OTVORENI PROZORI

Kao retko gde u svetu,u Beogradu su i tokom noci otvoreni mnogi prozori na spavacim i drugim sobama,terasama.

Beograd i Beogradjani i dalje disu normalno.

Sta udisu-druga je prica!

U velikom delu sveta prozori su,ako ih i ima,stalno zamandaljeni-kao zavareni.Ili su to samo ogromne staklene table koje se ne pomeraju,a peru sa spoljne strane....Ima takvih i kod nas,ali ne toliko.

U nekim zemljama nije dovoljno da je prozor zatvoren,on mora biti i okovan resetkama.Gledano spolja,ponekad ti se ucini da je cela zgrada uhapsena.Ili bas lici na zatvor.

Nije da kod nas nema provalnika.Ima ih,itekako!No,oni su uglavnom starog kova i imaju svoje kodekse ponasanja!Uci kroz otvoren prozor ,bas je,onako,amaterski.Ili pak,dripacki!

Nego,cesalj i pajser u ruke-pa udri muski!

U ovo se bas i ne sme poverovati bez rezerve.Oni sumnjicaviji, i ako spavaju pored otvorenog prozora,stalno su na oprezu-jedno oko uvek mora da bude otvoreno!

Ponekad se zagledam u lica sugradjana...Kod svakog treceg jedno oko kao da je mnogo vece!

Prica mi prijatelj koji se vratio za uvek iz lepog grada u Italiji.Tamo je dugo radio,i lepo zaradio.Mogao je da bira gde ce da zivi...

-"Vratio sam  se u Beograd  samo zbog tih prokletih prozora!",kaze mi,uz setan osmeh.

-"Dzaba im sve, ako s proleca ne mogu nocu da otvorim prozor i  osetim miris jorgovana!Ili lipe,leti."

Bas bezveze!

Gledao sam ga sa nevericom,iako razumem o cemu govori!Al' sve mislim da je to samo smira,i da mora da postoji neki drugi razlog za njegov definitivan povratak.

Ako uopste i mora da postoji neki razlog da se vratis u svoj grad...

Na svoj Dorcol.

U svoj Zavicaj!