Univerzitet i budžet

/ 19.10.2008. u 14:24

Komentari: 131
Čitanost: 17287
/
Preporuke: 2630
/

Baš je komplikovana ova priča oko kol'ko i kako na budžet a koliko ne na budžet, i ko će moći na budžet i da li ima para, i šta će jadni renomirani fakulteti i njihovi još renomiraniji profesori ako ovoliki ne mogu na budžet jer nemaju 60, a nemaju ni 42 ni 37. I zamislite studenti moraju cele godine da rade, baš kao neki đaci, a ne kao uskoro akademski građani pa se gospodski pojave samo na ispit, a profesori moraju da organizuju redovnu školicu, vode računa o prisutnosti, daju redovne testove i prate napredak, baš kao neki učitelji, a ne boemi profesori. A nismo se baš ni spremili na sve ovo. I šta sad? Bilo bi dobro da za početak znamo šta hoćemo. Ko mi? Mi, the društvo.

Besplatno osnovno i srednje obrazovanje treba da bude pravo građana. Zašto. Zato što je to potreba društva. Da svi, podvlačim svi, građani, dobiju obrazovanje. Zbog toga je i besplatno. Kad kažem besplatno mislim i na školarinu i na knjige i na sveske i na olovke i na gumice i na sportske sekcije i na prevoz i na ... sve troškove u vezi sa ovim obrazovanjem. Svi. Sve.

Besplatno univerzitetsko obrazovanje nije pravo, ono je privilegija. Društvu trebaju najbolji da budu lekari, urbanisti, građevinci, sudije, advokati, profesori, direktori, ministri ... Najbolji.

I ne treba ih neograničeni broj. Treba određeni broj, shodno potrebama društva. Upravo taj broj, toliko njih, najboljih, treba da finansira društvo. Svi mi zajedno. Poreski obveznici. Ukratko: budžet.

Koliki je taj broj? E to treba, kroz svoje stručne timove i savete, da određuje ministarstvo prosvete u saradnji sa svim drugim ministarstvima, potrebama i države i društva i da odredi za svaku godinu: x pravnika, x ekonomista, x inženjera itd.

Država takođe treba da brine o regionalnoj zastupljenosti, pa shodno tome ovu potrebu rasporedi na 4 univerzitetska centra: Beograd, Novi Sad, Niš i Kragujevac. I svakom od ovih centara dodeli školovanje y pravnika, y ekonomista ...

Država takođe odredit trošak školovanja jednog studenta i taj novac uplati fakultetima, u svim tim univerzitetetima, iz budžeta. Za uzvrat, ti fakluteti školuju dodeljeni i odobreni broj x najboljih studenata godišnje. Sa ograničenjem da niko čiji je prosek ispod ... ne može biti na budžetu. I baš me interesuje šta mislite koliki taj minimalni prosek treba da bude? Da li želite da platite školovanje i da vas posle leči guzonjin sin sa prosekom 6.4? Ili da vam građevinske radove na Vračaru u Dubljanskoj izvodi ...

I nikakav drugi novac državni fakullteti ne mogu da dobiju. Sve ostalo je privreda i privređivanje. U tržišnoj utakmici sa privatnim fakultetima, borimo se za studente koji se sami finansiraju. Tako da su, što se tiče samofinansirajućih studenata, cene privatnih i državnih fakulteta direktno uporedive, odnosno državni nemaju nikakve subvencije za ove studente. Oni "samo" imaju prednost, jer im je y studenata sigurno plaćeno (mislim da se kvaziliberalni mislioci neće javljati sa idejama o tome kako nam ne trebaju državni univerziteti, već sve mogu privatni i tržište, jer su zauzeti spašavanjem svojih raznoraznih hartije od vrednosti koje su blagom padu svoje tržišne vrednosti, pa će možda posle kad zavše ovaj trenutno važniji posao).

Time imam konkurenciju i među faklultetima i među studentima. I naravno, konkurencija donosi nesigurnost i jednim i drugim: ako sam ove godine na budžetu, ne znam da li ću biti i iduće godine. Jer država plaća samo najbolje. I državni faklultet, ako je ove godine imao mnogo studenata, to ne znači da će i naredne. Neki privatni univerzitet možda stekne reputaciju i daje odlično obrazovanje, pa će samofinansirajući studenti da idu tamo. Ili još bolje, uspešna preduzeća će im dati stipendije da idu na baš te fakultete jer su odlični.

A plate profesora? To nije naša briga. To je briga samog fakulteta. Čak ni to kako se troše pare na fakultetu više nije naša briga. Fakulteti su autonomni i mogu sami da donose odluke. A za šta nas je briga? Pa kvalitet nastave. To treba da nadziremo. To treba da kontrolišemo. Stalno. Da pare koje dajemo proizvode kvalitetne stručnjake. Upravo to je glavni posao ministarstva.

A privreda? Privreda daje stipendije. I državna uprava daje stipendije. Time sebi osigurava kadrove za budućnost.

A šta ćemo sa veoma talentovanim mladim ljudima koji nemaju ni za život dok studiraju? Cilj nam je da najbolji i najvredniji mladi ljudi, bez obzira na materijalno stanje i ko su im roditelji, mogu da ostvare svoj potencijal. Društvu trebaju najbolji, a ne najbolji koji mogu da plate. Tu su prvo stipendije. A onda i krediti za školovanje koji se otplaćuju tek kada počnete da radite. Na ovaj način ljudi preuzimaju odgovornost za svoj izbor školovanja.

A naj najbolji bi trebalo da mogu, o trošku države da se školuju na najboljim fakultetima u inostranstvu. Pa država kaže: toliko u USA, toliko u Rusiju, toliko u zemlje EU, toliko u Kinu ... I to nam treba. Nama, društvvu.

I još nešto. Ne može na budžet, a posle pali preko grane. Ne može ni stipendija ovako. Pošto nismo robovlasničko društvo, može i to, al' da se vrate pare.

Ovo je liberalno. Uključuje slobodu izbora, ista pravila za sve, otvorenu mogućnost za sve, odgovornost za sopstveni izbor, tržište, konkurenciju, pozitivnu selekciju i nadzor države. Doduše nije kvaziliberalno.

I ja bih tu da završim. A vi? Da li vi želite da vam sudi sudija koji je, godina za godinom, skupljao 60 bodova, sa prosekom 7.2? Ja bih radije da me leči onaj guzonjin sin.

Saša

postavite na |

Komentari (131)

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

jesen92 16:46 19.10.2008

ne razumem

Da li želite da platite školovanje i da vas posle leči guzonjin sin sa prosekom 6.4? Ili da vam građevinske radove na Vračaru u Dubljanskoj izvodi

....zaista ne razumem sta ste hteli da kazete...ja na primer zelim da platim studije i ne razumem kakve ima veze guzonjin sin sa prosekom 6,4 i mojim lecenjem....?

Luka Ivanišević 16:55 19.10.2008

Re: ne razumem

jesen92
Da li želite da platite školovanje i da vas posle leči guzonjin sin sa prosekom 6.4? Ili da vam građevinske radove na Vračaru u Dubljanskoj izvodi ....zaista ne razumem sta ste hteli da kazete...ja na primer zelim da platim studije i ne razumem kakve ima veze guzonjin sin sa prosekom 6,4 i mojim lecenjem....?

Kad čovek bolje pogleda stvar, bolje da te leči neko ko ima prosek 6,4 nego deca nekih drugih guzonja koji imaju nameštenih 10.00.

jesen92 17:05 19.10.2008

Re: ne razumem

...slazem se...

NNN 23:47 19.10.2008

Re: ne razumem

Mnogo je veća razlika između 6 i 5, nego između 6 i 10.

ulven 00:00 20.10.2008

Re: ne razumem

To majstore!

A ti djaci generacija uvek ispadnu najvece trube, evo pitajte Ljubisu Rajica o koferima novca uz zamenu za desetke na ispitima pa cete videti coveka koji umire u najstrasnijim mukama, a vi ste samo pitanje postavili...

Luka Ivanišević 16:52 19.10.2008

AKADEMSKE VEZE

Pitanje prelaska na budžet je vrlo osetljivo pitanje. Po zakonu koji je važio do 2001. godine svako ko je očistio godinu, a bio je sufinansirajući ili samofinansirajući student, mogao je da pređe na budžet bez obzira da li je imao prosek 6,00 ili 10,00 ili nešto između. Po zakonu od 2001. godine, na budžet je mogao da pređe svaki student koji je ispunio statutarni uslov, opet bez obzira na prosek. E sad, po ovom novom zakonu, logično bi bilo da:
1) Da svako ko osvoji maksimalnih 60 poena pređe na budžet bez obzira na prosek.
2) Ako vlada usvoji direktivu, dekret ili kako li se to već zove, da se sprovede prelazni period sa Bolonjom da uslov za upis bude 42 poena onda je i ovde potpuno logično da se i ovde omogući prelazak na budžet svih studenata, bez obzira na prosek. Potpuno je i ovde logično, pogotovu za one studente koji ulaze u narednu godinu sa više od 42, npr. sa 45 ili 50 ili 55 pa čak i sa maksimalnih 60. Ako ne ubace sve studente na budžet, onda je prema ostalima koji ne pređu na isti to diskriminacija. Jer ako npr. nekog ko ima super prosek 10.00 sa 50 poena ubace na budžet, a nekog koji ima maksimalnih 60, a ima nešto slabiji, npr. 7,30, to bi bila diskriminacija i nepravda prema ovom koji je imao maksimum, a prosek nešto slabiji. Dakle, plašim se haosa, koji je ionako nastao sprovođenjem bolonje, jer ga spreovode isti oni ljudi koji su odobravali silna smanjenja uslova ranijih godina i, konkretno na filološkom faksu, klizne ispite za upis 4. godine, i slične gluposti umesto da se pozabave reformom univerziteta. Što rekao jedan profesor sa filološkog fakulteta:"BOLONJA JE PRAVA STVAR NA POGREŠNOM MESTU, S POGREŠNIM LJUDIMA, U POGREŠNO VREME."

Saša Radulović 19:16 19.10.2008

Re: AKADEMSKE VEZE

Kako samo dođoste do toga da je to logično? :)

Npr. zato što je u socijalizmu studiranje bilo besplatno, to bi trebalo i nastaviti???

Pokušah u tekstu da iznesem šta je društvu potrebno.

Luka Ivanišević 20:38 19.10.2008

Re: AKADEMSKE VEZE

Saša Radulović
Kako samo dođoste do toga da je to logično? :)Npr. zato što je u socijalizmu studiranje bilo besplatno, to bi trebalo i nastaviti???Pokušah u tekstu da iznesem šta je društvu potrebno.

OMNES VIAE ROMAM DUCUNT, pa i ovaj komentar.

Saša Radulović 21:15 19.10.2008

Re: AKADEMSKE VEZE

Bogami neki vode i u Pržogrnce.

Nego imate li još neki razlog zašto bi društvo, svi mi, trebali da finansiramo studente sa prosekom npr. 7, sa ili bez 60 bodova? Ovaj da je tako bilo u nekom zakonu iz neke godine nije baš racionalan.

Luka Ivanišević 18:10 20.10.2008

Re: AKADEMSKE VEZE

Saša Radulović
Bogami neki vode i u Pržogrnce.Nego imate li još neki razlog zašto bi društvo, svi mi, trebali da finansiramo studente sa prosekom npr. 7, sa ili bezt 60 bodova? Ovaj da je tako bilo u nekom zakonu iz neke godine nije baš racionalan.

Dragi Saša,
Vi kao da ste se probudili iz zimskog sna. Ovo što se sad dešava posledica je potpunog haosa. A ono što sam rekao, to je naša realna prošlost: po zakonu do 2001.godine svaki student koji je bio sufinansirajući ili samofinasirajući, a očistio je godinu mogao je, bez obzira na prosek da pređe na budžet. Ko je bio od početka na budžetu, dakle prema uspehu u gimnaziji i bodovima na prijemnom, on je mogao da ostane na budžetu bez obzira na prosek. A ako je budžetlija obnovio godinu po prvi put, on je padao na sufinansiranje, a ako je sufinasirajući student isto to uradio, on je direktno išao u samofinasiranje. Po zakonu od 2001. godine, kada je ukinuta kategorija sufinasirajućih studenata, tada je omogućeno da svi sufinasirajući studenti do te izmene zakona, ako daju statutarni uslov mogu da pređu na budžet, opet bez obzira na prosek. Isto je važilo i za samofinasirajuće studente. Ja sam školske 2001/2002 godine, bio u statusu sufinasirajućeg, i nakon datog statutarnog uslova, prešao sam na budžet kao i mnogi i svi oni koji su očistili godinu, a prosek mi je bio oko 7,2.
Sad, budući da mi je prosek ostao gotovo nepromenjen, ja ne mogu da koristim stipendije, što je potpuno razumljivo niti mi pada na pamet da se trpam tamo gde mi nije mesto. Ono na čemu ja insistiram i šta podržavam jeste prelazni period i da se u istom raščisti teren. A naš univerzitet je ušao nespreman u Bolonju, i to je isto kao kad biste od neplivača tražili da prepliva okean. A ono što sam rekao za bodovanje: i dalje mislim da u prelasku na budžet treba prednost dati SVIMA KOJI SU OSTVARILI MAKSIMALNIH 60 POENA BEZ OBZIRA NA PROSEK, a za ostale nek se usaglase. NAJVAŽNIJE: nek' smanje školarine. A za školarine koje su preko 1000 evra, uslovi su nikakvi. Te prema tome Saša, spustite se na zemlju, ovo je realan život. U realnosti je haos u državi i shodno tome se treba ponašati i naći prelazno rešenje, a lupetati gluposti. Ja zakone nisam pisao, a da sam pisao pozvao bih nekog racionalnijeg da mi pomogne.
I by the way, da li ste vi završili fakultet?

Saša Radulović 18:33 20.10.2008

Re: AKADEMSKE VEZE

Ne odgovoriste na pitanja ovog bloga. Pokušaću još jednom.

SVIMA KOJI SU OSTVARILI MAKSIMALNIH 60 POENA BEZ OBZIRA NA PROSEK

Kome ovo treba? Šta društvo ovim dobija? Kao što rekoh, ovo nema logike. Društvu ovo ne treba.

Kakve veze ima ko je pisao zakone? Kakve veze ima šta je pisalo u zakonu 2001.godine? Pitanje je šta uraditi sada da bi se postavili temelji za izlazak iz ove situacije.

Koji su principi kojima se treba voditi?

A o glupostima, zemlji, realnosti ... mislim da je bolje da preskočimo. Ako ne možete, bolje da prekinemo.

Luka Ivanišević 11:09 21.10.2008

Re: AKADEMSKE VEZE

Saša Radulović
Ne odgovoriste na pitanja ovog bloga. Pokušaću još jednom.
SVIMA KOJI SU OSTVARILI MAKSIMALNIH 60 POENA BEZ OBZIRA NA PROSEKKome ovo treba? Šta društvo ovim dobija? Kao što rekoh, ovo nema logike. Društvu ovo ne treba.Kakve veze ima ko je pisao zakone? Kakve veze ima šta je pisalo u zakonu 2001.godine? Pitanje je šta uraditi sada da bi se postavili temelji za izlazak iz ove situacije.Koji su principi kojima se treba voditi?A o glupostima, zemlji, realnosti ... mislim da je bolje da preskočimo. Ako ne možete, bolje da prekinemo.

Saša,
Vi me iznenađujete. Ako hoćete da budete mazohista koji voli da mu ponavljam kao papagaj, eto prilike da vam udovoljim. Šta dakle treba promeniti?
1) Povećati obim primene praktične primene teoretskog znanja. Teorija bez prakse ne mogu, oni su kao sijamski blizanci.
2) Omogućiti onim pravim talentima da normalno završe studije i nađu svoje mesto pod suncem, a one nepotski fabrikovane desetkaše(kojih ima kao termita) diskvalifikovati.
3) Smanjiti školarine, jer univerzitet samo uzima pare, a ne pruža uslove za normalno studiranje.
4) Dati prednost svima onima koji su ispunili uslov za prelazak na budžet, da to pravo ostvare, kakav god prosek da im je.
5) Dodatak: kad je reč o znanju, nastavni kadar treba da reformiše pristup materiji da omoguće studentima bolju navigaciju. Konkretno, kad je reč o filološkom fakultetu, većina studenata, bez obzira na prosek, prilikom prevoda nekog teksta ne znaju da treba da koriste minimum dva rečnika: 1) jednojezični(jezika koji su studirali)2)dvojezični(s jezika koji su studirali na maternji). Isto je i u obrnutom smeru.
Dakle ovo su neki od principa koji bi trebalo imati u vidu. Sad ako ste nezadovoljni odgovorom, onda to ne govori o meni nego o vašoj ličnoj zadrtosti. Još jednom pročitajte i komentar blogera Inner Party-ja koji je ispod našeg, koji zdušno preporučujem.
Konstatcija: prosek studija nije bitan za prelazak na budžet u drugoj godini na osnovnim studijama, tu je bitan uslov. Prosek je jedino bitan za ostanak na univerzitetu i za učešće u važnim stručnim projektima. Tu ima još kakve logike.

Luka Ivanišević 11:13 21.10.2008

Re: AKADEMSKE VEZE

I još nešto, ako ste nezadovoljni i ovim odgovorom, onda ništa. To govori da nećete da prihvatite surovu realnost, a ako to nećete onda vam je bolje da se vratite u zimski san i probudite se za desetak ili petnaest godina.

Saša Radulović 17:37 21.10.2008

Re: AKADEMSKE VEZE

Blago vama sa vama. Još da vam neko objasni šta znači biti pristojan. I hvala vam za preporuku o tome šta da radim na mom blogu. Pa laku noć.

Luka Ivanišević 20:28 21.10.2008

Re: AKADEMSKE VEZE

Molim i drugi put. Trudio sam se u prvom komentaru da budem pristojan, ali kad neko sa mnon razgovara na isti način, ja istom merom uzvraćam.

Inner Party 16:53 19.10.2008

Sve je ovo lepo...

... ali nije stvar samo u spoljasnjoj organizaciji visokog skolstva.

To je u stvari najlakse i ja mislim da se na Bolonji zaista insistira, imali bi dve-tri lose godine (za studente) ali bi se to vremenom stabilizovalo. Problem je u tome sto se Bolonja prihvata kao nesto nametnuto spolja, pa cemo mi to nekako da eskiviramo i "prilagodimo" nasim uslovima (citaj: mentalitetu).

Najveci problem na srpskim univerzitetima je to sto nema dovoljno sposobnih nastavnika i sto nema skoro nimalo prakticnog rada za studente.

1) Dzabe je to sto je nastavnik najveci strucnjak za datu oblast i sto je uvazen u struci, ako taj covek nema pojma kako da organizuje nastavu i ako mu nakon tih tridesetak mukotrpnih predavanja 95% studenata padne na ispitu (jer ga nista nisu razumeli). Na fakultetu treba da rade ljudi sposobni za rad sa studentima i ljudi koji imaju pedagoskog takta.

2) Studentima na najvecem broju fakulteta za buduce zanimanje najvise znaci prakticno iskustvo. Ako taj jadnik zavrsi fakultet bez dana prakse i bez ikakvog licnog iskustva - on ce izgubiti jos XY godina uceci na poslu, dakle najverovatnije na stetu poslodavca.

3) Inace mislim da svakome treba dati sansu da studira i da stekne sto vise obrazovanja. U Engleskoj su uveli cak i stepen foundation degree (u SAD associate degree) nakon samo dve godine fakulteta - samo da bi imali sto vise skolovanih kadrova. Dakle po ovom pitanju od viska glava ne boli...

Ana WithAFamilyNameTooHardToPron 17:05 19.10.2008

Re: Sve je ovo lepo...

sve ovo su vrlo vazna i ozbiljna pitanja. adekvatan odgovor na njih zahteva drasticne cistke bastiona na fakultetima. to ce biti dosta krvavo i bolno, ali je i neophodno.

mislim da u nasem sistemu moraju da se razlikuju naucne od edukacijskih titula. Cula sam da su nesto po tom pitanju poceli da rade. ali, da bi neko radio u nastavi mora da prodje adekvatan trening, nije dovoljno da bude samo strucan u svojoj oblasti.

takodje je vazan i feed-back. da bi evaluacija necijeg rada bila kompletna, neohodno je studentima podeliti upitnike posle svakog predavanja u kojma bi oni davali ocene predavacima. na taj nacin je jednostavno utvrditi koga treba drzati za predavaca, a koga ne ili ga jednostavno uputiti na dodatnu edukaciju o ulozi nastavnika.

Inner Party 17:14 19.10.2008

Re: Sve je ovo lepo...

Ana WithAFamilyNameTooHardToPron

takodje je vazan i feed-back. da bi evaluacija necijeg rada bila kompletna, neohodno je studentima podeliti upitnike posle svakog predavanja u kojma bi oni davali ocene predavacima. na taj nacin je jednostavno utvrditi koga treba drzati za predavaca, a koga ne ili ga jednostavno uputiti na dodatnu edukaciju o ulozi nastavnika.

Gde ces bolji fidbek od nadpolovicnog broja studenata koji padnu na ispitu!?
Takvom profesoru se treba zahvaliti na saradnji, bez rasprave.

Saša Radulović 19:21 19.10.2008

Re: Sve je ovo lepo...

To što ste napisali stoji. Mislim da je jedini način da se to promeni je insistiranje na kvalitetu i čistom finansiranju samo najboljih.

Inace mislim da svakome treba dati sansu da studira i da stekne sto vise obrazovanja. U Engleskoj su uveli cak i stepen foundation degree (u SAD associate degree) nakon samo dve godine fakulteta - samo da bi imali sto vise skolovanih kadrova. Dakle po ovom pitanju od viska glava ne boli...

Mislim i ja da svakome treba dati šansu. Ali ne o trošku društva, već o vlastitom trošku. I odluka o tome šta da studira je na pojedincu kao i konsekvence uspeha ili neuspega, dobrog ili lošeg izbora. Ono gde država ovde može da pomogne je kroz programe studentskih stipendija po tržišnim uslovima. Tako svi imaju šansu, ali i odgovornost.

Apsurdno je i lišeno ekonomske logike da društvo subvencioniše svakoga ko hoće da studira.

jesen92 17:04 19.10.2008

i jos nesto..

...nase skolstvo je do te mere neuredjeno i nestandardizovano da prosek ne mora da znaci nista....sve zavisi o kom se fakultetu radi.....na mnogim tehnickim fakultetima sedmica je vrlo soldna ocena iza koje stoji znanje...a imate desetke naa medicini koje ne znace bas nista, njihovi vlasnici mogu biti deca profesora koja dolaze na ispit znajuci pitanja u napred ili pak bubaci koji ne znaju logicno da razmisljaju pa im nabubaano znanje lako ispari...Pored toga, zasto postoje ocene od 6 do 10 ako oni sa 6 nemaju pravo da rade tj njihiva diploma po vama ne bi trebalo da bude vazeca......Najvaznije pitanje u vasoj prici je budzet i finansiranje pa mene zanima sta se finansira od sadasnjih samofinansirajucih studenata tj koji su dodatni troskovi fakulteta koje ovi studenti placaju...btw ja znam da takvi troskovi ne postoje...za te studente se ne organizuje posebna nastava (kao sto je u vreme socijalizma bilo za takozvane vanredne studente), ne trosi se posebno ni struja, ni kreda, ni oprema(laboratorijska, kompjuterska....bilo kakva), a na nekim fakultetima i ne postoji nista osim krede i sundjera....to uzimanje para je nevidjena pljacka od onih koji su sva svoja zvanja stekli besplatno i niko im nije uslovljavao da li ce negde da idu ili ce da ostanu ovde....

Saša Radulović 19:26 19.10.2008

Re: i jos nesto..

Ko je to i gde rekao da je njihova diploma nevažeća???

Pitanje nije pravo ljudi da studiraju i da dobijaju ocene kakve dobijaju i da se sa tim ocenama i njihovim znanjem snalaze u društvu i pronalaze svoje mesto.

Kao što rekoste, glavno pitanje je ko to treba da finansira.

I kao što rekoh, pitanje troškova je isključivo pitanje samih fakluteta i treba tako da ostane. Tržište, ponuda i potražnja, treba da reši ostalo.

jesen92 23:03 19.10.2008

Re: i jos nesto..

I kao što rekoh, pitanje troškova je isključivo pitanje samih fakluteta i treba tako da ostane. Tržište, ponuda i potražnja, treba da reši ost

...pa ja vam kazem da se sada naplacuju nepostojeci troskovi i da to nije uredu...drzava trenutno iz budzeta izdvaja novac za odredjeni broj studenata bez obzira na to da li su upisani kao budzetski ili samofinansirajuci...svi studenti zajedno slusaju nastavu i imaju iste obaveze i prava jedino sto nemaju pravo na studentsku hranu i prevoz...znaci, pitanje je sta se trenutno tim studentimaa naplacuje...i gde taj novac ide..ako pogledate plate ovih sa prava i ekonomije koji upisuju hiljade studenata videcete gde taj novac ide....studentima se, pored toga, naplacuju raznorazne potvrde, ispiti i mnogo stosta....mi smo toliko neobrazovana nacija da ako nesto treba zadrzati iz socijalizma to je svakako "besplatno" skolovanje...nije tacno da se svuda sve naplacuje i da se svuda obrazovanje tretira kao roba....u francuskoj trenutno mozete da studirate jeftinije nego u beogradu...platite stan i drzava vam vrati skoro dve trecine...itd...to nase besplatno studiranje uopste nije besplatno jer nisu svi studenti iz bg ili nekog drugog grada u kome studiraju...ne postoje kampusi ili studentsku domovi za sve, vecina placa stanove privatno, pa gde su knjige, hrana (to sto ima u menzi nije svima dovoljno), kultirni zivot, izlasci.....sve to kod nas mnogo kosta a nasi studenti sa tehnickih i prirodnih nauka od silnih obaveza i vezbi nemaju sanse da rade za vreme studiranja posebno ako zele redovno da studiraju tj da ne gube godine....moj sin je prosle godine zavrsio fakultet i odlicno znam koliko me je kostalo besplatno studiranje a mogu misliti koliko je kostalo one koji su bii samofinansirajuci....prijateljicina cerka studira magistarske studije(ne master, nego magistarske po starom) na FON-u i placa godinu oko 100000 hiljada a ne dobija nista sem krede i table i profesora koje ne moze da nadje.....itd....sve u svemu, daleko smo mi od trzista....jer kad je trziste pravo onda nesto moras i da dajes kad uzimas....

Saša Radulović 13:48 20.10.2008

Re: i jos nesto..

pa ja vam kazem da se sada naplacuju nepostojeci troskovi i da to nije uredu

Nije sporno da ne valja i nema potrebe to potencirati. Ja predložih kako mislim da bi trebalo postupiti i kakav sistem bi trebalo uspostaviti. A vi? Šta je vaš predlog?

jesen92 23:03 20.10.2008

Re: i jos nesto..

...moram priznati da nemam predlog zato sto je u nasem visokom skolstvu prilicno zamrsena situacija....mislim na nastavu, programe, broj studenata i broj nastavnog osoblja, broj studenata u grupi, opremu za vezbe, praktican rad...i sl.....e sad, mi smo poceli takozvani bolonjski proces a to se uglavnom svelo na to da su od jednog dvosemestralnog predmeta napravljena dva jednosemestralna....sve ostalo je manje vise isto sem sto profesori kao upisuju neke poene...ima katedri na pojedinim fakultetima gde je sve to uradjeno kako treba ali su oni u velikoj manjini...znaci, reforma o kojoj se prica je samo na papiru sto za posledicu ima da vecina studenata ne moze da zadovolji kriterijume koji su predlozeni za upis u narednu godinu....ako se utvrdjuju neki kriterijumi onda se oni svakako ne bi trebalo da formiraju na bazi potreba i mogucnosti losih i lenjih studenata ali reper ne mogu biti ni talenti tj izuzetno nadareni....ako vecina ove godine nije mogla da osvoji potreban broj bodova znaci da nesto nije u redu sa nastavom, programima....i sl...ako ta vecina nije za studije onda se postavlja pitanje kako su se uopste upisali na fakultet....i tako u krug...Potrebne su korenite reforme u visokom skolstvu da bi se izvrsile korenite promene u nacinu finansiranja studija ali svako "prosecan" mora da ima sansu...talenti ipak cine mali procenat stanovnistva bilo koje zemlje i napredak jednog drustva u celini ne zavisi samo od njih.....

Saša Radulović 17:34 21.10.2008

Re: i jos nesto..

Stoji. Ali mora od nečeg da se počne. Ja mislim da mora da se počne od jasne finansijske situacije koja postavlja temelje za stvarnu autonomiju fakulteta i da im se ostavi vreme da sami naprave izmene. Autonomija znači potpuna sloboda u odlučivanju. Ovim svojim predlogom sam pokušao da načnem raspravu upravo o ovome.

Ne želim ni da ulazim u to kako da se reformišu. To je nešto što sami moraju da reše. Ono što mogu da uradim je da postavim vanjske uslove, potrudim se oko stvaranja konkurencije (državni moraju direktno da se takmiče sa privatnim za nebudžetske studente), i pustim ih da prežive.

jesen92 18:48 21.10.2008

Re: i jos nesto..

..ma ok, razumem ja sta vi predlazete ali mislim da, kao drustvo, nismo sazreli za to....mnogo smo siromasni...i mislim da nije fer da oni koji su nas opljackali tj njihova deca, budu u bilo kakvoj prednosti ovde....ko ima pare moze da studira gde hoce....

subwire 17:10 19.10.2008

Liberalni ekonomista

Znači prema Vamai bi mi, čitavo društvo, trebali da finansiramo X broj "najboljih" jer je to navodno nama u interesu? Pa to smo i radili svih ovih godina i znate šta se desi kada X najboljih završi "besplatne" studije? Odu da rade u inostranstvo jer im uslovi života ne odgovaraju u ovoj zemlji.
I tako mi, čitavo društvo, finansiramo visokoobrazovanu radnu snagu za strance. Da, vrlo genijalno!

A inače kada završite fakultet svi ljudi u privredi znaju vrlo dobro da neznate da radite svoj posao i da samo imate diplomu, zato vam i treba veza da bi se zaposlili, jer na poslu zapravo učite ono što je trebalo da naučite na fakultetu.

To se posebno odnosi na pravnike, jer kada jednom završi pravni fakultet pravnik mora da radi minimum 2 godine u pravosudju ne bili dobio pravo da polaže pravosudni ispit. Onda se postavlja pitanje šta mu je trebalo svih onih četiri godine studiranja prava?

A da ne zaboravimo poznato kupovanje ispita na državnim fakultetima, pa i ocena u nekim slučajevima. A ako još malo bolje pogledamo videćemo da većina državnih fakulteta kasni sa akreditacijom, za razliku od privatnih fakulteta. Zašto? Liberalni ekonomisti bi rekli da je to jednostavno zato što je privatno efikasnije od državnog. A ja ću vam reći, zato što niko na državni fakultetima ne radi svoj posao, a i zašto bi kad je zaštićen ko beli medved i niko mu ne može ništa.

Da se ukine studiranje na budžetu i da svako ko studira plaća istu cenu za studije, garantujem vam da bi svi državni fakulteti morali da spuste cene studija, jer bi u suprotnom propali. Zašto bi iko normalan plaćao fakultetu koji je u rasulu i koji traje četiri godine a svima treba u proseku 8,5 da ga završe. Ljudi koji padnu na samofinansiranje, odluče da plate u nadi da će dati sve ispite i onda od sledeće godine preći na budžet.

Besplatno školovanje treba ukinuti. Stipendije treba da daju isključivo privatne kompanije, fondacije ili druge finansijske institucije i to pre svega onima koji nemaju novca da isto školovanje plate sami. Kao što su razni fondovi za borbu protiv siromaštva ili borbu za prava Roma ili drugih ugorženih nacionalnih manjina. A kao efekat toga i školarine bi bile niže i ljudi bi brže završavali fakultete, tj. sami institucije bi bile efikasnije.

Ana WithAFamilyNameTooHardToPron 17:16 19.10.2008

Re: Liberalni ekonomista

za pocetak, bez obzira da li ce fakulteti biti besplatni ili ne, fakulteti moraju jasno da definisu uslugu koju oni nude za odgovarajuci novac. koliko studenata ima u grupi, ko su mentori, kakav je njihov medjunarodni rejting, koliki imapact factor imaju publikacije zaposlenih, kakva je prohodnost za zaposljavanje nakon zavrsenih studija itd.

subwire 17:32 19.10.2008

Re: Liberalni ekonomista

Slažem se, ali to je nešto što dolazi s godinama. Brucošima tj. njihovim roditeljima je najbitnija cena i šta je sve uračunato u tu cenu, pa tek onda šta ta institucija nudi,

dzomba81 17:43 19.10.2008

Re: Liberalni ekonomista

Autor bloga je lepo rekao da su stipendije uslovljene ostankom u zemlju po zavrsetku osnovnih studija ili visih u inostranstvu, tako da citava tvoja prica o drzavnom/privatnom pada u vodu. Zemlja, ako hoce da bude uspesna, mora da ima kriticni kontigent kompetentnih ljudi, koji bi radili ne samo u privredi, vec i u javnim sluzbama i koji bi rame uz rame stajali sa pandanima iz svih ostalih drzava.

Problem sa privatnim fakultetima u Srbiji je u korumpiranosti zarad para. Dakle, privatni fakulteti NEMAJU razloga da obrazuju kvalitetan kadar (npr. prijemni ispit ne postoji, vec sto vise studenata i sto laksi ispiti, to vise para). Drzavni fakultet ne radi zbog kesa vec zbog plemenitih ciljeva. Naravno, dugorocno bi se stvari ispeglale, jer bi privatni fakulteti bili primoran da privlace najbolje studente, kako bi ih industrija dotirala (u SAD su privatni fakulteti (mislim na Ivy league) tako uspesni delom zbog zaostavstina studenata, ali najvecma zbog standarda koji postavlja i kontrolise drzava, a prema kojem se orijentise privreda kada ulaze pare za reaserch). Ali, to je samo dugorocno gledano, a znas sta rece Keynes o dugorocnome: dugorocno smo svi mrtvi.

subwire 17:58 19.10.2008

Re: Liberalni ekonomista

Autor bloga je lepo rekao da su stipendije uslovljene ostankom u zemlju po zavrsetku osnovnih studija ili visih u inostranstvu, tako da citava tvoja prica o drzavnom/privatnom pada u vodu.

Čekaj, a šta će da ih zaustavi da odu u inostranstvo? Oduzećemo im pasoše i naterati da sede nezaposleni 5 godina u zemlji pošto završe fakultete. To je smešno i nikada ne bi uspelo.

Zemlja, ako hoce da bude uspesna, mora da ima kriticni kontigent kompetentnih ljudi, koji bi radili ne samo u privredi, vec i u javnim sluzbama i koji bi rame uz rame stajali sa pandanima iz svih ostalih drzava

Zemlja koja hoće da bude uspešna mora da bude spremna da plati svoje najbolje. A ne da očekuje od njih da rade za džabe. Da parafraziram Adama Smita ,ne prodaje tebi pekar hleb zato što te voli, već zato što želi da zadovolji svoj interes - zaradi pare. Isto tako niko u ovoj zemlji ne radi u vladi jer mnogo voli ovaj narod (da ga mnogo voli ne bi smo bili ovde gde jesmo) već da bi zadovoljio svoj interes.

dzomba81 18:22 19.10.2008

Re: Liberalni ekonomista

Pa naravno da drzava moze da uredi da stipendisti, recimo prvih deset godina, rade u zemlji, tj. za zemlju: nakon zavrsetka studija ponudi im se izbor firmi ili drzavnih preduzeca, gde bi plate u startu bile visoke, a poslodavci zadovoljni, jer su dobili najaci kadar u zemlji.

Sto se tice placanja najboljih studenta. Prva plata je finansijske prirode i, kao sto sam u prvom pasusu naveo, sledice im odmah na pocetku. Sto se tice druge plate, ona je nematerijalne prirode i sastoji se u drustvenom statusu koji stipendista uziva (pomislite samo na diplomca francuske Ecole superiur ili Tokijskog univerziteta), a da stipendista i zaista ceni tako visoko drustveni status, sledi po definiciji: vredan i pametan student je ambiciozan covek par excellence.

I jos jedna stvar. Smitova analiza se odnosi iskljucivo, ili bar prevashodno, na zapadna drustva pocevsi od pada srednjovekovnog morala. Setite se samo Japana i kako tamo stvari funkcionisu, pa cete videti da ima itekako sjajnih studenata koji bi radili za svoju zemlju, ne gledajuci pritom iskljucivo svoj interese: siguran sam da ih ima i u Srbiji.

subwire 19:02 19.10.2008

Re: Liberalni ekonomista

Pa naravno da drzava moze da uredi da stipendisti, recimo prvih deset godina, rade u zemlji, tj. za zemlju: nakon zavrsetka studija ponudi im se izbor firmi ili drzavnih preduzeca

U tom slučaju stipendije treba da daju ta državna preduzeća, a ne država, što je inače i danas slučaj. Inače kakav izbor mogu da im postave tj. ponude kada imamo toliki broj ljudi nezaposlenih na birou.

Prva plata je finansijske prirode i, kao sto sam u prvom pasusu naveo, sledice im odmah na pocetku. Sto se tice druge plate, ona je nematerijalne prirode i sastoji se u drustvenom statusu koji stipendista uziva

Plata je pre svega materijalne prirode i predstavlja isplatu (otud skraćeno plata) ličnog dohotka, na koji se primenju sve važeće dažbine (porez na dohodak i socijalno, zdravstveno i za slučaj ne zaposlenosti). Druga plata ne može biti nematerijalne prirode, jer onda ne bi bila plata.

Smitova analiza se odnosi iskljucivo, ili bar prevashodno, na zapadna drustva pocevsi od pada srednjovekovnog morala.

Smitova analiza se ne odnosi ni isključivo niti prevashodno na zapadna društva niti ima ikakve veze sa srednjovekovni moralom. U svom delu koje je objavio 1776 godine pod nazivom An Inquiry into the Nature and Causes of the Wealth of Nations, Smit se zalaže za što manje mešanje države u privredu, kritika tada uobičajenog merkantističkog ekonomskog modela kojim se štitila domaća privreda visokim carinama i dažbinama, zalaganjem za pospešivanje konkurencije i jednakih uslova poslovanja za sve i sprečavanje stvaranja monopola. Doduše ima i svoje manjkavosti (nije objasnio kvantitivnu prirodu novca, tj. čuveni paradoks dijamanta i vode) i zalagao se za monetarne podloge u zlatu tj. plemenitim metalima. Ali pored toga Smit se smatra tvorcem moderne ekonomije. Doduše sam Smit jeste predavao moral philosophy na Glazgovskom univerzitetu, ali se njegova ekonomija ne bavi previše moralom.

dzomba81 19:22 19.10.2008

Re: Liberalni ekonomista

Smit je bazirao svoju ekonomiju na ljudskoj prirodi (vas primer sa hlebom), a do te "prirode" je dosao indukcijom iz iskustva. Kakvog iskustva? - zapadnog drustva nakon reformacije i ozbiljnog politckog uspeha sitne i krupne burzuazije nakon engleske revolucije. To naravno ne znaci da njegov koncept "invisible hand" (koji je zapravo prosvetiteljska emancipacija pohlepe) nije primenjiv na ostala drustva, vec samo da ga covek ne sme primenjivati bez zrnca soli. Zato sam naveo primer Japana.
Potegao sam ovu pricu samo kako bih ukazao da je slepo verovanja u "homo economicus" pogresno i da ne ostavlja prosor drugim "neracionalnim" motivima, npr. patriotizam, cast etc. u ekonomskoj sferi.

Doctor Wu 19:25 19.10.2008

Re: Liberalni ekonomista

Potegao sam ovu pricu samo kako bih ukazao da je slepo verovanja u "homo economicus" pogresno i da ne ostavlja prosor drugim "neracionalnim" motivima, npr. patriotizam, cast etc. u ekonomskoj sferi.

Zar ekonomisti ne koriste pojam utilityja da "pokriju" baš te "iracionalne" motive?

Saša Radulović 19:30 19.10.2008

Re: Liberalni ekonomista

Kao što rekoh u tekstu, svi mogu da odu, ali pare moraju da se vrate. Ovaj dug bi bio isto kao i svaki drugi poreski dug. A ti dugovi su najgori.

Država treba da stipendiše studente i za studije u inostranstvu i za potrebe državne uprave.

subwire 19:43 19.10.2008

Re: Liberalni ekonomista

Lično mislim da se njegov koncept nevidljive ruke pre svega odnosi na slobodno tržište, ponudu i potražnju. Nekako, po mom mišljenju predstavnik "prosvetiteljske emancipacije pohlepe" je više Ana Rand, mada nju nikako ne mogu shvatati ozbiljno.
A mislim da patriotizam i cast nemaju šta da traže u ekonomiji.

Doctor Wu 19:45 19.10.2008

Re: Liberalni ekonomista

Kao što rekoh u tekstu, svi mogu da odu, ali pare moraju da se vrate. Ovaj dug bi bio isto kao i svaki drugi poreski dug. A ti dugovi su najgori.

Država treba da stipendiše studente i za studije u inostranstvu i za potrebe državne uprave.

U UK postoje studentski loanovi koji se uzimaju u bankama kao i svi drugi krediti (mortgagei, krediti za kola, nameštaj i sl) koji se posle studija vraćaju. Britanski student, u proseku, fakultet završava sa dugom od oko 15K funti. Ne znam u kojoj meri država utiče na spreadove ovih kredita, ali oni sigurno nisu ispod osnovne stope centralne banke. To, implicitno, pomaže i efikasno vrednovanje fakulteta jer će racionalni student uvek birati visoku školu koja obezbeđuje visoku stopu zapošljavanja i visoku platu (znači, nikakve filozofije, mambo džambo, tržište sve postavlja na pravo mesto). U vezi s tim stvarno mi nije jasno da se iko racionalan može zalagati za budžetsko finansiranje fakulteta.

dzomba81 19:50 19.10.2008

Re: Liberalni ekonomista

Doctor Wu
Potegao sam ovu pricu samo kako bih ukazao da je slepo verovanja u "homo economicus" pogresno i da ne ostavlja prosor drugim "neracionalnim" motivima, npr. patriotizam, cast etc. u ekonomskoj sferi.

Zar ekonomisti ne koriste pojam utilityja da "pokriju" baš te "iracionalne" motive?

Da i tu nema problema (npr. Aristotel je negde, verujem, rekao da svi ljudi rade sve zbog onoga sto misle da je za njih dobro). Medjutim, "homo economicus" u uzem smislu znaci covek koji se uvek ponasa tako da maksimizira svoju ekonomsku korist, a svi ostli motivi se iskljucuju. Osim toga, upotrebna vrednost pojma "utility" ravna je nuli, jer je definicija isuvise siroka. Dacu vam primer.
Takva definicija obesmisljava razliku egoista/altrusita, jer oboje, jelte, imaju neki utility od onoga sto rade. Medjutim, razlika je ogromna ako vam utility pricinjava pomganje drugim ljudima ili pomagnje samo sebi.

dzomba81 19:57 19.10.2008

Re: Liberalni ekonomista

Doctor Wu
Kao što rekoh u tekstu, svi mogu da odu, ali pare moraju da se vrate. Ovaj dug bi bio isto kao i svaki drugi poreski dug. A ti dugovi su najgori.

Država treba da stipendiše studente i za studije u inostranstvu i za potrebe državne uprave.

U UK postoje studentski loanovi koji se uzimaju u bankama kao i svi drugi krediti (mortgagei, krediti za kola, nameštaj i sl) koji se posle studija vraćaju. Britanski student, u proseku, fakultet završava sa dugom od oko 15K funti. Ne znam u kojoj meri država utiče na spreadove ovih kredita, ali oni sigurno nisu ispod osnovne stope centralne banke. To, implicitno, pomaže i efikasno vrednovanje fakulteta jer će racionalni student uvek birati visoku školu koja obezbeđuje visoku stopu zapošljavanja i visoku platu (znači, nikakve filozofije, mambo džambo, tržište sve postavlja na pravo mesto). U vezi s tim stvarno mi nije jasno da se iko racionalan može zalagati za budžetsko finansiranje fakulteta.

To ne bi funkcionisalo sada u Srbiji. Prvo, nemate tradiciju koja uspostavlja koji je fakultet dobar a koji los i stoga privreda ne bi znala koga da favorizuje. Ustvari, vi imate tradiciju u Srbiji: drzavni fakultet. Citava privreda ocekuje daleko vise od drzavnog fakulteta nego od privatnog (jer privatni radi za profit, snizava upisne standarde, kako bi privukao bogatu decu). U UK i US imate tradiciju fakulteta koji nisu u drzavnom vlasnistvu i zato to funkcionise. Ali, Francuska i Japan imaju dobro resen problem obrazovanja sa drzavnim skolama.

Hocu da kazem da privreda mora da ima poverenju u fakultet sa koga dolazi kadar, sto vazi i za banke prilikom izadavnja kredita. Svi znam kako se najlakse i najbrze uspostavlja poverenje u neku instituciju (bilo drzavnu bilu privatnu): dzavnom garancijom. Drzava moze da stvori super snazan fakultet za bukvalno pet godina, dok bi trzistu trebalo mnogo duze.

Doctor Wu 20:13 19.10.2008

Re: Liberalni ekonomista

To ne bi funkcionisalo sada u Srbiji. Prvo, nemate tradiciju koja uspostavlja koji je fakultet dobar a koji los i stoga privreda ne bi znala koga da favorizuje. Ustvari, vi imate tradiciju u Srbiji: drzavni fakultet. Citava privreda ocekuje daleko vise od drzavnog fakulteta nego od privatnog (jer privatni radi za profit, snizava upisne standarde, kako bi privukao bogatu decu). U UK i US imate tradiciju fakulteta koji nisu u drzavnom vlasnistvu i zato to funkcionise. Ali, Francuska i Japan imaju dobro resen problem obrazovanja sa drzavnim skolama.

Meni se čini da bi funkcionisalo i da bi se većina državnih fakulteta zatvorila u roku od 2-3 godine a njih bi vrlo brzo sledili i privatni fakulteti ako je situacija zaista takva kao što pišete (jer niko ne bi želeo plaćati škole koje ne vode ka unosnim zanimanjima). Francuska i Japan imaju vrlo hijerarhizovan i elitistički sistem obrazovanja, u kome je ulogu tržišta preuzela jaka, centralistička država koja upravlja vrlo rigidnim sistemom (čini mi se da u Francuskoj direktor državnog instituta po zakonu mora biti sa L'ecole polytechnique). Ispadanja iz japanske obrazovne mašinerije mnogi je mladi Japanac platio samoubistvom.

Možda sam u krivu, ali čini mi se da je mnogo više Francuza i Japanaca koji studiraju u USA i UK, nego što je to slučaj obratno.

dzomba81 20:33 19.10.2008

Re: Liberalni ekonomista

Meni se čini da bi funkcionisalo i da bi se većina državnih fakulteta zatvorila u roku od 2-3

Nase je drustvo inertno i korumpirano, da ne govorim o tome da nam je privreda apsolutno nerazvijena i da ce, stoga, sve teci sporo. Ali, evo konkretan primer. Drzava garantuje zajmove banaka buducim studentima, kao podsticaj; studenti uzimaju kredite i biraju izmedju drzavnog i privatnog fakulteta; sada i ovde u Srbiji, gotovo svi studenti koji su ljenji ce sa tim parama upisati privatne fakultete (smatra se medju studentima da su drzavni fakulteti daleko tezi), koji ce ih sve prihvatiti jer im je interes kratkorocna zarada; sledeca generacija studenata takodje ima kredit i opet bira privatne fakultete, jer nece da uci itd.... Za dvadesetak godina ce se naravno stvoriti i radna etika medju onima koji sada imaju godinu dana. Samo, da li smo obezbedili kvalitet u ovih proteklih dvadeset

Ispadanja iz japanske obrazovne mašinerije mnogi je mladi Japanac platio samoubistvom.

To je drugo pitanje. Mi smo pricali o stvarnju kvalitetne elite, ne o socijalnoj harmoniji ili humanosti. Mada, da budem iskren, verujem da bi sprsko drustvo tesko podnelo elitizaciju (bila ona fer ili ne), ali mi to moramo da ucinimo inace necemo moci da se takmicimo u globalizaciji. Dakle, vi ste u pravu za ta zajmove i studente u okviru US i UK , ali to, ja mislim, nije najefikasnije resenje za Srbiju.

Saša Radulović 20:53 19.10.2008

Re: Liberalni ekonomista

U UK postoje studentski loanovi koji se uzimaju u bankama kao i svi drugi krediti (mortgagei, krediti za kola, nameštaj i sl) koji se posle studija vraćaju. Britanski student, u proseku, fakultet završava sa dugom od oko 15K funti. Ne znam u kojoj meri država utiče na spreadove ovih kredita, ali oni sigurno nisu ispod osnovne stope centralne banke. To, implicitno, pomaže i efikasno vrednovanje fakulteta jer će racionalni student uvek birati visoku školu koja obezbeđuje visoku stopu zapošljavanja i visoku platu (znači, nikakve filozofije, mambo džambo, tržište sve postavlja na pravo mesto).

Upravo tako. Jedan dodatak: država mora da garantuje ove kredite. Inače su ili neisplativi bankama ili nedostižni studentima. I naravno, moraju biti po stopi iznad stope centralne banke.

Doctor Wu 21:13 19.10.2008

Re: Liberalni ekonomista

Jedan dodatak: država mora da garantuje ove kredite. Inače su ili neisplativi bankama ili nedostižni studentima.

Pa, roditelji mogu da založe stanove, imovinu.... Mnogi Amerikanac a u novije vreme i Kinez diže pare iz penzionog fonda kako bi pomogao detetu da dođe do diplome. Po meni, to povećava ulog (i odgovornost) svih učesnika u igri. Ovakav kakav je, srpski visokoškolski sistem samo stimuliše neodgovornost i korupciju a ponekad se čini da samo služi hranjenju profesorske taštine.

DejanOz 21:54 19.10.2008

Re: Liberalni ekonomista

Saša Radulović
Kao što rekoh u tekstu, svi mogu da odu, ali pare moraju da se vrate. Ovaj dug bi bio isto kao i svaki drugi poreski dug. A ti dugovi su najgori.

Država treba da stipendiše studente i za studije u inostranstvu i za potrebe državne uprave.

Sa raznim stvarima u tekstu se ne slazem, ali nebitno - ali ovo mi definitivno nije jasno. Koje pare da se vrate, i odakle? Cini mi se da vi podrazumevate da ce neko sa diplomom pronaci posao, i biti dovoljno placen da bi bilo sta mogao da vrati? Studentski kredit svakako mora da se vrati, kao i bilo koji drugi kredit. Ali budzetsko mesto je budzetsko mesto. Ja sam recimo studirao u Novom Zelandu na jednom takvom mestu i odmah potom otisao za Australiju (kao i desetine hiljada drugih).

Mislim da postoji eticki problem u vezi "odliva mozgova", u smislu da visokorazvijene zemlje dobijaju besplatne strucnjake, dok zemlje u razvoju ostaju bez istih. Taj problem treba nekako resavati, ali ne razumem kako bi se moglo organizovati i izvesti "vracanje drzavnih para" po diplomiranju, a pre napustanja zemlje. Ne razumem kako se to misli, kako neko gore napisa, da "drzava moze da uredi da neko radi prvih 10 godina u zemlji". To mi zvuci kao neka prinuda.

Takodje, ne razumem sta ovo ima sa liberalnom ekonomijom. Zivim u zemlji koja se takvom istom dici, i mogu reci da je drzava u najvecoj meri odstranjena iz zivota pojedinca (koliko je to izvodljivo, ne onako kako to zamisljaju dogmatski libertarijanci, naravno). To ne znaci da ne postoji sigurnosna mreza da se pomogne onima kojima je to potrebno, a ne znaci ni da ne postoji javno obrazovanje (tzv. "besplatno", sto je naravno terminoloski nonsens). Ali, jos nisam cuo da neko spominje nekakvo "vracanje novca". To je potpuno besmisleno u globalizovanoj ekonomiji kakvu (na dobro ili na lose - ja mislim na dobro) imamo danas na planeti.

aquariusoptimist 22:29 19.10.2008

Re: Liberalni ekonomista

mi, čitavo društvo, trebali da finansiramo X broj "najboljih" jer je to navodno nama u interesu? Pa to smo i radili svih ovih godina i znate šta se desi kada X najboljih završi "besplatne" studije? Odu da rade u inostranstvo jer im uslovi života ne odgovaraju u ovoj zemlji.
I tako mi, čitavo društvo, finansiramo visokoobrazovanu radnu snagu za strance. Da, vrlo genijalno

Moj brat i ja smo bili jedni od ovih, a kad smo zavrsili fakultete jasno nam je stavljeno do znanja (vise puta) da bez uclanjenja u SPS-JUL nema zaposlenja. To je za nas bilo neprihvatljivo i emigrirali smo.
Kao sto vidis, postoji i druga strana medalje.

Saša Radulović 22:33 19.10.2008

Re: Liberalni ekonomista

Sa raznim stvarima u tekstu se ne slazem, ali nebitno - ali ovo mi definitivno nije jasno.

Bitno za diskusiju. Sa kojim?

Koje pare da se vrate, i odakle? Cini mi se da vi podrazumevate da ce neko sa diplomom pronaci posao, i biti dovoljno placen da bi bilo sta mogao da vrati? Studentski kredit svakako mora da se vrati, kao i bilo koji drugi kredit.

Pare za školarinu da se vrate isto kao i stipendiju. Društvo vas je finansiralo za potrebe društva, ne za vaše potrebe. Naravno da će ljudi sa diplomom naći posao i biti dovoljno plaćeni da to vrate.

Ali budzetsko mesto je budzetsko mesto. Ja sam recimo studirao u Novom Zelandu na jednom takvom mestu i odmah potom otisao za Australiju (kao i desetine hiljada drugih).

Hočete da kažete: to su pare za DŽ i zovemo ih budžetsko mesto? A koji je razlog da poreski obveznici dele ove pare za DŽ? Šta dobijaju sa tim?
To što Novi Zeland ne vodi računa o tome to je njihov problem. Alternativa je da ne postoje budžetska mesta već da sve bude stipendija.

Kao što rekoh, veza sa liberalnom ekonomijom je: konkurencija, sloboda izbora, odgovornost za izbor, ponuda i potražnja, ...

Socijalna politika je nešto sasvim drugo. Međutim ona nema mesto u visokom školstvu. Tu nam trebaju najbolji.

bene_geserit 00:25 20.10.2008

Re: Liberalni ekonomista

Da bi osigurali da korisnici besplatnog skolovanja nece da emigriraju a da ne vrate drustvu dug, to moze da se zove kredit (za odredjeni procenat najboljih) po trzisnim uslovima koji se ne bi vracao (tj. oprasta se) pod uslovom da korisnik kredita radi i placa porez u Srbiji tokom minimum 20 od sledecih 25 godina (posle zavrsetka studija) ili tako nesto. Pa ih onda zovite kako zelite budzetsko mesto ili sta vec.

Poreski obaveznici koji to finansiraju dobijaju sledece: pare nazad ili (mnogo bolja varijanta) kvalitetne strucnjake koji ostaju u zemlji (i njihova deca ostaju u zemlji takodje) i cine potencijalno zacetak kvalitetnije elite nego sto je imamo danas. Ako su poreski obaveznici dovoljno glupi da ne shvataju da to vredi tih para onda im pomoci nema i zasluzuju elitu kakvu imaju danas.

To naravno ne bi zaustavilo neke od korisnika kredita da ipak emigriraju, ali ako kao drustvo stvorimo povoljnije uslove za ostanak najvrednijih i najpametnijih povecavamo sanse da ipak ostanu. A to stvaranje povoljnijih uslova i borba za svakog pametnog/obrazovanog/vrednog coveka da ostane u zemlji ili se vrati u nju treba da bude PRVI prioritet ove nazovi drzave ako zelimo ikakvu buducnost da imamo.

subwire 01:03 20.10.2008

Re: Liberalni ekonomista

Poreski obaveznici koji to finansiraju dobijaju sledece: pare nazad ili (mnogo bolja varijanta) kvalitetne strucnjake koji ostaju u zemlji (i njihova deca ostaju u zemlji takodje) i cine potencijalno zacetak kvalitetnije elite nego sto je imamo danas. Ako su poreski obaveznici dovoljno glupi da ne shvataju da to vredi tih para onda im pomoci nema i zasluzuju elitu kakvu imaju danas.

Ne vidim kakvu korist obični gradjani imaju niti mogu da imaju od kvalitetne elite, niti kakve druge elite. Ali znam kakvu korist čitava ekonomija, društvo i običan gradjanin mogu imati od manjih poreza i dažbina.

Evo jedan očigledan primer. Država smanji poreze, samim tim poreski obveznici (tu računam i pravna lica) imaju više novca (kapitala) koji mogu da troše tj. investiraju. Neki će se odlučiti da ga utroše na obrazovanje, neki na materijalna dobra, neki na povćeanje radnih mesta... neki će stipendirati mlade i pametne ljude... dobro... neki će kupiti skup sportski auto i slupati se u banderu (ništa strašno - jedna budala manje)... ali će generalno svima biti bolje.

A od kvalitetne elite stvarno ne vidim ništa korisno.

DejanOz 03:22 20.10.2008

Re: Liberalni ekonomista

Bitno za diskusiju. Sa kojim?

Uglavnom, sa pozivanjem na neophodnost da drzava uradi ovo ili ono.

Pare za školarinu da se vrate isto kao i stipendiju.

Da li ste vi to nesto izmislili ili to postoji vec negde?

Hočete da kažete: to su pare za DŽ i zovemo ih budžetsko mesto? A koji je razlog da poreski obveznici dele ove pare za DŽ? Šta dobijaju sa tim?
.

Ne, vec hocu da kazem da se (budzetski doprinos univerzitetima) to ne vraca ni u jednoj od zemalja sa kojima sam upoznat.

To što Novi Zeland ne vodi računa o tome to je njihov problem.

Izgleda da ste radi da Srbija kao u svemu naprednija zemlja uci druge necemu sto nigde ne postoji?

Kao što rekoh, veza sa liberalnom ekonomijom je: konkurencija, sloboda izbora, odgovornost za izbor, ponuda i potražnja, ...

Ne znam sta je liberalno u tome da se sve finansira iz drzavnog budzeta, ali to je neka vasa interpretacija.

Socijalna politika je nešto sasvim drugo. Međutim ona nema mesto u visokom školstvu. Tu nam trebaju najbolji.

Uopste ne razumem vasu koncepciju visokog obrazovanja - ovo sto ste napisali zvuci kao da je to neki servis za nekakvo "drustvo". Po mom razumevanju, to je u direktnoj koliziji sa konceptom liberalne ekonomije.

kamichak92 07:05 20.10.2008

...

Saša Radulović

Pare za školarinu da se vrate isto kao i stipendiju. Društvo vas je finansiralo za potrebe društva, ne za vaše potrebe. Naravno da će ljudi sa diplomom naći posao i biti dovoljno plaćeni da to vrate.
....
Hočete da kažete: to su pare za DŽ i zovemo ih budžetsko mesto? A koji je razlog da poreski obveznici dele ove pare za DŽ? Šta dobijaju sa tim?

naravno.
i pare za lecenje da se vrate, i za onu besplatnu osnovnu i srednju skolu!
i dotirani vrtic!
sve da se vrati pre nego sto se ode u inostranstvo!
s druge strane, drzava meni da vrati sve sto sam placala na ime poreza i taksi.
prvo da se lepo razracunamo, pa tek onda da idem.
u to inostranstvo.

dragan7557 09:27 20.10.2008

Re: Liberalni ekonomista

Pa naravno da drzava moze da uredi da stipendisti,

Koja država ??????? Koji najbolji itd.???????????
Oni /ona što godinama nije u stanju da izda pasoš sa svojim pravim imenom, da donese čestit ustav i zakone,
sa se okani zaduživanja u inostranstvu i rasprodaje za bagatelu što neko hoće da kupi ????

Srbija je godinama u impasi jer ne postoji ni volja ni (izgleda) potreba da se formira pravna država sa jasnim
zadatkom na nacionalnom planu u čijem centru je dobro celog naroda a ne stranačko tajkunska vrhuška
"demokrata", socijalista (namerno malo slovo,) uobraženih paranojičnih Liberala i još gorih radikala, kojima je uvek dobro zbog visokog društvenog statusa i uz to pratećih privilegija.
Ove Ekselencije Avangarde treba osloboditi političke (a izleda i druge) Impotencije.
[b][/b]
dragan7557

jesen92 09:50 20.10.2008

Re: Liberalni ekonomista

upravo tako Ana...kod nas , na drzavnim fakultetima, studenti koji placaju ne znaju sta placaju ......

dragan7557 10:23 20.10.2008

Re: Liberalni ekonomista dodatne vrednosti

Poreski obaveznici koji to finansiraju dobijaju sledece:

Šta su kod vas poreski obveznici ???
Države koje imaju regulisanu fiskalnu politiku putem PDV za subjekta imaju svako zivo biće koje troši dok je
kategorija Poreski obveznik čista obmana liberalnih i drugih političara (i njihovih "ekonomista"

koji još uvek koriste ovu praistorijsku kategoriju iz 19 veka koja je odavno ukinuta a osim privilegija glasanja označavala je i finansijski najbogatiji deo društva sa pravom da glasa i bude glasan = upravlja državom.
Nepotrebno je reći da su i Komunisti, Fašisti, Demokrati i Liberali ovo zloupotrebili za osvajanje vlasti a razvoj društva kao celine sveli na klasnu borbu kako bi se lakše dokopali vlasti.

Pokušaj prodavanja magle (poreski obveznik) i vezivanja istog za bilo kakve privilegije je pokušaj umobolne kvazi restauracije društvenih odnosa pre i na početku dvadesetog veka a odlično je poslužio i Marksistima
(za stvaranje državnog kapitalizma na čelu sa Avangardom) kao i Građanskim Ekonomistima za stvaranje
raznih pseudo teorija o Svetom Tržištu koje eto više nije Pijaca (na kojoj se posredstvom novca razmenjuje
roba) već u Tjanstvene magle (dostupne samo posvećenima) Svemoćnog Regulatora TRŽIŠTA ???

Najposvećeniji Žreci koji prodru u Svete Tajne dobijaju Nobelovske (Papske) Nagrade koko bi se ova prodaja magle nastavila a svaki otpor sumanutoj Religiji Tržišta nailazi na sveopšte kritike i ekskomunikaciju iz "normalnog sveta" kako vernika tako i Univerzane Crkve Tržišta i dogme o "zakonitostima Tržišta" a što je naročito vidljivo poslednjih nedelja u demokratsko kapitalističko socijalističkoj Kockarnici zvanoj slobodno tržište.

Enciklike "Renomiranih" sektaša poput M.Fridmana J.Štiglica i ostalih masno plaćenih Kardinala Ekonomije i Svete Majke Tržišta svakodnevno se prodaju kao tražena Naučna Roba koja održava svetu vatru.
Ostaje još nada da će kada Vojska Slobodnog Tržišta porobi sve živo na ovoj planeti i samu sebe zarobiti a ako ne bude kasno malobrojni ostatak ljudi (posle WW III će konačno shvatiti da su izvarani i opljačkani i okrenuće se gradnji novih pravičnih društava.

I na kraju isticanje prava "poreskih Obveznika" je negiranje ljudi kao subjekata tržišta i njihovo pretvaranje u OBJEKTE trgovine sa krajnjim rezultatom Robovlasnički poredak i Porobljena Država.Ili su oni koji plaćaju PDV
oslobođeni poreza i nisu u svetoj kategoriji Poreskih Obveznika. Kol'ko Para, tol'ko i Tišine.
dragan7557

dragan7557 12:08 20.10.2008

Re: Liberalni ekonomista

aquariusoptimist
mi, čitavo društvo, trebali da finansiramo X broj "najboljih" jer je to navodno nama u interesu? Pa to smo i radili svih ovih godina i znate šta se desi kada X najboljih završi "besplatne" studije? Odu da rade u inostranstvo jer im uslovi života ne odgovaraju u ovoj zemlji.
I tako mi, čitavo društvo, finansiramo visokoobrazovanu radnu snagu za strance. Da, vrlo genijalno

Moj brat i ja smo bili jedni od ovih, a kad smo zavrsili fakultete jasno nam je stavljeno do znanja (vise puta) da bez uclanjenja u SPS-JUL nema zaposlenja. To je za nas bilo neprihvatljivo i emigrirali smo.
Kao sto vidis, postoji i druga strana medalje.

To je bilo u diktaturi, sad imate izbor DS&SPS, G17,Radicali, LDP Sloboda (Slobodica) dok u APV ima i N.Čanak
za ostale Kosta Šećerović & Monsanto, Gaznjeft itd. Svecki Izbor. Eto i nke ekselencije ministri su se vrnuli u Rodne krajeve i pored čkola u Inostranstvu. Kad mogu Oni moš'te i vi.
dragan7557

Saša Radulović 13:46 20.10.2008

Re: Liberalni ekonomista

Dajte dragane7557 ohladite se malo. Svaki vaš post je crn da ne može crnji biti. I sarkastičan i ciničan i destruktivan. I nikakve veze nema sa temom.

Saša Radulović 13:56 20.10.2008

Re: Liberalni ekonomista

konceptom liberalne ekonomije

Ne valja vam razumevanje. Naravno po mom razumevanju :)

Ovo razumevanje je naravno važno. Pokrenuo sam temu razumevanja liberalne ekonomije u drugom postu i nikako da se vratim na temu. Mislim da je je to o čemu govorite (čemu država u svemu) kvaziliberalno, a ne i liberalno. I nije nekakvo "društvo" već naše društvo: moja porodica, moj komšiluk, moj grad, moja država. Kvaziliberalno ne vidi društvo vidi samo pojedinca. Socijalističko vidi samo društvo.

Ovo je samo ukratko. Nije ovaj tekst za takav razgovor.

Za nepovratnost sredstava za "budžetsko mesto" vam je i neko drugi gore odgovorio. Stipednije, uključujući i školarine, se vraćaju svuda u svetu.

Saša Radulović 18:41 20.10.2008

Re: ...

i pare za lecenje da se vrate, i za onu besplatnu osnovnu i srednju skolu!
i dotirani vrtic!

Baš strašno. Imate li nešto konstruktivno da kažete ili predložite?

Da probam još jednom. Ja rekoh zašto mislim da osnovna i srednja škola trebaju da budu besplatne. Univerzitetsko obrazovanje je nešto potpuno drugo i ne treba da bude besplatno. Društvu ne treba da svi imaju fakultet. Rekoh i zašto mislim tako. Svako je slobodan da odluči da li hoće da ostane u državi ili da ide u inostranstvo. Svako ima i mogućnost da dobije kredit kojim će plaćati i školarinu i život tokom studija. Svoju odluku o tome šta će studirati plaća sam.

Šta treba po vama da se radi? Koje principe treba ustanoviti?

kamichak92 20:26 20.10.2008

Re: ...

Saša Radulović
i pare za lecenje da se vrate, i za onu besplatnu osnovnu i srednju skolu!
i dotirani vrtic!

Baš strašno. Imate li nešto konstruktivno da kažete ili predložite?

Da probam još jednom. Ja rekoh zašto mislim da osnovna i srednja škola trebaju da budu besplatne. Univerzitetsko obrazovanje je nešto potpuno drugo i ne treba da bude besplatno. Društvu ne treba da svi imaju fakultet. Rekoh i zašto mislim tako. Svako je slobodan da odluči da li hoće da ostane u državi ili da ide u inostranstvo. Svako ima i mogućnost da dobije kredit kojim će plaćati i školarinu i život tokom studija. Svoju odluku o tome šta će studirati plaća sam.

Šta treba po vama da se radi? Koje principe treba ustanoviti?

pa recimo da me niste razumeli.

sto se tice ideje da svako treba da placa svoje studije - cini mi se da bih u sprovodjenju te ideje ja otisla mnogo dalje od vas.
ja, naime, imam problem sa kvotama budzetskih studenata, sa samom idejom da bilo ko (izuzev mozda 0,1% izuzetnih) dobije bilo kakav bespovratni novac od drzave za studiranje - ostao u zemlji ili otisao na jamajku nakon zavrsenih studija.

ko nema novca, a polozio je prijemni, treba da animira nekoga (fondaciju, zaduzbinu, privatno preduzece, banku ...) da ga stipendira ili kreditira.

a moja primedba se odnosila na vase cudnovato tumacenje pravne prirode budzetskog korisnika.
i lepo vas je dejanOZ pitao "da li to vec negde postoji ili ste to sada izmislili" ili kako vec.

dakle, pravno sredstvo za cilj koji ste vi sebi skicirali NIJE vracanje para koje je neki korisnik primio iz budzeta, nego ukidanje budzetskog studenta (studenta kao budzetskog korisnika) kao takvog, a onda otvaranje mogucnosti da drzava kreditira studenta (uz obavezu vracanja iznosa primljenog na ime kredita - eto, tu bih dopustila da taj kredit bude beskamatni), odnosno da stipendira izuzetnog studenta (uz obavezu da vrati stipendiju ako u odredjenom roku nakon diplomiranja stipendirano lice napusti zemlju - to vreme mora biti ograniceno, recimo na 5 godina).

da rezimiram, treba da razgranicite pojam korisnika budzeta od pojmova stipendiranog odnosno kreditiranog lica.
zato su moji primeri i bili drasticni, da ne kazem apsurdni (dotirani vrtic i tome slicno).

Saša Radulović 20:48 20.10.2008

Re: ...

Mislim da su vaši primeri neprimereni i nelogični.

da rezimiram, treba da razgranicite pojam korisnika budzeta od pojmova stipendiranog odnosno kreditiranog lica.

I za vas i za DejanaOz (a neko gore vam je ovo već nagovestio) : A zašto je ovo potrebno odvojiti? Ne znam kako ste uopšte došli do toga da se radi o dve različite stvari i da ih treba tretirati odvojeno?

Trošak školovanja za studenta se sastoji od školarine i trokova života tokom studija. Ako vam neko plati jedan ili oba troška, traži nešto za uzvrat. Ovo se reguliše ugovorom sa onim koji vam to plati.

Mislim da država preko ministarstva prosvete treba sa najboljima da potpiše ugovor za školarinu. Državna uprava treba da potpisuje ugovore za stipendiju. Privreda potpisuje ugovore za oba troška. Naplatu prekinutih ugovora preuzima poreska uprava.

Već smo bespotrebno ušli u previše detaljnu priču o ovome. Suština je: novac ne dobijate samo zato što ste pametni već i zato da bi pružili uslugu društvu: svoju pamet i znanje koje ćete steći kroz obrazovanje. Potpisali ste ugovor.

sto se tice ideje da svako treba da placa svoje studije - cini mi se da bih u sprovodjenju te ideje ja otisla mnogo dalje od vas.
ja, naime, imam problem sa kvotama budzetskih studenata, sa samom idejom da bilo ko (izuzev mozda 0,1% izuzetnih) dobije bilo kakav bespovratni novac od drzave za studiranje - ostao u zemlji ili otisao na jamajku nakon zavrsenih studija.

Ovo je prava tema i o tome bih voleo da čujem malo diskusije. Mislim da bi nam svima koristila. Obrazloženo mišljenje. Šta je državi u tranziciji potrebno? I DrWu ima slično mišljenje vašem.

kamichak92 21:57 20.10.2008

Re: ...

Saša Radulović

I za vas i za DejanaOz (a neko gore vam je ovo već nagovestio) : A zašto je ovo potrebno odvojiti? Ne znam kako ste uopšte došli do toga da se radi o dve različite stvari i da ih treba tretirati odvojeno?

Trošak školovanja za studenta se sastoji od školarine i trokova života tokom studija. Ako vam neko plati jedan ili oba troška, traži nešto za uzvrat. Ovo se reguliše ugovorom sa onim koji vam to plati.

pa recimo da sam polozila javne finansije i finansijsko pravo.
stvari o kojima pricamo su neugodno elementarne.
polozaj budzetskog korisnika nije uredjen ugovorom nego zakonom.
evo vam primer:
zakon o budzetu

Doctor Wu 22:20 20.10.2008

Re: ...

Ovo je prava tema i o tome bih voleo da čujem malo diskusije. Mislim da bi nam svima koristila. Obrazloženo mišljenje. Šta je državi u tranziciji potrebno? I DrWu ima slično mišljenje vašem.

Saša, izvinjavam se što se ubacujem u ovu diskusiju ali stvarno mi nije jasno zašto bi država trebalo da uvodi neke kvote "stručnjaka" i ispostavlja neke liste svojih potreba. To zvuči vrlo socijalistički, i pogubno je, pogotovu što mi se čini da svi prihvatamo da je neka vrsta liberalizacije neophodna da bi Srbija krenula napred. Valjda bi tržište samo treba da odredi potrebe i da usmerava studentske kredite. Državama u tranziciji (a i uopšte) je potreban efikasan i jeftin državni aparat, a takav se dobija zapošljavanjem sposobne radne snage preko javnih oglasa a ne povlasticama u školovanju. Ako Ernst & Young, na primer, hoće da stipendira nekog pametnog klinca pravnika iz Bg-a, i pošalje ga na Harvard, šta ima država s tim? Isto tako, ako pametan klinac sa svojih 18-19 godina ne uspe da animira investitore (kako to predlaže kamichak) postoji insititut bankarskih kredita koje će klinac, ako je zaista pametan, vrlo brzo vratiti.

kamichak92 22:41 20.10.2008

Re: ...

Doctor Wu

Saša, izvinjavam se što se ubacujem u ovu diskusiju ali stvarno mi nije jasno zašto bi država trebalo da uvodi neke kvote "stručnjaka" i ispostavlja neke liste svojih potreba.

pa u sashinoj konstrukciji, drzava suvereno odgovara na pitanje "sta predstavlja nas drustveni interes?"

inace, kvote u praxi:
700 ljudi (heeej, 700) godisnje studira prava na budzetu samo u beogradu.
jos 700 se "samofinansira" - sto je velika obmana, buduci da NIKO zivi u ovoj drzavi ne placa ekonomsku cenu svoga skolovanja - i takozvani samofinansirajuci studenti su tesko subvencionirani.
od ovih 1400, mozda 300 diplomira u roku (da budem optimistkinja

.
ostalih 1100 ce dovoljan broj puta pomeriti ispit, promeniti ispitivaca, obnoviti godinu ... da se citava konstrukcija ne urushi. zamislite gnezdo od 1400 mladunaca, od kojih je 1100 rodjeno samo zato da bi ih naprednija braca pojela i tako prezivela zimu.

Doctor Wu 22:57 20.10.2008

Re: ...

pa u sashinoj konstrukciji, drzava suvereno odgovara na pitanje "sta predstavlja nas drustveni interes?"

Da, i mene malo čude te konstrukcije jer sam (do sada) mislio da je Saša liberalska kuka, :).

Međutim, više od samoobmane košta to uništavanje generacija i generacija mladih ljudi i nekog potencijala koji bi morao nešto konkretno da uradi sa svojim životom (cifre koje spominješ su zaista poražavajuće). Na to je mnogo teže staviti cenu, a čini se da je ona mnogostruko veća od budžetskih gubitaka. U Srbiji ima, izgleda, previše ljudi koji ne shvataju da je vreme ograničen resurs. U (državno sponzorisano) osnovno obrazovanje bi svakako trebalo uvesti i time management i postavljanje osnovnog pitanje: šta radite sa svojim životom?

Saša Radulović 17:28 21.10.2008

Re: ...

kamichak92
stvari o kojima pricamo su neugodno elementarne

I meni je već malo i neugodno i naporno. Morate da čitate, da se potrudite da razumete, ako već želite da učestvujete i imate šta da kažete, da bi i neslaganje u mišljenju imalo nekog smisla.

Kao što rekoh već mnogo puta i u samom tekstu i u mnogobrojnim komentarima, mislim da univerziteti ne treba da budu direktni budžetski korisnici. Da stvari treba rešiti na nivou ugovora između države i studenata i da budžet snosi trošak školarine određenog broja studenata.

Ili misite da je jedini način da ova stvar reguliše da univerziteti budu budžetski korisnici i da zbog toga nije moguće napraviti sistem o kome govorim?

Ili bi vam možda bilo lakše da umesto da kažem da budžet finansira školarinu određenog broja studenata, kažem da se radi o stipendijama koje daje ministarstvo prosvete i nalazi se u njegovom budžetu?

Saša Radulović 18:20 21.10.2008

Re: ...

Doctor Wu
liberalska kuka

Još uvek i nemam nameru da prestanem. U isto vreme, nisam ni kvazi ni neo liberalan. Mislim da država treba da igra značajnu ulogu u regulaciji, nadzoru. Takođe ima ulogu u stimulaciji onoga što je korisno za društvo. Između ostalog, tokom tranzicije, država mora da ima i veliku odgovornost u uspostvaljanju tržišta koje ne može preko noći.

Doctor Wu
ali stvarno mi nije jasno zašto bi država trebalo da uvodi neke kvote "stručnjaka" i ispostavlja neke liste svojih potreba?

kamichak92
700 ljudi (heeej, 700) godisnje studira prava na budzetu samo u beogradu.

Da probam još jednom. Skraćeno. Potrudite se prvo da razumete šta hoću da kažem, a onda kritikujte. Oboje. Slobodno :)

Prvo svi univerzitet nisu budžetski korisnici i ne dobijaju novac iz budžeta. Svaki faklutet sam određuje koliko će studentskih mesta da ponudi godišnje. Svaki fakultet sam odlučuje o školarini. Studenti biraju gde će. Npr. pravni fakultet odluči da ima mesta i kapaciteta da školuje 700 studenata.

Svi studenti imaju mogućnost da dobiju kredite za studiranje koji mogu da pokriju i školarine i troškove života, kako na državnim tako i na privatnim univerzitetima, bez razlike.

Privreda kao i državna uprava daje stipendije za svoje potrebe, tako da oni koji dobiju stipendiju, ne moraju da uzmu kredit.

Šta čini državne univerzitete državnim? Država ih je osnovala, inicijalno uredila upravljanje i dala im je prostor i opremu.

Plaćati iz budžeta školovanje 700 pravnika je toliko neracionalno da sam pomalo zatečen sa par ljudi na ovom blogu koji ovo zagovaraju. Neki i vrlo agresivno i nepristojno. Čini mi se da ne treba sa tobom o ovome da razgovaram :)

A sada o onome o čemu se ne slažemo i gde me i interesuju razmišljanja ljudi.

Mislim da je društveno korisno, i na kraći rok apsolutno neophodno, da država plaća školarinu za 100 najboljih pravnika, 100 najboljih ekonomista, 100 najboljih elektroinženjera itd. koji bi se školovali na državnom univerzitetu. Koliki su ovi brojevi, ne znam, treba da odredi ministarstvo prosvete preko svojih stručnih saveta. I to sam nazvao "potrebom društva". Određivanje ovog broja treba da ima veze sa projektovanim potrebama društva. Ne tačnim potrebama jer to niko ne zna. Ministarstvo troši budžetske pare, podržava državne univerziteta i u isto vreme pokušava da ovu podršku (subvenciju) podesi sa projekcijama potreba i time stvori snažnu konkurenciju među studentima u svim oblastima važnim za društvo.

Zašto? Mi smo mala država. Ne možemo da se uzdamo u veliko tržište kao što je US ili UK, niti imamo jezik koji veliki broj ljudi u svetu želi da nauči. Mislim da bi ukidanje ovoga bio kraj državnih univerziteta. Mislim da privatni univerziteti u Srbiji na duži rok nemaju nikakvu šansu. Konkurencija im nisu državni već britanski, nemači i američki.

Da li će u Srbiji biti fabrika šporeta ili će se oni uvoziti, to državu zaista ne treba da interesuje. Ako bude neko u Srbiji ko ima strast za šporetima i sposobnosti da napravi odličan proizvod i izgradi odlično preduzeće super. Ako ne isto super. Šta će Srbija da radi je na preduzetnicima. Ali kod unverziteta, stvari nisu tako jednostavne. Tu tržište ne radi baš.

Nije pitanje da li su državni univerziteti takvi kakvi su dorbi. Nisu. Pitanje je šta da uradimo da se reformišu. Mislim da moraju sami sebe da reformišu. Da to može da se desi samo tako da postanu potpuno autonomni sa jasnim finansiranjem: pare za jare. Privatni univerziteti tu pomažu kroz stvaranje konkurencije za samofinansirajuću studente.

Doctor Wu 20:33 21.10.2008

Re: ...

Zašto? Mi smo mala država. Ne možemo da se uzdamo u veliko tržište kao što je US ili UK, niti imamo jezik koji veliki broj ljudi u svetu želi da nauči. Mislim da bi ukidanje ovoga bio kraj državnih univerziteta. Mislim da privatni univerziteti u Srbiji na duži rok nemaju nikakvu šansu. Konkurencija im nisu državni već britanski, nemači i američki.

Pa, i Švajcarska je mala država i Massachusetts (nadam se da sam postavio sve s i t na mesto) i Danska i Holandija. I sve imaju prestižne fakultete. Znanje (visokoškolsko) je roba kao i svaka druga i mislim da je sve pitanje cene i vrednosti koja se obija- dr-at na Cambridgeu košta £60K, osnovne studije oko £25K, MBA, koji nije preterano cenjen, isto. Treba snimiti tržište i videti ima li prostora za kvalitetne doktorate od 20K i MBA-eve od 3-5K. I zašto bi nastava trebalo da se odvija samo na srpskom? Možda je rešenje u tome da se pokrenu engleske i srpske (ili južnoslovenske) studije (koliko znam, mislim da Ekonomski fakultet ima neke trogodišnje kurseve na engleskom gde dovodi profane sa LSE-a).

Ako Siemens sutra pootvara pogone po Srbiji, možda će mu se više isplatiti da zapošljava srpske elektroinženjere, ali će oni morati, pored srpske, da poznaju i nemačku i englesku terminologiju.

Svojevremeno je Radovanović u Sremskoj Kamenici vršio operacije srca za 10K maraka i Kamenica je bila puna pacijenata iz Slovenije. Grci su dolazili da studiraju medicinu u Beogradu zato što im je to bilo neuporedivo jeftinije nego kod kuće, Danas su zubarske ordinacije po Beogradu prepune ljudi iz Francuske, Nemačke, Slovenije, zato što su ti pacijenti zadovoljni kvalitetom koji dobijaju za neku cenu. Ne vidim zašto tako ne bi bilo i sa fakultetima.

kamichak92 21:11 21.10.2008

Re: ...

Saša Radulović

I meni je već malo i neugodno i naporno. Morate da čitate, da se potrudite da razumete, ako već želite da učestvujete i imate šta da kažete, da bi i neslaganje u mišljenju imalo nekog smisla.

znate sta sasha, ne znam sta vam je osnov za ovoliku prepotenciju.
vasa aljkavost i nepoznavanje znacenja reci koje koristite (i to ne nekih egzoticnih reci, nego pukih tehnickih termina) to svakako ne mogu biti.
dok ne savladate terminologiju, s vama i nije moguce sloziti se.
s vama je moguce samo aslaganje.
adios.

Saša Radulović 19:11 22.10.2008

Re: ...

vasa aljkavost i nepoznavanje znacenja reci koje koristite

Ovo je već komično. I sad sam ja prepotentan. Rekoste šta imate. Detaljno objasniste šta treba da savladam, pa će čitaoci moći da procene. I evo složismo se oko adiosa.

Saša Radulović 19:28 22.10.2008

Re: ...

Jezici u Švajcarskoj iMassachusetts-u su svetski i rade već godinama i imaju razrađen marketing. I svi državni unverziteti su subvencionisani u Americi.

Mislim da je suština da ako ih država ne podrži na neki način, neće preživeti. Znači suštinsko pitanje je kako ih subvencionisati, ne da li.

Treba snimiti tržište i videti ima li prostora za kvalitetne doktorate od 20K i MBA-eve od 3-5K

Ovo bih ostavio samim fakultetima.

Što se tiče bolnica ili zubara, tu se potpuno slažemo. Mislim da je ovo suštinski drugačije.

Možemo se složiti oko ovoga da državne fakultete treba subvencionisati ili ne. Radi se o proceni i osećaju. Politička volja svih političkih stranaka i velike većine građana Srbije je da se visoko obrazovanje plaća iz budžeta u nekom obliku. Znači subvencija je već zadata i sigurno se neće menjati u doglednom vremenu.

Ako ih već subvencionišemo, kako ih subvencionisati? Koji je sistem subvencionisanja najbolji koji će nam dati kvalitet obrazovanja, autonomiju fakulteta i njihovu pripremu za ozbiljnu tržišnu utakmicu (npr. ovo što si naveo sa nastavom na engleskom), konkurenciju među studentima i pozitivnu selekciju?

sentinel26 17:16 19.10.2008

Sudija i g-sin

? Da li vi želite da vam sudi sudija koji je, godina za godinom, skupljao 60 bodova, sa prosekom 7.2? Ja bih radije da me leči onaj guzonjin sin.

Ja želim da sudi sudija koji hoće da ispoštuje zakon do kraja bez obzira šta lično misli o tom zakonu.
Da sudi sudija koji će da odbije da vodi proces u kojem su političari najavili nečije hapšenje, u kojem su po nalogu stranaka TV snimale i vršile direktan prenos hapšenja.

Neću da me liječi "Guzonjin sin".

Poslije najave da će na Pravnom fakultetu u Kragujevcu morati da vrate na posao neke (ne sve) profesore, jer tako mora po zakonu, svi anketirani studenti toga fakulteta izjaviše da su oni protiv toga. Dakle ništa zakon od strane budućih sudija.
E svi ti studenti su "Guzonjini sinovi" i nijednom od njih ne bi smjeli dozvoliti ni da pridju zgradi suda osim ako ih ne privodi policija.
Još nijesu ni stekli diplome a već se dodvoravaju vlastima.

Politika upisa studenata je socijalno-komunistička i neće se skoro promijeniti.

Kada selekcija bude na principu "praga znanja" nezavisno od podjele "budžet - samofinansiranje" stvari će se pokrenuti na bolje.

Predložio bih studentima da se obuku u odijela žirafe i država će namah riješiti sve njihove brige.

subwire 17:46 19.10.2008

Re: Sudija i g-sin

Da li vi želite da vam sudi sudija koji je, godina za godinom, skupljao 60 bodova

Da stvar bude još gora, Zakonom je propisano da on mora da sakupi 60 bodova. Medjutim kako je samo mali broj sakupio tih famoznih 60 bodova, rektor je doneo odluku da se taj prag smanji na 40 bodova. Što je potpuno protivzakonito.

E sad, mi govorimo o sudjenju po Zakonu. Šta sudija da radi kada je čitav zakonski sistem otišao do đavola, pa jedino drugo što mu preostaje je da sudi prema svom nekom rezonu i nahođenju. Plus, svi pričaju o sudijama, a šta je sa tužiocima na koje je mnogo lakše vršiti pritisak i koji vrlo retko bivaju javno osudjivani. A šta treba da radi sudija kada mu javni tužilac podnese nepotpunu krivičnu prijavu ili se uspotavi da je nestručan, a vodi recimo proces za ubistvo. Pa jedino da odbaci krivičnu prijavu. Ali onda svi govore kako je sudija kriv, a ne javni tužilac. A javni tužilac bi mogao stvarno biti nesposoban.

dragan7557 12:12 20.10.2008

Re: Sudija i g-sin

Poslije najave da će na Pravnom fakultetu u Kragujevcu morati da vrate na posao neke (ne sve) profesore, jer tako mora po zakonu, svi anketirani studenti toga fakulteta izjaviše da su oni protiv toga. Dakle ništa zakon od strane budućih sudija.

Elem prijatelju,
ođe je na delu Pravda a ne Zakon, Ni po babu, ni po amidžama već Pravici našijeh Otaca.
dragan7557

Gichi 18:23 19.10.2008

dodatak na temu

Mada ste se Vi vise bavili kvalitetom studiranja nego finansiranjem, drago mi je da ste pokrenuli ovu temu. Iako se nekim delom slazem sa Vasim tekstom, visoko obrazovanje sadrzi i elemente koje ne mogu da se iskljucivo posmatraju kroz trzisne principe. Nemojte mi zameriti ali dok ceo svet prica o razvoju konkurentnosti i boljem obrazovanju Vi se bavite teorijama koliko nam treba studenata po obrazovanom profilu. Ali u svakom slucaju pozdravljam inicijativu da se i na blogu pokrene tema reforme visokog obrazovanja.

Stanje visokog obrazovanja kod nas je lose iz vise razloga a finansiranje je samo jedna alka u celom nizu. Naravno da bi uvodjenje novog sistema finansiranja dalo pozitivnih rezultata, to nije jedini problem koji pogadja visoko obrazovanje. Potrebna je sveobuhvatna reforma koja skoro i da nije zapocela jer se do sad uglavnom simuliraju procesi i rezultati a sustina i problemi su ostali isti.

Koliko sam Vas razumeo, Vi predlazete da Fakulteti odrede fiksnu cenu troskova studiranja po studentu a da drzava plati taj iznos za odredjenu grupu studenata koji su neophodni drustvu (mada je to jako tesko odrediti). Studiranje ostalih zainteresovanih bi se izvodilo po trzisnom principu (idealno, ista cena i za drzavu i za individuu koja sama zeli da plati studiranje).

Medjutim, ovaj sistem ne moze da se primeni za sve fakultete linearno. Recimo, na ekonomiji i pravu gde se godisnje upisuje na hiljade brucosa, broj studenata koji bi se finansirali iz budzeta bi pokrivao vecinu (ili sve) troskova koje ima fakultet. Sa druge strane, za ne-lukretivne fakultete (umetnost, filozofija, prirodne nauke, donekle filologija) vrlo je tesko primeniti ovaj sistem jer je cena po studentu jako visoka pa bi ovi fakulteti tesko pokrili svoje fiksne troskove na ovakav nacin. Primera radi, cena obrazovanja jednog umetnika je (sigurno) 5 do 10 puta veca nego cena obrazovanja ekonomiste i pritom, po zavrsetku studija, taj isti umetnik ima vece sanse da bude na margini privrednih tokova nego ekonomista.

Ne treba zaboraviti i drugu bitnu komponentu postojanja visoko-obrazovanih institucija a to je naucno-istrazivacki rad. Ako je cena po studentu fiksna i pokriva troskove studiranja, ko ce pokriti troskove naucno-istrazivackog rada (kojeg na nasim univerzitetima ima vrlo malo ili pak nimalo). Ovo je pogotovo bitno za fakultete koji ne mogu ponuditi trzistu rezultate svojih istrazivanja.

Alternativa Vasem predlogu je da drzava da stipendije srednjoskolcima pa neka oni sami odrede sta hoce da studiraju (vaucher sistem) i da li ce da studiraju na privatnom ili drzavnom univerzitetu . Stipendije bi bile uslovljene dobrim rezultatima studija i obnavljale bi se svake godine. Na takav nacin, fakulteti bi se borili kvalitetom da privuku studente a i razbio bi se monopol drzavnih fakulteta. I ovaj sistem ima vise nedostataka ali opet daje bolju mogucnost da studenti budu nosioci svog obrazovanja a ne fakultet ili drzava.

Na kraju bih rekao i to da smatram da Srbija jako malo ulaze u visoko obrazovanje. Pored nedostatka novca, ne postoji ni politicki koncenzus da se ozbiljnije pristupi ovom problemu. Pogledajte ko su bili Ministri prosvete u predhodnih nekoliko Vlada i sve ce Vam biti jasno. Steta jer propusteno vreme ce se tesko nadoknaditi ali tako je u Srbiji, sve je sporo i uglavnom polovicno.

Saša Radulović 19:36 19.10.2008

Re: dodatak na temu

Mada ste se Vi vise bavili kvalitetom studiranja nego finansiranjem, drago mi je da ste pokrenuli ovu temu. Iako se nekim delom slazem sa Vasim tekstom, visoko obrazovanje sadrzi i elemente koje ne mogu da se iskljucivo posmatraju kroz trzisne principe. Nemojte mi zameriti ali dok ceo svet prica o razvoju konkurentnosti i boljem obrazovanju Vi se bavite teorijama koliko nam treba studenata po obrazovanom profilu.

Ne znam gde videste da se ja bavim teorijama o tome koliko nam treba studenata po obrazovnom profilu ???

Bavim se samo održivim principima finansiranja i pitanjima kvaliteta i konkurencije.

Naravno da cena školovanja po studentu nije ista za sve fakultete. Pravo, elektrotehnika ili gluma imaju potpuno različite cene. Tako bi bilo i plaćeno.

Ovim se ne bi plaćali fiksni troškovi fakulteta, već svi troškovi za školovanje x najboljih studenata koji su društvu potrebni. Fiksni troškovi fakulteta su njihov problem i zavise od uspešnosti menadžmenta fakulteta.

subwire 23:53 19.10.2008

Re: dodatak na temu

Ovim se ne bi plaćali fiksni troškovi fakulteta, već svi troškovi za školovanje x najboljih studenata koji su društvu potrebni. Fiksni troškovi fakulteta su njihov problem i zavise od uspešnosti menadžmenta fakulteta.

Slažem se sa vama, samo imam problem sa ovim delom vezano za zadovoljavanjem društvenih potreba. Ko će da odredi društvene potrebe? Ko će da izvrši distribuciju stipendija u skladu sa tim društvenim potrebama? Pretpostavljam da će to raditi ona partija koja je na vlasti i opet ćemo imati ono što je aquariusoptimist izjavio:

Moj brat i ja smo bili jedni od ovih, a kad smo zavrsili fakultete jasno nam je stavljeno do znanja (vise puta) da bez uclanjenja u SPS-JUL nema zaposlenja. To je za nas bilo neprihvatljivo i emigrirali smo.
Kao sto vidis, postoji i druga strana medalje.

dragan7557 11:50 20.10.2008

Re: Rešenje kao dodatak na temu

Naravno da cena školovanja po studentu nije ista za sve fakultete. Pravo, elektrotehnika ili gluma imaju potpuno različite cene. Tako bi bilo i plaćeno.

Ovaj naučni prilaz je po sistemu : cena krompira i pasulja nije ista na svim pijacama.
A, kol'ko se traži na pijoci tol'ko se i plaća.

Fiksni troškovi fakulteta su njihov problem i zavise od uspešnosti menadžmenta fakulteta.

Vi izgleda još niste shvatili da u Srbiji Modern Management nije zaživeo i neće još dugo (po resornoj ekselenciji zaostajemo oko trijes ( tries)) godina. Sve funkcioniše na bazi samoupravnog Managementa i self
supportin local comunites koji evidentno ne funkcioniše.

Ovo je sada vidljivo prilikom ove krize kada blesavi svet umesto da strancima proda bankarski sektor (pare u džep) a ostatak domaćih banaka strpa pod stečaj po Oprobanom Recepatu Najboljeg Ministra Destrukcije, reši problem, oni trpaju 1000 de milijardi € i $ (USA i zimbabvanskih) da nacionalizuju svoje banke i na "dokazano" poguban način dođu do kvazi rešenja.
Naš Management je "dokazano" na rasprodajama i bagatelnim poklanjanjima, najbolji u vascelom svetu.
Nego da mi Univerzitete prodamo (kao i ostalo) a ono što ostane pod stečaj i gotovo kao i NIS,Bor, Železaru i naravno Bankarstvo, i jednostavno se kurtališemo glavobolje.Svaka roba ima svog kupca, a stranci to bolje znaju od nas.
dragan7557

Gichi 19:08 20.10.2008

Re: dodatak na temu

Koliki je taj broj? E to treba, kroz svoje stručne timove i savete, da određuje ministarstvo prosvete u saradnji sa svim drugim ministarstvima, potrebama i države i društva i da odredi za svaku godinu: x pravnika, x ekonomista, x inženjera itd.

Mislim da ste dovoljno jasni u ovoj recenici da predlazete da treba da se uvedu strucni timovi i saveti za odredjivanje koliko nam je potrebno studenata. kako drzava moze da odredi koliko nam je glumaca potrebno koji ce studirati po ceni od 10 ekonomista. Osim u sistemu planirane ekonomije ne vidim na osnovu kojih kritetrijuma bi tako nesto moglo da se odredi (ili verovatno nisam dovoljno upoznat sa ovakvim metodologijama).

Bavim se samo održivim principima finansiranja i pitanjima kvaliteta i konkurencije.

Finansiranje i kvalitet ne idu uvek ruku pod ruku. Da li pravo na skolovanje X studenata iz budzeta imaju samo drzavni fakulteti ili i privatni? Ako uvodimo trzisni sistem konkurencije zasto ne bi dozvolili da drzava finansira studente koji hoce da studiraju na privatnom fakultetu. Ono sto treba drzava da regulise je kontrola kvaliteta i rangiranje univerziteta/fakulteta a onda neka studira gde ko hoce.

Država takođe odredit trošak školovanja jednog studenta i taj novac uplati fakultetima, u svim tim univerzitetetima, iz budžeta

Kako drzava moze odrediti trosak skolovanja? Pogotovo ako se rukovodite principom trzisne ekonomije.

I niste odgovorili ko ce pokriti troskove naucno-istrazivackog rada? Ili mozda to ne treba finansirati iz budzeta vec na trzisnim principima?

Na kraju, kad bolje razmislim, zasto bi iko ko je zeljan znanja zeleo da studira u Srbiji. Fakulteti su losi i pruzaju veoma malo znanja u odnosu na cenu studiranja. Sa druge strane, obrazovanje u mnogim evropskim zemljama je besplatno, cesto sa pratecom stipendijom koja poktiva sve troskove zivota. Svakom ko zna engleski jezik toplo preporucujem da studira u inostranstvu (narocito poslediplomske studije). A po zavrsenim studujama se moze vratiti nazad u Srbiju i ucestvovati u debatama o obrazovanju. Ko zna, mozda bude i u komisiju za odredjivanje kvote koliko treba Srbiji obrazovanog profila po godini:)

Saša Radulović 19:28 20.10.2008

Re: dodatak na temu

Mislim da ste dovoljno jasni u ovoj recenici da predlazete da treba da se uvedu strucni timovi i saveti za odredjivanje koliko nam je potrebno studenata.

Ne ulazim u određivanje ovih kvota, već samo navodim da je ovo neophodno. Društvu potrebno. Poznajući strukturu ekonomije i potrebe državne uprave, nije teško odrediti ove brojeve. Važno je podvući da se ovo odnosi samo na broj najboljih studenata čiju školarinu plaća država iz budžeta. Svi ostali sami snose odgovornost za svoj izbor.

Na kraju, kad bolje razmislim, zasto bi iko ko je zeljan znanja zeleo da studira u Srbiji. Fakulteti su losi i pruzaju veoma malo znanja u odnosu na cenu studiranja.

Diskutujemo o ovome upravo iz tog razloga. Šta uraditi da bi se ovo stanje promenilo.

A po zavrsenim studujama se moze vratiti nazad u Srbiju i ucestvovati u debatama o obrazovanju. Ko zna, mozda bude i u komisiju za odredjivanje kvote koliko treba Srbiji obrazovanog profila po godini:)

A ovo vam nije trebalo.

Željka Buturović 19:57 20.10.2008

Re: dodatak na temu

Ne ulazim u određivanje ovih kvota, već samo navodim da je ovo neophodno. Društvu potrebno. Poznajući strukturu ekonomije i potrebe državne uprave, nije teško odrediti ove brojeve.

oh really? pa zasto onda stati na odredjivanju broja potrebnih lekara i pravnika. mogao bi da se odredi i broj "potrebnih" obucara i auto-mehanicara, razume se, na osnovu broja "potrebnih" cipela i automobila - npr. dva para cipela godisnje puta 7 miliona podeljeno sa pola sata rada po paru.... ti petogodisnji planovi izgleda i nisu bili tako losa ideja?

Gichi 20:15 20.10.2008

Re: dodatak na temu

Izvinjavam se zbog zadnje recenice, mozda je bilo cinicno ali nije bilo upuceno bilo kome.

Cinjenica je da je nasem drustvu potrebno sto vise obrazovanih ljudi i nadam se da cemo se sloziti oko toga. Takodje je cinjenica je takodje da postojeci sistem visokog obrazovanja je ne-efikasan i ne daje rezultate kakve bismo zeleli da imamo. Ono sto se slazem sa Vama je da je potrebno primeniti sustinske reforme i po pitanju finansiranja i po pitanju kvaliteta nastave. Medjutim, ne mogu se sloziti da drzava uredjuje koliko je obrazovanog profila drustvu potrebno po godini jer bi to odredjivanje uvek sluzilo interesima pojedinih grupa, i centara (naravno, i ovo bi moglo da se izbegne ali je tesko izvodljivo).

Sto se tice finansiranja fakulteta, predlazem sledece:

Scenario A:
Drzava treba da finansira drzavne univerzitete gde bi studiranje bilo besplatno za one koji poloze prijemni. Profesori ne bi imali mogucnost da se bave nicim drugim vec obrazovanjem i naucno-istrazivackim radom (nema consulting-a i rada na privatnim fakultetima). U ovom slucaju nema potrebe za 6 velikih drzavnih univerziteta vec bi se taj broj u znacajnoj meri smanjio (cemu 5 drzavnih filozofskih fakulteta kad ukupno nema profesora da zadovolje kriterijume za jedan dobar fakultet?). Ostali fakulteti bi se privatizovali i nastavili bi da rade po trzisnim principima kao svi ostali privatni fakulteti. Time bi se ojacao nastavni kadar na privatnim fakultetima i time bi se znacajno povecao kvalitet studija u Srbiji.

Scenario B:
Drzava treba da obustavi finansiranje drzavnih fakulteta i od tog novca da napravi fond za finansiranje mladih talenata gde bi svako ko zeli da studira a ima odredjenih kvaliteta (recimo, polozen prijemni ispit) dobio sredstva od drzave i to bez obzira da li studira na privatnom ili drzavnom fakultetu. Time bi se fakulteti borili za svakog studenta pre svega svojim kvalitetom i ponudjenim uslovima.

U oba slucaja bi se osnovala posebna medju-univerzitetska komisija koja bi vrsila kontrolu kvaliteta studija (bez upliva drzave).

A sto se tice padanja godine, toga nema u Bolonji jer ko padne godinu ide kuci (i to ne praznih ruku vec sa dugom koji mora da vrati drzavi jer je ulozila u njegovo studiranje).

Saša Radulović 20:15 20.10.2008

Re: dodatak na temu

Šta bih ja bez vas. I svaki put omašite. A ovaj argument sa brojem cipela vam je najodličniji. U najboljoj republikanskoj tradiciji :)

Da pokušam da vratim na ozbiljno. Možda imate nešto konstruktivno da dodate.

Naravno i broj obućara i automehaničara se projektuje i u skladu sa tim određuje broj stručnih srednjih škola i mesta na njima.

Uvek mi je iznova neverovatno kako ljudi ne mogu da svare da planiranje nije u sukobu sa tržištem niti je u sukobu sa liberalnim. I da država ima ulogu regulacije i planiranja i da ni to nije u sukobu sa liberalnim.

Ono što bi bilo pogrešno je odrediti da mora toliko nemože više ili manje i da ljudi nemaju izbor. Ovde govorimo samo o tome šta društvo treba da finansira. Sve ostalo je izbor ljudi.

Dr Wu misli da ne treba ni srednje škole finansirati. U kom slučaju bi nestala potreba za planiranjem. Mislim da ovo ima više negativnih nego pozitivnih strana.

A kako vi mislite da treba da bude?

Saša Radulović 20:34 20.10.2008

Re: dodatak na temu

Zahvaljujem. Nekoliko pitanja oko oba scenarija.

Drzava treba da finansira drzavne univerzitete gde bi studiranje bilo besplatno za one koji poloze prijemni.

Zašto?
Šta društvo dobija?
Koliko bi mesta bilo na svakom od fakulteta?
Ko to određuje?
Šta ako 1000 ljudi hoće da upiše političke nauke? Da li država treba sve da ih finasira?

Gichi 18:31 21.10.2008

Re: dodatak na temu

Svako drustvo profitira od visoko-obrazovanog kadra. Danas sve iole normalne drzave pokusavaju da povecaju svoju konkurentnost i to uglavnom preko visokog obrazovanja i kroz istrazivanje i razvoj. Lisabonska agenda govori o tome. Primera radi, razvoj Finske (a kao spillover i ostalih zemalja u njenom okruzenju) se zasniva na ulaganju u obrazovanje i fakultete.

Evo prostog primera, jedna od najvecih investicija u Srbiji je izgradnja tehnicko-tehnoloskog parka u Indjiji gde )po planopvima investitora) treba da se zaposli oko 20-25,000 IT stucnjaka. Odakle Srbiji toliki broj raspolozivih IT strucnjaka. Po ovakom sistemu obrazovanja sigurno ce trebati oko 25 godina da se skoluje toliko ljudi u IT sektoru.

Vaucher sistem u obrazovanju funkcionise dosta dobro u Americi gde se fakulteti bore da privuku studente koji su nosioci vauchera jer time dobijaju sigurna sredstva za finansiranje. Znajuci da je obrazovanje najbolje u Americi i UK, mislim da bi mogli nesto da naucimo iz ovog primera.

Ono sto je takodje bitna tema a retko se prica kod nas je povezivanje univerziteta i privrede. Tu takodje lezi kljuc za finansiranje fakulteta ali to podrazumeva da profesori budu mnogo vise produktivniji a manje sujetni - sto je kod nas obrnuto.

Saša Radulović 19:34 22.10.2008

Re: dodatak na temu

Sve su to naravno važne teme. Ali pre svih njih ide: kako finansirati državne univerzitete. Direktno preko budžeta ili indirektno preko plaćanja školarine najboljim studentima? Koji su kriterijumi? Koliko novca treba potrošiti? Da li je bolje potrošiti taj novac na nešto drugo? ...

Srbija ne profitira od 700 pravnika ili ko zna koliko lekara koji nikada neće moći naći posao. Nedostaje pacjenata. Budžetske pare treba usmeriti u druge stvari.

marta l 18:42 19.10.2008

rang lista (zelja)

Studenti se bave listama zahteva ministarstvu, umesto rang listama univerziteta od cega im direktno zavisi vrednost diplome i truda da je dobiju....
sta kad bi znali da je u svetu znanje roba i da vaze zakoni trzista, da se kriterijumi stalno podizu (najgore rangirani i studenti i nastavnici otpadaju), da se radi bar 10-12 sati dnevno, da je tesko izdrzati napore i konkurenciju, ali da se tako odabiru najbolji...
Samo najbolji i nastavnici i studenti grade reputaciju svakog univerziteta. BU nije uopste na rang listama

A plate profesora? To nije naša briga. To je briga samog fakulteta. Čak ni to kako se troše pare na fakultetu više nije naša briga. Fakulteti su autonomni i mogu sami da donose odluke. A za šta nas je briga? Pa kvalitet nastave. To treba da nadziremo. To treba da kontrolišemo. Stalno. Da pare koje dajemo proizvode kvalitetne stručnjake. Upravo to je glavni posao ministarstva.

ovaj pasus medjutim otkriva jos jednu stranu problema, "jaki" autonomni fakulteti i Univerzitet koji je tu nesto kao britanska kraljica, vazan i cenjen ali se ne pita.

Dok na fakultetima vlada samoupravljanje nece biti bolje. Na univerzitet moraju da predju mnoge ingerencije, posebno one kojen se ticu novca...duga prica

Saša Radulović 19:40 19.10.2008

Re: rang lista (zelja)

Dok na fakultetima vlada samoupravljanje nece biti bolje. Na univerzitet moraju da predju mnoge ingerencije, posebno one kojen se ticu novca...duga prica

Upravo tako. Zbog toga je i potrebno jasno finansiranje i potpuna autonomija.

Državi treba x kvalitetno školovanih stručnjaka. Za njih plaća punu cenu studiranja. Osim kvaliteta, ostalo je ne interesuje.

xelnx 20:54 19.10.2008

Primjeran student

http://www.bhdani.com/default.asp?kat=fok&broj_id=592&tekst_rb=3#anter5

drug.clan 00:15 20.10.2008

komentar

Univerzitet i budžet
Besplatno osnovno i srednje obrazovanje treba da bude pravo građana. Zašto. Zato što je to potreba društva. Da svi, podvlačim svi, građani, dobiju obrazovanje. Zbog toga je i besplatno. Kad kažem besplatno mislim i na školarinu i na knjige i na sveske i na olovke i na gumice i na sportske sekcije i na prevoz i na ... sve troškove u vezi sa ovim obrazovanjem. Svi. Sve.
Besplatno univerzitetsko obrazovanje nije pravo, ono je privilegija. Društvu trebaju najbolji da budu lekari, urbanisti, građevinci, sudije, advokati, profesori, direktori, ministri ... Najbolji.

Kako ste dosli do toga da je obrazovanje ljudsko pravo a istovremeno visoko obrazovanje to nije?
Ne vidim zasto su drzavi tj drustvu potrebni besplatni majstori a nisu potrebni besplatni inzenjeri, advokati, lekari?

Ovoj zemlji kao i svakoj drugoj najvise trebaju visoko obraovani jer oni prave razliku u svetu u kome se nalazimo.

I ne treba ih neograničeni broj. Treba određeni broj, shodno potrebama društva. Upravo taj broj, toliko njih, najboljih, treba da finansira društvo. Svi mi zajedno. Poreski obveznici. Ukratko: budžet.

Da li ovh sa srednjom pekarskom ili gimnazijom treba neogranicen broj pa smo zato uveli da je srednje obrazovanje besplatno?

Država takođe treba da brine o regionalnoj zastupljenosti, pa shodno tome ovu potrebu rasporedi na 4 univerzitetska centra: Beograd, Novi Sad, Niš i Kragujevac. I svakom od ovih centara dodeli školovanje y pravnika, y ekonomista ...

Ovo je jedan od najfrapantnijih primera nepravde i otimacine od ljudi koji ne zive u BG,NS,KG,NI. Naime finansiranje drzavnih univerizteta se vrsi iz budzeta koji se jednako puni parama beogradjana i vrscana npr. U isto vreme deca onih koji zive u BG imaju jeftinije studije jer ne placaju stan. Kapacitet domova nije ni priblizno dovoljan da smesti sve studente koji nisu iz BG te se tako roditelji dece iz unutrasnjosti stavljaju u poziciju da pored sume koju su od plate i poreza dali za studije svog deteta (iste one sume koju su dali ljudi iz navedenih gradova) moraju da izdvoje jos nekoliko stotina hiljada dinara za obrazoavnje svog deteta. Odrzavanjem centralizovanog visokog obrazoavanja i neomogucavanjem besplatnog smestaja u domovima svim budzetskim studentima iz unutrasnjosti direktno krsi ustav ove zemlje i ponasa se prema polovini svojih stanovnika kao prema pastorcima. Drzave velicine Srbije sirom sveta imaju i po 20 drzavnih univerziteta ili slicnih visoko obrazovnih institucija sirom zemlje (bugarska ima 20, madjarska 30 u vise od 10 gradova, slovacka 20 u 10-tak gradova, hrvatska u 7 gradova, grcka 40 u skoro 20 gradova, portugal 34 drzavnih u 15 gradova, irska 50-tak, belgija 20 univerziteta i 30 drugih institucija, cuba ima 20 univerziteta, bolivia ima 10, peru ima 99, Kirgistan ima 30, sri lanka 25, izrael preko 25 ). Slovenija ima 4 kao i Srbija.

Ova drzava treba da omoguci besplatno obrazovanje svim ljudima a ne da slusa studente koji protestvuju jer hoce da im se smanji uslov i smanji gradivo. Da li su oni normalni pa svako hoce vise da nauci a nasi bi da im se smanji i kolicina gradiva i kriterijum. Svasta!

bene_geserit 00:43 20.10.2008

Re: komentar

Koncept univerziteta u centrima velikih gradova je sam po sebi problematican. Bilo bi puno zanimljivije kada bi drzava pokusala sa nekim vrstama malih univerzitetskih mesta, obicno specijalizovanih za nesto (npr. hi-tek mesto sa nekom verzijom ETFa i drugih tehnickih fakulteta koje bi moglo da privuce hi-tek firme kroz neke poreske olaksice, makar u pocetku da bi cela stvar sto manje kostala).
Studiranje u Beogradu uz koriscenje studentskih domova i menzi je: nezdravo, neefikasno, frustrirajuce, ... Ako nekome nije jasno zasto mogu da argumentujem. I umesto osnovne funkcije koju treba da ispuni studiranje, ono se svede na ogromno gubljenje vremena kroz neefikasan sistem i neadekvatan program, gubljenje zdravlja u zagadjenom centru velikog grada, i naravno upoznavanje nocnog zivota metropole. Nije ni cudo sto kao krajnji proizvod ovakvog sistema imamo elitu kakvu imamo. I sto najpametniji ljudi odlaze.

Saša Radulović 13:43 20.10.2008

Re: komentar

Ova drzava treba da omoguci besplatno obrazovanje svim ljudima

Morate malo i logiku da uključite u razmišljanje. Da li je moguće društvo u kome su svi inženjeri, lekari, direktori, sudije, političari, glumci, režiseri?

I kakva crna otimačina. To što je centar univerziteta npr. u Kragujevcu ne znači da fakultet za rudarstvo ne može da bude u Boru.

drug.clan 19:16 20.10.2008

Re: komentar

Saša Radulović
Ova drzava treba da omoguci besplatno obrazovanje svim ljudima

Morate malo i logiku da uključite u razmišljanje. Da li je moguće društvo u kome su svi inženjeri, lekari, direktori, sudije, političari, glumci, režiseri?

Nisam je rekao da svako treba da zavrsi fakultet vec da svako treba da ima priliku da ga zavrsi i to besplatno. A naravno da svi ljudi nisu ni zeljni a ni sposobni da upisu fakultet a pogotovo da ga zavrse. I srednja skola je besplatna vec 60 godina u srbiji pa imamo polovinu stanovnika bez srednje skole. Osnovna je obavezna pa 30 nije zavrsilo.

Saša Radulović
Ova drzava treba da omoguci besplatno obrazovanje svim ljudima

I kakva crna otimačina. To što je centar univerziteta npr. u Kragujevcu ne znači da fakultet za rudarstvo ne može da bude u Boru.

A zasto pravni ne bi bio u Boru a rudarski u Kragujevcu? Ne vidim poentu? Jel svi borani moraju biti rudari? Zar se posle fakulteta covek ne moze presleiti. pa nemaju svi borani ambicije da budu ing rudarstva i da ostanu da zive u Boru. Kao sto postoje i kragujevcani koji zele da budu ing rudarstva i da se presle u Bor.
Treba svako vece mesto da ima sve fakultete jer kada bi se lepo rasporedili univerzitetski centri niko ne bi morao da putuje vise od 50km do univerziteta. Na kraju krajeva lakse je i mnogo jeftinije da dva profesora putuju svaki dan 100km nego da 200 studenata to rade.

Saša Radulović 19:35 20.10.2008

Re: komentar

Nisam je rekao da svako treba da zavrsi fakultet vec da svako treba da ima priliku da ga zavrsi i to besplatno.

Još samo da nam kažete zašto. Kome to treba? Zašto poreski obveznici da finansiraju inženjera koji studira 7 godina i ima prosek 6.5? I da li je možda pametnije te poreske pare potrošiti na nešto drugo? Na primer, besplatni vrtići. Šta mislite?

Ova pitanja oko Bora i Kragujevca??? Ko je rekao da tako treba? Rekoh da tako može. Odluka je na univerzitetu i samim fakultetima koji treba da budu autonomni i procene šta je lakše i jeftinije. Ne na vama i meni.

drug.clan 13:08 21.10.2008

Re: komentar

Saša Radulović
Nisam je rekao da svako treba da zavrsi fakultet vec da svako treba da ima priliku da ga zavrsi i to besplatno.

Još samo da nam kažete zašto. Kome to treba? Zašto poreski obveznici da finansiraju inženjera koji studira 7 godina i ima prosek 6.5? I da li je možda pametnije te poreske pare potrošiti na nešto drugo? Na primer, besplatni vrtići. Šta mislite?

Zato sto ce na duzi vremenski period svaki poreski obveznik imati mnogo vece koristi od rada jednog inzenjera sa prosekom 6.5 nego od rada jednog neobrazovanog coveka. Osim toga sansa da dete obrazovanog izenjera sa 6.5 bude jos vise obrazovano (dr sa 10.00) je mnogo veca nega da ce dete neobrazovanog to postati. Nije svaka zarada kratkorocna i jasno vidljiva zato svaki dinar ulozen u obrazovanje je najbolje potrosen dinar.

Pored toga covek koji ce vreme umesto na fakultetu provoditi na utakmicama moze u samo jednoj tuci napraviti vise stete nego sto se moze platiti parama za njegovo skolovanje i jos petoro njih.

Opet ponavljam ako stvarno mislite ovako zasto onda u isto vreme mislite da je u redu da srednje obrazovanje bude besplatno? Zasto bi poreski obveznik placao obrazovanje majstora za poravljanje auta a ne bi inzenjera za dizajniranje istog?

Saša Radulović

Ova pitanja oko Bora i Kragujevca??? Ko je rekao da tako treba? Rekoh da tako može. Odluka je na univerzitetu i samim fakultetima koji treba da budu autonomni i procene šta je lakše i jeftinije. Ne na vama i meni.

Ne moze odluka da bude na univerzitetu jer naravno da niko nece stvarati sebi konkurenciju. Drzava treba u svakom vecem mestu da otvori po univerzitet pa onda neka pocne utakmica. Ovako veliki ubijaju i svaki pokusaj malih da nesto urade. Da li vi znate da u BG godisnje na ime studiranja ljudi iz unutrasnjosti dodje skoro 100 miliona evra? Zasto bi onda BU zeleo da otvori fakultete ili univerzitete negde tamo i izgubi tolike pare?

PS. Mnogo ste se uhvatli tog proseka kao merila pameti i kvaliteta. Evo kod nas na vlasti sve sami dr sa 10.00 pa nisam siguran da znaju ili zele da rade kako treba. Mnogi veliki ljudi nikada nisu ni zavrsili fakultete (ali su studirali) i drustvo i covecanstvo je od njih imalo ogromnu korist.

Saša Radulović 17:12 21.10.2008

Re: komentar

drugi_clan
Zato sto ce na duzi vremenski period svaki poreski obveznik imati mnogo vece koristi od rada jednog inzenjera sa prosekom 6.5 nego od rada jednog neobrazovanog coveka.

Sada samo još da savladate da se budžetske pare troše po prioritetima, pa da onda u vaše razmišljanje ubacite da ne može sve što bi možda bilo bolje da se finansira, pa onda uporedite ovo trošenje para i negove rezultate sa npr. besplatnim vrtićima, onda možemo doći i do suvisle diskusije.

lidiaz 08:00 20.10.2008

Fakulteti

A naj najbolji bi trebalo da mogu, o trošku države da se školuju na najboljim fakultetima u inostranstvu. Pa država kaže: toliko u USA, toliko u Rusiju, toliko u zemlje EU, toliko u Kinu ... I to nam treba. Nama, društvvu.

Ovo je poziv da ljudi bliski vlasti skoluju decu u inostranstvu o drzavnom trosku. Ako su toliko dobri, dobice stipendije na tim starnim univerzitetima

I još nešto. Ne može na budžet, a posle pali preko grane. Ne može ni stipendija ovako. Pošto nismo robovlasničko društvo, može i to, al' da se vrate pare.

I zadrzaces ih kako? Ove sto su na budzetu, pa odu napolje? Ili treba da "placaju" danak domaji tako sto nece imati uslove za rad, dalje skolovanje...

Drzava treba da proceni koliko treba x i y strucnjaka, ali i d najboljima obezbedi posao. Treba ukinuti padanje godine. Ne mozes da polozis ispite, dovidjenja.

Problem sadasnjaih studenata je sto su izgleda naucili da se nardna godina upisuje bez uslova, bilo kakvog, nego eto tako.
Kad sam otisla na doktorske, prvi put sam se susrela sa domacim zadacima (ne racunajuci osnovnu skolu). Na prvoj godini magistarskih studija ima samo 6 predmeta (dva puta po tri), ali domaci su toliko obimni da student nema vremena za bilo sta drugo. S druge strane, na studijama u Beogradu nisam morala ni da dolazim, niti da polazem ispit u prvom roku.

dragoljub92 10:56 20.10.2008

Re: Fakulteti

Drzava treba da proceni koliko treba x i y strucnjaka, ali i d najboljima obezbedi posao. Treba ukinuti padanje godine. Ne mozes da polozis ispite, dovidjenja.

Problem sadasnjaih studenata je sto su izgleda naucili da se nardna godina upisuje bez uslova, bilo kakvog, nego eto tako.
Kad sam otisla na doktorske, prvi put sam se susrela sa domacim zadacima (ne racunajuci osnovnu skolu). Na prvoj godini magistarskih studija ima samo 6 predmeta (dva puta po tri), ali domaci su toliko obimni da student nema vremena za bilo sta drugo. S druge strane, na studijama u Beogradu nisam morala ni da dolazim, niti da polazem ispit u prvom roku.

još da nekako ukinu korupciju i eto rešenja.
neverujem da bi bilo kom poreskom obvezniku smetalo da kroz porez finansira školovanje koje svako može da upiše ali samo pravi mogu da završe.

dragan7557 11:12 20.10.2008

Re: Fakulteti i pismenost

Treba ukinuti padanje godine. Ne mozes da polozis ispite, dovidjenja.

Valjda Zbogom. Doviđenja = do ponovnog viđenja ???

Saša Radulović 14:04 20.10.2008

Re: Fakulteti

Ovo je poziv da ljudi bliski vlasti skoluju decu u inostranstvu o drzavnom trosku. Ako su toliko dobri, dobice stipendije na tim starnim univerzitetima

NIje valjda? U prevodu, ne možemo uraditi ono što ima smisla jer postoji mogućnost zloupotrebe. Moguće je napraviti sistem koji je u ogromnoj meri oslobođen od zloupotrebe. Ne bih o tome, nije tema.

Ne treba nikoga zadržavati. Ali onda se mora vratiti dug i za školarinu i za stipendije. Izvesti ovo nije mnogo teško.

Treba ukinuti padanje godine

Ja se lično sa ovim slažem. Pogotovo za studente koji su na teretu države.

U vezi sa domaćim zadacima ste naravno u pravu.

nikvet pn 12:06 20.10.2008

univerzitet van budžeta

Kao roditelj iz unutrašnjosti koji finansira dva apsolventa na dva Univerziteta ( Bg i NI ) očigledno je da sam direktno involviran u finansiranje visokog školstva.
Kao poreski obveznik slažem se sa tezom da osnovno i srednje obrazovanje treba da budu za sve ful dž. Modernoj državi to jeste neophodno. Ne slažem se sa tezom da visoko obrazovanje na bilo koji način treba da plaća država; tj ja kao poreski obveznik . Iako su moji studenti budžetski mislim da to principijelno nije u redu i da svoju želju za visokom edukacijom svako treba sebi da plati. Ako nema, može se osloniti na Fondove, banke ali i na državu koja bi željene profile stipendirala ( ne finansirala tj.poklanjala ). I kontrolisala kvalitet nastave. Država kao moderator i zajmodavac sasvim je dovoljno.
Autonomija Univerziteta (kao i svaka valjda ) podrazumeva i ekonomsku autonomiju. Ili je Univerzitetu lakše da pare traži od države ali bez uvida za odgovornost u trošenju; anekmoli za efikasnost i rezultate. Zato i imamo hipertrofirane učmale katedre sa prolaznošću ispod 10%; praktične nastave ispod 10%, osposobljenost za privredu ispod 10% itd itd.
Kontrola kvaliteta nastave od strane države nije nikakav problem; sve piše u famoznoj Bolonjskoj deklaraciji i pratećim aktima. Ako je očigledno moguće unifikovati gradivo npr. Dinamike fluida ili Histologije u recimo Hajdelbergu, Lionu itd kao i postupak edukacije i polaganja ispita manje-više na nivou čitave EU, onda je to navodilo za uporabo d'izvinete primenjivo i kod nas. Po tom kriterijumu jasno bi se pokazalo da naše visoko školstvo najviše liči na Augijeve štale. Čast izuzecima koji potvrđuju pravilo.
Imam skepsu da su proevropske reforme u toj sferi trenutno moguće; sile provetravanja nema ni na vidiku za razliku od sila inercije koje tvrdo brane svoje pozicije.

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Saša Radulović

RSS Feed Saznajte više o autoru

Blogovi autora

Svi blogovi