strucno misljenje

ne znam sta to psihologe kvalifikuje kao vrsne strucnjake za pitanja stetnosti ili ne tuce dece i gde su granice maltretiranja, kao i definicije maltretiranja, a da to iskljucuje psihijatre- psihoterapete,psihoanaliticare i one koje jos uvek veruju da je frojd postavio osnove, iako idu dalje od toga.
Dakle, moja prijateljica jeste zavrsila medicinski fakultet i jeste psihijatar terapet , ali eto veruje i u frojda. zamisli?!

I Nije titula ta koja odredjuje strucnjaka, sto se u tvom primeru, stvarno sa zaljenjem to primecujem i nemam, za razliku od tebe u diskusiji nikakav osecaj naslade ni potrebe da ponizim sagovornika, ipak vidi.

Vidi se sa paranoicnim pominjanjem Dabica ( od takvih Drzava i treba da nas brani, zakonima, a narocito one koji su najbespomocniji )da sam ti dotakla neuralgicnu tacku, ali umesto da razmislis i pocnes da komuniciras i izlazes stavove argumentovano, ti onako po idealnoj Kisovskoj definiciji, nastavljas sa ''razgovorom zaglupljivanjem'' ( kad se sagovornik iz raznih razloga ne upusta u diskusiju argumentima, vec difamacijom sagovornika).

Btw,imala bi moja prijateljica sta da kaze i o takvoj licnosti(u pauzama smeha me je upozorila na besmislenost rasprave sa takivom osobom), ali mislim da ti ne bi bilo prijatno da slusas obrazlozenja pravih strucnjaka. A ja nisam zla, samo isprovocirana ''strucnom'' izlaganju bez pokrica.

sa tim da titula nista ne garantuje se u nacelu slazem. medjutim, jos manje je to vasa procena tudje strucnosti. buduci da sami ne znate apsolutno nista, vi prosto niste u stanju da procenite niti moju strucnost niti strucnost vase drugarice, vec vam se "strucnim" cini onaj koji potvrdjuje vase sopstvene predrasude.

sad sam dobila i besplatni tretman iz psihoanalize. cirkus!

Procenjujem na osnovu napisanog. Pa i moja prijateljica takodje. Ali neka ona vise ne bude tema. Ona je samo bila kontrapunkt nekome ko pise svoje blogove sa trona svojih nakrcanih diploma. A takav odnos prema sebi je stvarno opasan za rasudjivanje, sto se iz tvog daljnjeg teksta i vidi.

koje su to moje predrasude?!
Pa na ovom blogu, cast retkim izuzecima , nije ni bilo rasprava ili diskusije na temu, jer je nejasno sta je i tema, sem samog naslova ( koja je najlakse dati) i zakona o zabrani fizickog kaznjavanja dece.

Dobili smo gomilu referenci, arogantno i paranoidno zacinjeno objasnjenje sve uz zgrazavanje nad toboznjom ljudskom gluposcu, a da se pritom ni malo ne oseca potreba, niti vidi pokusaj za razjasnjenjem problema.
Strucnost tvoju nisam ja osporila jedina, vec i mnogi drugi blogeri su se iznenadili ( mislim da to i nije prvi put) toliko izrazenom potrebom za jednosmernom komunikacijom, odnosno izlaganjem i ismevanjem ukoliko neko drugacije misli. a pritom, nije bas tako kako se tebi zeljka cini da se u tom pravcu treba smejati.

nastavak tvog posta je samo dokaz onog sto sam prvobitno rekla.

ako histerija nije prilepljivanje etikete ''Dabic'' drugima, onda je sigurno neka veca bolest umisljenih osoba.
kako god bilo, kao sto su mi i oni koji malo vise o tome znaju lepo unapred rekli, da je beskoristno sa tobom razgovarati, jer ti samo tvoje misli zvone glavom, ne bih vise gubila vreme. Pitanje je zasto, ti gubis vreme sa ovim pisanijem jer ako pisanje necega sto ima za cilj da ne sluzi nicemu nije gubljenje vremena, ja onda ne znam sta je to.

''ako udaris glavom u cup i ako zazvoni suplje, ne zakljucuj naprecac da je cup taj koji je prazan.''

ne znam sta to psihologe kvalifikuje kao vrsne strucnjake za pitanja stetnosti ili ne tuce dece i gde su granice maltretiranja, kao i definicije maltretiranja, a da to iskljucuje psihijatre- psihoterapete,psihoanaliticare i one koje jos uvek veruju da je frojd postavio osnove, iako idu dalje od toga.

Psihologe kao strucanjake za pitanja "stetnosti ili ne tuce dece" kvalifikuje to sto je psihologija nauka koja se bavi ponasanjem ljudi in general, dok se psihijatrija bavi psihickim poremecajima i njihovim lecenjem. Dok se deo psihologije bavi i psihickim bolestima (klinicka psihologija, psihopatologija), dotle se najveci deo uopste ne bavi ponasanjem povezanim sa bolestima. S druge strane psihijatrija se bavi samo psihickim bolestima i njihovim lecenjem. Ovo se lako moze uociti vec i povrsnim uvidom u korpus naucnih radova iz oblasti psihologije i psihijatrije. To se lako da ustanoviti preko obicnih internet pretrazivaca. Informativne clanke na tu temu imate na wikipediji. Psihologija odavno nije couch philosophy kako mnogi zamisljaju vec nauka gde se sprovode empirijska istrazivanja kojima se valjanim naucnim metodama proveravaju i onda potvrdjuju ili odbacuju naucne pretpostavke o raznim stvarima ukljucujuci i pretpostavke o efektima i posledicama primene sile razlicitih intenziteta prema deci od strane roditelja. Efekti konkretnih postupaka se ne ispituju tako sto neko sedi ili lezi na kaucu i razmislja o tome kakvi bi efekti mogli da budu, pa onda zakljucuje, vec tako sto se sprovodi istrazivanje o tome osmisljeno koristeci istu onu metodlogiju koju koriste prirodne nauke.
Jedan od vrhunskih ciljeva psihologije je i to da proucava ponasanje i efekte razlicitih postupaka/dejstava (strucno se zovu stimulusi) na ponasanje ljudi na nacin koji je po svom kvalitetu sto blizi nacinu koji koriste prirodne nauke, tj. nezavisno od bilo kakvih ideoloskih, verskih, moralnih ili drugih vrednosnih sudova. Kao sto npr. verska ili ideoloska shvatanja istrazivaca u prirodnim naukama ne smeju uticati na njegov sud o tome koliko je npr. 2+2, istom cilju tezi i psihologija. Iako se Zeljkin stil pisanja nekima moze uciniti arogantnim i svadljivim, ako pogledate to sa druge strane, ona se zaista u svojim tekstovima beskompromisno zalaze za uvazavanje istine, a protiv ideoloskih zastranjivanja i to je veoma hrabar stav koji zasluzuje svako postovanje, jer nije lako tako otvoreno i energicno se suprotstavljati ideoloskim stavovima. Ljudi poput Zeljke su izgradili svet kakav danas poznajemo cesto po cenu sopstvenih zivota. Ako ste culi za Djordana Bruna, Galileja i druge naucnike koji su stradali zato sto su iznosili stavove zasnovane na naucnim cinjenicama cak i kada su one bile suprotne zvanicnim ideologijama, onda znate da su oni lose prosli, ali da nas svet ne bi bio takav kakav jeste da njih nije bilo, te da su svojim delima zaduzili covecanstvo iako su od toga sami imali samo stetu. Takav stav je ono glavno sto Zeljku kvalifikuje kao strucnjaka, a diskvalifikuje one koji takav stav nemaju.
A u ovom slucaju istina je da psiholoska istrazivanja zaista nisu pokazala da je ogranicena primena sile od strane roditelja, koja za posledicu nema detektabilne povrede losa po decu. U ovom trenutku ne postoji bilo kakav neosporan pa ni jedinstven stav o tome sta je dobro vaspitanje. S druge strane sasvim je blisko pameti da postoje situacije u interakciji sa decom koje roditelj prosecne ili isprodprosecne inteligencije ne moze resiti bez primene odredjenih metoda prisile. Treca bitna stvar je da istrazivanja zaista potvrdjuju tezu o balansu mozi izmedju dece i roditelja. Savetujem da procitate jedan dobar Zeljkin tekst na istu temu na: http://www.nspm.org.yu/index.php?option=com_content&view=article&id=1457:2008-10-23-07-10-21&catid=6:kulturnapolitika&Itemid=5
Svako ko zna makar malo od istorije 20-og veka sigurno zna i sta se redovno desavalo kada je u nekoj zemlji vlast odlucila da "unapredjuje" zivote ljudi na osnovu ideoloskih fantazija, a ne na osnovu naucnih cinjenica. Setite se Kube, Sovjetskog Saveza, polja smrti, velikog skoka napred, nacista, one hidroelektrane na onom potoku u crnoj gori...
Licno mislim da je to sasvim dovoljno dokaza da je pametnije odluke zasnivati na naucno ustanovljenim cinjenicama, nego na ideoloskim fantazijama ma koliko svakom od nas licno one bile drage. A naucne cinjenice su za sada onakve kakvim ih Zeljka predstavlja.

Stoga, za efekte primene sile koja izaziva bol, ali ne povredjuje treba konsultovati nauku, a ona za sada niti kaze da su stetne niti da su korisne, vec da njihove efekat zavisi od brojnih drugih faktora.

interesantno je to kako upotrebljavate ( po meni olako) termin naucne cinjenice. I to pritom samo psiholozima ih pripisujuci. Istina je da oni naucnom metodom mogu malo sta dokazati, jer nisu sve traume takve da zivo bice ne moze da funkcionise. Ipak, ne svode se ta vrsta istrazivanja na hemijske formile pa da se moze sa takvom stoprocentnom sigurnoscu nesto tvrditi.
Ali sto ja to da pricam, vi baratate odlicnim predznanjem da razvrstavate psihologiju, psihijatriju, pritom ne pominjuci da se i sociolozi i psihoanaliticari bave tom temom, kao i pedopsihijatri, koji ne moraju samo da jure bolesti fizioloske kod deteta. Malo vam je to suvise crno- belo.

Za pocetak, ne vidim nikakvu dodirnu tacku izmedju tako pogrdno nazvanih nasih strucnjaka koji su za zabranu fizickog kaznjavanja uz obrazlozenje da se ne odnosi na cusku ili cupanje kose, sa ridikulnim clankom da ce drzava uci u sobu neke porodice i oteti dete zato sto je dobio po guzici.
Ne vidim razloge za sprdanje sa statistikama u Srbiji date od strane unicefa za broj pretucene dece, jer na stranu kriticnost ili cepidlacenje za nacin uradjene statistike, vaznija mi je cinjenica da je izuzetno veliki broj dece u Srbiji lose tretiran.
Mi smo u tom pogledu u dalekom 19.veku, a nasoj autorki je vaznije da odmah u tome prepozna ( sa neverovatnom sigurnoscu da je to slucaj) kopipejst zapadnog trenda.

U svedskoj se sedamdesetih zabranilo fizicko kaznjavanje, ali se roditelji nisu ostavili na cedilu nego je krenula akcija koja je sve strukture obuhvatila da se ponudi alternativa, imajuci u vidu da dete ne moze diktirati pravila i biti dete kralj, tj. samim tim - dete tiranin.
Da , verovali ili ne, i ja sam za roditeljski autoritet i za nametanje limita, jer dete koje nema granice je duboko anksiozno dete i nesrecno.
Tada u Svedskoj kada je doslo do te famozne zabrane je vise od 70 posto ispitanika bilo za cusku kao metod objasnjavanja, dok danas ih ima jedva 17 posto.
Nisam sigurna da kad se ustanovi da je dete udareno dodje socijalna sluzba ( kao u americkim losim, akcionim) i provali vrata te oduzme dete. Pre ce biti da da po neko upozorenje i pomoc roditelju mu se pruzi. Jer niko ne tvrdi da roditelj treba da se boji deteta. ALi, nije zgoreg i da zna da to dete nije njegova krv i meso pa da nad njim moze da vrsi ''samoubistvo''.

Odsustvo ponude alternative necemu sto autorki lici na sprdacinu i izvrtanje logike psiholoske, je nesto sto je zabrinjavajuce,jer njen tako stur tekst ( cak i u novoj politickoj misli, btw svaka cast za odabir casopisa! lol) samo doprinosi duboko uvrezenom misljenju kod nas da dete ne treba da ima pravo glasa- ''ko je on da to meni kaze''.
Posebno mi je smesno da se dete batinama moze naterati da uci. Mozda da sedne za stolicu, ali nista od rezultata tog sedenja.
Takodje komentarisati decu kao genetski nemoguce i agresivne , te da ih samo cuska moze smiriti, je stvarno apsolutno, nedokazivo i duboko nenaucno stanoviste.
Put bez batina je tezi, ali ispravniji i daje bolje rezultate.
Iako ne treba diabolizovati roditelje koji dovedeni do ivice nerava pokleknu. Ti isti psihijatri, ovde na blogu proskribovani psihoanaliticari tvrde da je detetu lakse kad ponekad roditelj pukne ( i on je covek) nego da izigrava svemoguceg i neunistivog svecoveka. Ipak, batine jesu odraz slabosti i metoda neefikasna ( ako je stalno pribegavana) i duboko nepravedna.
Sigurna sam da ne biste voleli da vam opalim samar, ukoliko me nervira vase pisanje?!

Verujte mi, problem nas i naseg odnosa prema deci je daleko od toga da samo treba edukovati roditelje da dete sa dve i tri godine koje ima napade kaprica ne treba opaliti da bi ucutalo ( a sta fali da ga se uzme i jednostavno odnese kuci pa nek vristi samo u sobi, nece dugo- jer nema reakcija na njegovo ponasanje). Mi ne dajemo samo deci cuske, vecina roditelja ih lesi od batina. Kod nas je sitaucija vise nego alarmanta.

U svedskoj se sedamdesetih zabranilo fizicko kaznjavanje, ali se roditelji nisu ostavili na cedilu nego je krenula akcija koja je sve strukture obuhvatila da se ponudi alternativa, imajuci u vidu da dete ne moze diktirati pravila i biti dete kralj, tj. samim tim - dete tiranin.

Jedan od ponudjenih "alternativa" u Kanadi (gde je BTW, dozvoljeno udariti dete): Parafraziram: "Kad dete nece da slusa, razgovarajte, ubedjujte... (sad sledi par strana korektnih metoda)... a ako ne da rezultate, zatvorite se u sobu da vas dete ne vidi, pokrijte se jastukom da se ne cuje, VRISTITE, pa kad se smirite, vratite se detetu i pokusajte ponovo..."

U stvari u mnogo cemu se slazem s vama. Buduci da i sam imam klince, duboko se licno slazem s tim da prema deci ne treba primenjivati fizicko nasilje. Pogotovo licno smatram uzasnim bilo kakve akcije koje deci nanose povrede, a pogotovo ono ritualno batinanje koje mozemo jos videti u starim filmovima gde dete samo dodje kod roditelja kad mu ovaj naredi, pa legne preko njegovog kolena da bi ovaj mogao da ga bije. Pored toga, licno smatram da je odvratna i monstruozna i sama porodicna klima u kojoj je tako nesto moguce. O drasticnijim slucajevima (pijani nasilnici/seksualno zlostavljanje/trgovina decom i njihovim organima...) da i ne govorim. Dakle ja licno mislim da je sve to uzasno. Medjutim, ovo je moj licni stav. Stav nauke koji mozete videti citajuci radove o efektima fizickog kaznjavanja je da je to jedna kompleksna problematika i da nauka nema jasan odgovor na to da li je blago fizicko kaznjavanje koje ne dovodi do povreda korisno i daje dobre posledice ili je stetno i daje lose. Ovo delom i zbog toga sto su dobro i lose vrednosni sudovi, pa se i ljudi razlikuju u pogledu shvatanja o tome sta je dobro i sta je lose.

Dalje, slazem se da je kod nas situacija alarmantna po pitanju zlostavljanja i batinanja dece. Slazem se da tu treba nesto uraditi. Jedino se ne slazem da je pisanje novih a neprimenljivih zakona pravo resenje. Donosenje jos jednog zakona koji se nece primenjivati nece poboljsati sudbine zlostavljane dece. Ono sto treba uraditi je neki projekat ubedjivanja roditelja da ne komuniciraju nasilnim sredstvima sa decom i realna zastita dece koja su izlozena nasilju kriminalnog nivoa. Ne pretvaranje 73% roditelja u kriminalce. Ako se secate Milosevicevih vremena i onog njegovog famoznog fiksnog kursa, secate se i da su tada svi gradjani bili kriminalci jer su na ilegalan nacin kupovali i prodavali devize (kod dilera). Medjutim, policija je za to hapsila i ganjala samo one koji nisu bili po volji rezimu. A svaki zakon koji vecinu populacije pretvara u kriminalce, je u stvari strasan instrument u rukama drzave jer joj omogucava da progoni svakog ko joj se zameri, a da ostale drzi u strahu.

Dakle, ja nisam za cusku kao metod objasnjavanja (sto je opet licni stav koji nema veze sa naucnim cinjenicama i nije zasnovan na njima, vec na mom licnom odnosu prema mojoj deci), ali sam daleko manje za zakon koji bi dao policiji ili nekom drzavnom organu pravo da mi eksplozivom provali vrata, prebije me, veze lisicama, puca na mene, oduzme mi dete i onda ostavi u situaciji da objasnjavam da li jesam ili nisam udario detetu cusku, tj. da dokazujem da nisam to uradio da bi mi ga vratili.

VIdite, kada projektujete neki sistem, bilo da je on inzenjerski (npr. auto ili avion) ili socijalni (drustveni sistem), i ako hocete da on bude dobar onda treba da ga projektujete tako da moze da funkcionise i pod najgorim uslovima koji realno mogu da ga zadese, kao i da moze da radi cak iako mu neki delovi ispadnu iz funkcije. Prevedeno na pravljenje drustvenog sistema (a svaki zakon je u stvar pokusaj uspostavljanja nekog manjeg ili veceg drustvenog sistema), dobar je onaj sistem koji funkcionise onako kako je zamisljen onda kada ga sprovode realni ljudi onakvi kakvi su, a ne onaj koji radi samo ako ga sprovode neki visoko inteligentni, moralni i sposobni supermeni. U realnosti to znaci da ako napravite od vecine gradjana kriminalce, dobra je sansa da cete od dobrog dela predstavnika drzave napraviti ljude koji traze mito/poslusnost/podrsku na izborima/neogranicenu vlasti isl. u zamenu za neprimenu zakona.

Nisam za to da se drzavnoj birokratiji daju jos veca prava da se petlja u nase privatne zivote niti bilo kakva prilika da vecinu gradjana proglasi za kriminalce (ili bar prekrsioce zakona sto dodje na isto). Jesam za to da se deca zastite od zlostavljanja. Mislim da bi bilo odlicno kada odrasli ne bi primenjivali nikakvo nasilje nad decom i kada bi svi roditelji mogli da rese sve probleme sa decom nenasilnim sredstvima, ali zato sto vole svoju decu i zele im dobro, a ne zato sto ih na to primorava nekakav zakon, pa se plase da ce ih neki predstavnik drzave prebiti/ubiti/uhapsiti/kazniti ako to ne cine.

Gonzo92

U svedskoj se sedamdesetih zabranilo fizicko kaznjavanje, ali se roditelji nisu ostavili na cedilu nego je krenula akcija koja je sve strukture obuhvatila da se ponudi alternativa, imajuci u vidu da dete ne moze diktirati pravila i biti dete kralj, tj. samim tim - dete tiranin. Jedan od ponudjenih "alternativa" u Kanadi (gde je BTW, dozvoljeno udariti dete): Parafraziram: "Kad dete nece da slusa, razgovarajte, ubedjujte... (sad sledi par strana korektnih metoda)... a ako ne da rezultate, zatvorite se u sobu da vas dete ne vidi, pokrijte se jastukom da se ne cuje, VRISTITE, pa kad se smirite, vratite se detetu i pokusajte ponovo..."

Da to znam, to je standardna prica o nenasilnoj komunikaciji. I to je zaista sjajno kada imate na raspolaganju sve vreme ovog sveta, a dete ne radi nista opasno. Ali do sada nisam cuo za neku efikasnu metodu koja radi i kada nemate sve vreme ovog sveta za ubedjivanje ili kada dete hoce posto-poto da uradi nesto opasno (npr. da udje u fontanu u sred zime ili odluci da samo rasteruje roj osica da bi videlo sta je zelatinasta masa na rubu kante za djubre oko koje se roje) a koja ne ukljucuje prisilu (poput - uhvatiti ga i odneti/ukloniti iz opasne situacije ma koliko da vristi i da se rita).

pufna92

Odsustvo ponude alternative necemu sto autorki lici na sprdacinu i izvrtanje logike psiholoske, je nesto sto je zabrinjavajuce,jer njen tako stur tekst ( cak i u novoj politickoj misli, btw svaka cast za odabir casopisa! lol)

Da li je cinjenica da je neko u stanju da napise tekst koji ce objaviti - i naci interesantnim - jedan nspm I jedan blog b92 za "lol" (podsmeh, pretpostavljam) ili za divljenje - u najmanju ruku, postovanje? Kada ljudi fantaziraju o postpartijskom i postideoloskom, onda mastaju o svetu u kome Zeljka uveliko zivi i radi.

Vi svakako imate pravo da kritikujete ovaj tekst, ali on je prosto imao za cilj da iznese na uvid javnosti neke jednostavne, a mozda kontraintuitivne, cinjenice (koje je vhedrih jako lepo sumirao, pa da ne ponavljam). Nauka je cesto takva, kontraintuitivna (stagod da razumete pod naukom, i psiholoskom naukom, licno zaista nemam vremena da ucestvujem u tim sholastickim raspravama).

Da to znam, to je standardna prica o nenasilnoj komunikaciji. I to je zaista sjajno kada imate na raspolaganju sve vreme ovog sveta, a dete ne radi nista opasno. Ali do sada nisam cuo za neku efikasnu metodu koja radi i kada nemate sve vreme ovog sveta za ubedjivanje ili kada dete hoce posto-poto da uradi nesto opasno (npr. da udje u fontanu u sred zime ili odluci da samo rasteruje roj osica da bi videlo sta je zelatinasta masa na rubu kante za djubre oko koje se roje) a koja ne ukljucuje prisilu (poput - uhvatiti ga i odneti/ukloniti iz opasne situacije ma koliko da vristi i da se rita).

prvo ne vidim sta je problem u prisili tog tipa problema. Pa ne zelite valjda da detetu sve omogucite? Dete nije bice koje ima prirodnu potrebu da samo napreduje, da tako kazem. Vec bice koje bi da mu bude lepo i da moze da se igra po ceo dan, jede bombone i da skratim potrebu ka ''regresiji''. Roditelji su ti koji mu daju edukaciju.
Ipak, nisu sva deca i stalno nemoguca. U toj stalno pominjanoj svedskoj kad se dete stavlja u obdaniste roditelj ima pravo na mesec dana placenog odsustva ne bi li bilo sa njim u tim situacijama sa ciljem sto lakseg prilagodjavanja. Dakle, drzava je stala iza porodice, to vise nije prazno slovo na papiru.
Nikad, ali nikad nisam udarila dete zato sto hrli da uradi nesto sto je opasno. Prvo zato sto sam ga zastitila od opasnih stvari, drugo zato sto nema tako mnogo opasnih stvari. Pa zar nije roditelj taj koji anticipira stvari za dete. Takodje ne vidim svrhu da dvogodinje dete sljapite po guzi jer ide ka rerni ( hvala bogu da ove nove nisu vrele), ono do tada bi vec trebalo ( uz pravilan trud roditelja) da nauci da kad se vi stvarno bojite za njih u nekim situacijama i kad to ozbiljno pokazete da vas poslusa. Nikad mi dete nije istrcalo na ulicu, a ja sam stalno u stresu od iste. Pokazati strah i ozbiljnost i dete razume, narocito ukoliko to ne zloupotrebljavate i za stvari koje nisu od tolikog znacaja. Ne verujem da se radjaju nerazumna deca, zivlja da, ali ona tvrdoglava i neposlusna se prave.

''Jedino se ne slazem da je pisanje novih a neprimenljivih zakona pravo resenje. Donosenje jos jednog zakona koji se nece primenjivati nece poboljsati sudbine zlostavljane dece. Ono sto treba uraditi je neki projekat ubedjivanja roditelja da ne komuniciraju nasilnim sredstvima sa decom i realna zastita dece koja su izlozena nasilju kriminalnog nivoa. Ne pretvaranje 73% roditelja u kriminalce''

izgleda da drugacije citamo inicijalni tekst. Ja kad sam imala sebi sta da zamerim, ipak se nisam smatrala kriminalcem.
Ne znam koji drugi nacin da se primeni da bi ti isti ( skoro svi mi ponekad) roditelji shvatili da moraju nesto da promene, nego sila u vidu zakona?!
Takodje mi nije do toga da dizem ruke od necega zato sto ne znam da ce se zakon primenjivati ili ne. TO je pocetak. Mada kad smo o zakonu, slazem se da je on sam kao takav nepotpuna akcija i opasani potencijal zloupotreba ( eto jedne stvari gde se slazem sa autorkom teksta).
Ipak, ne mogu a da ne primetim , za mene opasne signale, grubosti ogrnute naucnim ispitivanjima.


savetti eksperta-Z.B.
''sigurna sam da ima dece koja bi radije da ih dobro izbubecaju nego da im se uskrati najmodernija garderoba ili igracke.''
''sta kad se dva brata pobiju? sta tu treba da radi roditelj? da lepo objasni da nije lepo tuci?''

(delikatni BAlans )''nece se narusiti, jer roditelj tu odluku uvek moze da promeni ako se okolnosti promene, i dete to zna.''

kad neko tako pojasnjava nejasnoce u komunikaciji, bolje da onda nista i ne kaze. Jer, dete koje bi se radije izbubecalo ima samo jaku potrebu ili volju da do neceg dodje pa ga ni batine nece spreciti. S tim u vezi, kolika je efikasnost batina- one daju samo strah ( tako neophodan ljudima za osnovno ucenje i opstanak, ali mi civilizacijski ipak idemo dalje). Tako da mi je to narocito od strane jednog psihologa uzasno CINICAN komentar.

Takodje objasnjenje da deci cime ? Tucom? Jos jacim udarcima? treba objasniti da se ne treba tuci?
Drugo, kakve veze ima normalna i prirodna pojava batinjanja medju decom sa roditeljskom vaspitnom merom? OD kad je odnos dete- dete isto sto i roditelj- dete? Vrlo cudno, da neko ko je psiholog tako pausalno koristi slucajeve.

i za kraj ne vidim problem u tom delikatnom balansu ( shvatam da je u pitanju - odnos autoriteta izmedju roditelja i deteta) koji bi se narusio ukoliko bi roditelj napustio batinu kao ''objasnjenje'' . a posebno mi je bljutavo da roditelj to moze a i ne mora da menja, jer nije dokazano nesto , sto se nikada sa matematickom preciznoscu ne moze dokazati.
Strah nas je ocuvao,pitanje opstanka. ali mi smo misleca bica i koristimo reci, za razliku od zivotinja. Dakle?

Ovde na blogu se mnogo pisalo da roditelji ne moraju da kupuju ljubav dece. To mi je posebno smesno i nije lepo da neko ko je strucan se ne pozabavi tom zabludom ( ili joj je to ipod casti?). Jer dete ne moze da ne voli roditelja. Ono se radja sa tom strasnom potrebom da voli roditelja i tu je ta veza kojom roditelj ukoliko je ispravan ne moze da izgubi dete. Uz pomoc te veze on mu moze nametnuti pravila kojih se i sam mora pridrzavati. Ne moze dete napustiti roditelja sem ako ga roditelj odgurne - bilo preteranom gruboscu, bilo preteranom popustljivoscu gde od njega pravi tiranina. DO sada su batine bile resenje za to, ali svi se slazu da one nikada nisu dovoljne i da one ne mogu da zamene rec i razgovor i iznova i iznova ponavljanje. Zalim slucaj, ali tezak je posao roditelja.

Zapravo, najbolje bi bilo da deca u nekakvim skolama roditelje uce kako se voli, jer roditelji nemaju tu "strasnu potrebu". A Petar Pan i Vendi bi mogli da organizuju nastavu.

A sto se psihoanaliticara tice, Vladeta Jerotic npr. smatra da je sasvim ok dete sljepiti po dupetu. Naravno, ni on ne podrzava premlacivanje, ako je uopste potrebno to opet naglasavati.

pufna92

sa tim da titula nista ne garantuje se u nacelu slazem. medjutim, jos manje je to vasa procena tudje strucnosti. buduci da sami ne znate apsolutno nista, vi prosto niste u stanju da procenite niti moju strucnost niti strucnost vase drugarice, vec vam se "strucnim" cini onaj koji potvrdjuje vase sopstvene predrasude.

sad sam dobila i besplatni tretman iz psihoanalize. cirkus!
.
.
.
''

... a meni se nekako cini da je citirano vise konstatacija. Sto ne znaci da nije bilo i psihoanalize. Samo je ona dosla kasnije (i medju zagradama). Nije iznenadjujuce sto je nekom nestrucnom poput tebe to promaklo ali jeste malo cudno da je to promaklo nekom strucnom, recimo tvojoj Point Counter Point prijateljici.

Nego nisam hteo o tome. Zanima me sta su to 'nakrcane diplome'? Da li moze makar kratko objasnjenje, pristajem i na gomilu referenci (ko mora)?

laringitis

A sto se psihoanaliticara tice, Vladeta Jerotic npr. smatra da je sasvim ok dete sljepiti po dupetu. Naravno, ni on ne podrzava premlacivanje, ako je uopste potrebno to opet naglasavati.

Nije ni cudo, biblija je puna nasilja.

Sacekajte par godina i kupite onda neki popularni casopis o decjem zdravlju, pa cete morati sami sebe da prijavite socijalnom radniku zato sto ste detetu iz nehata ugrozavali zivot jer ste ranije verovali tim istim casopisima. I to ne samo iz nehata, vec i iz nebrige, posto vec sada mozete, ako malo ugrozite svoju komociju, da pronadjete dovoljno informacija koje potpuno potkopavaju ono sto se u takvim casopisima trenutno pise. Sto ne znaci da ce se i te informacije pokazati kao tacne. Zato i ne treba ikoga da bude briga kako vi hranite svoje dete, ali to vazi i u obrnutom smeru.

tebe laringitisu, su izgleda bas pogodili svi ovi roditelji sto nemaju pojma, kad si se registrovao da im kazes how it is :))