Bio sa ćaletom!

 На данашњи дан пре 28 година, тачније 8. октобра 1980. Црвена звезда је на „Маракани" постигла једну од најубедљивијих првенствених победа у својој историји. Црвено-бели су тада, у 8. колу, у сезони 1980/81. угостили тузланску Слободу и декласирали је са 9:1.
Више од тог убедлљивог резултата пажњу фудбалске јавности тада, па и сада, привлачила је чињеница да је један фудбалер на тој утакмици постигао чак - пет голова. Посебан куриозитет био је у томе што је реч о Здравку Боровници, који је у Црвеној звезди и лиги уопште важио за бескомпромисног стуба одбране!
Ову утакмицу дан-данас као једну од најсветлијих тачака каријере памти и Боровница, који ексклузивно за сајт Фудбалског клуба Црвена звезда подсећа на детаље од пре готово три деценије.  

- Увек се радо сетим утакмица против Динама из Берлина у 1. колу Купа УЕФА, пријатељске против Бастије и, наравно, Слободе. Немцима сам у реваншу, после пораза у Берлину од 5:2 и њиховог вођства на полуврмену од 1:0, дао два гола и отворио врата победе од 4:1 која нас је водила у наредну рунду и, касније, ка првом европском финалу. Против Корзиканаца сам постигао један од најлепших погодака у каријери, а меч са Тузлацима био је шлаг на торти. Никада пре, а ни после тога, нисам постигао толико голова на једној утакмици, а верујем да и малом броју играча у свету то пође за руком, тачније за главом и ногом - причао нам је Здравко Боровница.
- 
На тој историјској утакмици играли сте центарфора. Откуд то кад сте сезону почели као центархалф?

- Тренер Бранко Станковић често је „мешао карте", тако да је тог дана добро проценио да бих ја, уз Владимира Петровића Пижона, Рајка Јањанина и Сребренка Репчића, могао да будем право решење у нападу. То се показало исправним у 13. минуту кад сам већ трећи пут матирао голмана Хаџића.
- 
Први сте постигли у 3. минуту ударцем главом, на центаршут Јањанина. Други пет минута касније, ногом после акције капитена Петровића, а трећи у поменутом 13. поново главом...

- До краја полувремена сам постигао још један гол после центаршута Јањанина,  а у стрелце су се још уписали и Благојевић и Петровић. После нашег вођства од 6:0 Слобода је променила голмана, али ни Мешковић није спречио катастрофу. Имали смо доста шанси, али смо се у стрелце уписали само Репчић, Јанкјовић и ја.
- 
Почасни гол за Слободу постигао је Мулахасановић, па је на семафору на крају писало - 9:1. Подсећамо и на састав нашег тима који је остварио ову убедљиву победу: Љуковчан, Крмпотић, Јеликић, Јанковић, Рајковић, Јуришић, Петровић, Благојевић (Милетовић), Боровница, Јањанин (Б. Ђуровски), Репчић.
Боровници је „петарда" из ове утакмице била најбоља препорука да и даље игра у нападу, па је до краја сезоне постао најбољи стрелац Црвене звезде са 12 голова. Наш тим је, уз то, са 44 бода освојио шампионску титулу, оставивши иза себе Хајдук (42), нишки Раднички (41), Слободу (36)...

Шта ради Боровница данас?

- Једно време сам био скаут у Звезди, потом сам провео четири месеца у Јордану, а сада пратим догађања у нашем клубу и као и сви Звездаши с нестрпљењем очекујем боље дане и резултате - каже Здравко Боровница.