/ne/Vaspitana buduća Srbija

/ 17.07.2007. u 10:06

Komentari: 34
Čitanost: 3890
/
Preporuke: 4
/

porodica

Ako su ovi sadašnji ispitanici – roditelji, primenjivali metode vaspitanja kroz koje su i sami prošli, to znači da smo živeli u zemlji poremećenih psiho-socijalnih vrednosti...

...možda je to i jedan od glavnih razloga svega onoga što nas je zadesilo svih ovih godina....

ili je ovaj način vaspitavanja dece samo uslov da se preživi u sredini u kojoj su vladali i vladaju ratovi, kriminal, korupcija, a i sada prvobitna akumulacija kapitala...

Mislim da ovaj podatak Unicefa zavređuje ogromnu pažnju države koja treba da nađe modele kako da u nova vremena u 21. veku ne uđe sa metodama vaspitanja iz 19. veka.

Vreme je za nove ljude...

ali oni se stvaraju u porodici...

a porodicu oblikuje društvo...

Atačmenti

porodica.jpg / 5.94 / KB image/pjpeg

postavite na |

Komentari (34)

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

Unfuckable 10:28 17.07.2007

Kad smo vec kod toga...

vredelo bi spomenuti i suprotnu stranu - tj "nekaznjavanje" ili "preteranu zastitu" - ako tako mogu da nazovem tu pojavu - verovatno ce svako moci da prepozna o cemu govorim - posto smo svedoci brojnih kampanja protiv zlostavljanja dece - koje, naravno, podrzavam - trebalo bi obratiti paznju i na veoma cestu, ali teze prepoznatljivu pojavu da je "dete = gospodar kosmosa" i da se ni po koju cenu i ni u cemu ne limitira ....jezivo - i po meni predstavlja vid zanemarivanja deteta...dete bez limita je nesrecno dete, ma kako paradoxalno ovo zvucalo - voleo bi da me neko blizak psihologiji demantuje ili potvrdi....
S druge strane - biti roditelj - nije zapisano ni u cijem genetskom kodu ...to se uci - dugo, uporno i mukotrpno...S obzirom na mogucnosti i okolnosti, ne treba se cuditi sto novopeceni roditelji primenjuju model koji jedino i znaju - a to je model svojih roditelja - ma kako dobar ili los on bio - taj model, cini mi se, pada na savremenim ispitima po dosta pitanja...Novi model niko ne nudi, tradicija je zbrisana, i ljudi su prinudjeni da se snalaze....i onda, najcesce "nemajuci vremena" - pustaju da neko drugi ../ulica, komsije, babe, dede, tetke..../ odradi njihov homework[i][/i]

Velimir Jeremić 11:23 17.07.2007

Re: Kad smo vec kod toga...

Primer 1. Nedelje 15.30h centar grada, lako "češanje" dva vozila u raskrsnici. Jedno odlazi, drugo ostaje na mestu događaja. Iz vozila izlaze dvojica muškaraca i jedna žena sa detetom. Besni zbog cele situacije, nepozivaju policiju, ali urlaju petnaest minuta izazivajući povremene komentara sa prozora okolnih zgrada. U kolima na suncu je i dete od oko 4-5 godina. Iz nekog razloga, pretpostavljam nezadovoljan komentarom žene, jedan od ove dvojice kreće sasvim opušteno da je šamara i gura u auto (dete sve to mirno bez plača gleda iz kola). U međuvremenu žena iz kola verovatno nastavlja sa komentarima pa je sad ovaj drugi (pretpostavljam da joj je ili brat ili dever) vadi iz kola, nastavlja sa šamaranjem, baca je na asfalt i šutira nekoliko puta. Devojčica koja sve to gleda, izlazi sasvim mirno iz kola i nastavlja da liže svoju lizalicu. Imam 37 god. i svašta sam video i doživeo do sada, ali mi je cela scena bila mučna i jedva sam se suzdržavao da se neuključim u ceo događaj (pozovem policiju npr) ali sam shvatio da je to za ove ljude "normalna" komunikacija i da bi svakako bili besni na mene ako bih pokušao da se umešam. Iako mi je katastrofalan njihov psihofizički profil, pitam se kakav li će profil imati to siroto detence koje ko zna šta proživljava.
Primer 2. Objašnjava mi sin (ima 16god) kako neki njegovi drugovi idu tu i tu sa motociklima tim i tim. Ja ga pitam, kako to idu, i odkud im ti motocikli s obzirom da nijedan od njih nije jeftiniji od 12.000EUR i ne mogu ga voziti lica mladja od 18.god. Tu ispadoh glup u društvu, jer deca kada ih zaustavi neupućen policajac pozovu tate, oni plate ili prekore policajce da drugi put budu dobri i idemo dalje. Uz to kod nekih modela kaže mi sin, da "može da se sredi-platiš malo i "oni" ti preprave u saobraćajnoj kubikažu u saobraćajnoj". E, hajmo sad dragi moji blogeri, da budemo pametni i mudri, pa da se pravilno postavimo i pravilno izvedemo na put mladića od 16 god. u pubertetu sa hormonima u akciji, koji bi hteo da ima i devojku, i da bude ravnopravan i zanimljiv u društvu itd. Da li će moj sin to uspeti tako što trenira veslanje i roditelji mu svaki dan trućaju za uspeh u školi, uče ga moralnim vrednostima i razlici između Granda, Pinka i vode ga na koncert Stonsa?

nela 14:06 17.07.2007

Re: Kad smo vec kod toga...

E, hajmo sad dragi moji blogeri, da budemo pametni i mudri, pa da se pravilno postavimo i pravilno izvedemo na put mladića od 16 god. u pubertetu sa hormonima u akciji, koji bi hteo da ima i devojku, i da bude ravnopravan i zanimljiv u društvu itd. Da li će moj sin to uspeti tako što trenira veslanje i roditelji mu svaki dan trućaju za uspeh u školi, uče ga moralnim vrednostima i razlici između Granda, Pinka i vode ga na koncert Stonsa?

Definitivno.:) U neka takmičenja i ne treba ulaziti, jer su besmislena sama po sebi, i jako je bitno deci to objasniti. Npr. ko ima više tatinih para, ko ima 'zanimljivije' patike što je čini mi se jedan izuzetan problem, koji se izuzetno rano pojavljuje. Zamislite svet u kome bi svi odustali od apsolutnog stava po pitanju moralnih vrednosti, po sistemu, i ja ću kako vetar duva, tj. što sam pametniji od drugih, šta bismo time dobili. Mislim da roditelj preuzima svu odgovornost kako za svoje dete, tako i za društvo koje stvara, pa sad birajte.

Posmatrajući brojne roditelje i mlađe i starije oko sebe, stičem utisak da je zaista veliki problem to što ne shvataju da je mnogo bitnije dete prosto vaspitavati sa ljubavlju, pažnjom i strpljenjem, a ne naoružavati ga i spremati za neke strašne borbe koje ga čekaju, jer su kako oni kažu danas teška vremena.

bladerunner 14:32 17.07.2007

Velimire

naravno da će vaš sin uspeti uz roditelje kao što ste vi. Mislim da i kad mislite da vas deca ne slušaju ili da ne možete da se takmičite sa nekim trendovima i dogadjanjima u društvu ipak treba nastaviti sa načinom koji vi imate jer ipak negde na kraju se vidi rezultat sigurna sam u to. I ako ne izgleda kao da sluša vaš sin verovatno mnogo više prima i prihvata nego što mislite. Tako da samo nastavite prave vrednosti nadju svoj put i način.

Što se tiče situacije koju ste opisali mislim da je trebalo da pozovete nadležne organe. U Americi može da vas prijavi bilo ko samo ako vidi i proceni da ste povisili ton na svoje dete i da ga ugrožavate oduzeše vam dete da ne možete da ga vratite posle. I to je druga krajnost ali mislim da su donekle i u pravu.

outcast 11:20 17.07.2007

Postovanje, strpljenje, podrska

Uvek pozelim da pitam roditelja koji se dere na svoje dete da li bi tako razgovarao sa svojim pretpostavljenim ukoliko ga iznervira. Vikanje na decu, nazivanje pogrdnim imenima, primena fizicke sile nalaze svoju podlogu u elementarnom nepostovanju deteta kao licnosti. A to nepostovanje potice od nepostovanja samog sebe.

Drugi vazan element roditeljstva je strpljenje. Deca nisu mali ljudi. Deca prolaze kroz ubrzani kognitivni razvoj koji nije prisutan u kasnijem zivotu. Zato je i naporno biti sa malim detetom, jer je odraslom coveku veoma tesko da se, da tako kazem u nedostatku bolje reci "spusti" na detetov kognitivni nivo. A to je jedini nacin da se zaviri u detetov svet i da se sa puno strpljenja dete na njegovom razvojnom nivou uci novim vestinama.

Treci element roditeljstva je podrska. Ono sto nasoj deci najvise treba je da ih utesimo kada pogrese i da ih pohvalimo da urade nesto dobro.

Koliko puta ste pohvalili svoje dete u poslednjih nedelju dana? Koliko puta ste pohvalili sami sebe? Bili ponosni na sebe, pa zbog toga bili u stanju da prepoznate i uspeh nekog drugog ( vaseg deteta. na primer).

Unfuckable 14:35 17.07.2007

Re: Postovanje, strpljenje, podrska

potpisujem sve ...
+ ne trcati u gomili - "svi imaju mobilni u prvom osnovne, pa hocu i ja..." Jezivi su izazovi - materijalni, uglavnom - kojima su izlozeni danasnji roditelji...ali mi je jos jezivije da slusam roditeljska "opravdanja" tipa ..." pa uzeli smo mob nasoj 6-godisnjoj cerkici da bi mogli da znamo gde je kada izadje napolje ..." / !?!?!?!/ ...wtf - mora da ide po splavovima ili izlazi sa drustvom, sa 6 god ...????
Roditeljska kvaziopravdanja su veliki rudnik bisera iz zbirke "Kako brzo i efikasno upropastiti svoje chedo"....to je ono sto sam napomenuo i i u gornjem postu, to su one price tipa : 'Ma neka i bije decu i busi gume okolo, samo da se ne drogira..." - sa 7 god, recimo....?
Po meni - bolji je - ako se moze uopste reci da je nesto bolje - i patrijarhalni cale, sa sve psovkama, deracinom i sl . ,nego kvazi dusebriznici i "branioci decijih prava" koji svojoj deci ne usadjuju osecaj za meru i osecaj za one oko sebe....posto - svaka promena po defaultu znaci napor, pa i promena ili modifikovanje decijeg ponasanja ....deca su neformirana bica ..mi ih formiramo u stvari - i nije ih tako tesko formirati....ali je takvim roditeljima /lenjim, u stvari / tesko da naprave NAPOR u tom pravcu, i da istrpe neminovan otpor deteta...jer to za njih automatski znaci BOL , i to je bol sa kojim oni ne mogu da se nose / za razliku od dece, koja bol promene podnose, cini mi se mnogo bolje, mada spolja izgleda burno.../...keyword je doslednost - jer doslednost znaci sigurnost, a deca vole da budu sigurna
Danasnji klinci definitivno ispoljavaju manje emocija nego pre 30 - 35 godina.....a i ono malo sto ispolje - pokupice u kuci ili, pak, nauciti "okolo"....po defaultu - to "okolo" je veoma sumnjivog kvaliteta ...znaci - za bilo sta pozitivno , ostaje im jedino - kuca

andjelija 14:42 17.07.2007

Re: Postovanje, strpljenje, podrska

sve si odgovorio sa LENJIM

Željka Buturović 14:40 17.07.2007

bapske price

Juče sam u jednoj dnevnoj novini pročitao da se prema israživanju Unicefa više od 70% dece u Srbiji vaspitava na pogrešan način. Roditelji, naime, primenjuju metode verbalnog i fizičkog kažnjavanja jer za druge ne i znaju jer su i sami tako vaspitavani. Te pogrešne metode ostavljaju različite posledice na ličnost i razvoj dece.

nije sve sto pise u novinama tacno. roditelji kaznjavaju decu mozda zato sto nisu obavesteni o trendovima u vaspitanju, a mozda zato sto je u nekim okolnostima to jedini nacin da ih kontrolisu. nema razloga da se misli da verbalno i fizicko kaznjavanje ostavljaju trajne posledice na licnost deteta osim, eventualno, u drasticnim slucajevima.

Mislim da ovaj podatak Unicefa zavređuje ogromnu pažnju države koja treba da nađe modele kako da u nova vremena u 21. veku ne uđe sa metodama vaspitanja iz 19. veka.

pa u principu se zna koji su to modeli obracuna sa roditeljima za koje su "strucna" lica ustanovila da ne umeju da vaspitaju sopstvenu decu. to je oduzimanje dece roditeljima na bazi anonimnih prijava o zlostavljanju i kriminalizacija i najmanje upotrebe sile prema detetu.

nela 14:57 17.07.2007

Re: bapske price

roditelji kaznjavaju decu mozda zato sto nisu obavesteni o trendovima u vaspitanju, a mozda zato sto je u nekim okolnostima to jedini nacin da ih kontrolisu. nema razloga da se misli da verbalno i fizicko kaznjavanje ostavljaju trajne posledice na licnost deteta osim, eventualno, u drasticnim slucajevima.

Roditelji ne kažnjavaju decu jer ne poznaju trendove u vaspitanju, nego jer generalno ne umeju bolje, i većina je zbog kako neko gore lepo reče sopstvene lenjosti preskočila prethodno mnogo objašnjenja i lekcija, koje su nužne uz svako može, ne može, da, ne i konačno, ekstremni oblik je fizičko kažnjavanje. Ništa se dobro ne može očekivati od kažnjavanja čak i blagog, ako tako nešto postoji, jer će lekcija ostati nenaučena iako izgleda suprotno.
Tako ne moramo dobiti teške delikvente, ali ćemo dobiti isfrustrirane nesrećne ljude, koji mnoge stvari rade zato što se tako oduvek radilo, a ne jer razumeju suštinu nekog ponašanja, a još manje se osećaju dobro dok nešto rade, na primer dok budu učili, radili svoj posao kasnije, ili dok budu vaspitavali svoju decu...

v.stojkovic 15:01 17.07.2007

Unicef i naša deca

Najbolji teoretičari klasične i savremene psihologije i pedagogije, na jednostavno pitanje: A kako to da deca onih roditelja koji nikad nisu pročitali ni slova o principima i metodama vaspitanja, koji su čak šta više polupismeni ili nepismeni, izrastaju u zdrave i uspešne ljude, slažu se da je je sasvim dovoljno da roditelji VOLE SVOJU DECU. Kad je reč o uspešnom roditeljskom vaspitanju dece nije NUŽNO da vaspitač (roditelj) bude stručnjak, ali jeste nužno da VOLI svoje dete. Prema tome: Volimo svoju decu i sve će biti OK, čak i onda kad UNICEF kaže drugačije.

Unfuckable 15:08 17.07.2007

Re: Unicef i naša deca

ok, volimo ih, nije sporno ...ali i RAZMISLJAJMO malo, please ! Ljubav dolazi iz stomaka, a put u pakao obicno je poplocan najboljim namerama

Tekunica 16:05 17.07.2007

Re: Unicef i naša deca

v.stojkovic
Najbolji teoretičari klasične i savremene psihologije i pedagogije, na jednostavno pitanje: A kako to da deca onih roditelja koji nikad nisu pročitali ni slova o principima i metodama vaspitanja, koji su čak šta više polupismeni ili nepismeni, izrastaju u zdrave i uspešne ljude, slažu se da je je sasvim dovoljno da roditelji VOLE SVOJU DECU. Kad je reč o uspešnom roditeljskom vaspitanju dece nije NUŽNO da vaspitač (roditelj) bude stručnjak, ali jeste nužno da VOLI svoje dete. Prema tome: Volimo svoju decu i sve će biti OK, čak i onda kad UNICEF kaže drugačije.

Slazem se. Kod vecine nasih roditelja (koji zaista nisu edukovani u smislu vaspitanja dece) postoji kvalitetna emocija da oni VOLE svoju decu. I ta emocija je zdrava emocija.

ElectricDreams 15:32 17.07.2007

Selidba

Mislim da je u ovakvoj situaciji jednostavnije preseliti se u neku normalniju zemlju. Naravno, ko može...

Tekunica 16:00 17.07.2007

Re: Selidba

ElectricDreams
Mislim da je u ovakvoj situaciji jednostavnije preseliti se u neku normalniju zemlju. Naravno, ko može...

Normalniju zemlju? Kao ? Gde?

Unfuckable 16:03 17.07.2007

Re: Selidba

Mislim da je to samo nabijanje glave u pesak....ko je lenj - lenj je...ko zanemaruje ovde - zanemarivace bilo gde, ko se pravi da ne vidi ovde - tek ce se "preko" praviti lud...nije drzava kriva zato sto su ljudi lenji i nemarni, ne moze se bas za sve kriviti drzava ili rezim ....roditelji vaspitavaju decu - a ne drzava...Drugo - vecina ljudi NE MOZE da se preseli u neku normalniju zemlju...i, sta sad , da prestanu da se trude oko svoje dece ? Da dobiju jos i opravdanje da bi lakse "digli ruke" ???? ....kao - a jbg - posto zemlja nije normalna, ne mora ni dete da mi bude....to ?

mariopan 16:23 17.07.2007

Re: Selidba

Deci Zaista trba samo ljubav i podrska.Imam dvoje vec odrasle dece i dozivela sam da mi kazu da sam mogla i malo strozija da budem,i to sin,inadzija svoje vrste kad je bio mali..a sad kad i sam vaspitava dvoje dece pa vidi da sve to nije ni malo lako jer deca imaju svoju licnost koju moramo postovati...e onda je shvatio da su neka ogranicenja , nametnuta njemu kad je bio mali, bila potrbna i svrsishodna.

Lepo je kada roditelji imaju para ali deca se najlakse pokvare tako sto im se tolerise poredjenje sa drugovima koji imaju vise i jos vise...Vikanje na decu je teska uvreda,u mojoj skali ravna je udarcu ili samaru..Imam strpljenja,objasnjavam i pricam to je moj metod i danas jer deca su uvek deca sve dok imaju zive roditelje.I pazite,deca vas gledaju,sve vide i sve cuju,ne da to zele vec oni tako uce.Ako vi ne postujete svoje roditelje nece ni oni postovati vas,ako cuju da ruzno govorite o nekom prijatelju i oni ce to da usvoje,,deca se nikad ne iskvare sama samo mi mozemo to da im uradimo,ponekad iz prevelike ljubavi.

I nemojte da vam je zao dece kad treba nesto da se radi,pa oni moraju da nauce sta je zivot,sve im dajte da rade,sve za sta su sposobna,pohvalite ih,naucice nesto od vas i pamtice za ceo zivot vreme provedeno sa tatom dok je popravljao kola,ili dok je mami pomagao da spremi kolace. To je vreme kada se roditelji neosetno pretvaraju u ucitelje,to sto im tada pokazete najduze ce pamtiti kao najlepse doba iz detinjstva.I volite ih,pokazite osecanja,nikad nije previse ljubavi,postace dobri i stabilni ljudi.Tesko je biti roditelj i nikad covek nije nacisto da li je taj deo zivota dobro odradio ali mora se..nema ko drugi,nemojte da to budu bake i deke.Roditelj ste vi. Pozdrav svima.

ElectricDreams 16:48 17.07.2007

Re: Selidba

Unfuckable
Mislim da je to samo nabijanje glave u pesak....ko je lenj - lenj je...ko zanemaruje ovde - zanemarivace bilo gde, ko se pravi da ne vidi ovde - tek ce se "preko" praviti lud...nije drzava kriva zato sto su ljudi lenji i nemarni, ne moze se bas za sve kriviti drzava ili rezim ....roditelji vaspitavaju decu - a ne drzava...Drugo - vecina ljudi NE MOZE da se preseli u neku normalniju zemlju...i, sta sad , da prestanu da se trude oko svoje dece ? Da dobiju jos i opravdanje da bi lakse "digli ruke" ???? ....kao - a jbg - posto zemlja nije normalna, ne mora ni dete da mi bude....to ?

Pre svega, o roditeljstvu ništa ne znam. Kad budem imao svoje, saznaću svakako :)
Iskreno, u ovakvoj zemlji me je i malo strah da imam decu :( Gledam klince iz zgrade kako se ponašaju i šta sve rade. Verovatno ne bih imao srca da kažem detetu da ne sme da se druži ni sa kim iz zgrade....

razmišljam naglas... nemam formiran stav... nisam pametan :(

Unfuckable 17:10 17.07.2007

Re: Selidba

Po meni - sistem "staklenog zvona" je totalno pogresan, dete treba da se druzi sa ekipom iz zgrade, i da zauzme neko svoje mesto u toj njihovoj "hijerarhiji"...na kraju krajeva, tako vezba socijalne vestine...vrlo brzo skapira da ono sto mu prolazi kod, npr. babe - napolju nece proci nikako...
Roditelje treba da zanima sa kime im se dete druzi - ako nista drugo, ono da znaju otprilike kakvim ce uticajima biti izlozeno...negativne uticaje kojih ce sigurno biti - i treba da ih bude - mogu kompenzovati pricom o posledicama - " sta ako..."i dete , po meni, treba da zna sta je na kraju tog "stapa" ili te price ...da bi moglo da bira put kojim ce krenuti - konkretno : ako ga drugari zovu da malo "trkeljisu kola" , dete treba da zna sta ce biti IZA toga, mora da zna posledicu, mi mu kroz pricu moramo provuci to kroz usi, a onda njemu ostaje izbor ako se nadje u toj situaciji - do toga se stize pricom, pricom, i samo pricom , zato i mislim da je poseban zlocin prema detetu ne pricati sa njim /"da li si gladan" ne racunam u pricu/... - Da se vratim : kazem da treba da bude negativnih uticaja, jer mislim da samo u dodiru sa njima dete lagano moze izgraditi svoj vrednosni sistem i tako se, polako ukljuciti u svet "uracunljivih" / sta je dobro - a sta ne / ...sprecavajuci dete da se suoci sa ovim stvarima, mi ga sprecavamo da odraste /stakleno zvono/
U bilo kojoj zemlji je komplikovano biti roditelj - pored toliko komp igrica, nasilja na tv, reality sexa, primitivizma , droge i kriminala okolo - to nije samo pojava ovde - zato, ponovicu - decu ne formira drzava -ova, ovakva ili onakva....decu formiraju roditelji ...oni u koje deca IMAJU poverenja...oni u koje nemaju poverenja, dobijaju ulogu sponzora ili snabdevaca...
Podsetio bih na nesto sto mi cesto pada na pamet, a mislim da ima veze sa dosta stvari koje sam ovde napisao ....smejace se mnogi, ali ok : Koje je Vase misljenje, zasto je bas onaj decko Ivan pobedio u nadmetanju u kuci Velikog Brata ?

oldtajmer 16:50 17.07.2007

batina je iz raja izasla :)

Juče sam u jednoj dnevnoj novini pročitao da se prema israživanju Unicefa više od 70% dece u Srbiji vaspitava na pogrešan način.

Siguran sam da je tacno, ali bi me cisto zanimalo, sta tacno znaci "na pogresan nacin". Naravno, ne mislim na batinanje, samaranje, itd, ali malo mi ovo smeta, jer znam i vidim od kako sam postao roditelj da je literatura dosa vodjena trendovima. Tako da nesto sto se danas smatra "pravi nacin vbaspitanja" sutra vise nece biti, jer je samo deo trenda.

A inace vase zapazanje o vaspitanju i nasem drustvu je 100% na mestu. Otud verovatno potice toliko nepostovanje prema sebi i drugima koje nasi ljudi mahom nose.

ljiljaO 17:52 17.07.2007

O prosveti opet

Ja sam profesr matematike. O mojim iskustvima iz skole mogu pisati koliko hocete. Najtuznija prica.
Devojcica je jako los djak i ne ucestvuhe bilo cemu u skoli. Jednom joj je otac dosao u skolu mrtav pijan pa sam ga ja izbacila iz skole. Inace, jadnom sam mu rekla da mora vise vremena da provodi sa detetom, da ga vaspitava on me je pitao sta ce onda skola. Pa posto sam ja nastavila i pitala ga sto je radjao decu kada nece da brine o njima odgovorio mi je PA SVI IMAJU DECU. POvodom neke proslave u skoli ja otkrijem da devojcica voli da sije i obecam da cu je po zavrsetku osnovne upisati na kurs kako bi sto pre stigla do hleba. Od tada me je pratila ko kucence. Sledece godine ja nisam predavala u toj skoli ali sam pred kraj dosla da je potrazim kako bih odrzala obecanje (neodrzana obecanja jako uticu na takvu decu). Nisam je nasla u skoli. Ona i brat su otisli rodjacima u Crnu Goru jer je njen orac (a ziveli su na Savi na splau) ubio je njenu majku pred decom. Strasno.

Unfuckable 18:03 17.07.2007

Re: O prosveti opet

Ne znam koliko to veze ima sa prosvetom ...ali sa sociopatologijom ima...mada svega ovoga ima i po US, Evropi ...gde god ...samo ovde , na ovu bedu - mnogo vise boli

ljiljaO 19:10 17.07.2007

Re: O prosveti opet

Ma nema veze sa prosvetom osim sto je iskustvo iz skole.

Djolle 18:28 17.07.2007

...

"Dajte mi dobro djete i ja cu biti dobar roditelj" - Dusko Radovic

Jedno je teoretisanje, dok su stvari u praksi sasvim drugacije. Pojmovi vikanje, fizicka sila, pogrdna imena, su prilicno siroki i poprilicno tvrdi i neprikladni u opisu odredjenih metoda vaspitanja djece. Npr. to sto ja povisenim tonom prozovem ime svog djeteta i namjestim strog izraz lica ne smatram vikanjem kao sto ni klepanje po dupetu ne smatram "fizickom silom". Ove metode su jedini nacin da djete u nekim situacijama ( mislim na djecu 2-6godina) razumije ozbiljnost odredjenog zahtjeva. Te metode se upotrebljavaju nakon sto metode objasnjavanja i navodjenja primjera ne daju rezultate.

Treba dobro znati kad upotrebiti "silu" ili "pretnju". Ukoliko je vec doslo do nesporazuma i ukoliko djete vec place tad jedino sto moze da se uradi jeste da se cuti, ostane pri svom a djete ostavi da se simiri. Bilo koja druga reakcija samo podize tenziju i predstavlja gresku. Tek kad plac jenja tad mozemo prici s ljubavlju i ponuditi neku alternativu uz objasnjenje zasto je doslo do spora. Medjutim ni cutanje nije idalno resenje jer klinci nekad smatraju da ih na taj nacin ignorises, sto moze dodatno da ih iziritira. "Sila i pretnja" se upotrebljavaju samo onda kad procjenimo da nas klinci smisljno zavitlavaju. Tad i oni sami znaju da cine gresku, no uprkos tome i dalje pokusavaju ostati pri svom i to iz samo jednog jedinog motiva, suprostavljanja roditeljima. Onog trenutka kad dobiju po dupetu oni tacno znaju razloge za to i cesto znaju biti ljuti na sebe a ne na roditelja. Dva do tri takva "incidenta" u toku privih par godina su u principu dovoljna. Kasnije se vecina stvari resava adekvatnim "pogledom" iz kog djete moze naslutiti ozbiljnost situacije tj odredjene zabrane ili obaveze.

Unfuckable 18:45 17.07.2007

Re: ...

Tacno ... - to se stice iskustvom, klinci /obicno/ jako dobro znaju gde je "crvena linija"...
....voleo bih da mi neko napise sta podrazumeva pod kaznom, da li uopste kaznjava dete...- ili bilo kakvo kaznjavanje - ukljucujuci i uskracivanja - smatra preteranim ?

nela 09:03 18.07.2007

Kazna ili ne?

Moj licni stav je da kazna ne daje rezultate, ali da treba voditi racuna da kaznjavanje i suocavanje sa posledicama nije isto. Probacu da vam to objasnim jednim primerom, ako dete prosipa nesto po podu i vi mu kazete jednom da vodi racuna, vrlo smireno, ali se to nastavi, kazna za tako nesto bi bila, neces ici kod druga ili necu ti kupiti sladoled, sto je sigurno nesto sto dete jako voli, a nema sustinski veze sa ovom situacijom. Suocavanje sa posledicama ove situacije bi bilo da nakon sto dete zavrsi svoje prosipanje mama ili tata krenu to da ociste i pozovu dete da pomogne, koje moze da prihvati, sto bi bilo idealno ili ne. Ako ne prihvati, naredni korak je da kada vas pozove da citate pricu ili izadjete, ali neposredno nakon cele akcije, vi odgovorite da ne mozete, jer ste umorni nakon skupljanja isprosipanog po sobi. Ovo je samo jedan primer, a imalo bi ih jako puno. Mogu vam reci iz sopstvenog iskustva da sto se pre odreknu ljudi i kazni i nagrada, fizicke sile obavezno i krenu da zaista ulaze u situacije i svaku razresavaju do kraja, to ce ici sve lakse i lakse i bice sve manje potrebe za takvim akrobacijama.

mariopan 17:13 19.07.2007

Re: ...

Slazem se i sa sledecim ucesnikom rasprave jer sam iste metode i ja primenjivala,ali kad vec pitate evo malo roditeljskih caka od nas starijih.

Pre svega NIKAD vi ne smete raditi nesto sto branite svom deteu.Verujte,posmatraju i imitiraju i zaista ne shvataju zasto on ne sme ono sto tata radi.

Ako se vec inati i uporno sprovodi svoju volju prestanem da obracam paznju POTPUNO ga ignorisem jer to i radi da bi sebi obezbedio posebnu paznju.Tek kada prestane, kada se izvini za ruzno ponasanje,pricamo i obavezno pitam zasto je to radio/Obicno deca ni ne znaju zasto su nesto uradili ali saslusajte ga mozda ce i reci pa obratite paznju na njihove predloge,mozda su dobri.

Deca obicno lazu kada se boje kazne,izgradite stav da se istina mora reci jer ako se kaze istina ,sta god da je uradilo vasa reakcija ne sme biti bes i vika.Dete mora da zna da uvazavate da se nesto SLUCAJNO razbilo,prosulo itd. I ja sam koji put pljesnula dete po turu,nista bolno vec vise vaspitno a kazne su bile..nema crtaca ni igrica na kompjuteru ,nema bioskopa ni fudbala sa drugarima,sve sto razbaca(igracke) mora i da pokupi inace bacam u smece itd.I zaista bacam u smece pa tako i neke omiljene igracke vise nema...tako shvataju da je inat najgori zanat.Pozdrav autoru,lepa tema.

snezana mihajlovic 19:03 17.07.2007

...

Sreća i dobrobit dece zavise od stepena ljubavi i odobravanja koje im ukazujemo. Mi moramo da budemo na strani deteta. Biti na strani deteta znači ukazivati mu ljubav - i to ne posesivnu, i ne sentimentalnu ljubav - ponašati se prema njemu tako da ono oseti da ga volite i da mu odobravate.
To se može učiniti. Znam bezbroj roditelja koji su na strani svoje dece. Shvatajući da deca nisu mali ljudi, oni ništa ne traže zauzvrat i otuda puno dobijaju.
Sve je to stvar vere u decu. Neki je imaju, a mnogi ne. Ukoliko je nemate, deca to osete. Ona osećaju da vaša ljubav ne može da bude naročito duboka, jer biste im inače više verovali. Kad mališanima odobravate, onda sa njima možete da razgovarate o svemu i svačemu, jer odobravanje doprinosi da nestanu mnoge inhibicije.
No, postavlja se pitanje - da li možete da odobravate deci ako ne odobravate sami sebi?
A. S. Neil

legend 19:26 17.07.2007

moja situacija...

dete: ~ 2 god / decak / izuzetno aktivan (~ 1.5 god u trenutku pojavljivanja problema) / napredan fizicki / slabo prica ali razume vecinu obracanja ka njemu

opis problema: u trenucima igre, ukoliko nesto nije zadovoljan (ili iz cista mira, radosti, itd.) imao je obicaj da lupa ceonim delom glave predmete, sto, vrata, i najdrasticnije patos. ponekad i nas roditelje kada pokusamo da se igramo sa njime, ili cak drugu decu sa kojom se igra. jednom prilikom je iz cuceceg polozaja lupio 3 x glavom od patos tako da sam osetio podrhtavanje poda, iako sam bio udaljen nekoliko metara od njega. to se ponovilo jos par puta.

pokusaj resavanja problema u prvih mesec nakon pojavljivanja ovakvog ponasanja: verbalno smo na sve nacine, a onda i kroz rad sa njim pokusavali na svakojake nacine da mu objasnimo da to sto radi nije dobro, da ce se povrediti, da nekako prekine sa time. oko mesec dana je trajala agonija a udaranje glavom se nije zaustavilo.

konacno resen problem: posle tih mesec dana primenili smo drugu strategiju. i to sledecu. u dogovoru sa suprugom, kada god udari glavom, dobice 3 udarca po guzici (preko pelena, malo sa strane, da ga ipak pecne), i to prutom. udaranje i destruktivno ponasanje je bukvalno utihnulo, tj. tu i tamo pokusa kao da udari nesto ali pre toga pogleda u nas i najavi da ce da udari, ali nakon nase opomene on to i ne radi. ovakav nacin resavanja problema je trajao oko 10 dana.

zakljucak:meni je najzalije kada treba da ga pecnem po guzici, ali drugog nacina za neke situacije NEMA! nema bar kod dece koja su karakterom kao moje. problem nasilja nad decom je do roditelja koji ne znaju da procene kada je potrebno fizicki kazniti dete (ovde naravno mislim na najbezazlenije kaznjavanje) a kada je to nepotrebno tj. nedelotvorno.

mariopan 17:19 19.07.2007

Re: moja situacija...

A moj sin je gurao prst u utikac od struje. Jednom rukom drzi guzu u pelenama jer zna da to ne sme a drugu ruku gura u utikac i vice "DRMA SE ZGRADA" Pa naravno da je dobio po guzi i to posteno. Nikad vise se nije priblizio utikacu bar dok nije znao za sta to sluzi.

andjelija 20:16 17.07.2007

ne znam da li se meni samo cini

ali ova deca u americi ja ne videh roditelja da ga je mlatnuo. sigurno ima ali ne javno. mozda se crnci samo vise deru. ovi waspovci deca kao da su im izdresirana jos u utrobi dok su bili.

svi se nesto tihi a ne ko nasi. sastaviti dva desetogodisnjaka jednog malog amera i jednog malog srbcica pa to su nebo i zemlja. dok bi ovaj prvi jos se igrao rata, spajdermena i djuskao igrice, mali srbcic zna i ko je premijer i predsednik, i ko je ceda jovanovic, i koja se kola najlakse obijaju.

ono sto sam uspela da primetim jeste da nasi klinci jako brzo progovore i osamostale se od roditelja (da idu u wc, da obavljaju sami neke osnovne stvare) dok deca u americi su prilicno zavisna od roditelja, ali im detinjstvo duze traje nego kod nasih klinaca.

Unfuckable 09:59 18.07.2007

Re: ne znam da li se meni samo cini

ono sto sam uspela da primetim jeste da nasi klinci jako brzo progovore i osamostale se od roditelja

Zvuci cudno, posto posle imamo pojavu da zive sa mamom i tatom do 45-te otprilike....Bregovic je jednom lepo rekao kako mi fabrikujemo bogalje - misleci na kasnostasnost....- osim ako nisi mislila na nasu decu u US....

Nietzsches Aprentice 21:33 17.07.2007

sta znam...

Ne treba biti iskljuciv ni u vezi cega. Takodje, ne treba uzimati kao dogmu ono sto Unicef smatra "pravilnim vaspitanjem". Suvise je tu kulturnih faktora da bi bilo ko mogao da zvace o tome sta je najbolje. Ono sto fakat znam je da su meni par samara od strane caleta i keve dosli kada sam ih zasluzio i da je nekada disciplinu jedino na taj nacin moguce sprovesti, jer neretko sa malim detetom ne mozes da sednes i racionalno razgovaras o odredjenom gestu ili ponasanju. Znam, takodje, i par ljudi kojima bi par samara u detinjstvu sasvim lepo doslo kako ne bi ispali kreteni koji su sada... Necu da kazem da je batina iz raja izasl, samo da je nekada zaista potreban nacin vaspitanja...

Unfuckable 10:07 18.07.2007

Re: sta znam...

Po meni, batine su ekspresija krajnje nemoci roditelja ...ali potvrdjujem da ponekad /retko/ ostaju kao jedini nacin iskazivanja stava "DA, ZAISTA TAKO MISLIM..." kada se sve reci, opomene, pa i pretnje potrose i kada se dodje do one tacke gde dete hoce da "proveri" koliko smo zaista ozbiljni u nameri da sprovedemo nesto....
Klinci vole da testiraju limite i nasu paznju ...provociranje ne mora uvek da bude zlonamerno ili destruktivno, vec zele da provere da li obracamo paznju na njih - neka vrsta negativnog privlacenja paznje...ono sto sam primetio je da nedosledni roditelji mnogo cesce dolaze u situaciju da svoje stavove pred decom potkrepljuju fizickom silom....Upravo zato sto su nedosledni, dete zeli da "testira" taj neki stav - posto nije sigurno da li roditelj ZAISTA misli tako ili ne...i onda cela stvar mora da se "podvuce" fizickim "metodom" ....ne secam se da sam video doslednog roditelja, kod kojega su deca navikla da uradi ono sto kaze /bilo dobro ili lose/ da je morao da se "ispomaze" batinama....kao sto rekoh : keyword je doslednost

zero 08:57 19.07.2007

Dobijamo...

Dakle, dobijamo u budućnosti jednu Srbiju sa generacijama koje imaju gomilu frustracija i problema iz kojih se mogu izleći razne socijalne i psihičke bolesti.

Sta, pa ne dobijamo u buducnosti, nego je vec imamo. Kao da su danasnje generacije nesto bolje...