Školski primer državnog udara u političkoj teoriji i praksi...

Sukob između Vrhovnog suda Srbije i Republičke radiodifuzne agencije koji ovih dana eskalira nesmanjenom žestinom nameće čitav niz pitanja koja se, u normalnim zemljama, čak ni hipotetički ne bi smela postavljati. Idemo redom :

 Ellem, najpre je Vrhovni sud Srbije doneo odluku o uvažavanju žalbe osam emitera koji nisu dobili dozvole za rad koje izdaje Savet Republičke radiodifuzne agencije. U obrazloženju presuda Sud je naveo da je Savet RRA o dozvolama odlučivao po slobodnoj oceni, što ne proizilazi iz Zakona o radiodifuziji. U skladu sa izrečenim Vrhovni sud Srbije naložio je Savetu RRA da u ponovljenom postupku otkloni propuste na koje je ukazano presudama i da donese nova, na zakonu zasnovana rešenja. 

Takođe, Sud u presudi podseća i na to da je Savet RRA bio obavezan da podrobno, celovito i jasno utvrdi činjenično stanje i da navede konkretne razloge, činjenice i okolnosti zbog kojih je izdao dozvole za emitovanje programa svakom pojedinačnom podnosiocu prijave, odnosno zbog čega je svakom drugom podnosiocu odbijena prijava za izdavanje tražene dozvole. 

Ono što je usledilo nakon odluke Suda prevazilazi čak i meru bahatosti, arogancije i kontraverzi po kojima se ova vladina agencija poslednjih godina više nego isticala. Podsećanja radi, među biserima Nenada Cekića valja podsetiti, recimo, na onaj s pres konferencij na kojoj je svojevremeno saopštavao upravo odluke  koje su ovih dana oborene od strane najviše sudske instance u zemlji. Tom prilikom, pročitavši odluku inkvizicione Komisije RRA, Cekić je svojim kolegama novinarima uskratio mogućnost postavljanja pitanja s obrazloženjem: Ne možete da nam postavljate pitanja jer mi razgovaramo sa vama a ne vi sa nama. 

Nakon odluke Suda gospoda Nenad Cekić i Aleksandar Vasić, kao službenici Vlade Republike Srbije, tačnije navedene vladine Agencije, sebi dozvoljavaju luksuz kojim odluke Vrhovnog suda Srbije nazivaju pravnim zamajavanjem, ili pak iznose vlastite impresije na rad istog poput: odluka Vrhovnog suda nije logična ili da odluka Vrhovnog suda nema pravnu važnost! Predsednik i njegov zamenik u Savetu Republičke radiodifuzne agencije na kraju zaključuju i to da presuda Vrhovnog suda Srbije sadrži elemente krivičnog dela, da nije utemeljena na zakonu te da za svoj ima cilj ima destabilizaciju stanja u radiodifuziji!?!
 

Nenad Cekić sudsku odluku prokomentarisao je kao školski primer državnog udara u političkoj teoriji i praksi, zahtevajući da predsednik VSS Vida Petrović-Škero bude smenjena ili da sama podnese ostavku, ako ima imalo sudijske časti. Zamenik Vasić biva konkretniji, optužujući Sud da radi za jednu od zainteresovanih strana – Televiziju RTL. Sudijama koje su se drznule da komentarišu rad ovog nezavisnog tela Vasić poručuje kako sud može da presuđuje šta god hoće ali da dok su god on i Cekić na svojim položajima RTL neće dobiti dozvolu za emitovanje: Nakon najnovijih pritisaka, mogu javno da saopštim da, dokle god smo predsednik i zamenik predsednika Saveta RRA Nenad Cekić i ja, RTL upravo zato što krši Zakon o radiodifuziji neće dobiti dozvolu za emitovanje programa, ma šta presuđivao VSS, koji je ionako izgubio bilo kakav autoritet, poručuje Vasić u pisanoj izjavi.

Na ove optužbe Vrhovni sud Srbije uzvraća saopštenjem u kom se, između ostalog, uz konstataciju da Savet RRA nastoji da bude iznad svih organa vlasti u ovoj zemlji i izvan svake kontrole, može pročitati i da Takvo ponašanje predstavnika državnih organa samo podgreva agresivnost građana nezadovoljnih sudskim odlukama i potpiruje atmosferu u kojoj pojedinci, u ime pravde, uzimaju oružje u ruke i pucaju u sudije!

Imajući u vidu odredbe važećeg Ustava Srbije :  

Član 145

Sudske odluke su obavezne za sve i ne mogu biti predmet vansudske kontrole.

Sudsku odluku može preispitivati samo nadležni sud, u zakonom propisanom postupku. 

Član 149.

Sudija je u vršenju sudijske funkcije nezavisan i potčinjen samo Ustavu i zakonu.Svaki uticaj na sudiju u vršenju sudijske funkcije je zabranjen. 

Član 171.

Svako je dužan da poštuje i izvršava odluku Ustavnog suda.

Ne ulazeći u suštinu spora ─ pošto spora po pitanju poštovanja sudskih odluka (izuzimajući zakonom predviđene žalbene postupke) u normalnim društvima ne bi smelo da bude, ne mogu a da ne postavim sledeća pitanja:

1. Od koga je to ─ i u odnosu na koga ─ Savet RRA nezavisan!?
2. Ko je (i u ime čega) pomenutoj gospodi dao pravo da komentarišu odluke Suda – posebno da mu se obraćaju na navedeni način?
3. Ukoliko, kako se navodi u jednom u nizu strukovnih saopštenja izdatih ovim povodom: jedan organ javne vlasti, RRA, poziva na nepoštovanje odluka onih koji su Ustavom i zakonima ove zemlje pozvani da kontrolišu zakonitost rada sveobavezujućim odlukama u skladu s ustavnim principima pravne države i podele vlasti ─ da li se onda navedeni slučaj može okarakterisati kao pozivanje na omalovažavanje pravnog poretka i poziv na nepoštovanje zakonitosti i ustavnog poretka ove zemlje!?
4. Koja je to instanca u ovoj zemlji koja odlučuje šta je po zakonu i šta je utemeljeno na zakonu a šta nije – to jest koje sudske odluke će se poštovati a koje neće?!
5. Da li se poštovanje zakona i sudova (posebno sudskih odluka) na Cekića i Vasića možda ne odnosi? Ukoliko su kojim slučajem pomenuta gospoda oslobođena obaveze poštovanja sudova i zakona: ko ih je od toga oslobodio?!
6. Da li će ovakvo ponašanje ubuduće biti dozvoljeno i ostalim građankama i građanima Republike Srbije jednakih pred zakonom ?!
7. Šta će povodom zaštitite zakonitost i ustavnog poretka zemlje koja im je poverena na upravljanje u navedenom slučaju učiniti, recimo, gospoda Oliver Dulić, Predsednik Narodne skupštine Republike Srbije ili Dušan Petrović, Ministar pravde u Vladi Republike Srbije?!
8. Šta je razlog njihovog dosadašnjeg ćutanja i nečinjenja na ovu temu?!
9. etc... etc...