Matemi reasocijacije / Grupa Spomenik na 49. Oktobarskom salonu
Mislim da je najbolje ovom radu prići sa pozicije prosečnog konzumenta vesti o savremenoj umetnosti – onog koji pročita poneku od najava i zatim ne ide na izložbe. Dakle, šta možemo zaključiti na osnovu dodeljivanja jedne od nagrada Oktobarskog salona Grupi Spomenik (u kojoj sam inače i sam donedavno sarađivao)? Samo letimičan pogled na situaciju u kojoj se, tokom izložbe i u samom izložbenom prostoru, odvija konferencija o… i sa učesnicima i učesnicama iz… upućuje posmatrača na zaključak da je cilj ovog rada da pokaže mogućnost i nužnost jednog emancipovanog i hrabrog pristupa ratu i ratnim zločinima, koji trenutno očigledno nije moguć ali još očiglednije jeste nužan van polja savremene umetnosti.
Mogućnost da ovaj rad briše granice između pojma učešća i pojma stvaralaštva, između procesa produkcije i prezentacije, procesa planiranja i stvaranja, nagoveštava da se radi se o remek delu, zapanjujućoj estetskoj i filozofskoj intervenciji, kojoj, po konceptu i sadržaju nema premca na ovdašnjoj sceni. Sa druge strane, kao da se lokacijom i agendom rada potpiruje opasni trend elitizacije emancipatorskih politika i čak, izvesni oblik prostituisanja tih politika u precvetalom ali minimalno zainteresovanom i platežnom polju savremene umetnosti. Dakle, rad kao da lavira između akcionizma i akcionarstva, odašiljući čarobni diskurs oslobođenja - iz bezbedne zlatne krletke.
Sa treće strane, radi se o dobrodošlom reanimiranju posustalog i pretežno ispraznog delovanja nevladinog sektora u kulturi, gde se projekat javlja kao neplanirana infuzija kreativno iznemoglom i teorijski trulom konceptu “kulturne dekontaminacije”. Sa četvrte strane, rad prenosi događaj oslobođenja u polje ekspertize i specijalizacije, otuđivši artikulaciju i refleksiju obrađivanih problema od ogromne većine onih kojih se ti problemi tiču, a koji polje savremene umetnosti smatraju nevažnim ili čak suvišnim prostorom produkcije društvene svesti. Koincidencija koja ovde nastaje - da se izabrana tematika, koja je svakako najvažnija za definisanje i razmatranje prostora i vremena u kome smo živeli i živimo - locira u polje “nevažnosti i suvišnosti” je uobičajena i često nepromišljena tendencija savremene umetničke produkcije.
Društvo, koje je izgleda ipak prepoznalo značaj i mogućnosti projekta Matemi reasocijacije, stoga se sada nalazi pred sličnom, 4D dilemom. Sa jedne strane trebalo bi ovakve umetnike, umetnice, teoretičare i teoretičarke obasuti suvim zlatom i otvoriti im sve dostupne prostore, fondove i infrastrukturu za dalji rad. Sa druge strane, nagrada koju je rad dobio deluje kao simbolična naknada opštoj nebrizi i o temi rada i o budućem radu takve umetničke grupe, naknada koja će da deluje i kao mizerna kompenzacija ako novčani deo ne iznosi 5-6 miliona dinara. Uzimajući u obzir da je rad, iako je možda i zakasnio nekih pet godina za sopstvenim imperativima, ipak društvu i političkoj i umetničkoj sceni otvorio prostor budućnosti u razmeri 1:5, dakle za jednu godinu kašnjenja – pet godina preimućstva u promišljanju današnjeg stanja tih imperativa, ušteda od 25 godina neprisećanja i nedelovanja - koja se ovim radom nudi društvu i državi - vredi valjda tih sitnih para.
U takvoj pretpostavljenoj budžetskoj situaciji članovi i članice grupe će imati malo izgovora da ne otvore sva pitanja koja se otvaraju prilikom analize ratova u kojima smo zajednički i bratski upropastili sopstvenu ljudskost, život i rad. Politički, ekonomski i kulturni odnosi koji su pripremili rat, dakle, uvođenje zagrljenih saputnika, privatizacije, kapitalizma i nacionalizma na ista, “ne-istorijska” vrata tranzicije, nisu omiljene teme niti ideologije vladajućih, niti vladajuće ideologije, ni nevladinog sektora ni savremenih umetničkih praksi. Ali, jesu nužne (ma)teme prostora otvorenog već sada za 25 godina unapred. U upoznavanju, premeravanju i održavanju tog prostora i jeste sva misija savremenih i budućih umetnika i umetnica kao i savremenih i budućih teoretičara i teoretičarki, pa ako se neko već toga i dohvatio, red je i da se opremi kao ekspedicija sa izgledom na uspeh. Dakle, ipak najmanje 25 miliona dinara, vremeplovi su skupa stvar, a za ovaj je potrebno da se neprekidno orijentiše u najmanje 4 pomenute dimenzije.
Tek onda, kada dakle odvojimo po 14 ,5 para godišnje po stanovniku, za lečenje od ove opasne autohipnoze i pseudoamnezije, moći ćemo sve moguće greške, zablude, sve nelepe taktike ovih stvaralaca i stvarateljki sa punim pravom kritikovati - srećni što ih je neko umesto nas locirao i dezaktivirao na vreme.
Crnu Goru je tokom popodneva zahvatila nova snežna mećava, koja je uzrokovala skoro potpunu blokadu u drumskom saobraćaju....
Viktor Troicki rekao je posle pobede nad Mihaelom Riderstetom da je zasluženo dobio četvrti set, posle pada u trećem u...
Reditelj Branko Baletić filmom „Lokalni vampir“ vratio se režiranju igranih filmova nakon više od dve decenije,...
Grčki premijer Lukas Papademos obećao je da će "učiniti sve što je neophodno" kako bi spasao međunarodni paket pomochi...
Bosnia-Herzegovina got on Friday its sixth Council of Ministers after the House of Representatives confirmed appointments...
Iz “Beograd puta” saopštavaju da ekipe njihove Zimske službe nastavljaju da rade punim kapacitetom i da se...
Poslednja istraživanja pokazala su da jedna od pet devojaka smatra da je Fejsbuk bolji od seksa. Iako su mnogi bili šokirani...
Dan zaljubljenih je doba godinekada trošite malo bogatstvo na cveće i romantične vikende; možda je najbolji način da...
SRPSKI / ENGLISH
INFO TV RADIO VIDEO B92.FM SPORT PUTOVANJA BIZ POSLOVI MAPE ŽIVOT KULTURA BLOG FORUM TEHNOPOLIS AUTOMOBILI SHOP MUSIC vrh strane© 1995 - 2009, B92 | Kontakt | O nama | Impresum | B92 lica | Pravila korišćenja
B92 je organizacija koja brine o zaštiti životne sredine.
Mi ublažavamo štetu nastalu zagađenjem u avio-saobraćaju i ulažemo napore da se smanji emisija izduvnih gasova.
climatecare.org
