Traženje posla

nije losa tema, i moze biti i od koristi, zavisno vec od postojeceg iskustva citaoca u pogledu trazenja posla. ja recimo nisam nista novo naucila citajuci ovo sem da ima ljudi koji i dalje koriste papir i olovku kad vagaju pros & cons za neku odluku. spreadsheets for budgeting, finance management software, anyone?

podrzavam sekvencu gde cete pricati o intervjuima i kako se za njih pripremati, a nezaboravite i uvek omiljeni networking. :bah: thank god for recruiters.

Odluka da počnete da tražite posao u inostranstvu nije laka - jer možda posao i nadjete

ili ne nadjete.
Na pitanje koliko vredite ili na jos cesce 'koliko vrede nase skole" odgovor je - onoliko koliko i neko drugi osim mame misli da ste mu neophodni. Jako je dobro da svako pokusa da nadje posao na velikoj sceni, Srbija je suvise mala da bi bila referentno mesto.....Tako se dobije realna slika o sopstvenoj upotrebljivosti (ako ne i vrednosti), bude jasno sta nedostaje, sta jos treba da se nauci i na kraju ako se i resi da se ostane u Srbiji, onda je to pitanje izbora i svesne odluke, a ne moranja. A onda je sve lakse.

..... htela bih da napomenem da mi se čini dragoceno iskustvo od nekoliko godina ili meseci u inostranstu. Zbog jezika, zbog nemerljivog ličnog, manje profesionalnog iskustva

tacno.

Vecina ozbiljnih firmi ima svoje HR i ne rade sa reqruiterima, chak to i naglasavaju, sto bi znacilo da oglase koji se kace na Monster, Workopolis postavljaju i citaju prispele prijave ljudi iz same kompanije. Resume (ili CV kao sto pise autorka) zato treba prilagodjavati od oglasa do oglasa tj umetnuti u resume bas ono sto se trazi u oglasu... bitno je doci do intervjua a tamo vec uglavnom zavisi od snalazljivosti, ubedljivosti i znanja. Kacenjem CV-a u neku web bazu je izuzetno tesko dobiti posao iz Srbije negde napolju, u vecini zapadnih zemalja postoji nesto sto bi se tumacilo kao zastita radnog stanovnistva iz te zemlje, poslodavac je duzan da od nacionalnog biroa za rad (ili kako se vec zove) dobije saglasnost za uposlenje stranog drzavljanina tj da ima papir na kom pise da u njegovoj zemlji na birou za nezaposlene nema nezaposlenih iz te oblasti.

Odluka da počnete da tražite posao u inostranstvu nije laka - jer možda posao i nadjete.

... ili ne nadjete. Zavisi od vrste posla, zemlje i - ono najvaznije - vremenskog trenutka. Krajem '99. mnoge IT kompanije su, recimo, trazile citave armije ljudi cije kvalifikacije nisu ni proveravali. Do radnih papira se dolazilo relativno lako. Poenta je bila da se obezbede dovoljnim brojem kadrova za Y2K kataklizmu koju su bili predvidjali. Posto do kataklizme nije doslo usledilo je dosta cesto isto takvo masovno otpustanje.

Da se razumemo: osnovna filozofija uspesnog nalazenja posla je da se vasa znanja (skill-set) uklope u ono sto poslodavac trazi. Ako posedujete znanja koja se retko nalaze na trzistu rada, a u odredjenom trenutku su potrebna do posla cete doci lako. Princip ponude i potraznje, nista vise. Primera radi, Web dizajnera i C++ kodera ima kao blata. Pravih i kvalitetnih softverskih inzenjera, koji su u stanju da razvijaju neki usko specijalizovani softver (npr. za prepoznavanje govora), pa jos sve to da integrisu sa raznim uredjajima (telefonskim centralama, mobilnim telefonima itd.) bas i nema.

-poznavanju jezika zemlje u koju idete. Ukoliko jezik ne poznajete spremite se na učenje

Opet zavisi od struke i vrste posla. Vecina IT kompanija je tradicionalno zaposljavala ljude sa znanjem engleskog, ali vremena su se promenila, a ni IT nije ono sto je nekada bio (vidi komentar gore), tako da mnoge firme cesto nadju dovoljan broj strucnjaka na lokalnom trzistu rada. S druge strane, poslovi na kojima ste u kontaktu sa eksternim klijentima zaista zahteva poznavanje lokalnog jezika.

-razmislite o partneru/partnerki i o njihovim profesijama. Koliko je moguće da će i oni moći da nadju posao.

Ovo vazi samo ako se selite za stalno. Za kratke angazmane je nebitno, u vecini slucajeva cete moci da izdrzavate porodicu. Ali u svakom slucaju vaze i sledeca dva pravila:

1. Ako ste se iselili kao single, ostacete single. Cast izuzecima, zivot je cudo ...
2. Ako ste voljenu osobu ostavili u otadzbini, veza na daljinu ce vam kad-tad puci i postacete ponovo single, nakon cega se primenjuje pravilo #1. Opet cast izuzecima.

Kao sto rekoh, ovo ne vazi za poslove gde planirate da se vratite posle - recimo - godinu dana.

-probajte za zamislite nekoliko meseci bez porodice, prijatelja, starih navika...bez vašeg grada.

Opet ne vazi ako se vracate. Ako ostajete za stalno - pokusajte da zamislite zivot iz pocetka, u kome gradite kucu od temelja do krova, na placu koji je bio totalno prazan. Mozda cete imati nesto malo novca, ali osim toga - jedno veliko nista. Koliko ste u stanju da se prilagodite zemlji u kojoj zivite, njenim obicajima, hrani (nimalo naivna stvar ako patite od stomacnih problema), klimi (opet nimalo naivan problem ako - recimo - patite od sinusa, a iseljavate se za Island ili neku drugu hladnu zemlju). Za neke egzoticne zemlje su vam potrebne vakcinacije - da li se one sudaraju s lekovima koje redovno pijete? Za takve zemlje se preporucuje stroga higijena - da li ste u stanju da je ispostujete? Da li ste u stanju da lako sklapate nova prijateljstva ili cete - poput vecine - da se druzite samo sa nasima i trpite sve traume koje iz takvog izbora izlaze (ovo je iz licnog iskustva)?

-spremite se na traženje stana, na selidbu ...probajte sebe da zamislite u novoj sredini.

Odlicna stvar! Dobar stan nije lako naci, a jaz izmedju dobrih i losih gradskih cetvrti je ovde neuporedivo veci nego u Beogradu. U mnogim gradovima lose cetvrti, preplavljene siromasnijim strancima s konca i konopca, pretvorene su u prava geta i legla svakojakog kriminala iz kojih se - ako se tamo naselite - tesko posle mozete iscupati: neke banke, recimo, odbijaju da daju bilo kakav kredit ljudima koji zive u losim cetvrtima. Cak i ako nadjete pristojan stan, u relativno mirnim naseljima daleko od gradskih jezgara - budite spremni na jos jednu neizlecivu boljku savremenog zapada zvanu guzve na putevima: pomirite se s tim da cete do posla i nazad putovati satima.

poreskom sistemu

Za to ima vremena, proucavacete poreze godinama i nikada necete nauciti sve fore i fazone koji se tu kriju.

zdravstvenom osiguranju

E, ovo je vec druga stvar. Zdravstveno osiguranje u vecini zapadnih zemalja je privatizovano i vi kao pacijent, kao i vas lekar ste u rukama nemilosrdnih osiguravajucih kompanija ciji je glavni cilj da od vasih premija zarade. Dobro citajte polisu osiguranja, narocito one odredbe malim slovima, da ne bude posle ono: Vi jeste osigurani od hepatitisa A-C, ali za D ste zaboravili da chekirate opciju ... sorry ... (uh, sto mrzim tu rec!). Ako ste hronicni bolesnik gledajte dobro da li su vase bolesti pokrivene, a verovatno vas ceka i prevodjenje lekarskih nalaza na jezik zemlje u koju idete (nemam pojma kako se to radi i da li standardni sudski tumaci to rade ili treba traziti neke strucnije prevodioce).

Hajde da pretpostavimo, da ipak krenete.

A da pretpostavimo suprotno - ako necete da krenete - da li mozete da nadjete kvalitetan posao u struci u svojoj zemlji? Svoj na svome je ipak mnogo lakse biti nego stranac u tudjoj zemjli. Nema posla u Srbiji? E, onda je to druga prica ...

Za početak treba Vam jedan dobar CV.

Tesko je dati pravi savet, koristite malo Google i kljucne reci koje su karakteristicne za vasu struku. Svaka struka ima svoja pravila. Kljucne reci i skracenice su odlika CV-eva ljudi iz IT branse, ali rezime lekara, advokata itd. izlgeda totalno drugacije. Takodje, kao sto je to vec neko rekao, za svaki posao se uvodno pismo (cover letter) i CV pisu odvojeno, zavisno od toga sta se trazi. Najvaznija stvar je da sami procenite koliko vremena vam je potrebno da se u neki posao uklopite. Nije neuobicajeno da ljudi lazu da poseduju odredjena znanja kako bi do posla dosli, pa kasnije, uz pomoc knjiga, kurseva i - naravno - Interneta, krupne rupe u znanju krpe koliko god znaju i umeju. A za one sitne ce se vas poslodavac ionako sam pobrinuti. U svakom slucaju na svakom poslu vas ocekuje ucenje iz pocetka kao da nemate nikakvo iskustvo.

Radno iskustvo, cak i ono iz Srbije, je veliki plus. Svezi diplomci moraju da dokazu da poseduju znanja koja se traze. U IT struci diploma je od sekundarnog znacaja, dok su u nekim drugim diplome stecene u zemljama treceg sveta prakticno bezvredne.

Mnogi oglasi za posao su zaista samo farsa.

Zavisi od firme i od struke. Oni koji se iole razumeju u svoju oblast ce lako prepoznati sarlatane.

Drugi izvor ponude posla su naravno sajtovi kompanija. Napravite spisak firmi koje vas zanimaju i krenite u pretraživanje sajtova.

Ovo je ubedljivo bolji sistem. Ja sam tako bio nasao posao.

Treći vid ozbiljne ponude poslova su agencije - specijalizovane za posredovanje ili firme koje iznajmljuju zaposlene nekim, dalje, velikim poslodavcima. Mnoge velike komanije imaju spisak dobavljača- smešno ali istinito od hrane do ljudi postoje dobaljači na pozitivnoj, ajde da kažemo beloj listi.

NIje smesno. Osnovna filozofija svakog posla na zapadu je novac. Poslodavac procenjuje da li mu je jevtinije da zaposli tim HR menadzera i 10 logistickih odeljenja za svaku stvar ponaosob ili da te poslove prepusti kompanijama koje ce to raditi za njega. Analiza se sprovodi na period od 1-5 godina i resenje koje je na duzi rok jevtinije se sprovodi u praksi.