Dnevnik jednog Lale (4)

Bogo moj dobri Bogo, sinoć Crna Gora i Makedonija priznali nezavisno Kosovo pa naša vlast o’ma oterala ambasadorku Crne Gore.

Mi se ovde u Banatu s našim crnogorcima i makedoncima koji su došli ovde posle onog rata još uvek natežemo k’o pijan s gaćama. Onaj Milonja nam u crno zavio poljoprivredni kombinat, ode kombinat na doboš dok si rek’o „Crna Gora“. Sin mu, oca mu njegovog, napravio neki „’olding“ pa prevario narod za kukuruz, žito, suncokret... pa odmaglio s našim novcima u Crnu Goru. Sad ga njegova država neda našoj da mu ovde sudi jer nas je sve prevario.

O Milonjinom ocu da i ne pričam, o’ma iza rata kad je ovde doš’o, post’o partijski sekretar. ’Teo sve nas Lale da pošalje na onaj Goli Otok, al’ mu rekli da će on onda morati da kopa umesto nas pa se popišmanio i sve nas uter’o u zadrugu. Mi smo i dalje orali i kopali zemlju i ćutali, on je galamio i naše trošio! 

Kako god braco da okreneš neki ti Crnogorac po nešto otme!