/
03.10.2008. u 20:24
Šonjo i Krvava Meri
Ivanu sam upoznao u kasno leto '81, na velikoj žurci u velikoj gajbi Velikog Baje V bg gimnazije – tj Budućeg Velikog Baje gradskog odbora jedne Buduće Partije, srpske inkarnacije Džefa Kolbija, što je bila vip karta za "most wanted" kod devojčica u to vreme.
Kako se najčešće "obavljalo" – mi smo bili prijatelji prijatelja Mlađeg Baje, i po toj "liniji" uleteli na kermes. Kao mlađi i jeftiniji deo ekipe, nismo nalazili da je uputno previše isticati se, a sve i da smo hteli ne bi mnogo vredelo : bio je to dodir Dva Sveta, Dva Sveta koja su privremeno zakopala"ratne sekire" za tu noć, toliko suprotstavljena i rigidna, a opet – naivna i nesvesna izvesnosti da će mnogi od Jednih i Drugih u budućnosti promeniti svoje dresove i stavove - Šminkera iz Pete, u "bele gilje – žute lone bleneton" kombinacijama, pomalo podgojenih, vidljivo bezbrižnih sproću sigurne budućnosti koju su im Tateki osigurali i "američki" nadmenih – i Nas, Šarenih u svakom smislu - od Puncka do Novog Vala posejanih, sa besnim mislima, barutom u rečima. vatrom u srcima, prazninom u džepovima i, uglavnom još - beznađem u mudima.Da skratim, a što bi Pesnik rek'o : "S obe strane restorana, prikrivene razlike, zabranjeni teritorij – pravo lice pobune...".
Oni su bili lepo obučeni, mi malo manje – da budem pošten do kraja – lepo je ipak subjektivna stvar. Oni su pili koktele, mi pivo ili žestinu. Oni su duvali, mi smo gledali (lepak je uglavnom bio prevaziđen, a za bolje – nije se imalo). Pušili su Kent i Marlboro, a mi Opatiju, 57 i žutu Zetu.
Njihove devojke božanstveno & obećavajuće su..."very willing" čak, izgledale, mirisale "na nepoznato", toplih očiju iza"bašmebriga"maski na licima (to je tada bilo tako moderno). Naše su bile u stvari - jedna – jedina, istrajnim radom preobražena u jednog od nas, bucmasta Večita Prikolica naših blesavih ideja i avantura Lude Družine, takođe kriminalne frizure, garderobe i krajnje neženstvenog ponašanja.Dakle – ništa za zapamtiti, osim malo gađenja – sa Šminkerske tačke gledišta.
Kako se u celom tom bejrutskom primirju dogodilo da čujem da se neko iščuđava (iz čiste dosade ili sa idejom da se primirje prekine, jer....dosssadno je...) mojim minđušama i "Solidarnošć" bedžu, ne sećam se. Kad si mlad, stalo ti je do svake jebene sitnice koju stavljaš na sebe, valjda – svaka šalje neku Poruku i Stav, a ja sam tih godina – verujem – bio hodajuća reklama za Stav. Okret sa "..are you talkin' to me..." (vežbano, vežbano)facom...: Izgledala je sasvim lepo, čak perfektno, da se ne foliramo. Kada imate malo jače od 16, svako žensko biće koje bar malo obrati pažnju na vas izgleda najmanje - perfektno. Gospon Slučaj se te večeri očigledno sažalio nad večitim vitezom propuštene prilike, ili je i njemu samom bilo pomalo dosadno – bilokakobilo, reč po reč – i razgovoru nikad kraja!
Ubrzo sam otkrio da sam šarmantan i duhovit, da mi moj sako (moj – myass ...) veoma dobro stoji (mošmisti sa 60kg i 1,80 tada...), da moj koncept - nešto između new wavea i puncka - krajnje autentičan pa čak i provokativan...ma što ne reći – zgodan.. da su Šminkeri krajnje dosadna i neinventivna raja, da joj je zlo od ovakvih mesta i da se oseća usamljeno, da imam lep osmeh (tada sam se još, ponekad, i smejao) i da bi baš jednu Opatiju jer je Kent malo guši, i da nema ništa protiv da se vidimo opet posle – jednom, pošto mora da krene, da,da mora da krene jer je boli stomak, da,da tupa bol u stomaku, mora da je od svog tog vermuta, ali evo telefona, da, da koncert u SKC , pa možeštodane, baš bi bilo super....
Stojim na uglu (nije prijepodnevni sat) i stišćem dve karte za sreću u džepu. Čekam, malo je do osam. Do karata sam došao besprizornim džeparenjem - malo sestre, malo ćaleta -a onda zapalio sa prvog časa i stvorio se na blagajni SKCa. Nije šala dati 12 somića po karti u tim godinama, ali moralo bi da će vredeti...a meč lopte ne treba propuštati - ne više i ne ja. Zbogom luzerska memlo, večeras skidamo krunu Šminkerima, a kasnije i mrak sa očiju. Svete...eve me, pozdravite novu zvezdu švalerskog sazvežđa....Bliži se osam, jako je blizu... - ok, prave ribe uvek kasne...ali koncert, hm...? Okolo ključa – nema šanse da ovoliko ljudi može da uđe u SKC, duplo više će ih napolju slušati, sigurno. Osam - i ja - sâm,a moj švalerski ego vetri, Đavo s ramena sikće..."šonjo, šonjo...born to be a šonjo!"...Vreme je odluke : čujem iza sebe očajnika koji urla "Kartu! Plaćam kartu!" ...okret na peti : "Imam" "Koliko ?" - izbezumljeno (kasnije ću shvatiti i zašto). Gledam kroz njega, prokleto ljut...."dvadeset pet somića" čujem sebe. Daje mi tri crvene, grabi kartu i gubi se u gomili nesklada. Trgovac je rođen, Švaler će da sačeka – mota mi se po glavi dok šećem svoju facu po sali SKCa, netipično hladan kao led.
Gase svetla. Haos. Sa stejdža se čuje proba mikrofona, kroz zube, besno i brzo nešto kao "čš"....čujem palice 1,2,3, 4......kreće, pravo u glavu :
"Uradi nešto za svoju savjest, ne misli da si sam..."
Gledamo se u oči. Meni govori.
epilog : sva korisna saznanja, kao to već biva, saznamo kada nam nisu više tako korisna : Ivana se smrtno dosađivala te kasnoletnje večeri, jer je – uprkos svom ciklusu koji je zadesio u najnezgodniji čas, ipak iz očaja rešila da još jednom pokuša da šarmira Neuhvatljivog Velikog Baju, bezuspešno progonjenog mesecima. Meru njene neatraktivnosti uvećale su fiziološke okolnosti u kombinaciji sa vestima koje se brzo šire. Neuspehom poljuljani ego morao se nekako"izvaditi", a ja sam bio blizu.....Igrao sam crveno..
Uvek ista priča.
edit :
subota, 04.10. 17h
Ovaj blog je za manje od 24h, niotkuda dospeo na drugo mesto u rubrici "Preporučeni" što mi se nikada, za skoro godinu dana koliko objavljujem na B92, nije dogodilo. Želim da se zahvalim svim komentatorima koju su svojim učešćem doprineli tome, kao i svima koji su našli razlog, u samom tekstu ili oko njega, da kliknu na "preporuči".
Crnu Goru je tokom popodneva zahvatila nova snežna mećava, koja je uzrokovala skoro potpunu blokadu u drumskom saobraćaju....
Američki teniser Džon Izner priredio je najveće iznenađenje u prvom kolu Dejvis kupa, pošto je pobedio Rodžera Federera...
Reditelj Branko Baletić filmom „Lokalni vampir“ vratio se režiranju igranih filmova nakon više od dve decenije,...
Grčki premijer Lukas Papademos obećao je da će "učiniti sve što je neophodno" kako bi spasao međunarodni paket pomochi...
Bosnia-Herzegovina got on Friday its sixth Council of Ministers after the House of Representatives confirmed appointments...
Iz “Beograd puta” saopštavaju da ekipe njihove Zimske službe nastavljaju da rade punim kapacitetom i da se...
Poslednja istraživanja pokazala su da jedna od pet devojaka smatra da je Fejsbuk bolji od seksa. Iako su mnogi bili šokirani...
Dan zaljubljenih je doba godinekada trošite malo bogatstvo na cveće i romantične vikende; možda je najbolji način da...
SRPSKI / ENGLISH
INFO TV RADIO VIDEO B92.FM SPORT PUTOVANJA BIZ POSLOVI MAPE ŽIVOT KULTURA BLOG FORUM TEHNOPOLIS AUTOMOBILI SHOP MUSIC vrh strane© 1995 - 2009, B92 | Kontakt | O nama | Impresum | B92 lica | Pravila korišćenja
B92 je organizacija koja brine o zaštiti životne sredine.
Mi ublažavamo štetu nastalu zagađenjem u avio-saobraćaju i ulažemo napore da se smanji emisija izduvnih gasova.
climatecare.org
