Nobelova nagrada za mir

Pre deset dana jedna od aktuelnih vesti je bila da je g. Marti Ahtisari dobitnik ovogodišnje Nobelove nagrade za mir, za kako je to navedeno „za njegovo značajno zalaganje u rešavanju internacionalnih konflikata širom sveta u poslednjih nekoliko decenija". Koliko je g. Ahrisari zaslužio ovu nagradu ili ne, ne želim da ulazim jer zapravo tema ovog posta nije dotični gospodin. Godinu dana unazad ista nagrada uručena je g. Al Goru zbog filma o globalnom otopljavanju. Međutim, tema ovog posta nije ni Al Gor veće jedna osoba koja je iste godine nominovana za ovu nagradu. Reč je o nedavno preminuloj gđi. Ireni Sendler koja je za vreme drugog svetskog rata spasila više od 2500 dece iz Varšavskog geta.

Za vreme Drugog svetskog rata dobila je dozvolu za rad u Varšavskom getu kao vodoinstalater/stručnjak za odvode. S obzirom na to da je bila Nemica znala je šta nacisti planiraju da učine sa jevrejskim stanovništvom. Vođena tom mišlju zaposlila se u Varšavskom getu i odlučila da učini sve što je u njenoj moći da spasi što više jevrejske dece od sigurne smrti u nacističkim logorima smrti. 

Irena je na dnu svoje torbe za alat koju je nosila, kradom iznosila malu decu. Pozadi u svom automobilu imala je vreću od grubog platna za veću decu. Imala je i psa koji je bio dresiran da laje kada bi je nemački vojnici puštali unutar i izvan geta. Njegovo je lajanje prikrivalo plač dece. Gestapo ju je uhvatio 1943. godine i osudio je na smrt. Uspela je da izbegne izvršenje kazne jer pokret otpora podmitio stražare.

Irena je sačuvala zapis s imenima sve dece koju je prokrijumčarila, držeći ga u staklenom peharu ispod drveta u svome dvorištu koje je kasnije u požaru izgorelo. Nakon rata pokušala je da pronađe nekog od roditelja koji su možda preživeli kako bi ujedinila roditelje sa njihovom decom. Nažalost, velika većina njih je podelila strahovitu sudbinu i svoje živote završila u gasnim komorama pa su deca kojima je pomogla smeštena po drugim porodicama ili su usvojena.

Prošle godine fondacija Alfred Nobel nominovala ju je za nagradu za mir ali je nažalost ostala bez nje. Postavlja se pitanje koji su to kriterijumi na osnovu kojih se bira dobitnik ove nagrade, budući da se ne mogu na isti način vrednovati zasluge ove gospođe i g. Al Gora. Da li je možda njegovo zalaganje na kampanji protiv globalnog otopljavanja bilo važnije od spasavanja 2500 ljudskih života? Nisam siguran, ali jedno je sigurno da ova žena nije dobila priznanje od ljudi koje joj je zasigurno pripadalo. Verujem da će istorija pobrinuti da dela ove žene ne budu nikada zaboravljena. Neka joj je večna slava!

U međuvremenu sam saznao da postoje još dva teksta na ovu temu. Kako bi bilo lakše čitateljima da dođu do njih linkove prenosim ovde:

http://blog.b92.net/text/4410/IRENA%20SENDLER/
http://blog.b92.net/text/4827/GOSPO%C4%90A%20ZVANA%20IRENA%20SENDLER/