Udaj me majko, al' na brzinu

Na prvi pogled, klasična srBska svadba podrazumeva dugoročno planiranje (minimum godinu dana), od veridbe, čija je svrha meni totalno nejasna (kao žigosanje krava na stočnoj pijaci, koja je za priplod a koja za klanje), preko izbora kumova (što zahteva veliki oprez, da se ko ne bi naljutio, a tu se budući srećni mladenci malo šta pitaju, kao uostalom i za većinu detalja svadbe), izbor low profile restorana (nije neki luksuz, ali je brate veliko...ima mesto za svirce i kolce), venčanica (što više detalja, to bolje, da se vidi), i ostale špecije bez kojih svadba na našim prostorima i nije svadba.

I bi "48 sati svadba". Jeste da je u pitanju klasična prevara, ali tu histeriju i šizofrenično skrivanje ispod stola kada voditeljka, nenavikla na seoske serpentine, upadne u kuću buduće mlade ili mladoženje, ljubeći se usput sa babama i prababama istih, nemože da zameni ni sedmica na lotou.

Sledi vika i opšta pomama. Sređivanje kuće na brzaka (sve se gura u špajz, da se ne vidi), slatko, kafa, rakija (prava, ne šećeruša, kako ističe domaćin). Voditeljka stidljivo uzima gutljaj, tobože ne pije, ali eto red je. Pojavljuju se roditelji blagoslovenih, dotrčava buduća svekrva iz bašte, svekar sa njive (naravno, mogući su i tašta i tast, sve zavisi od situacije), bake brišu suzne, upale oči ivicom marame, jer eto, doživele da se i njen Jova ženi. A Jova ulazi u kuću, štrkljav sa očiglednom averzijom ka zubaru, dok iz kujne stidljivo proviruje buduća mladenka, u majici na bratele, orošena znojem i rumenih obraza.

I onda kreće anketiranje bliže i dalje familije, kumova, komšija, prijatelja. Nedajbože da se mlada udaje u "sirotu" kuću, gde ćeš veće sramote (OMFG). Zatim, pozivanje 347 zvanica, što poznatih, što nepoznatih, koji imaju 2 dana da se namontiraju, skinu 10 kg, pa trajna, pa depilacija, pa poklon (red je...naći će se nekako).

Sledeći korak - garderoba. Mlada je malo popunjenija, steže je u grudima. Nema problema - proširićemo. "Želite li veo? - pita usrdna prodavačica uniformi za mlade. "I veo, i dijademu, i suncobran, i rukavice, i tašnicu, i ogrtač (sve cirka 7 kg pune ratne opreme)" - zbori uzbuđena mlada.

Mladoženja je lakši slučaj. Uz sugestiju napadne prodavačice i još napadnije svoje buduće životne saputnice, u roku od 10 min kupuje odelo, košulju, kravatu (koja ga guši, ali nesme da pisne) i one odvratne salon cipele, koje će proklinjati tokom cele svadbe i bez griže savesti ih baciti čim ceremonija prođe (naravno, nakon sat vremena držanja nogu u lavoru sa hladnom vodom).

Onda dolaze burme, taj maleni simbol (uvek su me podsećale na prstenovanje ptica) koji toliko mnogo znači. Naravno, ništa bez rasprave u zlatari...belo zlato vs. žuto, dok istrenirana prodavačica preporučuje, narafski, najskuplje modele. Uzeto! Kad je bal, nek' je maskenbal.

Jao, pa muzika. 'armonika, klavijature i priučena pevačica zavijačica/pojac. Repertoar klasičan - od Silvane do Nirvane (mada je ono prvo pre verovatno).

Pa cveće, kako li sam zaboravila..."Hoću bele ruže" - zbori mlada. Mladoženja ćuti. Pametnije mu je. Nema veze što će se svi ti aranžmani sparušiti i pre samog opšenarodnog veselja.

48 h kasnije: pleh muzika ispred mladine kuće. Veseli i vitalni bakutaneri ojkaju i skakuću (pritom neprimetno dižu sa poda ispalu protezu), razne strine, tetke, strinine tetke & resto zvanica se raduje pitajboga čemu, jer većina njih mladence zna iz doba pelena. Ceo komšiluk je dotrčao da vidi "snašu".

Komentari samo padaju: "Ala se ugojila, cccc, a vidi Milku (svekrvu iliti mladinu majku) kako se nakinđurila, svo zlato je stavila na sebe, zlo i naopako. A jel' istina da Milka ne priča sa prijom?".

Da, da, to su teme razgovora na srBskim svadbama. Mladenci su u 86 planu, gosti i zaboravljaju zbog čega su se okupili...valjda da vide ko se kako stajlingovao, da se popije, pojede, izbalave mladenci (neverovatan običaj da se mladenci ljube 10 puta, pitajboga zbog čega) i onda fajront. Ujutro lečenje uz raso' i kiselu čorbu.

Što bi rekao moj Vojvođanin "Parada pijanstva i kiča", samo što bih ja dodala i mokrih krugova ispod pazuha, koji odišu prirodnim mirisima i Chanellom 5 (ili nedajbože Brutom).

Day after: prebrojavanje escajga, mikrotalasnih, miksera, kič slika i vazni, sobnih fontana sa pozlaćenim delfinima, naravno mutiranim, jer im voda teče iz usta, a ne iz otvora za izbacivanje vazduha, koja tako iritirajuće žubori i tera na toalet, robusnih draperija i tapiserija - sve u svemu, sve ono što neko sa iole malo stila ne želi u svom domu.

Kada se svetla ugase, voditeljka uruči paket aranžman za medeni mesec i sa svojim gorenje frižider belim zubima pozdravi goste i vrati se u svoj Beograd, presrećnim (ili manje srećnim) roditeljima presrećnih (ili manje srećnih) mladenaca ostaje da odvajaju od usta u isplate tu instant svadbu, u nadi da se dražesni par neće razvesti pre negoli izmire dug prema Emotionu.

Šta, mislili ste da je sve to za džabe. Jeste, al' na RTS-u.