Cena gluposti (predrasude i stereotipi)

                                                Cena naše gluposti                                   

                                             -predrasude i stereotipi-  

         Sva neverica i preterane hvale kojima nas obilno obasipaju stranci koji prvi put dolaze u Srbiju, svedoči samo o količini medijskih predrasuda o nama koje su poneli sa sobom kad su pošli u Srbiju. Hrabro su se odlučili za egzotičnu avanturu, za nepoznato, i prosto egzaltiraju kad ovde sretnu lepe i pristojne ljude koji govore njihov jezik. Sa tim viškom emocija odlaza u drugi streotip, pa počnu preterano da nas hvale. Kad Srbija bude normalna i otvorena zemlja da nam stranci još više dolaze, i da mi možemo da putujemo po svetu, kada deca naših gastarbajtera koji jedva govore maternji jezik ili stranci koji prvi put dolaze u Srbiju, pomisle da ovde i nije tako loše i požele da se ovde nastane, tada ćemo znati da nam je bolje i nestaće sve predrasude i svi stereotipi. Za to se treba dugo i uporno boriti.                

        Razbojničkim ponašanjem i agresijom, olako su potrošene i potpuno obezvređene, straćane odavno, sve dosadašnje strašne žrtve, patnje i suze Srba u proteklim ratovima i nesrećama koje su ih pratile u celom dvadesetom veku. Na velike žrtve koje su Srbi dali u dva svetska rata na strani pravde, niko se više u svetu ne seća i ne uvažava sa pijatetom, to je za svet beznadežna prošlost. Bojim se, posle svih klišea i šablona koji su stvoreni u svetskom javnom mnjenju o Srbima, našom zaslugom, da će svim običnim ljudima po svetu teško ulaziti u glavu da su Srbi, kao i oni, obični ljudi od krvi i mesa, od nerava i želja, sa snovima i nadama, koji dišu, smeju se, ponekad plaču, spavaju, žive... Plašim se da ćemo hipoteku, nasleđenu od Miloševića,  plemena koji sve probleme rešava nasiljem, kojoj smo, istini za volju, i sami dosta doprineli, još dugo po svetu nositi kao usud. Takvu, kod stranaca stvorenu medijsku predrasudu da smo svi nasilnici, prepoznajemo u njihovom iskrenom inenađenju i oduševljenju koje iskazuju kad prvi put dođu u Srbiju. A sama ta činjenica da su svi svetski mediji morali toliko da manipulišu i lažu, daje nadu; nikad obični ljudi u Nemačkoj, Francuskoj, Engleskoj, Americi..., ne bi se složili sa nevinim žrtvama u Srbiji za vreme natovskog bombardovanja.

        To je cena koju moramo da platimo za našu površnost, osionost, glupost, brzopletost...