Vrhovni vođa?

blah, to je bajata fora.

Nesto mi govori da ce Brookily biti delighted kad vidi u kom drustvu se nasla. Ni kriva ni duzna.

Brook u mantiji!?
To bi bilo nesto!!!

A prvo i osnovno je - ko ce sve to da plati?!

pa, poreski obveznici, who else?

mada ne znam kako bi teorjiski mogli resiti problem gde: ako imas izbore na 4 god, ili neki kratak rok, vlast ima incentives da razmislja kratkorocno, do sledecih izbora. ako nemas periodicne izbore ili su periodi dugacki, nemas demokratiju ili nemas mogucnost da priznas (glasac) da si se zeznuo i glasas za druge, pre nego sto ovi sve upropaste.

a nemas ni dovoljno obrazovan narod, da bi pritiskali svaku vlast za dugorocna resenja, tj. i vecina gradjana radije razmislja kratkorocno. onda se jedino mozemo koncentrisati na to koje su incentives vlasti da povlaci kratkorocno nepopularne poteze. mislim da u managementu to zovu incentives structuring.

pa, koliko sam razumeo iz kratkog clanka na wikipediji, vlast u srbiji bi da naprave neke kratkorocno nepopularne poteze naterale jedino coercive incentives :) mada mislim da su one financial najrealnije - ako ih pritiskaju iz eu, svetske banke, mmf-a itd vuci ce i te poteze; ako ih ne pritiskaju, nikom nista.

bar mi je drago sto vidim da ove moje primedbe imaju smisla :))

pa kombinacija stapa i sargarepe :))

brooklyn, ostavila sam ti komentar na temi ‘nikad nam nije bilo bolje’. ali, pošto je tamo već treća strana komentara, stavljam ga i ovde. nadam se da mi vučko neće zameriti.
-------------
dodatak:

Астрономске плате чланова управних одбора

Stranke i kontrola javnih preduzeća

o platama u upravama državnih preduzeća, i uopšte o monopolskim pozicijama tih preduzeća ima danas tekst i na blogu http://trzisnoresenje.blogspot.com/
… a to je jedna od tema i u raspravi na www.katalaksija.com

(još nešto, brooklyn je negde na prvoj strani pričala o tome kako Конкуренција чисти корупцију)

pa to i ja govorim! dok kod su mesta u upravnom odboru deo plena koalicionih partnera imaces incentives za korupciju. ako se ta preduzeca privatizuju, koliko je placen ko, je none of our business, onda je to cisto stvar izmedju vlasnika i zaposlenih. dakle, efikasnije bi bilo, da umesto da brinemo koliko su placeni, zahtevamo da ta preduzeca budu privatizovana, i omogucena konkurencija u tim sektorima.

Plate u javnim firmama (ni)su javne : Iako poslovanje državnih preduzeća mora da bude javno, samo neka od njih su pristala da B92 daju podatke o platama uprave …

Šta misle te uprave javnih preduzeća ? Da su neka tajna društva, sekte, šta li ?
Ili misle da je državna/javna svojina njihovo privatno vlasništvo ?

"Mislim da je neshvatljivo da neko misli da su to tajne informacije. Zakon propisuje koje su informacije tajna, a sve informacije nastale u radu ili u vezi s radom organa vlasti su podaci koji su dostupni javnosti", kaže Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja.

kad smo kod zoksterovog bloga

Pa to ti pričam!
I to nikako nije ideja, zato je (konačno) i počelo ozbiljno da se radi na strategiji. Meni je drago što je "okidač" za to bila građanska inicijativa, a o ovome drugom ti već rekoh šta mislim.

answering P.S.
otkud ja znam, ona je kod tebe došla, vidi to s njom :))

...evo čulo te, reagovalo, izjavilo i saglasilo se sa tobom:

"Dobro je što i nevladine organizacije, i crkva i razni činioci u društvu, pritiskaju za istu meru. Formira se radna grupa koja će raditi na tome, koja će biti otvorena za sve one koje ovo pitanje interesuje. Vodiće je premijer Koštunica. To će biti možda jedna od mera, razmotrićemo prave mere u konsultaciji sa svima koji su zainteresovani", kazao je on.

Đelić je negirao sumnje da je Vlada pozitivno reagovala na inicijativu za ukidanje PDV-a na opremu za bebe tek nakon što ju je i patrijarh podržao.

"Nijedno mišljenje nema više težine nego drugo. Jednostavno, u momentu izglasavanja budžeta bilo je prekasno da se takav amandan pripremi. To je pitanje tajminga. Ja ne menjam mišljenje. Smatram da ima i pametnijih mera od ukidanja određenog poreza zato što on na isti način pomaže i siromašnijim i bogatim", kazao je vicepremijer.

Pa ti posle probaj da kažeš kako te niko ne sluša! :))

se upotrebljava umesto otprilike kao kad se kaže "tamo gde treba", nama po Novom Sadu tako zabavnije :))
A izjava mu se slaže sa tvojom procenom, pa sad, da li se potresao ili ne....izjavio je

Mislim da je ovo u stvari Božina kvarna provokacija, da me dodatno iznervira.

:))
Ne daj se iznerivrati, čubaka, dobro ti ide!

...kad sve ovo prođe možda se sretnemo u realnom svetu u kom mogu da objasnim da je ovo sa postom mnogo ozbiljnije nego sve što si naveo da "uzdržano prećutkuješ"...

Ova "korisna" inicijativa neće dovesti do stvaranja uslova za "povećanje" nataliteta što je bio cilj akcije.
Ova inicijativa će poboljšati položaj nekih uvoznika i trgovaca.
Vicepremijer reče "Smatram da ima i pametnijih mera od ukidanja odredjenog poreza... "
U toj Vladi sjede dva bivša i jedan sadašnji ministar finansija!
Oni nijesu pozvani na diskusiju. Oni su prozvani. Oni nijesu izabrani da nešto smatraju nego da rade. Ako znaju pametnije rješenje što su ga prećutali? Ako ste pratili kako su tekla ranija "kresanja" budžeta, uvijek su prvi na listi za kresanje (da izvinete na izrazu) bili: - djeca, nauka i prosveta.
Šta bi to značilo "pametnije" rešenje?
"... zato što on na isti način pomaže i siromašnijim i bogatim!"
Ovo nema veze sa natalitetom. Znači bogate da stimulišemo da ne "prave" djecu.

Akciju vode ljudi koji ne znaju ništa o tome kako funkcioniše PDV sistem.
Pravo rješenje se vidi iz aviona, evo Vucko je gore objasnio kako to izgleda u Danskoj. Pitanje je da li mi to stvarno želimo ili je nešto drugo ovdje u pitanju.

Dečiji dodatak je jedino ispravno rešenje. Inače ćemo napraviti cirkus od PDV-a. Ukidanje PDV-a bi stvorilo prostor za rast cena (ne odmah, ali u relativno kratkom roku) i absorpciju ove mere pomoći roditeljstvu od strane uvozno/proizvodno/distribucionih kanala. To je tržište. Cene su ograničene samo potražnjom, konkurencijom i kupovnom moći.

To što je rekao vicepremijer zaista stoji. A što se tiče bogatih, za njih/nas 5% nije potrebna stimulacija. Nadam se da će u mini baby-PDV radnoj grupi naći bolje rešenje u vidu dečijeg dodatka. Na primer, podebljanje mesečnih državnih plaćanja za svako dete dve godine nakon rođenja. Ovim bi dodatno stimulisali i dojenje na koje se ne plaća PDV. Barem još uvek ne.

Slično važi i za gradski sistem pomoći za plaćanje komunalnih usluga. Svim ovim parcijalnim i paralelnim sistemima uvodimo dodatnu birkoratiju, liste, spiskove ... i jako komplikujemo i poskupljujemo ukupan sistem. Drugi problem je da kad jednom uvedete ovakvu meru, kasnije je jako teško ukinuti i zameniti sa sistemom. Uvek neko bude zakinut (u smislu dobija manje nego što je dobijao) pa pravi čitav cirkus i kuka do neba.

Državi treba sveobuhvatan socijalni sistem, ne igranje sa cenama i tržištem.

Saša

Stvar se, po jednoj dimenziji, svodi i na borbu protiv siromaštva - pravimo raspodelu "ekonomskog osiromašenja" roditelja od strane njihove novorođene dece na celo društvo, pojednostavljujući time njihovu odluku.

..ovako stoji stvar sa siromaštvom u Srbiji:

Koliko je naše siromaštvo?

· Svaki deseti stanovnik Srbije (10,5%) je bio siromašan u 2003, što je nepromenjeno u odnosu na 2002. godinu (10.6%).

· Linija siromaštva u 2003. je 4.970 dinara mesečno po članu domaćinstva.

· U poređenju sa zemljama u regionu, siromaštvo u Srbiji približno kao u Rumuniji, manje nego u Albaniji, a veće nego u Bugarskoj i Poljskoj (ECAPOV II, World Bank, 2005). Mapa Svetske banke.

· Ruralno stanovništvo je i dalje siromašnije od urbanog, što je isto kao i u drugim zemljama u tranziciji.

· U 2003. najveći udeo siromašnih u jugoistočnoj Srbiji (23.5%), a najmanji u Beogradu (4.2%). U odnosu na 2002. najveći rast siromaštva u Jugoistočnoj Srbiji (41.6%).

· Najveći pad siromaštva u Beogradu; siromaštvo skoro prepolovljeno. Blagi pad siromaštva u Vojvodini, Šumadiji i Pomoravlju, i zapadnoj Srbiji, a blagi rast u istočnoj Srbiji.

Ko su siromašni?

Građani sa niskim nivoom obrazovanja
Rizik siromaštva kod onih koji nisu završili osnovnu školu dva puta je veći od proseka populacije. Dubina i oštrina siromaštva bile su znatno veće kod onih sa nižim nivoima obrazovanja. Samo 2% onih koji su završili fakultet je siromašno.

Nezaposleni
Nezaposleni su suočeni sa najvećim rizikom siromaštva (59,4% većim od proseka populacije), kao i sa najvećom dubinom i oštrinom siromaštva.

Stari
Stari (preko 65 godina) čine skoro četvrtinu ukupnog broja siromašnih, 17,7% ukupnog stanovništv a, a visok rizik siromaštva najviše pogađa one bez penzija.

Deca
Deca se nalaze u kategoriji sa natprosečnim rizikom siromaštva. Naime, 12,7% ove starosne grupe je siromašno. Istovremeno, siromaštvo dece je relativno duboko u odnosu na druge starosne grupe.

Domaćinstva sa pet i više članova
Posmatrano prema veličini domaćinstva, najugroženija su bila domaćinstva sa pet i više članova (rizik siromaštva +26,3%).

Najugroženije grupe

Izbeglice i raseljena lica: 25% ove populacije živi ispod linije siromaštva.

Romi: U odnosu na druge grupe Romi su najugroženiji. Stopa nezaposlenosti Roma je četiri puta veća nego kod ostalih. 32.5% Roma je bez škole ili sa manje od 4 razreda osnovne škole. Samo 0.3% Roma se školuje na višim školama i univerzitetima.

Osobe sa invaliditetom: U Srbiji živi oko 350.000 osoba sa invaliditetom. Samo 13% njih ima priliku da radi!

Žene: Zbog nižih kvalifikacija i kraćeg radnog staža žene u proseku imaju za 15% nižu zaradu od muškaraca. Najveći rizik siromaštva javlja se kod starih žena na selu, samohranih majki, domaćica, Romkinja, izbeglica, neobrazovanih i nezaposlenih žena, bolesnih i žena sa invaliditetom, žena žrtava nasilja.

Odgovorno roditeljstvo kao strategija ne odnosi se samo na "locirane" siromašne u Srbiji već na odluku države koja glasi - treba nam PRVO i DRUGO dete u porodici (mi praktično nemamo opštinu sa pozitivnim natalitetom) i ona podrazumeva i dečije dodatke i mrežu predškolskih ustanova i posebne olakšice za mame i tate u zakonu o radu, podrazumeva ćitav niz dobro targetiranih (ne samo poreskih) mera kojima se parovi motivišu na odluku o rađanju prvog i drugog deteta, Sve drugo je demagogija i populizam.
Statistika socijalne karte Srbije je (na moje prijatno iznenađenje!) urađena i ide se u reformu socijalnog sektora tako da je u pitanju "mrežna strategija" kojom se gradi društvo sklono ljudima.
A patrijarh može da sam ili sa sinodom odluči dve stvari:
1) da počne da plaća porez na novac koji "ide" kroz crkvu, a koji je nevidljiv
2) da se seti Dositeja koji reče; "škola, braćo, škola, a ne zvona i praporaca!"
Otkad se javio sa razumevanjem u PDV, stalno mi se vrti to pitanje . ako se tako dobro razumeju u poresku politiku što ih puštamo da ga ne plaćaju?!

p.s. izvini na dugačkom postu (i ti i drugi)

Bojim se da smo veoma daleko od situacije za fine-tuning. Veliki deo poreske politike, ako izuzmemo PDV, carine i akcize, je iskrivljen. Tu mislim i na sistem doprinosa i porez na imovinu (property tax) porez na dohodak (income tax), porez na dobit (corporate tax).

Veliki deo socijalne politike sedi u porezu na imovinu i sprečava ga da postane jedan od stubova i poreskog sistema i decentralizacije Srbije i reforme zdravstva i školstva ... Sve počinje od toga ko finansira. Sve učiteljice i učitelji i nastvavnici i profesori su na platnom spisku ministarstva prosvete ?!? Mi kao narod izgleda imamo fobiju od decentralizacije i slobodne volje ljudi/građana, i u tom strahu volimo sve da koncentrišemo u centar i odatle da odlučujemo. Jer država u centru mora da zna najbolje. A možda smo i lenji pa ne želimo da razmišljamo i pravimo izbor, već nam je najbolje da neko drugi, država iz centra, odluči kako treba da bude. Ili ...

Inercija je velika. Strah od promene sistema još veći. Postoji i opravdan strah od toga da li imamo administrativni kapacitet za promenu. Promena naravno mora biti u koracima sa dozvoljenim vremenom da i administracija i privreda apsorbira svaku od promena.

Problem je u tome da ne vidim da se o tome uopšte razgovara. Voleo bih da grešim. Mi ne razgovaramo o reformi socijalnog sistema, već o PDV-u na hranu za decu. Ne pričamo o reformi poreza na imovinu već o PDV-u na prvi stan. Vreme za velike promene ili barem njihovo trasiranje, je na početku mandata vlade. Vlada je tek počela. Ja sam sklon da verujem ljudima na početku. Potezi oko EU obećavaju. Prvi poreski potezi i prvi budžet, not so much.

Saša

Problem je u tome da ne vidim da se o tome uopšte razgovara. Voleo bih da grešim. Mi ne razgovaramo o reformi socijalnog sistema, već o PDV-u na hranu za decu. Ne pričamo o reformi poreza na imovinu već o PDV-u na prvi stan. Vreme za velike promene ili barem njihovo trasiranje, je na početku mandata vlade. Vlada je tek počela. Ja sam sklon da verujem ljudima na početku. Potezi oko EU obećavaju. Prvi poreski potezi i prvi budžet, not so much.

Bez namere da opravdavam propuste ili objašnjavam poteze, samo da se saglasim sa komentarom uz napomenu: razgovara se i radi se, znam da se ne vidi i ne može da se vidi u ovoj fazi, ali za nešto manje od tri meseca, kad budžet za 2008 bude ulazio u skupštinu - biće dokazivo ono što sada tvrdim o tome da se radi i razgovara.
Uostalom, pričaćemo i na blogu o tome :))

Vlada je tek počela. Ja sam sklon da verujem ljudima na početku.

:) Iz razloga koji navodite i ne kritikujem budžet za 2007. godinu. Obećao sam sebi da neću i grizem se za usnu.

Ovu priču oko PDV-a moram. I ono za prvi stan... Nepotrebna demagogija, gubljenje vremena, gomila papira, njihova administracija ... Naravno da će ovo pomoći nekim ljudima. Isto tako bi nekim građanima pomogla svaka druga subvencija države koje ostavlja više novca u džepovima tih građana.

Ali isto tako bi pomogla progresivan poreska politika od 0% na prvih 50.000 evra svake nekretnine, a 5% na svaki evro preko, i to pomogla svim građanima isto, ili još bolje: onim van Beograda bolje nego onim u Beogradu. I bez rodnih listova, uverenja o državljanstvu, uverenja o prebivalištu, overene kopije lične karte (nikada neću razumeti zašto samo lična karta nije dovoljna), venčanica ... I ko će samo da meri kvadrate? I da li površina terase ulazi? I ako imam kuću i okućnicu i garažu koja se naslanja na kuću, a ako je garaža deo, a potkrovlje...? Da li je ovo najvažnija mera u haosu od poreskog sistema koji imamo i da li je ovo najbolja administracija?

Ovo retoričko pitanja i kritika su naravno upućena vladi, ne vama lično. Siguran sam da svaki savestan poslanik ima svoja razmišljanja o ovim temama. Dok ne promenimo izborni sistem i onaj famozni član ustava, verovatno neće ni imati priliku da javno iznose svoju kritiku poteza vlade ili sopstvene stranke.

Jedino što mi smeta je što ne čujem da vlada (mislim na njen vicepremijerski deo + 12) glasno govori da imamo problem u poreskom sistemu i socijalnom sistemu i finansiranju zdravstva i da su to temelji koje će vlada udariti za svog mandata. Da će vlada udariti taj temelj. Da joj je to najvažniji ekonomski cilj i da će rast zapošljavanja, smanjenje sive ekonomije, smanjenje siromaštva, doći kao posledica. Taj problem imaju i zemlje u okruženju, ali to je već njihov problem i naša prilika. Pa ćemo zbog toga i uz ekspresni voz ka EU (a tu je poboljšanje odnosa i rečnika više nego vidljivo) preteći Albaniju, BiH ... u BDP-u po glavi stanovnika. A tek priča o privatizaciji JP. Koliko je već prošlo od onih prvih 100 dana vlade ? :)

Saša

čubaka, da ti odlično ide i da se ne nerviraš :))
Je l` si nekad vid`o il` ti je možda neko prič`o da je za bilo koju "uslugu" bilo koje crkve dobio/la fiskalni račun? Bilo kakv račun? Ergo...
Računovodstvo? Hmmm-Hmmm....(pa sad zamsili zvuk koji ume da napravi Mardge Simpson :))
Relevantnost po obimu? Oh-la-la! Po slobodnoj proceni.
Valjda su radili (rade) završne račune - ali ko od toga ima koristi?
Posebno ume da iritira laž o tome da država u vreme jednopartijskog sistema ništa nije ulagala u sakralne objekte i kako su zbog toga propali...i to se laže pored živih i ćutljiivh zaposlenih po Zavodima za zaštitu...
Elem...crkva i porez? Tricky, my friend, tricky...

Jedino što mi smeta je što ne čujem da vlada (mislim na njen vicepremijerski deo + 12) glasno govori da imamo problem u poreskom sistemu i socijalnom sistemu i finansiranju zdravstva i da su to temelji koje će vlada udariti za svog mandata. Da će vlada udariti taj temelj.

1)...hteli-ne hteli (a hoće!) baviće se nastavkom reformi poreskog sistema, javnih finanasija, penzijama....ako uopšte ima dobrih vesti o dovoljnim kapacitetima i dovoljnom znanju u Srbiji, onda dolaze is tog sektora, pa ne bi trebalo i smelo da bude neprijatnih iznenaženja oko pravca reformi
.2)..restruktiranje ide, pa ide, kao i ukidanje monopola svake vrste, jer samo konkurencija može zaista ozbiljno da smanji korupciju, netargetiranu javnu potrošnju i da obezbedi "vrednost fiskalnog novca" (budžetskog dinara - on ume i može da vredi znatno manje od dinara - ali to je druga priča)
3)...poslovi koji su u toku tiču se reformi sudstva, javne administracije, reformi bezbednosnih struktura, vojske....

Ako ima bilo kakva generalno dobra vest to je da je sistem postao "održiv" za zahvate, zaseke i preseke koje pre dve godine verovatno ne bi izdržao bez kontroverzi i većih potresa, koliko god ja smatrala, želela i borila se da se u restruktuiranje uđe 2004, a u penzije i zdravstvo 2005.. Ne mogu da gledam da novca ima, a da je tako loše raspoređen i targetiran :)) (nikad od mene ništa, kazali bi moji prijatelji, samo pujdam da se radi, sedi i odmori, kažu! a, kad ne umem! :)))

Saša Radulović

Vlada je tek počela. Ja sam sklon da verujem ljudima na početku.

Gospodine Raduloviću,
Nažalost ja pripadam onoj grupi koja im mnogo ne vjeruje, a imam i puno razloga ali se slažem da treba da im se pruži šansa.
Pored dječjeg dodatka postoji još jedan efikasan način pomoći mladim roditeljima, a to je povraćaj dijela poreza na dohodak gradjana koji su roditelji tokom prethodne godine izdvajali iz bruto plata, po isteku fiskalne godine.
Ovaj model funkcioniše u neki zapadnim zemljama, a lično sam se i detaljno uvjerio kako on funkcioniše u Belgiji.
Poreska uprava svakog trenutka ima precizne podatke i po isteku fiskalne samo im pošalje obaveštenje o iznosu koji im je vraćen i uplaćen na tekući račun, ljudi ne vade nikakve potvrde, ne pišu nikakve zahteve. Jednostavno dobiju obračun povraćaja i mogu odmah posjetiti svoju banku.
Ovo što su sada ovi naši uradili spuštanjem obračuna i naplate "taksi na firmu" i naknade za gradjevinsko zemljište na nivo lokalne sdamouprave nepotrebno usložnjava poresku administraciju i to je samo jedan od razloga zbog čega im ja ne vjerujem.

Svakako se slažem da je poreska administracija veoma komplikovana. Takse za firmu i naknada za građevinsko zemljište su primeri nepotrebnih poreza koji maltretiraju privredu. Dovoljan je porez na imovinu - property tax. Svi ga plaćaju, niko ne može da ga izbegne. Plaća ga vlasnik: građanin ili pravno lice. Napravi se odgovarajuća stopa i to je to. Samo time bi određeni broj ljudi iz administracije izgubio posao čime bi povećali nezaposlenost. :)

Povraćaj dela poreza može da funkcioniše kada svaki građanin na kraju godine podnese poresku prijavu. To kod nas još nije slučaj. Mada idemo u tom pravcu. Donja granica poreske obaveze se spušta iz godine u godinu i obuhvata sve veći broj ljudi što to je dobar trend i omogućava povraćaje poreza koje pominjete.

Ja mislim da je kod nas najvažnije uspostaviti sistem socijalne pomoći i dečijeg dodatka. Pa umesto da komunalne službe administriraju svoju socijalnu pomoć u vidu smanjenja cena komunalnih usluga, a hrana za bebe svoj sistem socijalne pomoći, a poreska uprava svoj sistem za porez za imovinu (imate oslobađanje od poreza za svakog člana domaćinstva), a sistem poreza na prenos apsolutnog prava pak svoju evidenciju o prvom stanju i članovima domaćinstva, a struja mora da bude jeftina jer to određeni sloj stanovnika ne bi mogao da podnese ...

Jedan sistem, jedno mesto gde se prijavljujete za pomoć, gde proveravaju da li ste u sistemu, jedna mesečna uplata. A ostavimo ekonomiju i cene usluga tržištu. Ovako nam je cena socijalne zaštite skrivena i zakopana u državnoj privredi. Ovo bi i smanjilo pritisak na Beograd i ljudi bi imali više razloga da gledaju na druga mesta u Srbiji.

Saša

Zbog svega po malo. I zbog smirivanja strasti. I zbog jačanja države. I zato što se skupilo malo para. I zato što se ljudi polako navikavaju da država nikada više neće biti otac i majka pa smanjuju zahteve.

Ovo se mnogo bolje vidi u Beogradu nego južnije. U Beogradu već značajan brolj ljudi žive bolje. Ostatak Srbije je drugačija priča.

Saša

Saša Radulović

Povraćaj dela poreza može da funkcioniše kada svaki građanin na kraju godine podnese poresku prijavu. To kod nas još nije slučaj. Mada idemo u tom pravcu. Donja granica poreske obaveze se spušta iz godine u godinu i obuhvata sve veći broj ljudi što to je dobar trend i omogućava povraćaje poreza koje pominjete.

Ovo nije neophodno jer preduzeća i preduzetnici (svi isplatioci po službenoj dužnosti) svake godine u januaru (do 31.01.) podnose tzv. (PPP) Pojedinačnu poresku prijavu za svako lice kome je po bilo kojem osnovu vršena isplata u kojoj su navedeni podaci: JMBG, adresa, bruto zarada (naknadi), porez na dohodak i doprinosi (ako ih ima) a primaocu izdaju potvrdu sa istovetnim podacima. Potrebno je samo u prijavu i evidenciji otvoriti polje za ime i JMBG broj bračnog druga radi povezivanja i to je sve. U Belgiji na primjer, ne samo u poreskoj evidenciji nego i u ličnoj karti se upisuje ime bračnog druga.
Medjutim nije poznato na kojem nivou obrade je ovo što sada imamo.

Medju 9-10 stavki u računima za tzv. komunalije nalazi se i "Održavanje zgrade". Mada su sve stavke diskutabilne, ali hajde da kažemo za ovu jednu. Ko ima pravo da nekoga oslobodi da ulaže u fond za održavanje zgrade. Ako država zna da nekome treba dati beneficije neka izdvoji i neka njemu nadoknadi ta sredstva ali iz budžeta. Ovo komotno može da se nazove kradjom.

..za priču je. itekako Vučko!
Od svega što si naveo "po nešto i po malo".
U pitanju je proces, čiji početak je u ogromnim očekivanjima svih da se nakon 2000. sistem iz korena može promeniti za vrlo kratko vreme, kao jedno naivno verovanje (potpuno razumljivo) da tu negde, oko nas, čeka bar 100 000 ljudi opremljenih veštinama i znanjima za javne poslove i da je dovoljna čvrsta poltička volja da se promeni i model upravljanja i profil javnih poslova i sve sektorske politike. Mi, koji smo bili svesni ŠTA ustvari izborima dobijamo na upravljanje, odredili smo samo jedan cilj - učiniti proces nepovratnim. Država iz 2000 je država koja se finansirala iz "nedostatka dokaza" i ako uopšte možeš da zamisliš količinu i vrstu prepreka da se U TO uvede red, onda ćeš razumeti zašto kažem "od svega po malo i po nešto". Izbor u tom trenutku je bio ili preuzeti rizik (ponavljam, s punom sveđću o tome šta sve treba uraditi) ili - odustati. Nema treće.

Poseban problem predstavljala je činjenica da je stanovništvo u stanju visokih socijalnih potreba, da smo poratno i postkonfliktno društvo, da su ljudi pred periodom traumatskih oboljenja (i najstrašnije, da smo kao društvo pred porastom broja samoubistava), da su pred nama tri velika nasleđena problema: Hag, Kosovo, Crna Gora, i da negativne političke i ekonomske procese u Srbiji možemo učiniti nepovratnim samo i samo ako ase radi "multitasking" (što nijedna tranzicija nije radila, nismo imali iskustva da "krademo". Na sve to postojala je naša čvrsta politička i programska odluka da visoku cenu reformi, da cenu socijalnih i kulturnih integracija ne sme platiti najugroženije stanovništvo, dakle da moramo imati socijalno odgovrne budžete i "fazne fiskalne reforme" (penzije, zdravstvo, socijala, socijalni programi...)

Postoje samo dve vrste reformi:
ili su neuspešne ili su nepopularne - mi smo se odlučili za ove druge, svesno.
Ljudi, prirodno, pružaju otpore promenama - potrebno je vreme da se stvori "kultura promena", a mi to vreme nismo imali. Srbija i danas sceha ima, samo vremena nema. Da bi ljudi ipak učestvovali u promenama, moraju videti u tome neki dobitak za sebe, za svoju porodicu, za svoju lokalnu zajednicu i to je proces koji je građen svih ovih godina...

Zašto je sisitem "održiv" i spreman za rezove danas?
- podignuti su administrativni kapaciteti (nedovoljno, ali - tu su)
- najteže prepreke su za nama
: privatizacija (skoro 72% budžeta "pun"i se iz privatnog kapitala), reformisano je tržište rada (još uvek kuburimo sa statistikom nezaposlenih), penzije su uravnotežene do izdržljivosti budžeta, skoro sve institucije za kontrolu javnih finansija su ili ustanovljene ili zakonom propisane (revizor, npr), postoji regulativa slobode medija (ne bih o ocenama kvaliteta, to je posao javnosti), Crna Gora imala referendum, te smo voljom naroda Crne Gore i mi postali nezavisna država, donet je novi ustav (neću da ocenjujem ništa, a imala bih! :)), postoji niz uvojenih strategija iz raznih sektorskih politika, od energetike i zaštite do evo tvoje teme - odgovornog roditeljstva, saradnja sa Hagom se privodi kraju, sporije nego što bi mnogi od nas želeli, ali - ide, itd.---
- u atentatu je 2003. stradao premijer, imali smo vanredno stanje i nismo dozvolili da proces zadobije reverzibilnost, od čega je postojao realan rizik
- ljudi su prihvatili proces promena - ako konsultuješ istraživanja javnog mnjenja i čitaš stavove, strahove, emocije i očekivanja ljudi (nikad politička opredeljenja!) onda vidiš da su oni usvojili svest o pravcu, teškoćama i prednostima promena - i naravno da će uvek kazati "sve je beeezveeze i političari su šljam", ali za to smo se borili :)), ljudi u Srbiji najredovnije vraćaju kredite, izdvojio se jedan sloj malih i srednjih preduzetnika koji bi samo da ih država "ne reketira" previše i da ih pusti da zarađuju sa malo više poštovanja (meni zanimljiv podatak je daje u toj skupini oko 25% žena), Srbija, prvi put otkad postoji će uskoro imati katastar i ZK ( a ne tapije i "moje je, majkemi". itd....
- javna potrošnja i veliki sistemi sada mogu da dođu na red - održivo je, kao i reforme službi bezbednosti i vojske uklanjanjem neformalnih centara moći i uspostavljanjem parlamentarne kontrole
- što se "tajkuna" tiče, znam da mi niko neće verovati, ali je udeo i uticaj "tih društvenih pojava" u Srbiji zanemarljiv u odnosu na druge zemlje tranzicije, ali to je druga velika priča

Dve velike prepreke su trenutno problem:
1. osećanje nepravdi usled selektivne primene zakona (slaba institucija kontrole)
2. u društvu mora početi razgovor o prioritetima za budućnost, a taj društveno dijalog zahteva znanje i veštine koje su kritično minimalne na raznim mestima

Sve to je deo EU integracija "na naš način" i ja se obih dana često setim 20.07.2003., učestvovali smo u kampanji "Dunav, evropska reka i kičma Evrope" i najvili da Srbija može do kraja 2007. da podnese kandidaturu za članstvo u EU.(kad pogledaš datum, nije bezveze izabran ). Uglavnom su se podsmešljivo i pokroviteljski sprdali sa nama, a evo, ozbiljne najave o prafiranju, pa potpisivanju SAA čini sasvim realnim pregovore o kandidaturu za prvu polovinu 2008. Neka su se sprdali. Vredelo je.

p.s. opet je "post na odmotavanje"! izvini

za mnogo slovnih grešaka, nije mi običaj, izvinite ne mogu više da ispravim...
tako to biva kad hoće svašta da se kaže, a da se ipak ne bude dosadno - strada kultura pisanog teksta