RAMADAN

Da se razumemo ‘oma na početku. Ja nisam nikakav vernik. Pod tim podrazumevam redovne posete crkvama, beskonačne postove, upražnjavanje crkveno propisanih rituala i običaja, beskrajne molitve i nadu da će Bog svevišnji rešiti moje probleme. Da li me to čini nevernikom? Ne. Da li to znači da mislim da su oni koji upražnjavaju sve ovo gore pomenuto manje vredni od mene? Ne. Da li to znači da sam ja manje vredna od njih? Ne.

Svoje zanimanje za religiju sam zadržala na strogo fenomenološkom i istoriskom pristupu i došla sam do zaključka da sve vere suštinski propovedaju isto ali na različite načine. Cilj je isti. Napraviti bolje ljude od nas. Ja sam, naravno, prvo upoznala hrišćansku pravoslavnu veru i filosofiju jer sam od svog detinjstva bila okružena njom ali sam tokom života upoznavala i druge vere na ovaj ili onaj način. Trenutno sam u Egiptu okružena uglavnom muslimanima sunitima koji žive u 1429. godini po islamskom kalendaru. Sutra je poslednji dan islamskog meseca Ramadana. Kod nas se ime ovog meseca izgovara Ramazan. Islamska godina je lunarna i meseci se računaju od prvog viđenja mladog meseca do sledećeg. Ovakvo računanje vremena znači da je islamska godina 11 do 12 dana kraća od našeg solarnog kalendara. Zato svaki islamski mesec počinje u različito vreme svake solarne godine. Ove godine Ramadan je počeo 1. Septembra. Naziv je izveden od reči „ramd“ što znači „goreti“. Ime je nastalo pre nastanka islamskog kalendara kada je ovaj mesec padao u leto. Ovo je mesec strogog posta i posvećenja bogu, molitvi i čitanju Qur’an-a pa se veruje da tako sagorevaju svi gresi. Ramadan predstavlja jedan pod pet stubova islamske vere. Muslimani veruju da je tokom ovog meseca arhanđel Gavrilo (Jibril) doneo Qur’an Mohamedu koji je kasnije propovedao svojim sledbenicima da će tokom ovog meseca kapije pakla biti zatvorene a kapije raja otvorene. Nije tačno ustanovljen datum kada je tačno Qur’an predat Mohamedu.Šiiti veruju da je to bilo19., 21. ili 23. dana Ramadana dok suniti veruju da se to odigralo 21., 23., 25., 27. ili 29. dana Ramadana. Ova noć se zove Laylat al-Qadr (noć zapisa ili noć moći). Ovih noći muslimani se posebno posvećuju molitvi i mnogi od njih provode svih poslednjih 10 noći u džamijama moleći se i izučavajući Qur’an (itikaf-povlačenje). Veruje se da se molitva u ovim noćima vrednuje kao hiljadu meseci molitve. Međutim, istina je da se ovaj datum tačno zna ali je namerno sakriven kako bi se vernici što više posvetili molitvi tokom više dana.

Ramadanski post se upražnjava tako što se ne uzima nikakva hrana ni piće od zore do sumraka. Takođe moraju da se uzdržavaju od bilo kakvih grehova ili grešnih misli. Običaj davati dobrovoljne priloge za siromašne i ispred svake džamije se nalaze šatre u kojima se postavljaju stolovi za iftar i svako ko dođe-dobro došao je. Muslimanski dan počinje sa zalaskom sunca i prvim pojavljivanjem meseca. Nije neobično da mnogi od njih prespavaju ceo dan da bi se probudili oko 17h popodne kada počinje iftar (doručak)

I to je ono što teoretski nalaže vera. Ali šta se zaista događa? Mnogi muslimani uzimaju odmore tokom ovog meseca i odlaze iz gradova. Kairo je ovih dana poluprazan. Dan pre početka Ramadana mogu se videti mnogobrojni kamioni koji razvoze dodatno ozvučenje za džamije. Sve je u svečanom raspoloženju i celi gradovi su okićeni raznobojnim trakama i lampionima. Rade samo oni koji moraju ali i oni brljave na poslu. Po ceo dan su namršteni, nervozni i zlovoljni. Kako i ne bi kada ne jedu ništa i ne piju na ovoj 30+ stepeni žezi. Svuda unaokolo vuku primerak Qur’an-a i kada im se ukaže zgodna prilika čitaju sure na glas. Gde god prolazite možete čuti neprekidno disonantno mrmljanje u pola glasa kao loša back ground muzika. Mnogi se upućuju ka velikim turističkim centrima kao što je Šarm el Šeik i rade kao taksisti jer je ovaj posao jedan od naprofitabilnijih za jednog egipćanina. Tako se ja ovde suočavam sa taksistima koji nemaju blage veze kud su pošli i kako da voze jer su pre nekoliko sati došli u Šarm po prvi put u životu. Mnogi od njih imaju crne mrlje i čvoruge na sredini čela koje dobijaju od lupanja čelom o pod prilikom molitve i to sa ponosom nose unaokolo kao dokaz svoje posvećenosti. Petkom je najbolje ostati kod kuće (pod uslovom da se ne nalazi u blizini neke džamije). Glavna molitva počinje nešto pre podneva i traje najmanje sat vremena (meni se čini kao večnost). Ta propoved nije samo za one koji se nalaze u džamiji već i za sve one do kojih dopire zvuk sa onog dodatnog ozvučenja. Malo toga razumem od onoga što mujezin priča ali sa sigurnošću mogu tvrditi da je sve izrečeno sa mnogo strasti i veoma sugestivno. Prosto imam utisak kao da neko odande urla na mene iako se nalazim kilometrima udaljena. Veoma neprijatan osećaj. Tokom redovnih molitvi (5 puta dnevno) svaki pravi musliman će ostaviti apsolutno sve što je radio u tom momentu i otići će da se moli tako da se oni neupućeni mogu zadesiti u prilično neprijatnim situacijama. Može vam se desiti da vaš taksista zaustavi auto in the middle of nowhere da bi postavio svoje ćilimče pored puta za molitvu. Na brodu će skiper zaustaviti brod na sred pučine...prosto...sve u tom trenutku staje i muslimani se posvećuju molitvi. Ne daj bože da mi se desi da se nešto zaradim na brodu pa vratim brod posle 17h časova u luku!!! Taman posla!!! Posada bi me živu pojela. Tokom dana su ljudi vrlo lako svadljivi i nisu retke scene svađa i tuča na sred ulice.

A onda pada noć i islamski dan počinje. Iftar. Hrane u neverovarnim količinama. Svi se prežderavaju, muzika trešti, muškarci k’o pušteni sa lanca zavijaju za svim što prođe pored njih a nosi suknju (ili burku-ne prave razliku). I sve se to smiruje negde oko 5 ujutru kada kreće novi ciklus.

Ljudima je izgleda lako da se odreknu „grehova“ kao što je hrana i piće na neko vreme ali izgleda da je univerzalno pravilo da je jako teško odreći se zavisti, pohlepe, ljubomore, spletkarenja i ostalih „grehića“ koji nisu toliko smrtni grehovi koliko su sve prisutni i na duže staze visoko toksični. I džaba nama svi oni postovi i molitve kada niko ko ih upražnjava ne razume pravi smisao svoje žrtve. Sam post nas neće učiniti boljim ljudima. Boljim ljudima će nas učiniti naša volja da postanemo bolji ljudi a to možemo svaki dan bez pompeznih rituala i ceremonija. Nije za to potrebno ići u nikakav verski hram. Vi ste svoj hram i svoje molitve da postanete bolji čovek uputite sebi.