Elektrijada... crvenim

Leteci Holandjanin obucen u narandzasto da lici na autobus "Nisekspresa" koji kao ukleti brod zaobilazi stanicu kod studentske menze, ogromna mnogougaona zgrada na sred gradskog polja sa konspirativnim imenom "Elektronski fakultet", cudni raspored prostorija i razlicito numerisanje spratova u istocnoj i zapadnoj lameli... Sve mi je to proslo kroz glavu kada sam otvorio email koji mi je poslala Jelena, urednica casopisa studenata elektronskog fakulteta u Nisu. Kaze da je Elef spasen od zaborava, reanimiran, uglancan i prebacen u virtualni binarni svet i sada je ElefReloaded.com. U emailu me mlada urednica pita, ciljajuci direktno u cenar mete, mogu li da napisem prigodnu pricicu za Matriksijadu.

Pre nego sam zavrsio citanje emaila znao sam da cu da prihvatim, ako nizbogcega drugog, a ono zbog neposrednog i srdacnog pisma. Postavljalo se pitanje samo sta da napisem. Recenicom u nastavku emaila sam dobio i smernicu:  "Pošto je sad Elektrijada, super bi bilo kad bi nam ti napisao neku kratku pričicu o tome kako si ih doživljavao (Elektrijade), možda podelio sa nama neku anegdotu."

I evo me sada, kao zasticeni svedok, sa tople lokacije Majami Bica cinkarim svoju proslost.
Od mene se trazi da se u secanjima vrartim na mesto zlocina i napisem svoje svedocenje, kao neku anegdotu... Hm... Vecina stvari kojih se secam, nisu bas za javnost. Jesu u obliku anegdote ali svakako nisu smernica kako se treba ponasati.


U talasima nadiru secanja sa raznih elektrijada. To je ono vreme kada sam imao kosu, trbusnjake, igrao kosarku i mukotrpno sticao nadimak "Zivotinja". Kao dete iz profesorske porodice morao sam da prevazidjem splet okolnosti sto sam lepo vaspitan i pridruzim se ludilu Elektrijada kao  da sam Djavo iz Tasmanije licno. Ne hvalim se ali skoro da se i ne stidim. Promicu slike ludog provoda, sportskih takmicenja, piva, ladne morske vode, piva i jos piva. Secam se i preterano dugih putovanjea autobusmo koje je prolazilo kao za tren. Promicu i slike pripitomljenih kolegenica sa Beogradskog i Novosadskog univerziteta koje su vazile za neukrotive. Da ne budem lazni moralista ali sa osmehom se secam uvazenih kolegenica dok preko mojih ramena, sa razmazanom sminkom,  razgledavale plafon moje hotelske sobe. Secam se i svog iznenadjenja kada sam tek nakon trece elektrijade skapirao da postoji i takmicenje u znanju. Pitao sam jel to nesto novo uvedeno. Posle sam naravno rekao da se salim. Malo glupo da lider studentske organizacije nije upucen takve detalje.

da ne zaboravim da se pohvalim, da sam kao veoma talentovan ucesnik elektrijade, vec u drugoj sezoni sam dobio laskavo priznanje "Zlatna Jetra". Kazu da sam bio trezan na dodeli, mada se ja ne secam. Drugo, najprestiznije odlicje "Starac Foco" koje se dodeljuje nakon desete elektijaade mi je promaklo za dlaku. Nakon devet elektrijada sam okacio otvarac za pivo o klin. Stizale su ponude da se reaktiviram. Mislim da sam uspeo da se izvucem sa posla za moju devetu elektrijadu ali kasnije nije moglo.Srce hoce ali dupe klokoce. Poceo sam da radim u Okruznom sudu u Nisu kao sistem administrator nepostojeceg racunarskog centra, sa platom malo vecom nego nista. To samo u Sbiji ima.




Tamo neke godine vec prvog dana smo imali utakmicu protiv BG tima. Normalno u neko umobolno vreme. Mislim da je bilo 9 ujutru. Mene su doneli zajedno sa jastukom onako neotreznjenog. Bez zagrevanja sam poceo da igram skinuvsi naocare za sunce tek kada mi je ispalo jedno staklo. BG tim je licio na solidnu drugoligasku ekipu dok je moj tim licio na veselo drustvo koje se obuklo u sporsku opremu iz zezanja. I ako smo bili vec vidjeni gubitnici pruzali smo sasvim solidnu igru. Ja sam gazio standardno svojih 30 poena i drzao ujednacen rezultat. Malo sam bio indiferentan u odbrani jer sam imao 4 licne. Svega minut pre kraja, na jedan razlike za nas, moj suigrac sa sugerisucim nadimkom "Luster" je promasio drugo slobodno bacanje. Odbijenu loptu sam uhvatio i u istom skoku zakucao. Drvena tabla nije prezivela to uzbudjenje. Pukla je do pola i kos je visio na 45 stepeni. Dosudjena mi je tehnicka i dva bacanja za BG sto je u skladu sa pravilima ali mi je nepravedno, nicim izazvano, ponisten kos. Mirno sam prihvatio sudijsku nepravdu i zbog petog faula otisao na klupu. Zbog naherenog kosa ocekivao se prekid utakmice. Medjutim BG ekipa je ubedila sudiju da moze da se igra i dovela utakmicu do tacke karikiranja. Kako dati kos u obruc koji je skroz nagnut ka zemlji? Situacija je licila na farsu a i malo me je nerviralo njihovo likovanje u uzivanju sudijske podrske pa sam se laganim korakom vratio na teren i stao ispod obruca. Gledasmo se obruc i ja par sekundi, a publika gleda nas. Hipnoticko stanje sam prekinu skocivsi i iscupavsi ceo kos. Stavio sam ga na zapisniciki sto rekavsi "Mislim da utakmica ne moze da se nastavi". Iskusni beogradski sudija je izjavio da ovako nesto nikad u zivotu nije video a ni cuo da je neko uradio...

Dok sam demonstrativno napustao sportsko boriliste, valjda sam nesto bio i ljut, ucinilo mi se da sam u publici video tek pristigle rektore naseg nishkog i beogradskog univerziteta. Jebiga izgleda necu moci da poricem sta sam uradio.

Kao sto i dolikuje takvoj ili bilo kojoj situaciji na vaseljenskom saboru studenata elektricnih fakulteta kum Aca Pistolj i ja smo se malko napili. Ajde sto smo se napili nego sto smo pevali i lomili. Ajde i to nego smo mlatarali pistoljima. I to bi proslo da nismo pucali. Na srecu radnja se odvijala u republici koja je bila predgradje za Budvu pa je i to bilo za prelaznu ocenu. Ali neko od nas dvojice je metkom  prekinuo kabl koji je napajao strujom nas hotel. Kao progresivni akademci, nismo dozvolili da nam okolnosti pokvare bohemijsko istrazivanje. Nakon kratkog vecanja smo odlucili da promenimo kafanu i odemo u Canj. I tamo smo malo pucali ali preciznije. Gadjali smo vazduh, pogodili smo vazduh. Malo po malo za nasim stolom se skupilo solidno drustvo. A kako i ne bi, kada sam ja bio rukovodilac studentske organizacije a kum blagajnik. Dakle pare su sa nama. Te veceri sponzorisali smo add hoc kvalifikacioni turnir za pehar "Zlatna jetra" koje moze da dodeli samo neko iz reda pozlacenih. Zanet sudjenjem i ucestvovanjem nismam ni primetio kada je u kafanu usao rektor. Covek, gospodin prisao da se pozdravi sa nama. Dok se ljubazno pozdravljamo meni nesto neprijatno i sve se nesto vrpoljim. Cak i narucujem Koka kolu da zavaram tragove. Sve mi se cini da me ceka neko nezgodno pitanje. S druge strane rektor, covek sarmantan, veseo i duhovit, pocinje da nam prica price sa ranijih elektrijada. Mozda i nije video da sam napravio mali tehnicki problem na utakmici. Saznajem da sam se dzaba nadao. U pauzi izmedju dve njegove super interesantne price, poverljivim glasom mi kaze da ne brinem za kos i da to moze svakom da se desi?!  Saznajem da je igrao fudbal u nishkoj zoni i da je bio centarfor kluba "Sloga" sa Bubnja. Kaze da je nekada davno bio iznerviran nekom sudijskom odlukom, na nekom turniru,  pa je nocu dosao i testerom presekao stative. Bilo je "ako ja ne mogu da igram nema niko da igra".