који дивља, оборе га на земљу и туку га до изнемоглости и онда га оставе ту да лежи или га приведу и следећи дан пусте после додатног иживљавања у некој ћелији. А пре тога државни органи донели НОВИ ЗАКОН! Па је ли то пише у новом закону? Најзанимљивије ми је билo када је Јочић после инцидента у коме је настрадао полицајац, иначе инцидента у коме је, наглашавам без ироније, полиција одреаговала за сваку похвалу, опет тражио похвале и сам хвалио поступак полиције. Значи, то су две ситуације у којима је полиција поступила потпуно супротно, из крајности у крајност, од тоталне репресије и угрожавања живота људи (Пионир), до примерене реакције и смиривања немира на стадиону (Маракана и случај Мишић), и у оба случаја министар хвали полицију? Сада се ја питам када су били у праву: тада у Пиониру, или на Маракани? Одговор је, увек су у праву.
Други и много важнији аспект ове приче је шта тера младог човека на насиље? Убише се психолози по медијима да објасне психу хулигана, као да се само дивља на стадионима. Сама чињеница да је дечко од 20 година ставио упаљену бакљу на главу другог човека без икаког разлога је страшна, али то се не дешава само на стадионима. Пре неки дан дете је избодено у школи од стране вршњака о томе ће се причати дан два и ћао. На РТС-у пре неки дан прилог о дечаку који је добио батине од вршњака због тога што воли да учи. Имам другарицу која ради у болници, сваког петка и суботе после 00:00 их уносе, избодене, избушене, са разбијеним главама, махом малолетници. Ја знам за случај дечка који је улазио са бомбом у дискотеку, нанео неколицини момака изузетно тешке телесне повреде и није провео ни дана у затвору. Свако има неке везе у полицију и суду ... И о томе се ћути, а када се нећто деси на стадиону медији сви у глас, навијачи су државни проблем број 1, праве се посебне стратегије борбе против њих, као да је у друштву све савршено само ето на стадионима не ваља, наравно само се баца прашина у очи јавности. И би и ово сад, дечко је осуђен и ту се затвара књига, док следећи пут некоме не падне на памет да нападне службено лице. За убиства и силовања у Србији била су изречене мање казне. И Мишић ће са правом да каже- само ја сам најебао... Зато ''никад'' и неће бити боље.