Laboratorija snova

 

 

Pretpostavke i konstrukcije ugnjetavaju i određuju uloge

 

sve je već izvesno katastrofično i dosadno

Tebi se obraćam, ko god da si dobar si.

Rekoh ti već jednom da sam spreman na sve,

a da li si ti spreman na mene?

Umeš li da generišeš ljubav? Povezuješ nepovezivo?

Nećeš kada hoćeš i hoćeš kada nećeš žarište.

Duriš li se namerno nesmotren od katastrofičnog

agresivnog nagona?

Pojedinci su prevrtljivi i sam znaš. Pitanje je samo ko sada

nastupa i u kojoj ulozi? Šta je ove sezone u modi?

Ko ima pravo prvenstva? Ko je gurnut u prvi plan?

Skloni smo zaboravu loših stvari. (Nisamo gay tragičari.)

Ruševine i lomače su identične kroz vreme...

Gde se nasukala sreća, odnos prema sebi, samosvesti...?

Sve je promenjivo! Koga briga gde je zapela inteligencija, humanost...?

Izgledam onako kakav jesam,

upravo sam onakav kako izgledam.

Volim meni najpoželjnija lica, a omiljene kategorije su mi

neopterećenost, spontanost, osobenost,

drečavost i nesklad – jednom rečju trash.

(Suprotno ovim kategorimama su mi mrske kategorije*)

Interesi, opredeljenja, navike...

Sukobljavaju se želje za centralizmom i želje za slobodom.

Suviše sam da bih bio pitom, sklapam sličice,

ubrzavam korak - duhovni prostor mi određuje

duhovne odrednice, simboli sreće

svojstvo duha koegzistencija drugosti.

Hoću da se pozabavim tobom,

voljenom osobom i tvojim skrivenim željama,

ne zanimaju me poreklo i namera želja,

već ostvarenje kojima težiš.

Munja služi zlatu, strast, baš kao i strah zove i privlači.

Slabić je slatki koren, da li to znaš?

Pustinjski vetar pravi prevrtljive i neuhvatljive

peščane dine na panonskoj peščari,

takav mi je zavičaj - prah, pepeo i samotni kotrljani...

Pali anđeo sklapa krila nad krikom,

senka neviđenog odleprša...

Maska za bezopasnog fetišistu, volim te jer poseduješ

samopouzdanje... rado se hvatamo u koštac

sa glupostima, držimo se prema svetu

kojima su privrženi neki drugi ljudi.

Program samozaštite je aktiviran –

tvoja vizija osvaja me, preuzimam je,

moja vizija rukovodi tobom, preuzimaš je.

U nerealnom smo vremenu, svrha nam je

i želja da se udaljimo od odabranog prostora dostignuća

gde se obrađuju neuravnotežene osobe nad kojima je

lako manipulisati, hipnotisati, posedovati -

pod staklenim zvonom svesti ih na racionalnu meru objekta.

------------------------------

*Mrske kategorije su mi: nametrnuti javni diskursi,

(ne)izvestan kolektivni identitet, ugnjetavanje individualniosti.

Histerija mnogih glupih priča politikanskog svojstva

bez razmišljanja. Ni jedna politika nije u

potpunosti prihvatljiva...!

Simboli nacionalnih identiteta u nametnutoj centralizovanoj

upotrebi... koji uslovljavaju nasilno ponašanje,

nazvano borbom za jedinstvo... nacionalna strast...

nacionalno posedovanje...zavađene nacije...

usađena napetost...idijotizam nacionalne nastranosti...

voleo bih da ih ne čujem i ne govorim više o njima.