Društvo| Gradjanske inicijative| Politika

Hibris Fonda za mlade talente

Srecko Sekeljic RSS / 23.10.2008. u 05:31

studentibeta2.jpgDržava je ove godine izdvojila sredstva za stipendiranje čak 500 domaćih studenata koji su upisali studije na nekom od univerziteta u zemljama EU, uz obavezu da se nakon završetka studija vrate u Srbiju. Svrha ovih stipendija je klasična investicija - ulaganje u obrazovanje stručnjaka koji će po povratku u našu zemlju, primenom znanja i veština stečenih na referentnim ustanovama u inostranstvu, doprineti razvoju Srbije. Nacionalni projekat par excellence!

Kad, ne lezi vraže, sve je pošlo naopako - ciljevi ostali zatureni, sredstva ostala nepotrošena, stručnjaci ostali bez usavršavanja, a zemlja će, izgleda, ostati bez stručnjaka... Dakle, priča je sledeća:

Fond je, nažalost, nizom paušalnih kriterijuma diskriminisao mlade talente po više osnova. Takoreći, konkurs je formulisan kao da nam nije cilj da odškolujemo što više mladih ljudi u svetu, nego što manje njih. Da konkurs nije bio uspešan, govori podatak da se prijavio samo 241 kandidat (manje od polovine), a dodeljena je tek 91 stipendija (manje od jedne petine predviđenog broja). To praktično znači da će nedodeljivanjem čitavih 409 stipendija, u republičkom budžetu ostati neiskorišćeno najmanje 511.250.000  dinara (da, da, pola milijarde) namenskih sredstava - novca koji je, ako ne za ovo, mogao da bude upotrebljen za nešto drugo, umesto da nečijom pogrešnom odlukom ostane NEISKORIŠĆEN. Mada, u ovom trenutku teško da ima korisnije dugoročne investicije od ulaganja u formiranje kompetentnog, mladog, stručnog kadra.

Pokret Evropa nema alternativu je, podrobno obrazloženim pismom, o ovim i drugim činjenicama upoznao predsednicu Fonda (pismo ENA je u atačmentu ovog posta). Ipak, umesto konstruktivnog odgovora na iznesene prigovore, PR predsednice Fonda za mlade talente, Tamara Milošević Grbić, je na Dnevniku RTS-a sinoć samouvereno izjavila da oni i ne moraju da dodele sve stipendije, jer Fond „nije humanitarna organizacija" i da konkurs neće biti revidiran...

Da, naravno da nije humanitarna, ali ovde je reč o nečemu drugom - o cilju Fonda da odškoluje 500 domaćih studenata koji su već primljeni na univerzitete u inostranstvu!

A evo kako je došlo i do diskriminisanja naših mladih talenata od strane njihovog matičnog Fonda...

Pre svega potrebno je napomenuti da na konkurs za stipendije mogu da se prijave jedino studenti koji su već uspešno prošli selekciju na univerzitetu u inostranstvu i dobili potvrdu da su primljeni na tamošnje master ili doktorske studije, što je jasan i neophodan kriterijum. Međutim, naš Fond je našao za shodno da propiše niz paušalnih i neosnovanih dodatnih uslova i time drastično smanji broj ljudi koji mogu da pohađaju studije na koje su već primljeni.

1) Diskriminacija na osnovu starosne dobi:

Paušalno ograničenje po kojem na osnovne studije mogu da se upišu samo oni koji imaju do 25, a na „poslediplomske (doktorske ili ekvivalentne)" studije samo oni koji imaju do 26 godina, je u suprotnosti sa savremenim principima visokog obrazovanja (Life Long Learning). Pritom, ukoliko ipak insistiramo na terminu „mladi" talenti, moramo se držati strateških dokumenata naše zemlje, a Nacionalna strategija za mlade u omladinu ubraja sve uzraste od 15-30 godina života. Dakle, uslov 25/26 godina starosti je po najmanje dva osnova besmislen. Uostalom, neka mi neko kaže koliko 26-godišnjaka u Srbiji ima u ovom trenutku upisane doktorske studije? Našu mladu naučnicu koja je već izgradila zapanjujuću međunarodnu reputaciju u oblasti arheologije, a koja je od britanske vlade dobila polovinu stipendije u iznosu od 45000 funti za doktorske studije na prestižnom University College London, Fond je odbio jer je u trenutku podnošenja prijave imala (čak) 27 godina! Ukoliko iz Srbije ne dobije deo stipendije, moraće da vrati i sredstva koje je već dobila od Velike Britanije...

2) Diskriminacija na osnovu prosečne ocene studiranja:

Paušalnim određivanjem eliminacione granice prosečnom ocenom od 8,5 se bez obrazloženja odbacuju svi mladi profesionalci koji su svoje talnte razvijali društvenim angažmanom, profesionalnim radom ili raznim oblicima neformalnog obrazovanja, koje je prepoznato kao oblik obrazovanja Nacionalnom strategijom za mlade. Recimo, pobednik prestižnog međunarodnog takmičenja u rešavanju praktičnih problema iz biznisa, „Balcan Case Challange" u Beču, danas ima mnogo poslovnih ponuda koje dolaze od jakih stranih kompanija, ali naš Fond je odbio njegovu aplikaciju jer ima prosek ocena 8,37. Njega i mnoge druge su vrhunski strani univerziteti primili bez obzira na pređašnju prosečnu ocenu, jer zaista vrednuju njegov pokazan talenat, znanje i uspehe.

3) Diskriminacija na osnovu mesta studiranja:

Paušalnom odlukom da se stipendiraju samo studenti koji su upisali studije u zemljama EU, potpuno su odbačeni svi mladi stručnjaci koji su upisali prestižne univerzitete na svim drugim kontinentima sveta i u evropskim zemljama koje nisu članice EU. Recimo, par naših odličnih studenata uglednog švajcarskog tehničkog univerziteta iz Ciriha, Fond je odbio zato što Švajcarska, zbog svoje politike neutralnosti, nije članica EU! Pitanje je da li mi hoćemo vrhunske stručnjake sa univerziteta iz sveta, ili da se igramo pretparačke geopolitike?

4) Diskriminacija dovođenjem u neravnopravan položaj studente privatnih i državnih fakulteta:

Na konkurs su mogli da se jave samo kandidati koji su prethodno studirali na državnim univerzitetima, iako i privatni i državni univerziteti imaju isti status pred zakonom. Sve diplome u Srbiji se izdaju na istom obrascu čije zaglavlje glasi „Republika Srbija..." pa naziv univerziteta, bez obzira da li je njegov osnivač država ili privatnik. Svi studijski programi prolaze proces akreditacije prema jednakim standardima, bez obzira da li se izvode na privatnoj ili državnoj visokoškolskoj ustanovi, a svaka diploma izdata u Srbiji ima isto pravno dejstvo. Stotine mladih stručnjaka i naučnika nije dobilo stipendiju za studije u inostranstvu zbog ovog kriterijuma, koji je vrlo nefer i neracionalan, a ima osnova i za osporavanje njegove zakonitosti.

Slanje čitavih generacija mladih na stručno usavršavanje u inostranstvo je oprobana investicija u ljudski potencijal koju primenjuju skoro sve zemlje u tranziciji. Ima doduše zemalja koje prosto nemaju novca za finansiranje jednog ovakvog nacionalnog projekta, ali se svim sredstvima trude da ga ipak sprovedu. Kazahstan se, na primer, zadužio u inostranstvu da bi obezbedio novac za slanje svojih studenata na najprestižnije univerzitete širom sveta, a u 2006. godini je poslao oko 3000 studenata. Naša zemlja ne mora baš da se zadužuje za ovakve stvari, mi imamo dovoljno novca u budžetu za makar 500 stipendija, samo što imamo i problema u realizovanju konkursa. Budući da je problem uočen, bio bi red i da se taj problem reši.

Međutim, PR predsednice Fonda, Tamara Milošević Grbić, kaže da za promenu uslova konkursa ili preinačenje odluke Fonda „ne postoji pravni osnov", što je naravno netačno. Dovoljno je da se članovi Fonda sastanu i donesu novu odluku po istom osnovu po kojem su doneli i prethodnu. Ona još dodaje da se niko nije žalio na rad komisije koja je vršila selekciju - o tome takođe nije dobro informisana, jer je par kandidata kopiju svoje žalbe poslalo i pokretu Evropa nema alternativu. PR predsednice Fonda dalje kaže da bi „smanjivanje kriterijuma" obesmislio konkurs. Da li treba da podsetim da govorimo o mladim talentima koji su svi redom već primljeni na osnovne i poslediplomske studije u inostranstvu? Ako toliko cenimo njihove studije, onda valjda cenimo i kriterijume na osnovu kojih su primili baš naše studente, koje Fond ne smatra talentima. No da ne bi ostala nedorečena, Tamara Milošević Grbić naglašava da Fond pomaže samo „najbolje među najboljima", jer to „nije humanitarna organizacija". Da biste razumeli u kojoj meri ova opaska nije šaljiva, molim vas da pogledate slučaj odbijene mlade naučnice Miljane Radivojević na dnu ovog teksta (u prvom komentaru). Ovako nespretne izjave službenice zadužene za odnose sa javnošću mogu samo da prodube problem koji je Republika Srbija napravila svojim mladim stručnjacima. Upravo zahvaljujući njenom beskompromisnom nastupu u javnosti, pojavila se potreba za objavljivanjem ovog pojašnjenja situacije na našem dragom Blogu.

Inače, Fond za mlade talente je osnovan 2006. godine kada je raspisan konkurs za 100 stipendija, a dodeljeno je nešto manje od toga. Administraciju Fonda vršilo je Ministarstvo prosvete. Prošle godine je tadašnje Ministarstvo prosvete zaboravilo da rezerviše budžetska sredstva za rad Fonda, zbog čega uopšte nije bio ni raspisan konkurs, a čitava generacija studenata nije uopšte dobila priliku ni da konkuriše za stipendiju. Zbog ovog skandala, upravljanje Fondom je dodeljeno Ministarstvu omladine i sporta, koje je ove godine uspelo da iz budžeta obezbedi sredstva za čak 500 stipendija.

Pritom, zaista je neophodno naglasiti da je Ministarstvo omladine do sada vrlo odgovorno obavljalo poslove u svojoj nadležnosti i mogu da potanko obrazlažem stanovište da je ovo jedno od retkih ministarstva koje sa uspehom ostvaruje svaki od svojih programskih ciljeva. Opisani propust sa konkursom bismo mogli da nazovemo nasleđenim problemom. Međutim odgovornost Ministarstva omladine i sporta je da ovaj problem reši i sanira negativne posledice. Ispravljanje nepravde je u interesu ne samo naših mladih stručnjaka, već i čitave naše zemlje koja  će od njihove stručnosti imati najviše koristi. Naime, dobitnici stipendije imaju obavezu da se po završetku školovanja vrate u Srbiju na najmanje pet godina.

Ovde se radi o ljudskim sudbinama čiji budući uticaj na unapređenje i promociju naše nauke, umetnosti i kulture za sada ne možemo ni da slutimo. Širi kontekst zanemarivanja i nipodaštavanja talenata na ovom podneblju svakako jeste nasleđen iz prošlosti. Prema podacima Ministarstva omladine i sporta, devedesetih godina prošlog veka je 500.000 ljudi, mahom mladih i obrazovanih, napustilo Srbiju u potrazi za pravednijim društvom. Ali i to je bilo nasleđeno. Matica srpska je svojevremeno našem mladom Nikoli Tesli takođe odbila da dâ stipendiju za studije u inostranstvu, što je mrlja koje se sećamo i danas, nakon više od jednog veka. Neka nam ta mrlja iz prošlosti makar posluži i kao nauk.

150px-Tesla_young.jpg

Mladi Nikola Tesla

Atačmenti

  • postavite na |


Komentari (91)
Sakrij replike | Pošaljite komentar 

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

Srecko Sekeljic Srecko Sekeljic 05:34 23.10.2008

PRIMER PRIMENE KRITERIJUMA FONDA

Odlukom Fonda za mlade talente Republike Srbije da dodeli samo 91 stipendiju od predviđenih 500 za domaće studente koji su upisali studije u zemljama EU, oštećeni su brojni mladi talenti, pa čak i oni koji su odavno stekli međunarodnu reputaciju.

Jedan takav primer je i slučaj Miljane Radivojević, koja se istakla ne samo izvrsnim akademskim i istraživačkim dostignućima, već i nesvakidašnjim rezultatima u društvenom angažmanu. Miljana je diplomske studije arheologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu završila u roku i to kao najbolji student generacije, nakon čega je u roku položila sve ispite na magistarskim studijama na istom fakultetu. Pre početka izrade magistarskog rada u Beogradu, upisala je master studije na University College London, najbolje rangiranom univerzitetu u oblasti arheometalurgije u Evropi, koji uspešno završava i dobija nagradu za najbolju master tezu.

Pored studija, bila je vrlo aktivna u reformi visokog obrazovanja i omladinskoj politici. Radila je kao student prodekan Filozofskog fakulteta, nakon čega je izabrana za studenta prorektora Univerziteta u Beogradu. Pisala je Zakon o visokom obrazovanju i bila jedna od inicijatora izrade Prednacrta zakona o studentskom organizovanju. Uvela je program civilnog služenja vojnog roka na Univerzitet u Beogradu i predstavljala Univerzitet na brojnim prestižnim konferencijama u inostranstvu. Zahvaljujući postignutim rezultatima, bila je jedina predstavnica naše zemlje na Academy of Achievement 2007, manifestacije koju godišnje organizuje Bela kuća za najistaknutije mlade lidere sveta.

Uporedo sa studijama i društvenim aktivizmom, Miljana je radila na nekoliko istraživačkih projekata koje finansira Ministarstvo nauke i objavila više zapaženih naučnih radova, fokusirajući se na proučavanje metalurgije u vinčanskoj kulturi. Samo istraživanje je sasvim neočekivano iznedrilo revolucionarne rezultate tokom njene specijalizacije u Londonu i, po oceni stručnjaka, predstavlja prekretnicu u poznavanju korena i razvoja evropske civilizacije. U toku njenog istraživanja, pronađeni su ostaci tehnološkog procesa topljenja bakra stari 7500 godina, što je za sada najstariji dokaz metalurške aktivnosti na svetu. Svoj rad je predstavila na svetskom skupu arheologa u Vankuveru, gde je 4000 istaknutih arheologa iz svih krajeva sveta prihvatilo njenu tezu. O rezultatima ovih istraživanja izveštavali su brojni domaći mediji: B92, RTS, Foks, Avala, NIN, Danas, Politika, Blic, Večernje novosti i dr.

Zbog postignutih izuzetnih rezultata, britanska vlada je Miljani Radivojević dodelila 45.000 funti za nastavak istraživanja i izradu doktorskog rada na University College London, što je polovina od neophodne sume koja pokriva školarinu od tri godine. Za drugu polovinu sredstava, Miljana se obratila Fondu za mlade talente, što je čini jednom od retkih kandidatkinja koja već ima obezbeđenu polovinu novca. Međutim, tu dolazi do izražaja apsurd kriterijuma Fonda za mlade talente. Komisija je njenu prijavu odbila jer je imala previše godina – čitavih 27 u trenutku prijavljivanja! Ukoliko ne dobije deo sredstava iz Srbije, Miljana će morati da vrati novac koji dobila od Velike Britanije i da napusti svoje istraživanje arheološkog nasleđa vinčanske kulture koje sprovodi u Londonu.

Preporuka: 0 / Link / Replika: 0 / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

gaston92 gaston92 05:58 23.10.2008

Ovaj tekst je biased

To sto je neko uspeo da se upise na neki od evropskih univerizteta, nije uopste dokaz njegovog kvaliteta (ne tvrdim da kvaliteta nema, nego da to nije dokaz), Kolko ja znam, univerziteti obicno upisuju i sakom i kapom i to pogotovo strance, jer onda od njih mogu da uzmu dobre pare za ono sto mi zovemo skolarina a oni tuition fee + ti ljudi treba od necega da zive, tako da trose jos toliko para na ostale stvari (smestaj, hrana, itd).

Oni najbolji obicno dobijaju stipendije koje im pokrivaju i skolarinu i zivotne troskove.

Mada se slazem da kriterijumi za dodeljivanje stipendija mogu da budu poboljsani, ali s obzirom da je ovo takoreci pilot projekat, verovatno je za ocekivati (tj. nadam se) da ce greske biti ispravljane tokom vremena.

Preporuka: 137 / Link / Replika: 48 / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

marco_de.manccini marco_de.manccini 06:27 23.10.2008

Re: Ovaj tekst je biased

Kolko ja znam, univerziteti obicno upisuju i sakom i kapom i to pogotovo strance, jer onda od njih mogu da uzmu dobre pare za ono sto mi zovemo skolarina a oni tuition fee + ti ljudi treba od necega da zive, tako da trose jos toliko para na ostale stvari (smestaj, hrana, itd).

Oni najbolji obicno dobijaju stipendije koje im pokrivaju i skolarinu i zivotne troskove.


nisam siguran da je university college london spao na tako niske grane da upisuje i shakom i kapom. ja sam mislio da je to jedan od recimo dvadesetak najboljih univeriteta na svetu. i da se ochuvanje tog ugleda ne potstiche primanjem nekvalifikovanih studenata. ali neka je i sve tako. i neka samo stvarno najbolji dobijaju punu stipendiju. ali takvi nemaju nikakvu obavezu da se vrate u srbiju. dakle, shta ima loshe u tome da se stipendiraju najbolji posle najboljih, a sa obavezom da se vrate?

Preporuka: 0 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

gaston92 gaston92 06:35 23.10.2008

Re: Ovaj tekst je biased

nisam siguran da je university college london spao na tako niske grane da upisuje i shakom i kapom. ja sam mislio da je to jedan od recimo dvadesetak najboljih univeriteta na svetu. i da se ochuvanje tog ugleda ne potstiche primanjem nekvalifikovanih studenata. ali neka je i sve tako. i neka samo stvarno najbolji dobijaju punu stipendiju. ali takvi nemaju nikakvu obavezu da se vrate u srbiju. dakle, shta ima loshe u tome da se stipendiraju najbolji posle najboljih, a sa obavezom da se vrate?


UCL sigurno to ne radi, ali on je samo jedan od retkih. Vecina univerziteta to radi. Problem je sto autor teksta pise o necemu sto on, ocigledno, ne poznaje dobro i ne zna kako funkcionise.

Ono sto ja vidim kao glavni pokazatelj da nesto ne valaj sa doticnim projektom je da drzava navodno dodeljuje 500 stipendija a prijavilo se samo oko 200 i nesto. To znaci ili da ljudi ne znaju za taj program (cisto sumnjam), ili nesto ne valaj sa kriterijumima. Ocigledno je da nesto nije u redu sa programom, i da treba da se ispravlja. Medjutim, isto tako mislim da neki primeri koje je autor teksta naveo ne stoje.

Preporuka: 0 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

marco_de.manccini marco_de.manccini 06:48 23.10.2008

Re: Ovaj tekst je biased

To znaci ili da ljudi ne znaju za taj program (cisto sumnjam), ili nesto ne valaj sa kriterijumima


pa onda se slazhete da neshto ne valja sa kriterijumima. to i autor tvrdi.

p.s. i dalje mislim da je i neko ko doktorira u, recimo, nantu ili sevilji, a ne samo na oksfordu, sigurno veoma dobar struchnjak koji bi bio itekako koristan srbiji.

Preporuka: 0 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

nexbg nexbg 09:00 23.10.2008

Re: Ovaj tekst je biased

gaston92
Problem je sto autor teksta pise o necemu sto on, ocigledno, ne poznaje dobro i ne zna kako funkcionise.


Igrom slucaja znam da je autor teksta pisao manifest Strategije za mlade, Zakon o Visokom obrazovanju, Zakon o studentskom organizovanju, Staut Univerziteta u Beogradu, Poslovnik o radu Studentskog parlamenta u Beogradu, desetine tekstova na temu obrazovanja i omladinske politike, pokrenuo je desetine inicijativa na istu temu, pokretac je price izjednacavanja mastera i diplomiranih... Dakle nisam bash siguran u ovu tvoju tvrdnju.

Ali pitam se, sta treba poznavati dobro, ukoliko covek procita ove primere studenata koji su osteceni, ukoliko procita ove diskriminatorne faktore konkursa, STA TREBA POZNAVATI?? Pa samo citanje.

Vrlo sam iznenadjen reakcijom Ministarstva omladine i sporta!!
Pa da li je moguce da neko na ovako konstruktivno pismo, bez ijedne reci ostre kritike, sa kompletnom i detaljnom argumentacijom, posalje nekog polu skolovanog PR da daje ovakve izjave, a da pri tome nije ni pozvala ljude da se sastanu... PA BRUKA BRE!!

Pricali su u vreme kampanje, mi cemo ovo za mlade mi cemo ono za mlade... Samo kada se setim kako su pompezno najvaljivali te stipendije i ulaganja u mlade iiii..... Na kraju ce pola milijarde otici verovatno na pokrivanje izbornih troskova neke od politickih partija...

I POSLE DA MLADI TALENTI I STRUCNJACI OSTAJU U OVOJ RUPI!!!

Moreeeeee....

Preporuka: 0 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

gaston92 gaston92 09:04 23.10.2008

Re: Ovaj tekst je biased

Igrom slucaja znam da je autor teksta pisao manifest Strategije za mlade, Zakon o Visokom obrazovanju, Zakon o studentskom organizovanju, Staut Univerziteta u Beogradu, Poslovnik o radu Studentskog parlamenta u Beogradu, desetine tekstova na temu obrazovanja i omladinske politike, pokrenuo je desetine inicijativa na istu temu, pokretac je price izjednacavanja mastera i diplomiranih... Dakle nisam bash siguran u ovu tvoju tvrdnju.


Tim jos gore :)

Preporuka: 0 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

nsarski nsarski 09:09 23.10.2008

Re: Ovaj tekst je biased

neshto ne valja sa kriterijumima

Podaci "sa terena" na to i ukazuju. Mozda je starosna granica u pitanju, mada, po nekoj racunici to ne bi trebalo da bude. Konkretno, ako neko zavrsi gimnaziju sa 18 g., potom zavrsi fakultet za jos 4 ili 5, on ima jos 2 godine "fore" ispod granice od 25 godina. Ne znam kako je tacno u Evropi, ali u usa ljudi normalno sa 22-23 godine upisuju postdiplomske studije (dakle za magistrature i doktorate). Govorim ovde o proseku, naravno. Ima studenata i sa 50 godina, ali to nije standard.
Medjutim, mozda se nesto sasvim drugo "iza brda valja". Ta klauzula, naime, da su ti ljudi kad zavrse obavezni da se vrate u Srbiju moze da bude problem. Zamislite nekoga ko je doktorirao na Sorboni ili nekom drugom prestiznom univerzitetu, ukazu mu se sanse da zapocne profesionalnu karijeru tamo (ili zasnuje porodicu, ili sta vec) i onda mora da sve ostavi vrati se u Srbiju na neizvestan posao. Najveci broj ljudi koji su vec primljeni na evropske univerzitete verovatno u startu ima ideju da bude kompetitivan i prisutan na celom EU "trzistu", a ne samo u Srbiji. To ja vidim kao ozbiljan problem. A opet, zasto bi zemlja finansirala ljude koji ce da steknu obrazovanje o trosku drzave i nestanu?
Upravo na ovom mehanizmu funkcionise "prestiz" usa univerziteta i usa nauke. Oni svojim stipendijama privlace najtalentovanije studente sveta, i velika vecina njih posle zavrsenih studija ostane.

O stupidariji vezanoj za Svacarsku i slicne zemlje koje nisu clanice EU ne vredi ni raspravljati.

Preporuka: 137 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

nexbg nexbg 09:35 23.10.2008

Re: Ovaj tekst je biased

Mislim da si se malo prevario u proracunu. Ljudi u Srbiji upisuju Fakultet sa 19 godina. Fakulteti u Srbiji traju 4-5 godina (i vise cak i za najbolje, a o tome svedeoci nekoliko tekstova u novinama ovih dana na temu broja studenata koji diplomira na pojedinim fakultetima u roku, ako ne znate desava se da je ta cifra cesto manja od 5 naspram nekoliko stotina upisanih) ako tako uzmemo, to je vec 24 godine i to pod uslovom da upises Master u momentu zavrsetka osnovnih, a to je ravno lutriji... jer ti ako diplomiras u avgustu, gubis narednu godinu za upis(odnosno da krenes od oktobra)... pa fakticki upisujes Master(koji nigde u Evropi pa ni kod nas nije postdiplomska studija vec diplomska), a ako uzmemo da si ti najranije sa 25 upisao master potrebno ti je najmanje godinu dana da ih zavrsis a cesto i 2 godine i onda si 26-27 godina. Jedine postdiplomske studije u EU su PhD(doktorske), koje da bi upisao moras da imas pripremljena istrazivanja koja ce neko da odbri, a za to je ponekada potrebno i vise godina, ali ajde da uzmemo da je to 1 godina vec smo dosli na cifru od 27-28 najmanje i NE DOBIJAS STIPENDIJU.
No da ne pametujemo prefise i sve ovo iznad bacimo u vodu autor je lepo u tekstu naveo da postoji nesto sto se zove koncept Life Long Learning a taj koncept smo i mi BAREM formalno prihvatili, te ajde da ga se barem drzimo, barem u konkursima...

PODSECAM VAS ... Mene je najvise pogodilo ono sto sam procitao o slucaju Miljane Radivojevic!!!

Preporuka: 0 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

nsarski nsarski 09:54 23.10.2008

Re: Ovaj tekst je biased

Tu se onda ili nesto promenilo, ili ovo ne vazi za sve strucnosti.
to pod uslovom da upises Master u momentu zavrsetka osnovnih

Kakav sad Master? Postdiplomski program (dakle onaj kad zavrsis undergraduate studije) ukljucuje magistrature (posle dve-tri godine) i doktorate (posle 4-5 godina). Tako je barem u usa.
Takodje mi nije jasno ovo oko teza koje treba neko da "odobri". Sta ima ko da odobrava? Ako si upisan na postdplomski program, onda tokom tih studija nadjes mentora, on ti da temu, i na tome radis.
Ja sam svojevremeno, posle 4 godisnjih studija u Bg., bio primljen na postdiplomski program u Engleskoj (dakle Evropa) koji je bio koncipiran da se za 3-4-5 godina stigne do doktorata (duzina zavisi od teme, oblasti, tehnickih okolnosti, itd.) Ja to nisam iskoristio i otisao sam drugim putem, ali znam mnoge koji jesu.
Uostalom, neka sve ovo i nije bitno.
Jos uvek mislim da je taj zahtev da se ljudi posle zavrsenog skolovanja obavezuju na povratak u Srbiju problem za sebe. Ali ne vidim kako ga resiti.

Preporuka: 0 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

nexbg nexbg 10:22 23.10.2008

Re: Ovaj tekst je biased

nsarski
Tu se onda ili nesto promenilo, ili ovo ne vazi za sve strucnosti.
to pod uslovom da upises Master u momentu zavrsetka osnovnih

Kakav sad Master? Postdiplomski program (dakle onaj kad zavrsis undergraduate studije) ukljucuje magistrature (posle dve-tri godine) i doktorate (posle 4-5 godina).


po Bolonskom sistemu studiranja akademske studije se odvijaju u 3 ciklusa:

1. Dodiplomske studje (Bachelor)
2.Diplomske studije(Master)
3. Postdiplomske studije(Phd)

Magistratura kao takva je nekoliko desetina godina postojala samo u Srba i cini mi se jos u jednoj zemlji isto u Evropi... Jedine poslediplomske studije su Phd(ekvivalent Doktorskim studijama)...
E sada ako je neko umislio da je na postdiplomskim ako je upisao Master to je druga prica... Inace za taj sistem je karakteristicno da ljudi zavrsavaju vise Master programa... Recimo dodjete iz Srbije iz koje ste sada kao Diplomirani tretirani isto kao i Master za zadatu oblast, i upisete Master iz druge ili slicne oblasti i fakticki imate 2 mastera sto je sasvim normalno....Svuda u svetu... Primer vam je Bozidar Djelic koji mislim da ima 5 odbranjenih Master teza...

Preporuka: 0 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

Srecko Sekeljic Srecko Sekeljic 10:23 23.10.2008

Re: Ovaj tekst je biased

gaston92:
To sto je neko uspeo da se upise na neki od evropskih univerizteta, nije uopste dokaz njegovog kvaliteta (ne tvrdim da kvaliteta nema, nego da to nije dokaz)

Pre svega, mi treba da se zapitamo šta je našoj zemlji potrebno. Da li će našem društvu koristiti domaći stručnjaci koji su školovani na univerzitetima u inostranstvu? Mi sa tim možemo da se složimo ili ne, ali Vlada je na ovo pitanje odgovorila potvrdno i odvojila značajna budžetska sredstva za školovanje 500 mladih profesionalaca u drugim zemljama. To su namenska sredstva koja bez revizije budžeta ne mogu da se iskoriste za bilo šta drugo u ovoj godini. Sada se postavlja krajnje operativno pitanje: da li hoćemo da što više mladih ode na ove univerzitete, ili nam je cilj da postavimo što više restrikcija, kako bi što manjem broju mladih omogućili da se školuje u inostranstvu?

Ne slažem se da ovaj tekst sa predrasudom tretira odluku Fonda (da je biased). On je reakcija na najave u etru da Fond neće pozitivno odgovoriti na predlog ENA koji je priložen u atačmentu posta.

Problem je sto autor teksta pise o necemu sto on, ocigledno, ne poznaje dobro i ne zna kako funkcionise.


Nisam razumeo na šta se ova ocena tačno odnosi: ne znam kako funkcioniše Fond, postupak selekcije njegove posebne komisije ili selekcija kandidata na univerzitetima u zemljama Evrope i Severne Amerike?

nsarski:
Ne znam kako je tacno u Evropi, ali u usa ljudi normalno sa 22-23 godine upisuju postdiplomske studije (dakle za magistrature i doktorate). Govorim ovde o proseku, naravno. Ima studenata i sa 50 godina, ali to nije standard.


Srbija sa prosekom stoji nešto drugačije :) Ipak, pitanje je da li su nam stručnjaci obrazovani u inostranstvu potrebni ili ne. Ako nam nisu potrebni, onda prosto ne treba davati ovu vrstu stipendija bez obzira na uzrast kandidata.

Medjutim, mozda se nesto sasvim drugo "iza brda valja". Ta klauzula, naime, da su ti ljudi kad zavrse obavezni da se vrate u Srbiju moze da bude problem. Zamislite nekoga ko je doktorirao na Sorboni ili nekom drugom prestiznom univerzitetu, ukazu mu se sanse da zapocne profesionalnu karijeru tamo (ili zasnuje porodicu, ili sta vec) i onda mora da sve ostavi vrati se u Srbiju na neizvestan posao.

Sigurno ima onih koji nisu želeli da se prijave na stipendiju po ovim uslovima iako odgovaraju svim postavljenim kriterijumima. Međutim, većina nije mogla da se prijavi iako je želela, a njih oko 150 koji su sebe smatrali graničnim slučajevima i uzdali se u razumnu fleksibilnost komisije, prosto su odbijeni. U svakom slučaju, ako je postojanje konkursa opravdano, onda ne možemo reći da je uspešno sproveden. A ako nije opravdano, onda ga nije trebalo ni raspisivati.

Preporuka: 0 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

Davie Davie 10:24 23.10.2008

Re: Ovaj tekst je biased

Kakav sad Master? Postdiplomski program (dakle onaj kad zavrsis undergraduate studije) ukljucuje magistrature (posle dve-tri godine) i doktorate (posle 4-5 godina). Tako je barem u usa.
Takodje mi nije jasno ovo oko teza koje treba neko da "odobri". Sta ima ko da odobrava? Ako si upisan na postdplomski program, onda tokom tih studija nadjes mentora, on ti da temu, i na tome radis.


Gospon nsarski, izgleda da ljudi u Srbiji nisu bas ponajbolje proucili sistem graduate studija u svetu na koji se inace pozivaju...

26 godina je inace krajnja granica na kojoj se nekome moze dati stipendija za doktorske studije negde napolju, neko ko je diplomirao do 24-te (a to je optimalna granica usprkos sto su prosecne studije u Srbiji poprilicno duze) ima znaci dve godine da konkurise, upise doktorske studije i zatrazi stipendiju od Fonda.

Prosek od 8.50 je recimo sasvim korektan uslov (i granica) za dobijanje stipendije, ako je nekad uobicajen uslov za upis postdiplomskih studija na nasim univerzitetima bio prosek 8.00 uslov za stipendiranje od strane Fonda za studije na stranim iniverzitetima bi trebao biti nesto veci prosek... sasvim korektna cifra.

Uslov za povratkom u zemlju po okoncanju studija je takodje sasvim korektan, novcem Fonda (odnosno novcem svih poreskih obveznika Srbije) je omoguceno to skolovanje i normalno za ocekivati je da je njihov uslov da tako stipendirani studenti "oduze' svoj dug drzavi. Uostalom i kompanije koje stipendiraju studente to rade na istom principu, ne oprastaju stipendije svojim stipendistima vec ocekuju da im po ugovoru oduze taj dug. Fond nije banka da daje kredit za skolovanje (kojoj taj kredit takodje mora da se vrati) vec neprofitna organizacija koja pomaze boljim studentima a isto tako vodi racuna o interesu drzave.

Preporuka: 0 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

nsarski nsarski 10:33 23.10.2008

Re: Ovaj tekst je biased

Uslov za povratkom u zemlju po okoncanju studija je takodje sasvim korektan,

I ja mislim da jeste. Medjutim, mozda moze stipendista, koji ne zeli da se vrati u Srbiju, da se obaveze da iznos stipendije (sa nekom razumnom kamatom) vrati, ili nesto tako. Ima i takvih primera sa stipendijama po svetu.

Preporuka: 0 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

Davie Davie 10:37 23.10.2008

Re: Ovaj tekst je biased

nsarski
Uslov za povratkom u zemlju po okoncanju studija je takodje sasvim korektan,

I ja mislim da jeste. Medjutim, mozda moze stipendista, koji ne zeli da se vrati u Srbiju, da se obaveze da iznos stipendije (sa nekom razumnom kamatom) vrati, ili nesto tako. Ima i takvih primera sa stipendijama po svetu.


Naravno da treba ljudima omoguciti i "otkup", stipendija nije smrtna kazna...

Preporuka: 0 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

nexbg nexbg 10:41 23.10.2008

Re: Ovaj tekst je biased


26 godina je inace krajnja granica na kojoj se nekome moze dati stipendija za doktorske studije negde napolju, neko ko je diplomirao do 24-te (a to je optimalna granica usprkos sto su prosecne studije u Srbiji poprilicno duze) ima znaci dve godine da konkurise, upise doktorske studije i zatrazi stipendiju od Fonda.

Da li mozes da pronadjes link barem 2 konkursa u zadnjih 5 godina na kojima je uslov da osoba bude stara do 26 godina.

Prosek od 8.50 je recimo sasvim korektan uslov (i granica) za dobijanje stipendije, ako je nekad uobicajen uslov za upis postdiplomskih studija na nasim univerzitetima bio prosek 8.00 uslov za stipendiranje od strane Fonda za studije na stranim iniverzitetima bi trebao biti nesto veci prosek... sasvim korektna cifra.

Da li si cuo da je negde prosecna ocena ELININATORAN faktor za dobijanje stipendije ili slicno??? Takodje bih voleo da nadjes barem 2 konkursa u zadnjih 5 godina u EU koji su sadrzali tu klauzulu. Dakle samo u Srbiji?? Inace procitaj Slucaj studenta koji je pobedio na evropskom takmicenju Balkan Case Chalenge..

Preporuka: 0 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

DejanOz DejanOz 10:44 23.10.2008

Re: Ovaj tekst je biased

Davie
26 godina je inace krajnja granica na kojoj se nekome moze dati stipendija za doktorske studije negde napolju

Gde je to "napolju"? U mnogim zapadnim zemljama prilikom dodele stipendija niko ne pita za godine, a takodje nema ni obaveze da se radi u odredjenoj zemlji. Ta obaveza je teska besmislica, pogotovo u doba ekonomske globalizacije. A izgleda da oni kojima su puna usta Bolonje nisu shvatili elementarni razlog postojanja iste. Ne moze se studirati "po Bolonji", a pritom insistirati na fiksnoj geografskoj lokaciji diplomaca.

Preporuka: 137 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

Ana WithAFamilyNameTooHardToPron Ana WithAFamilyNameTooHardToPron 10:46 23.10.2008

Re: Ovaj tekst je biased

to je sasvim regularna opcija u svetu. ako ne zelite da radite za onog ko vas je stipendirao, novac vratite uz kamatu.
Of note
U UK MSc studije se takodje racunaju u postdiplomske, ali ne istrazivacke vec edukacione. U medicini u UK postoje dve vrste doktorskih postdiplomskih studija:
MD - medical doctorate - klinicaka istrazivacka studija (u USA se MD dodeljuje svakom ko diplomira na medicini, sto nije ekvivalent) u trajanju od 2+ godina
PhD - doktorat koji podrazumeva rad u laboratoriji i traje 3 + godina

Preporuka: 0 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

nsarski nsarski 10:55 23.10.2008

Re: Ovaj tekst je biased

MD - medical doctorate - klinicaka istrazivacka studija (u USA se MD dodeljuje svakom ko diplomira na medicini, sto nije ekvivalent) u trajanju od 2+ godina
PhD - doktorat koji podrazumeva rad u laboratoriji i traje 3 + godina

U USA se MD dodeljuje ljudima koji zavrse Medical School, a koja traje 4 godine. Na Medical School moze covek da se upise tek po zavrsetku regularnih 4. godisnjih undergraduate studija (obicno biologija, biohemija, i slicno - neke od relevantnih basic sciences).
Posle toga se ide na residency da bi se zavrsila specijalizacija (to traje 4-7 godina u zavisnosti od specijalizacije).
Postoji i MD/PhD program na Medical School koji traje oko 7 godina, ukljucuje istrazivacki rad. Potom se ide na residency, pa tako, na primer, covek postane specijalista iz neurologije i istovremeno ima PhD iz neuronauke.
Sve u svemu, od gimnazije do specijalizacije treba 13-15 godina studija.

Preporuka: 0 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

Davie Davie 11:01 23.10.2008

Re: Ovaj tekst je biased

Da li mozes da pronadjes link barem 2 konkursa u zadnjih 5 godina na kojima je uslov da osoba bude stara do 26 godina.

Da nacrtam: ja pisem o uslovu koji je postavio Fond, 26 godina za stipendiju za doktorske studije. To je njihov uslov, znaci njihov interni propis. Odgovaras ili ne... na koje linkove i za koje (cije) konkurse mislis?



Da li si cuo da je negde prosecna ocena ELININATORAN faktor za dobijanje stipendije ili slicno??? Takodje bih voleo da nadjes barem 2 konkursa u zadnjih 5 godina u EU koji su sadrzali tu klauzulu. Dakle samo u Srbiji?? Inace procitaj Slucaj studenta koji je pobedio na evropskom takmicenju Balkan Case Chalenge..


A sta je bitan faktor za upis ili dobijanje stipendije? Boja ociju, velicina dekoltea ili pripadnost pokretu "Evropa nema alternativu"?
Konkursi u EU ili USA ne sadrze tu klauzulu ali komisije koje tamo odredjuju ko ce da dobije stipendiju (i tamo je njihov broj sasvim konacan) takodje imaju faktore po kojima odredjuju kome ce tu stipendiju dati - ti faktori su takodje samo iz sfere prethodnog skolovanja ( duzina studija, postignut uspeh i nagrade). Slucaj studenta koji je dobio tu balkansku nagradu je jasan, imao je prosek ispod trazenog... drugi bitan uslov, broj godina njegovog studija nije naveden - pretpostavljam da je i tu ispod zadatog kriterijuma.

Da podsetim, naziv fonda je "Fond za mlade talente", fond ima i kriterijume koji su jasni... problem je sto je gradjanstvo Srbije (pa i mladi talenti) naviklo na rastegljivost odredjenih kriterijuma, ako je potrebno spusti se malo granica ( sa 8.50 na 8.37, i sa 27 na 26 godina...). Nije vazno sto tezimo EUUSA gde su kriterijumi za prosecnog gradjanina cvrsti kao beton.

Preporuka: 0 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

DejanOz DejanOz 11:06 23.10.2008

Re: Ovaj tekst je biased

Ana WithAFamilyNameTooHardToPron
to je sasvim regularna opcija u svetu. ako ne zelite da radite za onog ko vas je stipendirao, novac vratite uz kamatu.

Nikad cuo, kada su u pitanju drzavne stipendije.

Preporuka: 137 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

Davie Davie 11:10 23.10.2008

Re: Ovaj tekst je biased

Gde je to "napolju"? U mnogim zapadnim zemljama prilikom dodele stipendija niko ne pita za godine, a takodje nema ni obaveze da se radi u odredjenoj zemlji. Ta obaveza je teska besmislica, pogotovo u doba ekonomske globalizacije. A izgleda da oni kojima su puna usta Bolonje nisu shvatili elementarni razlog postojanja iste. Ne moze se studirati "po Bolonji", a pritom insistirati na fiksnoj geografskoj lokaciji diplomaca.

Niko nije spominjao "napolje", uslov od 26 godina je za Fond u Srbiji sto je ipak dostizna granica za dobre studente (imaju 2 godine fore da upisu PhD studije od njihovog diplomiranja koje bi trebalo da bude u roku). Jos jednom: fond se zove Fond za mlade talente... znaci za studente koji su bolji od proseka (bolja prosecna ocena, redovno studiranje...).

Stipendija je razlicita stvar od studentskog kredita, stipendija obavezuje stipendistu da radi odredjen broj godina za davaoca stipendije (ili da je otplati uz odredjene uslove, najcesce u celosti i uz odredjenu kamatu) - znaci da je itekako vezana za fiksnu geografsku lokaciju.

Studentski kredit je pre kategorija iz vaseg opisa, po zavrsetku studija diplomac sam bira poslodavca i davaocu kredita (banci) vraca kredit iz bilo koje lokacije na svetu (najcesce u ratama).

Preporuka: 0 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

DejanOz DejanOz 11:14 23.10.2008

Re: Ovaj tekst je biased

Davie
Studentski kredit je pre kategorija iz vaseg opisa, po zavrsetku studija diplomac sam bira poslodavca i davaocu kredita (banci) vraca kredit iz bilo koje lokacije na svetu (najcesce u ratama).

Pa, koliko ja razumem, upravo se kredit vraca (po definiciji, barem u normalnim zemljama - u SFRJ se nije nuzno vracao). Stipendije drzavnih organizacija, a i nekih korporacija, se ne vracaju. Tj. ne da ja za to znam (ukljucujuci stipendije koje sam ja prvo dobijao, a kasnije i dodeljivao).

Preporuka: 137 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

Davie Davie 11:24 23.10.2008

Re: Ovaj tekst je biased

Pa, koliko ja razumem, upravo se kredit vraca (po definiciji, barem u normalnim zemljama - u SFRJ se nije nuzno vracao). Stipendije drzavnih organizacija, a i nekih korporacija, se ne vracaju. Tj. ne da ja za to znam (ukljucujuci stipendije koje sam ja prvo dobijao, a kasnije i dodeljivao).


Vracao se i u SFRJ ako niste bili redovan student :)
U svetu postoji mogucnost vracanja stipendije uz odredjenu kamatu sto bi trebalo uvesti kao klauzulu i u slucaju naseg Fonda - ipak je to previse obavezujuca stavka zbog koje mnogi nece konkurisati za njihove usluge. Vrhunski studenti ce i bez pomoci Fonda naci nacina da ih stipendiraju strani fondovi pa samim tim imaju mogucnost daljnjeg zivota i rada na Zapadu i po okoncanju tih studija. Zasto bi se neko "zarobio" klauzulom obaveznog povratka u Srbiju?

Svojevremeno su studenti iz unutrasnjosti izbegavali da uzimaju stipendije firmi ili opstina iz njihovog kraja i iz istog razloga, nije bilo lako napustiti Beograd (ili neki drugi univerzitetski centar) po okoncanju studija i otici u neku manju sredinu na 5-10 godina.

Preporuka: 0 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

nexbg nexbg 11:30 23.10.2008

Re: Ovaj tekst je biased

Davie
26 godina je inace krajnja granica na kojoj se nekome moze dati stipendija za doktorske studije negde napolju, neko ko je diplomirao do 24-te (a to je optimalna granica usprkos sto su prosecne studije u Srbiji poprilicno duze) ima znaci dve godine da konkurise, upise doktorske studije i zatrazi stipendiju od Fonda.

nexbg
Da li mozes da pronadjes link barem 2 konkursa u zadnjih 5 godina na kojima je uslov da osoba bude stara do 26 godina.

Da nacrtam: ja pisem o uslovu koji je postavio Fond, 26 godina za stipendiju za doktorske studije. To je njihov uslov, znaci njihov interni propis. Odgovaras ili ne... na koje linkove i za koje (cije) konkurse mislis?

Mislim na ono sto si napisao u postu na koji sam ti postavio pitanje, izgleda da ni ti sam/a ne znas sta pises.

Davie
Da li si cuo da je negde prosecna ocena ELININATORAN faktor za dobijanje stipendije ili slicno??? Takodje bih voleo da nadjes barem 2 konkursa u zadnjih 5 godina u EU koji su sadrzali tu klauzulu. Dakle samo u Srbiji?? Inace procitaj Slucaj studenta koji je pobedio na evropskom takmicenju Balkan Case Chalenge..


A sta je bitan faktor za upis ili dobijanje stipendije? Boja ociju, velicina dekoltea ili pripadnost pokretu "Evropa nema alternativu"?
Konkursi u EU ili USA ne sadrze tu klauzulu ali komisije koje tamo odredjuju ko ce da dobije stipendiju (i tamo je njihov broj sasvim konacan) takodje imaju faktore po kojima odredjuju kome ce tu stipendiju dati - ti faktori su takodje samo iz sfere prethodnog skolovanja ( duzina studija, postignut uspeh i nagrade). Slucaj studenta koji je dobio tu balkansku nagradu je jasan, imao je prosek ispod trazenog... drugi bitan uslov, broj godina njegovog studija nije naveden - pretpostavljam da je i tu ispod zadatog kriterijuma.


Naravno da ne sadrze... Vec je 99% uslova u konkursu RANGIRAJUCEG karaktera(a ne ELIMINATORNOG) i to je ono sto NE VALJA... i sto koliko sam ja razumeo iz pisma ENA oni problematizuju. Sa druge strane, takodje ako bolje procitas PISMO videces da se nisu vrednovale posbne nagrade u uspesi pa je tako otpao i ovaj decko sto je osvojio BCC za koji licno znam da je najprestiznije menadzersko takmicenje u Evropi...
Ma sta ce nama dobri menadzeri kada imamo lose POLITICARE!!

Preporuka: 0 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

nsarski nsarski 11:30 23.10.2008

Re: Ovaj tekst je biased

Svojevremeno su studenti iz unutrasnjosti izbegavali da uzimaju stipendije firmi ili opstina iz njihovog kraja i iz istog razloga, nije bilo lako napustiti Beograd

U prastara vremena je Srbija tako postigla da poboljsa obrazovanost u unutrasnjosti. Drzavni stipendisti su imali obavezu da rade neko vreme u manjim mestima. Tako je, na primer, Stevan Sremac (rodjen u Senti, studirao u Beogradu) zavrsio na jugu Srbije, i ostavio nam "Zonu Zamfirovu". Inace danas ta kafana vise ne bi postojala:)))

Preporuka: 0 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

Ana WithAFamilyNameTooHardToPron Ana WithAFamilyNameTooHardToPron 11:45 23.10.2008

Re: Ovaj tekst je biased

DejanOz

Ana WithAFamilyNameTooHardToPronto je sasvim regularna opcija u svetu. ako ne zelite da radite za onog ko vas je stipendirao, novac vratite uz kamatu.Nikad cuo, kada su u pitanju drzavne stipendije.

Moj kolega je imao drzavnu stipendiju Malezije za osnovne studije iz medicine u UK. Posto nije zeleo da se vrati dobio je rok od mesec dana da drzavi uplati GBP 39 000.
Isti slucaj za jednog Japanca kog poznajem.

Preporuka: 0 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

Davie Davie 12:53 23.10.2008

Re: Ovaj tekst je biased

Mislim na ono sto si napisao u postu na koji sam ti postavio pitanje, izgleda da ni ti sam/a ne znas sta pises.


Vrlo dobro znam sta pisem... samo vase pitanje je neprecizno i posle citiranog teksta koji se ne odnosi na ono sto ste pisali.

Naravno da ne sadrze... Vec je 99% uslova u konkursu RANGIRAJUCEG karaktera(a ne ELIMINATORNOG) i to je ono sto NE VALJA... i sto koliko sam ja razumeo iz pisma ENA oni problematizuju. Sa druge strane, takodje ako bolje procitas PISMO videces da se nisu vrednovale posbne nagrade u uspesi pa je tako otpao i ovaj decko sto je osvojio BCC za koji licno znam da je najprestiznije menadzersko takmicenje u Evropi...
Ma sta ce nama dobri menadzeri kada imamo lose POLITICARE!!


Eliminatorni karakter je vrlo bitan u mnogim sferama pa i u oblasti skolstva... recimo ako vasa prijava za upis ne graduate studije na vecim univerzitetima na Zapadu ne sadrzi odredjene pojmove software vas automastki eliminise. Vasu prijavu tako niko nece ni procitati - klasican slucaj eliminacije. Znaci, ako ne ispunjavate uslove nemojte ni konkurisati, automatski ste eliminisani a u suprotnom idete u kosaricu u kojoj se vrsi rangiranje.

Problem sa stanovistem "Evropa nema alternativu" je da li su oni za jasno definisane kriterijume ili za situaciju bez kriterijuma, da li su za elitnost ( Fond za mlade talente to i jeste) ili prosecnost (prosecan broj godina studija i sa prosecnom ocenom)...

Uzgred, tesko da je "Balcan Case Challange" kao sto vi kazete "najprestiznije menadzersko takmicenje u Evropi"... to je samo regionalno balkansko takmicenje koje organizuje neka kompanija iz Austrije tako da je kriterijum posebnosti zbog uspeha u ovom slucaju pod velikim znakom pitanja.

Preporuka: 0 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

Filip2412 Filip2412 14:48 23.10.2008

A gde je tu Ekonomija?

nsarski"
Jos uvek mislim da je taj zahtev da se ljudi posle zavrsenog skolovanja obavezuju na povratak u Srbiju problem za sebe. Ali ne vidim kako ga resiti.


Da li neko postavlja pitanje ZASTO DA SE VRATE?
Da li si neke precizne ekonomske analize dokazale da ce Srbija imati vajde od tih ljudi kada se oni vrate?

NE i NE

Za mene je ovo promasena investicija, ti ljudi nema sanse da se vrate njih ne treba ni pomagati ni finansirati. Treba stvoriti uslove za ulaganja i biznis i gotova stvar.

Jer Srbija jos uvek ne pati od nedostatka strucnjaka, Srbija pati od nedostatka posla. Vecina stranih firmi je srecna jer u Srbiji moze naci obrazovane pametne ljude koji govore engleski. Problem je sto takvih firmi nema dovoljno.

Oduvek mi je smesan bio taj kretenski koncept kojim se dodeljuju stipendije studentima sa prosekom preko 8.5 ili preko 9.0 ili sta ja znam stipendija za 20 najboljih sa univerziteta bla bla bla bla blaaaaaaa
FINANSIRANJE upravo onih koij ce NAPUSTITI zemlju, dakle BACANJE PARA!
Drzava treba da se zamisli nad sudbinom onih 80% prosecnih studenata, eto to drzava treba da radi. Ovi sa preko 9.0 ce se snaci sami.

Ja bih ne samo ukinuo stipendije ovima sa preko 9.0 nego bi im nametnuo 3x vece takse na studiranje i naplacivao bi im izlazak na ispite jer to su bas oni koji ce napustiti zemlju i tako je zauvek ostetiti za besplatno studiranje koje su dobili u Srbiji :)

Preporuka: 0 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

nsarski nsarski 15:02 23.10.2008

Re: A gde je tu Ekonomija?

Ja bih ne samo ukinuo stipendije ovima sa preko 9.0 nego bi im nametnuo 3x vece takse na studiranje i naplacivao bi im izlazak na ispite jer to su bas oni koji ce napustiti zemlju i tako je zauvek ostetiti za besplatno studiranje koje su dobili u Srbiji :)

To bi tek bila diskriminacija! Kaznjavati najsposobnije ljude, zato sto su sposobni.
U usa se, barem, smatra da je osnovno obrazovanje nesto sto je drzava duzna da obezbedi. Posle toga, obrazovanje je investicija licnosti u sebe, pa se svako snalazi kako ume. Za najtalentovanije postoje stipendije, povoljni krediti, itd.
Mi sa tim jos nismo rascistili. Nekada se smatralo da je vise obrazovanje investicija drustva u pojedinca koji ce, kasnije, da se drustvu "oduzi". Ova polovicna mera da se stipendiraju talentovani je bas to - polovicna. Treba takodje obzbediti tim ljudima i razumnu sansu da nadju posao u Srbiji.
Sta bi mi radili, na primer, sa tom izuzetnom zenom Miljanom? OK, ona doktorira, proslavi se, postane svetski autoritet, i sta dalje? Da se vrati u Srbiju i bavi se arheologijom na svetskom nivou? Tako isto bi mogla da se bavi kosmonautikom. Hocu da kazem, za nju odgovarajuceg posla u ovakvoj Srbiji, nazalost, nema. Moze da se zaposli u nekom institutu ili na fakultetu i ubrzo shvati da u takvom okruzenju trune i propada. Gubitak i za nju i za Srbiju.

Usput da dodam: danas je sve cesca pojava da studenti u usa iz Kine ili Indije odluce da se vrate u svoje zemlje. Tamo, sa obrazovanjem stecenim ovde, mogu da dobiju pristojan posao, da sasvim lepo zive i zaradjuju.
Znam konkretan primer Gradjevinskog fakulteta ovde (medju najboljima u drzavi) gde na postdiplomskim studijama ima oko 20 studenata. Preko 90% njih je iz Kine i drugih drzava Azije, i skoro sve njih ceka dobar posao kada se vrate. I oni nameravaju da se vrate.

Preporuka: 0 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

Filip2412 Filip2412 15:31 23.10.2008

Re: A gde je tu Ekonomija?

To bi tek bila diskriminacija! Kaznjavati najsposobnije ljude
Ma dobro zezam se malo ali zaista finansiranje fakulteta kod nas kao da je liseno svakog ekonomskog opravdanja.

Neka lepo politicari naprave klimu za biznis pa ce se ljudi sami vracati kao Indijsci i Kinezi kao sto kazes. Sve zavisi od politike, vec posle 5 Oktobra na ovamo situacija je malo bolja u odnosu na devedesete i neki su se vratili koji inace ne bi...

Ja koliko znam u USA se stipendije dobijaju iz privatnih fondova koji su zapravo novac od projekata koji su opet namenjeni za industriju. Dakle Motorola ima jeftinu radnu snagu dajuci novac nekom profesoru na univerzitetu u Chicagu koji opet za malu kintu nadje srpskog studenta da radi a zauzvrat mu profesor plati studije. Pola radis pola studiras i to je to. Svi srecni i zadovoljni. Gde je "Motorola" u Srbiji???

Kada politicari naprave povoljnu klimu, male takse, stabilnu politicku situaciju u Srbiji doci ce velike firme i eto resenja. Srbija ce privuci ljude da dodju da rade tamo i to ne samo Srbe.

Jedini posao drzave je da napravi povoljno okruzenje za biznis a neka ostavi ulaganje, investiranje i finansiranje drugima.

Preporuka: 0 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

garcon garcon 15:36 23.10.2008

Re: Ovaj tekst je biased

Pa bas da upisuju i sakom i kapom ne bih rekao... Ja studiram vec dve godine u EU i naravno placam... al znate zasto jer nasa zemlja nema sklopljen ugovor sa Slovenijom o besplatnom studiranju za studente iz Srbije... dok naravno Hrvatska, Makedonija pa cak i Bosna i Hercegovina... ne znam za Crnu Goru... studenti iz tih zemalja ne placaju skolarinu u SLoveniji... a da ne govorim o tome da je skolarina duplo jeftinija nego u Beogradu, ja uporedjivao cene...
Srecom te mogu da radim i da studiram.
Cuo sam za te skolarine koje nasa zemlja daje sakom i kapom mladim talentima, pa posle mucak... a i negde sam i imao los predosecaj da ce tako...
i kad se vratim gde da radim pet godina, u trafici... neka hvala... ja se vec snasao radim u struci kao student i placam svoje studije...

Preporuka: 0 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

lidiaz lidiaz 16:21 23.10.2008

Re: Ovaj tekst je biased

Davie

26 godina je inace krajnja granica na kojoj se nekome moze dati stipendija za doktorske studije negde napolju, neko ko je diplomirao do 24-te (a to je optimalna granica usprkos sto su prosecne studije u Srbiji poprilicno duze) ima znaci dve godine da konkurise, upise doktorske studije i zatrazi stipendiju od Fonda.

Netacno. ja sam zapocela doktorske studije u Izraelu u 30 (oni stipendiraju), kolega u 28 magistarske...
Drug ovde na Kolumbiji u 28 postdiplomske, koje ukljucuju magistraturu.

Preporuka: 0 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

marco_de.manccini marco_de.manccini 17:07 23.10.2008

Re: Ovaj tekst je biased

26 godina je inace krajnja granica na kojoj se nekome moze dati stipendija za doktorske studije negde napolju,


chini mi se da je ovaj komentar pogreshno protumachen.

ne treba ga shvatiti kao nemogucnost dobijanja stipendije negde napolju ako imate iznad 26 godina. to naprosto nije tachno i nije tachno na kvadrat. primera je na hiljade.

chini mi se je autor komentara hteo da kazhe da je 26 sasvim razumna granica da bi srbija nekome dala stipendiju de ode da studira negde napulju. ali chak i ako se ovako razume, opet je pogreshno. na kvadrat.

Preporuka: 0 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

marco_de.manccini marco_de.manccini 17:17 23.10.2008

Re: Ovaj tekst je biased

nekolicina je postavilo pitanje kako osigurati povratak stipendista.

pa jedna stvar je zahtevati povratak sredstava uz neku normalnu kamatu. u najgorem sluchaju, drzhava je "investirala" i dobila sredsta nazad sa kamatom.

ali ima i drugih nachina (koji se mogu koristiti u kombinaciji). na primer, u usa postoji J visa. ljudi koji zavrshe shkolu pod ovim statusom moraju da se vrate u matichnu zemlju na dve godine. postoje izuzeci, ali uopshte nije lako izbeci ovu obavezu.

a na kraju, neka se stipendira 500 i neka se vrati 250. i neka nijedan nije sa sorbone, neka su svi iz nanta, sevilje, i durhama. puna kapa ja mislim. prepuna.

mnogo veci problem je shta sa tih 250 ljudi kad se vrate. piti kafu po kancelarijama su znali i pre nego su negde otishli.

ali ko zna, mozhda pomogne i sama kritichna masa ljudi koji su vec navikli da se na univerzitetima i u institutima ozbiljno radi?

Preporuka: 0 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

Davie Davie 17:22 23.10.2008

Re: Ovaj tekst je biased

Netacno. ja sam zapocela doktorske studije u Izraelu u 30 (oni stipendiraju), kolega u 28 magistarske...
Drug ovde na Kolumbiji u 28 postdiplomske, koje ukljucuju magistraturu.


Nisam pisao o pojmu starosne granice kao granice, pisao sam o tome da neko ko sa 19 godina upise 4-godisnje studije i zavrsi ih u roku ima najmanje dve godine da upise graduate studije do "granice" koje je propisao Fond za mlade talente... mislim da je to i realan rok za nekog ko preferira da bude "mladi talenat".

Ja sam postdiplomske na BU upisao sa 27, a u 41-oj zavrsavam tezu negde na dalekom Zapadu... i nikada nisam spadao u "mlade talente" :p

Preporuka: 0 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

lidiaz lidiaz 17:33 23.10.2008

Re: Ovaj tekst je biased

Generalno da, ako je sve islo u roku. Ali kriterijum treba da budu godine studiranja. Neko ko upise 3-godisnji fakultet sa 19, i onda studira 7 godina, takodje nije talenat.

Preporuka: 137 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

Davie Davie 17:55 23.10.2008

Re: Ovaj tekst je biased

lidiaz
Generalno da, ako je sve islo u roku. Ali kriterijum treba da budu godine studiranja. Neko ko upise 3-godisnji fakultet sa 19, i onda studira 7 godina, takodje nije talenat.


Talenat svakako nije a nije vise ni toliko mlad

U Srbiji su fakulteti (pre Bolonje) uglavnom bili 4-godisnji, sem humanistickih i tehnickih pa stoji da su redovni i dobri studenti mogli da ih svrse do 23 godine (muskarci koji su sluzili vojsku u 24)... a one koje je fakultet interesovao su studije uglavnom i upisavali posle srednje skole tako da "diskrimatorska" tacka Fonda za mlade talente ima jaku podlogu u realnosti: vecina dobrih studenata vec u 23 ili 24 ima iza sebe okoncane studije.

Preporuka: 0 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

Neues aus der Nachbarschaft Neues aus der Nachbarschaft 18:15 23.10.2008

Re: Ovaj tekst nije biased

Na univerzitetima u EU, bar na onima koje poznajem (u Italiji, Austriji, Nemackoj i Engleskoj) uopste nije prosek da ljudi do 26. godine pocnu da rade svoje istrazivanje za doktorat. Po statistici koju ja imam to je obicno oko 27/8 godine, ali bez obzira na to granica sa godistem je ionako besmislena. Za to ranije nigde nisam cuo. Naravno da ce imati prednost mladji ljudi na pocetku karijere, kao da je najveci problem da vecina ljudi pocnu da pisu svoje doktorate posle 40. (Mislim, na stranu sto to tako u Srbiji jeste, ali to je problem samog obrazovnog sistema. Ipak pretpostavljam da vecina onih koji iz Srbije studiraju napolju to rade mnogo ranije) Ovde je problem da su jednostavno tako definisali uslove i odradili konkurs da se sto manje stipendija podeli. Njima nije bilo u interesi da dodele stipendije. Naravno da bi ova kordinatorka odmah postavila pitanje, zasto bi to bilo u njihovom interesu, ali zasto ne bi. Ima razlicitih struktura koji se plase onih koji su bolji od njih, a ovim stipendijama bi ih cak primorali da se vrate u zemlju. Jedna od stvari koju Srecko, u inace vrlo informativnom tekstu, nije spomenuo je da ako bi sad pratili konkurs videli bi da su ljudi imali manje od 20 dana da prikupe svu dokumentaciju i prijave se. Takvi konkursi se normalno raspisuju najmanje sest meseci unapred.

Postoji i taj problem sa vracanjem u zemlju, ali to ne vidim kao toliko nefer, jer svako ko nekoga finansira trudi se da i sam od toga nesto ima. Naravno da je pitanje, da li postoje drugaciji nacini da se nesto uradi za svoju zemlju. Ako neko radi na nekom institutu u inostranstvu mozda ce vise koristi doneti ako uspostavi saradnju sa nekom domacom institucijom, nego ako se vrati i onda nema posla. Ali opet, to je deo onog pomenutog problema, da su institucije u Srbiji u velikom strahu od svega sto mirise na reformu i nesto novo.

Konacno, ja nikad jos nisam cuo da se na neki konkurs ovakvog tipa prijavi manje ljudi nego sto ima love. Pa ako su birali najbolje od najboljig i tu jedva nasli ovih 90, to znaci da je srpska omladina prilicno glupa. Mislim, to je logican zakljucak.
Jel zna neko kakav je profil ovih koji su bili u komisiji i ove kordinatorke, jel su oni svoje doktorate dobili pre tridesete. Trebalo bi ako od drugih traze isto.

Preporuka: 137 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

Neues aus der Nachbarschaft Neues aus der Nachbarschaft 18:28 23.10.2008

Re: Ovaj tekst nije biased

izvinjavam se na ponavljanju, iz nekog razloga mi je poruku poslalo tri puta

Preporuka: 0 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

Neues aus der Nachbarschaft Neues aus der Nachbarschaft 18:28 23.10.2008

Re: Ovaj tekst nije biased

Na univerzitetima u EU, bar na onima koje poznajem (u Italiji, Austriji, Nemackoj i Engleskoj) uopste nije prosek da ljudi do 26. godine pocnu da rade svoje istrazivanje za doktorat. Po statistici koju imam to je obicno oko 27/8 godine, ali bez obzira na to, granica sa godistem je ionako besmislena. Naravno da ce imati prednost mladji ljudi na pocetku karijere, ali kao da je glavni problem ovde bio da ljudi pocnu svoje postdip studiranje u 50im. Na zalost u Srbiji jeste cesto tako zbog uzasnog sistema, ali pretpostavljam da vecina ljudi i iz Srbije u inostranstvu pocnu svoju postdiplomu mnogo ranije. Uostalom da je suprotno ne bi ih primali i gotovo. Ali sve to nije tema. Problem je da su uslovi tako definisalni i konkurs je tako odradjen da se sto manje stipendija podeli. Njima nije bilo u interesi da dodele stipendije. Naravno da bi ova kordinatorka odmah postavila pitanje, zasto bi to bilo u njihovom interesu, ali zasto ne bi? Ima razlicitih struktura koji se plase onih koji su bolji od njih, a ovim stipendijama bi ih cak primorali da se vrate u zemlju. Jedna od stvari koju Srecko, u inace vrlo informativnom tekstu, nije spomenuo je da ako bi sad pratili konkurs videli bi da su ljudi imali manje 20 dana da prikupe svu dokumentaciju i prijave se. Takvi konkursi se normalno raspisuju najmanje sest meseci unapred.

Postoji i taj problem sa vracanjem u zemlju, ali to ne vidim kao toliko nefer, jer svako ko nekoga finansira trudi se da i sam od toga nesto ima. Naravno da je pitanje, da li postoje drugaciji nacini da se nesto uradi za svoju zemlju. Ako neko radi na nekom institutu u inostranstvu mozda ce vise koristi doneti ako uspostavi saradnju sa nekom domacom institucijom, nego ako se vrati i onda nema posla. Ali opet, to je deo onog pomenutog problema, da su institucije u Srbiji u velikom strahu od svega sto mirise na reformu i nesto novo.

Isto tako, ja nikad jos nisam cuo da se na neki konkurs ovakvog tipa prijavi manje ljudi nego sto ima love. Pa ako su birali najbolje od najboljig i tu jedva nasli ovih 90, to znaci da je srpska omladina prilicno glupa. Mislim, to je logican zakljucak.

Konacno bilo bi dobro doznati kad su ovi koji su selektirali zavrsili svoje studije i koje stepene imaju. Pretpostavljam da tamo sedi sve superman do supermana, ukljucujuci i kordinatorku. Pa Srbija je poznata u Evropi kao zemlja ciji profesori ne idu na konferenciji, ne publiciraju u inostranstvu, ne saradjuju na projektima itd. Kad se neka dva imena pojave, odma su objavljena se oko njih utrkuju ko ce da pre da uradi neki intervju. Secam se pre nekog vremena na b92 vest, Talas povratka obrazovanih, i onda naveli neko troje, koje se vratilo iz svojih razloga.

Preporuka: 0 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

Milan Novković Milan Novković 19:07 23.10.2008

Re: A gde je tu Ekonomija?

Moze da se zaposli u nekom institutu ili na fakultetu i ubrzo shvati da u takvom okruzenju trune i propada. Gubitak i za nju i za Srbiju.

Usput da dodam: danas je sve cesca pojava da studenti u usa iz Kine ili Indije odluce da se vrate u svoje zemlje. Tamo, sa obrazovanjem stecenim ovde, mogu da dobiju pristojan posao, da sasvim lepo zive i zaradjuju.

Slažem se. Ja uopšte ne bih obavezivao te ljude da se vrate. Čak i ako se vrate i prosperiraju iz lične perspektive nema garancije da će to biti od naglašenog strategijskog značaja za Srbiju.

A za ove što ti navodiš koji ne prosperiraju - zamisli deset ljudi što u Srbiji zarađuju 500 evra mesečno, i njihovih prijatelja koji su otišli u inostranstvo. Šanse su da će prijatelji doneti Srbiji više, od novca koji šalju familiji i rodbini, potroše u posetama, poneko će potegnuti za outsourcinogom, dovesti ponekog u inostranstvo, preporučiti Srbiju poslovnim partnerima itd.

A mnogi će ionako da se vrate ako uslovi budu dobri, kao što kažeš.

Postoje šanse da Srbiji bude mnogo bolje ako ljude podrži po pameti i talentu, ne radi se o prevelikom novcu za poreske oveznike, pa ih pusti slobodne.

Zar ima efikasniji način da podrijemo potencijal od toga da talenitma ograničavamo slobodu i da ih sputavamo?

Preporuka: 0 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

gaston92 gaston92 20:37 23.10.2008

Re: Ovaj tekst je biased

Inace danas ta kafana vise ne bi postojala:)))


Ta kafana vise ne postoji. Sad je na tom mestu trzni centar "Kalca". :(

Preporuka: 0 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

nsarski nsarski 21:11 23.10.2008

Re: Ovaj tekst je biased

Ta kafana vise ne postoji. Sad je na tom mestu trzni centar "Kalca". :(

E, ybg! Dzaba je pisao dramu.

Preporuka: 0 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

gaston92 gaston92 23:57 23.10.2008

Re: Ovaj tekst je biased

selekcija kandidata na univerzitetima u zemljama Evrope i Severne Amerike?


Mislim da ne poznajes dovoljno dobro gore navedeno.

Međutim, većina nije mogla da se prijavi iako je želela, a njih oko 150 koji su sebe smatrali graničnim slučajevima i uzdali se u razumnu fleksibilnost komisije, prosto su odbijeni.


Mislim da ni ovo ne stoji. Ako pogledate tzv. success rate (broj uspesnih kroz broj prijavljenih), on je skoro 40% (!!) sto je jako visoko. Mislim, ne moze svako ko se prijavi da dobije stipendiju. Medjutim, problem je ocigledno u kriterijumima, tj. na ovakav jedan konkurs je trebalo da se prijavi nekoliko hiljada kandidata. Ja mislim da je kljucni problem starosna granica (ne cak ni visoka prosecna ocena toliko). Naprosto, ima ljudi koji ne odluce odmah da rade PhD, vec rade u struci, postanu eksperti i onda neki od njih odluce (ili uvide) da im je neophodno da dobiju i to vise obrazovanje.

Po meni, postoje dve mogucnosti zasto je ovo proslo ovako trapavo: 1) Drzava nije iskrena u svojoj nameri da ovaj program zazivi punom znagom, 2) jednostavno, ovako nesto do sada nije postojalo i trebace vremena da se probelmi koriguju i da stvari dodju na svoje mesto. (a mozda je i jedno i drugo )

cheers

Preporuka: 0 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

macak92 macak92 01:45 24.10.2008

Re: Ovaj tekst je biased

Kolko ja znam, univerziteti obicno upisuju i sakom i kapom i to pogotovo strance, jer onda od njih mogu da uzmu dobre pare za ono sto mi zovemo skolarina a oni tuition fee + ti ljudi treba od necega da zive, tako da trose jos toliko para na ostale stvari (smestaj, hrana, itd).


Pretpostavljam da nikada nisi probao probao da se upises na neki od stranih univerziteta. Veruj mi, na svim univerzitetima selekcija pocinje od momenta kad pocens da popunjavas formulare za upis.

Osim toga, svuda (u normalnom) svetu postoje rang-liste univerziteta pravljene na osnovu velikog broja kriterijuma. I svi se trude da se kotiraju sto bolje na toj listi. Pare koje dobijaju od fondacija, privatnih lica i drzave su mnogo vece od skolarina koje placaju studenti. Niko nece zrtvovati reputaciju univerziteta primanjem nekompetentnih studenata na postdiplomske studije zarad sacice eura.

Preporuka: 137 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

gaston92 gaston92 02:02 24.10.2008

Re: Ovaj tekst je biased

Pretpostavljam da nikada nisi probao probao da se upises na neki od stranih univerziteta. Veruj mi, na svim univerzitetima selekcija pocinje od momenta kad pocens da popunjavas formulare za upis.


Recimo da sam doktorirao na jednom od stranih univerziteta (konkretno u Australiji).

Osim toga, svuda (u normalnom) svetu postoje rang-liste univerziteta pravljene na osnovu velikog broja kriterijuma. I svi se trude da se kotiraju sto bolje na toj listi. Pare koje dobijaju od fondacija, privatnih lica i drzave su mnogo vece od skolarina koje placaju studenti. Niko nece zrtvovati reputaciju univerziteta primanjem nekompetentnih studenata na postdiplomske studije zarad sacice eura.


Ovo i jeste i nije tacno. Tj. kao i obicno, stvari nisu ni crne ni bele kao sto si ti ovde napisao. Npr. ja kada citam oglase koje objavljuju UK univerziteti, tamo je svaki drugi univerzitet 5* (nije nego).

Preporuka: 0 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

Ana WithAFamilyNameTooHardToPron Ana WithAFamilyNameTooHardToPron 08:51 24.10.2008

marta l

je na postu "univerzitet i budzet" postavila rang lisu svih fakulteta na svetu. izvolite pogledati. takodje mozete pogledati i kriterijume po kojima su rangirani.

Preporuka: 0 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

stanislav83 stanislav83 09:56 24.10.2008

Re: A gde je tu Ekonomija?

Oduvek mi je smesan bio taj kretenski koncept kojim se dodeljuju stipendije studentima sa prosekom preko 8.5 ili preko 9.0 ili sta ja znam stipendija za 20 najboljih sa univerziteta bla bla bla bla blaaaaaaa
FINANSIRANJE upravo onih koij ce NAPUSTITI zemlju, dakle BACANJE PARA!
Drzava treba da se zamisli nad sudbinom onih 80% prosecnih studenata, eto to drzava treba da radi. Ovi sa preko 9.0 ce se snaci sami.


Srbija se upravo tako i ponasala prema svojim najbooljima, uvek... Zar ne mislis da su mozda zbog toga i otisli? Zasto im drzava nije ponudila iste pare da ostanu u Srbiji? Da rade na naucnim projektima, da imaju posao i pristojnu platu?

U svakom slucaju, onaj koji ima prosek preko 9, 25 godina i ambiciozan je, taj ce sa 30 imati doktorat, odradjen postdok, iskustvo, znanje i reputaciju, i moze sa 30 godina kao mlad i uspesan covek da pomogne svojoj zemlji, ali samo i iskljucivo samo ako drustvo uvidi da zaista postoji potreba za njim i pokaze zelju da ide za najboljima. Ali u Srbiji je to tesko...

Evo i zasto, kao najbolji student jednog fakulteta u Srbiji (necu imenovati kog), uvek sam osecao to da moja zemlja ima vise interesa da pomogne losim i prosecnim studentima nego onim dobrim. I uvek se vise pomagalo losijim studentima u vidu smanjivanja uslova, i socijalnih rokova, nego sto se pomagalo dobrima recimo ukljucivanjem u naucni rad. A da ne govorim o tome sto se na uspeh u smislu brzog diplomiranja i visokog proseka uvek gledalo kroz zavist i zlobu.

Jednom recju, drustvo u Srbiji prosto ne prasta kvalitet a pogotovo uspeh... Kriterijumi za fond su jasni, mozda strogi, ali drzava ima jasan cilj da pomogne samo najboljima od najboljih. A to sto ima samo 90 ljudi mladjih od 25 godina na doktorskim ili master studijama je tuzno za Srbiju, i ne treba da bude zloupotrebljeno da neko od 27 ili 28 godina dobije ovu stipendiju (koliko samo indijaca, kineza i francuza sam upoznao koji su poceli PhD sa 23 ili 24 godine, mozes samo da se divis tim mladim i uspesnim ljudima...). Ja se pitam, ako je neko pravnik treba da diplomira sa 23, inzenjer sa 24. Sta je taj radio 3 godine kad nije upisao doktorske ranije? Da nije obnovio koju godinu?

Da se razumemo ova stipendija je namenjena samo onima koji su bili efikasni tokom studiranja, izuzetno uspesni i pored toga odmah nasli mogucnost da odu na dokorske studije... I ponavljam jos jednom, jedino sto je tuzno jeste da postoji samo 90 kandidata iz cele Srbije koji ispunjavaju uslove konkursa. To samo znaci da je zavrsavanje fakulteta u roku, sa visokim prosekom umesto pravilo, postalo jako velika retkost.

Preporuka: 137 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

toshke92 toshke92 18:35 24.10.2008

Re: Ovaj tekst je biased

nsarski
Uslov za povratkom u zemlju po okoncanju studija je takodje sasvim korektan,

I ja mislim da jeste. Medjutim, mozda moze stipendista, koji ne zeli da se vrati u Srbiju, da se obaveze da iznos stipendije (sa nekom razumnom kamatom) vrati, ili nesto tako. Ima i takvih primera sa stipendijama po svetu.

Naravno. Tako to i funkcionise sa ovom stipendijom. Ko ne zeli da se vrati u zemlju, prema ugovoru treba da otplati duplo ukupnu sumu. To je fer. Druga je stvar sto sumnjam da ce oni uopste pratiti svrsene studente gde su, i to je mozda veci problem od ovogo o kome se govori u tekstu.

Preporuka: 0 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

gil-gelad gil-gelad 10:10 23.10.2008

...

shta je nainteresantnije - u tom konkursu za stipendiju su dozvolili da ucestvuju samo studenti,koji su prethodno studirali u Srbiji...zato recimo,ja nisam imao prava da prijavim,samo zato shto nemam nijednu godinu shkole u Srbiji - a zavrshio sam bakalavra na jednom fakultetu,i sad radim magistra potpuno na drugom! ako hocu da se vratim posle studija u Srbiju - zashto ja nisam imao pravo da ucestvujem????

Preporuka: 0 / Link / Replika: 2 / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

Filip2412 Filip2412 14:52 23.10.2008

Re: ...

shta je nainteresantnije - u tom konkursu za stipendiju su dozvolili da ucestvuju samo studenti,koji su prethodno studirali u Srbiji...


Izvanredan primer idiotskog i NE EKONOMSKOG pristupa problemu. Studenti koju su vec "ostetili" drzavu studirajuci u Srbiji za dzabe MOGU da se prijave za stipendiju iako mnogi od njih jedva cekaju da zbrisu iz Srbije a evo covek koji je studira van zemlje i za cije studije drzava nije dala ni paru NE MOZE da se prijavi za stipendiju????



Pa ti gil-gelad bi tretrebalo da imas PREDNOST pri dodeljivanju stipendija a ne da te zayebavaju.

Preporuka: 0 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

Srecko Sekeljic Srecko Sekeljic 01:50 24.10.2008

Re: ...

shta je nainteresantnije - u tom konkursu za stipendiju su dozvolili da ucestvuju samo studenti,koji su prethodno studirali u Srbiji

Potpuno se slažem da je to još jedan osnov po kojem su mladi ovim konkursom diskriminisani!

Preporuka: 0 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

nexbg nexbg 10:12 23.10.2008

Diskriminacija

Ovaj tekst sam nasao na sledecm linku [url=http://www.pressonline.rs/page/blog/sr.html?view=post&id=39981&blogId=21][/url]... Vrlo interesantno obradjeno!!

DISKRIMINACIJA!

Ovaj tekst poziva na odgovornost Ministarku sporta i omladine, Snežanu Samardžić-Marković, zbog DISKRIMINATIVNOG konkursa republičkog Fonda za mlade talente. Naime, konkurs je diskriminisao sve studente privatnih fakulteta Republike Srbije i onemogućio im da dobiju stipendije za studiranje u EU, iako su svi državni i privatni fakulteti u Srbiji jednaki pred zakonom. Uostalom, ako autor laže, predsednik Tadić ne laže.

...

Predsednik Boris Tadić će i u budućnosti govoriti studentima, ne klasifikujući ih na državne i privatne, jer su oni pred zakonom jednaki' - kažu u Predsedništvu. ( Pressonline, 22 Oktobar )

Ovakvu zvaničnu izjavu predsedništva Srbije čekala sam od dana kada je republički Fond za mlade talente na čelu sa Snežanom Samardžić-Marković, onako pompezno, raspisao konkurs za stipendiranje na fakultetima EU, na koji su , gle progresivne politike, mogli, kao u doba najgoreg socijalizma da se prijave isključivo partijski drugovi sa državnih fakulteta. Pokret Evropa Nema Alternativu ! jedina je društvena grupa u Srbiji koja je ustala protiv nelegalne, represivne i diskriminativne polike koju sprovodi vlada Republike Srbije u ime EU!

Kada se konkurs pojavio, lično sam zvala Ministarstvo sporta i omladine kako bih sugerisala da konkurs preti da napravi nezakonitu diskriminaciju u odnosu na mlade talentovane ljude u Srbiji. Okrenula sam i par svojih poznanika u parlamentu, povedena ubeđenjem da ako mogu da se obraćam vladi Gordona Bruana, mogu onda i našoj srpskoj, evropskoj. Svi su samo odmahnuli rukom.

Ali protiv zakonito je, insistirala sam. Zbog ovakog konkursa studenti mogu da tuže državu! Odgovor je bio da Srbija nije Engleska, i sve tako, u skladu sa evropskim vrednostima, nego kako...

Zaključak koji sam izvukla iz ovakvog stava srpskih političara je da u Srbiji svako misli da može da radi šta god hoće, i da se pritom uopšte ne obazire da li će nekim talentovanim ljudima uništiti budućnost i uskratiti im mogućnost da se obrazuju, napreduju, upozanju svet i prošire sopstvene vidike i svojim znanjem i iskustvom unaprede Srbiju. Zaključak koji sam izvukla je da srpske građane, koji su danima uporno pozivali kabinet ministarstva kako bi upozorili na diskriminaciju nad manjinama i talentima sa privatnih fakulteta koje konkurs preti da diskriminiše, sa dnevnog reda su skidale razne sekretairce-kojima je najveća preporuka za zaposlenje bila to ne koji su fakultet završile, već sa čijim mužem su se zabavljale.

U državi Srbiji, vlada Republike Srbije je sebi dala pravo da radi šta hoće, pa i da utvrđuje nečiji talent na osnovu godina i na osnovu toga da li je, ili nije, isključivo završio državni fakultet. Pritom se članovi Fonda ne obaziru na kršenje zakona kojim privatne fakultete otvoreno diskrimninišu!

Ali, lepo kažu u predsedništvu Srbije, doduše ne povodom ovog slučaja: fakulteti se ne mogu deliti na privatne i državne jer su svi pred zakonom jednaki. Pa pošto je predsedništvo očigledno pročitalo zakon, ne mogu da se ne upitam šta su to radili svi ti pravni savetnici, evropejci, koji se u medijima zalažu za evropske vrednosti i kapitalističko tržište u EU, kada nisu napravili ni jednu napomenu na diskriminativnu politiku konukursa republičkog Fonda za mlade talente. Zbog čega svi ti pravni i politički znalci nisu ustali u odbranu prava na najveći resurs jednog društva, ljudski potencijal i sprečili diskriminaciju koja se nad taletima sprovodi u ime države. Oh, mora da su bili previše zauzeti progresivnim reformama kojima Srbija napreduje u propast, pa nisu primetili da su Oh, well, prekršili zakon.

Ovo je jedna ozbiljna tema i otvara ogroman prostor za diskriminaciju u Republici Srbiji koja je u suprotnosti sa svim standardima EU iz čijih fondova se pune budžeti za stipendiranje. Ovakvi diskriminatorni konkursi otvaraju put za rasnu, starosnu, polnu i diskriminaciju manjina i umanjuju potencijal i vrednosti jednog društva. Studenti privatnih fakultata republike Srbije imaju pravo da tuže državu jer ih je diskriminsala, protiv zakonito , po više osnova, so to name just a few.

1. Uslov da isključivo studenti državnih fakulteta imaju prava na konkurs je jasan oblik diskriminacije ,zbog toga što su i privatni fakulteti priznati od strane Republike Srbije i u skladu su sa bolonjskom deklaracijom.

Potpuno je nelogično i neosnovano da talenati koji su prepoznale svetske institucije iz EU, Republika Srbija diskriminiše na osnovu socijalističkih shvatanja po kome su validni i dobri, isključivo državni fakulteti. Apsolutno je nelogično i nedosledno politici koju vlada Republike Srbije zastupa o evropskoj Srbiji, sa slobodnim kapitalističkim tržištem, da kao u socijalizmu , priznaje samo državne fakultete. U evropskoj uniji kojoj Srbija sunovratno teži, najbolji fakulteti nikada nisu bili državni, već privatni! Ali gle, kako bi članovi Fonda, koji su sebe proglasili za veštake nečijeg talenta to znali,kada ni sami nikada nisu nikakvo akademsko dostignuće u svetu postigli.

2. Uslov godina koji je konkurs dao predstavlja najgori oblik diskriminacije, pogotovo kada se govori o ženama i talentima u umetnosti. Po konkursu Fonda za mlade talente, trebalo bi da znači da je neko talentovan do 26 god a u 27 njegov talenat prestaje ,a pritom komisija ignoriše podatak da je student primljen na osnovu najrigoroznijih kriterijuma prestižnih akademskih institucija na koje primaju samo najbolje, ne samo iz Srbije, vec iz celog sveta. Apsolutno je neprihvatljivo, da je komisija koja je raspisala konkurs mogla da otvori prostor za ovakvu diskriminaciju talentovane manjine. Oni koji su postavili ministarku Samardžić na čelo fonda koji je trebalo da omogući samo finansijsku pomoć onima koje je svet već odabrao, trebali su prvo da je pošalju na osnovi kurs protiv polike diskriminacije. Bivša balerina, na velika vrata je uvela diskrimiativnu politiku prema ženama i proglasila svaku stariju od 26 godina starom i netalentovanom!

Ovaj tekst pišem u ime svih mladih talenta Srbije kojima je Republika Srbija na čelu sa bivšom balerinom Snežanom Samardžić-Marković uskratila pravo na razvijanje sopstvenog potencijala. Zoran Đinđić nije prolio krv da bi kao u doba Miloševićevog režima ,samo jedna mala grupa privilegovanih odlazila u svet, a talenti urušavali.

Zbog toga, u ime svih talentovanih kojima je Republika Srbija porekla talenat i pravo na potencijal, kao najveći resurs jednog društva, pitam:

Na osnovu čega se Fond za mlade talente zove tako kada se ne bavi talentima i uskraćuje mogućnost školovanja istim? Da li to znači da se vraćamo u doba Josipa Broza Tita kada su se 'talenti' samo birali iz redova komunista i kada privatni fakulteti nisu postojali? Ako mladi u Srbiji prema konkursu ne mogu da imaju preko 26 godina, zbog čega se onda, demokratska omladina svih partija u Srbiji , odnosno mladima smatraju svi građani Srbije do 30 godine? Da li Republika Srbija želi da kaže da svi talenti stariji od 26 godina predstavljaju društveni otpad ?Da li to znači da Srbija, koja kaže da želi da zadrži svoje talente , u stvari ih ovim konkurskom odbacuje, i dok ih ceo Svet priznaje ona im poručuje da su građani drugog reda u sopstevenoj zemlji?

Talenti Srbije, ne dozvolite da vas netalenovani zaustave! Pravo i pravda su na vašoj strani! Koristite sva demokratska i pravna sredstva da odbranite pravo da se vaša reč, vaš glas, vaša snaga , potencijal i talenat nikada više ne diskriminišu!

Evropa nema alternativu!

Ksenija Pavlović

Preporuka: 137 / Link / Replika: 5 / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

gil-gelad gil-gelad 10:25 23.10.2008

Re: Diskriminacija

opet svi su zaboravili na one studente,koji se nisu shkolovali u Srbiji,ali hoce da se vrate u Srbiju - ni mi nismo imali prava da ucestvujemo...

Preporuka: 0 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

Davie Davie 10:39 23.10.2008

Re: Diskriminacija

opet svi su zaboravili na one studente,koji se nisu shkolovali u Srbiji,ali hoce da se vrate u Srbiju - ni mi nismo imali prava da ucestvujemo...

"Evropa nema alternativu" se buni za studente privatnih fakulteta u Srbiji ali vi im izgleda niste potrebni... diskriminacija diskriminisanih.

Preporuka: 0 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

Jaril Jaril 10:45 23.10.2008

Re: Diskriminacija

gil-gelad
opet svi su zaboravili na one studente,koji se nisu shkolovali u Srbiji,ali hoce da se vrate u Srbiju - ni mi nismo imali prava da ucestvujemo...
Мени је ово питање најинтересантније, због чега се Србима који се нису школовали у Србији одриче жеља да уложе себе у Србију? И још даље, због чега се странцима, који желе себе да уложе у Србију, то не дозвољава?

Зашто се Србија тако лако одриче људи који хоће да уложе себе у њу?

Preporuka: 0 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

gil-gelad gil-gelad 11:03 23.10.2008

Re: Diskriminacija

lepo receno

Preporuka: 0 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

gil-gelad gil-gelad 11:05 23.10.2008

Re: Diskriminacija

Jaril

gil-geladopet svi su zaboravili na one studente,koji se nisu shkolovali u Srbiji,ali hoce da se vrate u Srbiju - ni mi nismo imali prava da ucestvujemo...Мени је ово питање најинтересантније, због чега се Србима који се нису школовали у Србији одриче жеља да уложе себе у Србију? И још даље, због чега се странцима, који желе себе да уложе у Србију, то не дозвољава? Зашто се Србија тако лако одриче људи који хоће да уложе себе у њу?


ja sam dobijao stipendije od nekih stranih vlada,stipendije ot Sorosha.ne mogu da kazhem da su moji roditelji mnogo bogati,i da stipendija od Vlade Srbije bi bila nepotrebna...ipak,josh uvek ne mogu da razumem - cime objashnjuju to,da mi nemamo prava da ucestvujemo???

Preporuka: 0 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

Davie Davie 11:46 23.10.2008

Jedno pitanje

koje nije bas u neposrednjoj vezi sa temom bloga ali ima veze sa jednom od tacaka zahteva Evropa nema alternativu...
tice se privatnih univerziteta.

Interesuje me da li na privatnim univerzitetima u Srbiji postoje eliminacioni i kvalifikacioni ispiti za upis na njih?
Ne vidim kako onda mogu da se posmatraju istim ocima (ili po istim kriterijumima) sa drzavnim, na drzavnim je potrebno preci neki prag znanja (proci kvalifikacioni ispit) odnosno u konkurenciji ostalih kandidata osvojiti odredjen broj poena za mogucnost studiranja na istom. Na privatnim, onoliko koliko sam ja upucen, kvalifikacionih i eliminatornih ispita za upis skoro i da nema a tamo gde ih i ima (tamo gde ja znam) oni su pro forme, upisu sve koji su se prijavili i koji imaju novca za skolarinu. Ispravite me ako gresim...

Na Univerzitetu umetnosti u Beogradu postoji ekstremna konkurencija na prijemnnom, sem kvalifikacionih ispita postoje i kasniji eliminatorni, razgovori sa kandidatima, pregledi mapa... a na privatnim univerzitetima koji skoluju umetnike istog profila cesto se pojavljuju kandidati koji su odbijeni na drzavnom i bivaju upisani. Jos bolja fora je sto studiraju skoro po istom nastavnom planu kao na drzavnom univerzitetu. E sad, kako diplomci sa privatnog mogu imati istu tezinu kao i njihove kolege sa drzavnog ako oni na tom drzavnom nisu prosli taj prijemni ispit. Jeste da su ucili po slicnom programu ali postoji sumnja u kvalitet primljenih kandidata a samim tim i u kriterijume studija na novooformljenim univerzitetima.
Slicna situacija je i sa studijama raznoraznih menadzmenta (koji je najpopularniji na privatnim univerzitetima)...

Preporuka: 0 / Link / Replika: 7 / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

nsarski nsarski 11:54 23.10.2008

Re: Jedno pitanje

tice se privatnih univerziteta

Pa, o tome se radi. Na ozbiljnijim skolama postoji (makar interno) rangiranje univerziteta. Ako hoces da se upises na Harvard, nije svejedno da li si zavrsio Yale ili University of Disneyland.
Neki privatni univerziteti su izvanredni (Stanford, Harvard), dok su neki budalastina (Oral Roberts University i slicni establismenti). Takvo rangiranje valjda postoji i u Evropi.

Preporuka: 0 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

lucia23 lucia23 13:02 23.10.2008

Re: Jedno pitanje

First hand experience:
Iz vizure nekog ko se upravo vratio u milu nam otadzbinu sa master studija na koje je otisao zahvaljujuci 1. stipendiji fakulteta na koji sam primljena a koja je pokrivala tuition fees i 2. stipendiji fonda za mlade talente-(doduse okrnjenoj jer je bila umanjena i dodeljena posle mnogo problema jer me je zakacio gore pomenuti skandal da sredstva iz budzeta nisu bila rezervisana prosle godine za nas `mlade talente` pa je samo nas 16 dobilo neki umanjen iznos uz istovetnu obavezu rada u Srbiji od najmanje 5godina u periodu od 8 god nakon zavrsetka studija u inostranstvu):

Mislim da su kriterijumi fonda sa izuzetkom onih vezano za studente drzavnih fakulteta sasvim korektni sto se tice uslova koje moraju da ispunjavaju kandidati za master programe. Kazem korektni su sa aspekta zdrave logike i nekog redovnog sistema skolstva i obrazovanja. Nisu korektni imajuci u vidu (ne)kvalitet sistema obrazovnja u SRbiji gde je broj ljudi koji zavrse sa viskom prosekom o roku jako mali te nije ni cudo da se mali broj ljudi prijavio i sto postoje ljudi koji se smatraju ostecenima. Dakle, fond je postavio kriterijume koji su u skladu sa nekim normalnim sistemom obrazovanja; a da li kriterijumi treba da se snizavaju zbog opsteg niskog nivoa sistema obrazovanja kod nas koji rezultuje produzenjem trajanja osn.studija i niskim prosekom, to je vec filosofsko pitanje. Ja licno mislim da ne treba. Bolje bi bilo da se odvoji manje sredstava za stipendije a ostatak da se usmeri u neke reforme...itd.

Druga je sasvim situacija vezano za doktorske studije. U UK (barem kad je u pitanju oblast u kojoj sam se ja skolovala) je zaista neophodno napraviti tzv `proposal` u okviru postupka konkurisanja za PhD studije koji realno iziskuje dosta rada i vremena i koji mora biti odobren od strane profesora koji ce kasnije istovremeno biti i mentor. Tek nakon toga kandidat moze da nastavi sa aplikacijom. Imajuci u vidu ovo, mislim da starosni limit nije odgovorajuci i da bi trebalo da bude visi, do recimo nekih 28god maximalno. Inace, postoji limit sto se tice proseka prilikom upisa na PhD tako da kritika vezano za taj kriterijum zaista ne stoji. A i prosek 8,5 zaista nije neki nedostizan cilj ako cemo iskreno!!!

Preporuka: 0 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

drug.clan drug.clan 13:29 23.10.2008

Re: Jedno pitanje

lucia23

Mislim da su kriterijumi fonda sa izuzetkom onih vezano za studente drzavnih fakulteta sasvim korektni sto se tice uslova koje moraju da ispunjavaju kandidati za master programe. Kazem korektni su sa aspekta zdrave logike i nekog redovnog sistema skolstva i obrazovanja.

Dakle, fond je postavio kriterijume koji su u skladu sa nekim normalnim sistemom obrazovanja; a da li kriterijumi treba da se snizavaju zbog opsteg niskog nivoa sistema obrazovanja kod nas koji rezultuje produzenjem trajanja osn.studija i niskim prosekom, to je vec filosofsko pitanje. Ja licno mislim da ne treba. Bolje bi bilo da se odvoji manje sredstava za stipendije a ostatak da se usmeri u neke reforme...itd.



Sta su normalni kriterijumi? Da se odrede godine? Da se propise koje univerzitete neko mora da zavrsi da bi bio dovoljno dobar? Sta je sa onima koji su odradili "duznost prema otadzbini" pa tek sa 22 upisali fakultet? Sta je sa onima koji su morali da rade pre fakulteta ili za vreme trajanja studija da bi preziveli ili ze njigovo prezivljavanje postarala drzavna stipendija ili kredit od 5000 dinara? Pa zasto uopste dozvoljavaju otvaranje i akredituju privatne univerzitete? Bilo bi logicno da se zahteva npr. da se studije za koje se daju stipendije odradjuju na drzavnim univerzitetima ali da neko mora da zavrsi drzavni da bi bio dovoljno dobar za stipendiju je pored svake nemoralnosti i protivustavno.

Preporuka: 0 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

drug.clan drug.clan 13:30 23.10.2008

Re: Jedno pitanje

nsarski
tice se privatnih univerziteta

Pa, o tome se radi. Na ozbiljnijim skolama postoji (makar interno) rangiranje univerziteta. Ako hoces da se upises na Harvard, nije svejedno da li si zavrsio Yale ili University of Disneyland.
Neki privatni univerziteti su izvanredni (Stanford, Harvard), dok su neki budalastina (Oral Roberts University i slicni establismenti). Takvo rangiranje valjda postoji i u Evropi.


U evropi skoro da i nema velikih i dobrih privatnih univerziteta. Ipak je evropa komunisticko cedo :)

Preporuka: 0 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

Srecko Sekeljic Srecko Sekeljic 01:26 24.10.2008

Re: Jedno pitanje

Davie:
Interesuje me da li na privatnim univerzitetima u Srbiji postoje eliminacioni i kvalifikacioni ispiti za upis na njih?

Naravno da postoje. Svi univerziteti u Srbiji, bilo da su privatni ili državni, podležu istim standardima i njihov rad je uređen istom zakonskom regulativom. Visokoškolske ustanove koje uspešno prođu postupak akreditacije i dobiju dozvolu za rad imaju i određene standarde koje moraju da ispune, a tu spadaju i standardi koji se tiču kapaciteta za upis novih studenata. Ne može univerzitet da upiše onoliko studenata koliko hoće, već onoliko koliko im npr. kadrovski, prostorni i drugi kapaciteti dozvoljavaju. Za upis na svaki univerzitet, državni ili privatni, prolazi se kroz polaganje kvalifikacionog ispita, a ukoliko se prijavi više studenata nego što je moguće primiti, loše rangirani bivaju odbijeni. Međutim, ako se prijavi manje studenata nego što dati fakultet prima, oni mogu imati i minimum poena na prijemnom ispitu, ali će zahvaljujući poenima koje nosi na osnovu prosečne ocene iz srednje škole ipak upisati fakultet - ovo takođe važi i za državne i za privatne ustanove. Državni i privatni univerziteti se u praksi ne razlikuju na osnovu postojanja prijemnog ispita, niti po unutrašnjoj strukturi, niti po organizaciji rada, načinima i uslovima sprovođenja nastave i naučno-istraživačkog rada, izbora u nastavnička i saradnička zvanja itd. Svaki univerzitet je pred državom jednak dokle god ima dozvolu za rad, a svaka diploma ima jednako pravno dejstvo.

nsarski:
Pa, o tome se radi. Na ozbiljnijim skolama postoji (makar interno) rangiranje univerziteta. Ako hoces da se upises na Harvard, nije svejedno da li si zavrsio Yale ili University of Disneyland.
Neki privatni univerziteti su izvanredni (Stanford, Harvard), dok su neki budalastina (Oral Roberts University i slicni establismenti). Takvo rangiranje valjda postoji i u Evropi.

U Srbiji nažalost ne postoji rangiranje univerziteta prema kvalitetu, pa svaki može da tvrdi da je na osnovu ovog ili onog izabranog indikatora kvaliktetniji od drugih. Ne može se generalno tvrditi da su državni kvalitetniji od privatnih, niti obrnuto, iako se može obrazlagati da su određeni privatni univerziteti bolji od određenih državnih i obrnuto. Na tržištu rada studenti nekih fakulteta u prosseku bolje prolaze od drugih i o tome se priča, ali nema istraživanja ni evidencije kojim bi se ovi utisci potkrepili. Što je veliki nedostatak.

Preporuka: 0 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

macak92 macak92 01:54 24.10.2008

Re: Jedno pitanje


U Srbiji nažalost ne postoji rangiranje univerziteta prema kvalitetu, pa svaki može da tvrdi da je na osnovu ovog ili onog izabranog indikatora kvaliktetniji od drugih.


Kako da ne. Postojao je svojevremeno, ali ne znam da li jos uvek vazi. Imali smo jedan izuzetno konstruktivan nacin rangiranja univerziteta, tj. fakulteta - "prolaznost" studenata, ako se ne varam. To je zapravo odnos broja studenta koji su zavrsili studije prema broju onih koji su ih upisali. Onda su se fakulteti havalili svojim rigoroznim kriterijumima prolaznosti. Upisaivali bi po hiljadu studenata, a onda ih ponosno razvlacili po 10 godina do diplome. Sto manje diplomiranih studenata to bolji fakultet?!
U jednom trenutku je na prvom mestu te liste bio neki Novosadski fakultet pracen niskim Ekonomskim fakultetom. Stra'ota!

Preporuka: 0 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

Srecko Sekeljic Srecko Sekeljic 01:59 24.10.2008

Re: Jedno pitanje

Sto manje diplomiranih studenata to bolji fakultet?!

Istina, to je mnogima dugo bio kriterijum ozbiljnosti fakulteta, a još uvek nije sasvim napušten :(

Preporuka: 0 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

Inner Party Inner Party 12:47 23.10.2008

NIje mi jasno...

Svrha ovih stipendija je klasična investicija - ulaganje u obrazovanje stručnjaka koji će po povratku u našu zemlju, primenom znanja i veština stečenih na referentnim ustanovama u inostranstvu, doprineti razvoju Srbije. Nacionalni projekat par excellence!


... kako ovo funkcionise?!
Znam da to lepo zvuci ("Nacionalni projekat".
Kako "naterati" nekoga da se vrati u Srbiju i radi ovde.
Zar se njemu ne isplati vise ako nadje zaposlenje u npr. USA i iz prve plate vrati Srbiji sve pare koje je ova ulozila u njega.

?!


Preporuka: 0 / Link / Replika: 3 / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

Davie Davie 12:57 23.10.2008

Re: NIje mi jasno...

Inner Party


... kako ovo funkcionise?!
Znam da to lepo zvuci ("Nacionalni projekat".
Kako "naterati" nekoga da se vrati u Srbiju i radi ovde.
Zar se njemu ne isplati vise ako nadje zaposlenje u npr. USA i iz prve plate vrati Srbiji sve pare koje je ova ulozila u njega.

?!




Pa tesko da ce od prve plate da vrati stipendiju za 4 godine stipendije u toj istoj USA... sa 50-60k za prvo zaposlenje tesko moze da vraca i redovnu mesecnu ratu, o otplati odjednom moze samo da sanja.

Preporuka: 0 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

lucia23 lucia23 13:06 23.10.2008

Re: NIje mi jasno...

Ugovor koji su stipendisti duzni da potpisu predvidja obavezu vracanja dvostrukog iznosa dodeljenih sredstava u slucaju da stipendista ne izvrsi obavezu tj. ne bude radio u SRbiji najmanje 5 godina u periodu od 8 godina po zavrsetku studija za koje je dobio stipendiju.

ZNaci, ako neko dobije extra ponudu napolju kad zavrsi svoje skolovanje, mislim da moze da ostane s tim da pocne da stedi kako bi po isteku tih 8 godina bio u stanju da isplati obavezu

Preporuka: 0 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

Davie Davie 13:24 23.10.2008

Re: NIje mi jasno...

u slucaju da stipendista ne izvrsi obavezu tj. ne bude radio u SRbiji najmanje 5 godina u periodu od 8 godina po zavrsetku studija za koje je dobio stipendiju.


Aha, to znacajno menja na stvari... mislio sam da je stipendista duzan da vrati novac u mnogo kracem vremenu. Ovako je sve na njegovoj umesnosti.

Preporuka: 0 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

drug.clan drug.clan 13:21 23.10.2008

tesla

ova stipendija je napravljena za one koji plivaju kroz sistem a ne za one koji zele rade u nauci i njena svrha je turizam a ne nauka. Svima je jasno da kod nas bilo ko stvarno ima zelju da se bavi nekim naucnim radom nece moci da ispuni bar neki od navedenih uslova. Svima je jasno kako su namestene godine starosti, kako su sa liste izbaceni najbolji svetski univerziteti (vise od dve trecine od 100 najboljih na svetu su iz Amerike, Svajcarske i Japana) i kako je prosek uveden kao krunski dokaz pameti u zemlji Srbiji a svi smo svedoci kako se do proseka dolazi pogotovo u danasnje vreme sveopste epidemije prepisivanja i podmicivanja.


PS. Tesla je odbijen dva puta od strane "matice srpske" ne iz proceduralnih i pravnih razloga vec zato sto "ne obecava" - valjda nije imao visok prosek i bio je "veoma bogat" za kriterijume aristokratske matice koja je deci bogatih gradjana i svojih clanova cesto davala stipendije.

Ni sada nije bolje stanje u matici. Naime Pupinovu nagradu matice srpske koja se dodeljuje svake tri godine za najbolji magistarski i diplomski rad medj' srbima vec par puta zaredom su dobili ljudi ciji rad nije bio ni za razmatranje, svaki put neko sa novosadskog univerziteta i vrlo cesto ne srbi. Konkurs traje kratko, datum se vesto pomera i cuva se kao tajna pa se cesto desi tri prijavljena tri nagrade.

Preporuka: 0 / Link / Replika: 4 / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

corn mouth corn mouth 14:16 23.10.2008

Re: tesla

Naime Pupinovu nagradu matice srpske koja se dodeljuje svake tri godine za najbolji magistarski i diplomski rad medj' srbima vec par puta zaredom su dobili ljudi ciji rad nije bio ni za razmatranje, svaki put neko sa novosadskog univerziteta i vrlo cesto ne srbi.


e to je bitno!

sta je mera prema kojoj je neko srbin/srpkinja?

Preporuka: 137 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

lucia23 lucia23 15:12 23.10.2008

Re: tesla

Ovaj sistem stipendiranja je napravljen po sistemy copy-paste, bez ikakvog udubljivanja u problematiku, u tome se potpuno slazem. Takodje, pravljenje razlike izmedju drzavnih i privatnih univerziteta a koji svi uredno imaju akreditaciju je potpuno neutemeljeno. AKo su ovi drugi manje kvalitetni onda treba od starta da budu tretirani tako i imaju nekakve akreditacije `drugog reda` i slicno.

Medjutim, cinjenica je da je prilikom raspisivanja konkursa za stipendije (kao i mnogo sta drugo) neophodno postaviti neke egzaktne i lako proverljive kriterijume inace bi sve redom sestre od tetke dobijale stipendiju na temelju toga sto su veoma `zasluzni` mladi talenti ili sta vec.

Na kraju, nemoguce je napraviti savrsen sistem koji ce znati da prepozna najzasluznije na osnovu genetskog materijala i statijaznamcegasvene u nedostatku nekih drugih `oficijelnih` parametara tipa proseka ocena isl. Mozda bi resenje bilo u tome da se uspostavi neka apsolutna starosna granica od 30god (apsurdno je starijim od toga davati stipendiju za mlade talente) uz uslov da svakako aplikant treba da je zavrsio prethodne studije o roku i sa odredjenom prosecnom ocenom.

Dokaze o proseku traze svi strani unverziteti prilikom prijave, kao i preporuke! Uz duzno postovanje stava o tome kako se dolazi do proseka, ima jos uvek ljudi (a i sama sam medju njima) koji su svoj zaradili posteno i stipendiranje nekog ko se provukao kroz dodiplomske studije na racun toga sto je bio clan nekakvog studentskog parlamenta ili slicno je ....bez komentara.

Preporuka: 0 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

Covek u belom Covek u belom 19:42 23.10.2008

Re: tesla

corn mouth
sta je mera prema kojoj je neko srbin/srpkinja?
Evo da ti odgovorim iz tvog referentnog sistema: Srbin/Srpkinja si ako i samo ako treba da se osecas odgovornim za Srebrenicu.

Preporuka: 0 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

drug.clan drug.clan 23:50 23.10.2008

Re: tesla

corn mouth
Naime Pupinovu nagradu matice srpske koja se dodeljuje svake tri godine za najbolji magistarski i diplomski rad medj' srbima vec par puta zaredom su dobili ljudi ciji rad nije bio ni za razmatranje, svaki put neko sa novosadskog univerziteta i vrlo cesto ne srbi.


e to je bitno!

sta je mera prema kojoj je neko srbin/srpkinja?




Nije bitno kada je drzava u pitanju ali kada narodna i naddrzavna institucija matica srpska raspisuje nagradu za najbolji rad medju srbima zeleci da time obuhvati i srbe sirom sveta onda kriterijum mora da vazi i ovde i u inostranstvu. Odgovor na pitanje je kod nas malo komplikovan jer smo mi jos uvek zadrzali pojam naroda a istovremeno slabo prihvatili pojam nacije ili ga poistovetili sa narodom. Tako da odgovor na pitanje sta nekoga cini srbinom jeste: ono sto coveka cini srbinom jeste njegov licni osecaj, stav i pisana izjava pred bilo kojim drzavnim organom.

Vecina nasih ljudi rodjenih u USA se osecaju amerikancima ali se jako malo njih rodjenih u madjarskoj osecaju madjarima - isto vazi i za ostale balkanske i evropske narode (ne nacije)

Preporuka: 0 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

makili77 makili77 14:29 23.10.2008

APSURD

Razmisljala sam vec dugo o temi koja se zove "Mladi talenti" i Fondu za te "Mlade talente".

26 godina predstavlja godine u kojima bi Evropski studenti morali da zavrse fakultete, studenti koji nisu imali problema sa finansiranjima svojih studija, sankcijama, ratovima, bombardovanjem...

Ako je za sadasnje studente koji ido po "Bolonji" realan rok za sakupljanje bodova (60 ESPB) 2012 kako bi ocistili godinu, prihvatanje manjeg broja bodova vodi sigurnom produzavanju godina studiranja a samim tim i prihvatanju cinjenice da mali broj studenata moze zavrsiti studije u ocekivanom roku, pa zar nije onda logicno da do 2012 nece postojati veliki broj studenata koji ce fakultet zavrsiti do 26 (odnosno 28).

A kada ti studenti i odu u inostranstvo, kada se vrate ko ce ih ukljuciti na projekte ministarstva? ko ce im pronaci radna mesta? da li neko razmislja o tome a prvi studenti koji su otisli uskoro bi trebali da se vrate. Da se vrate gde?

Ja sam dobila punu stipendiju (u oblasti koja za sada nije prisutna u Srbiji), stipendiju koja omogucava da bez problema zivim i boravim u Velikoj Britaniji 3 godine ukljucujuci troskove upisa koje za vanevropske studente iznose 12800 funti godisnje, bez ikakve pomoci od nase vlade. Zaposlena sam na fakultetu, i nisam vise student vec asistent pripravnik i presla sam granicu od 26, i idem na doktorat u Veliku Britaniju.
Na moje mesto prima se drugi kandidat koji je naravno strucan i koji mora da se primi da bi nastava mogla da tece bez problema, ali se meni ne nudi nikakva sigurnost (ali ni mogucnost) da kada odbranim doktorat u Engleskoj imam gde da se vratim i da to sto sam naucila tamo nastavim da primenjujem ovde.
Moja porodica je ovde i zelim da se vratim, pa sam pokusala da u razlicitim ministarstvima dobijem odgovor da li je moguce zadrzati radno mesto u ovakvim okolnostim, ali niko nije mogao da mi pomogne jer niko nije nadlezan a i na kraju ovakva stipendija od 12800+12900 funti godisnje u trajanju od tri godine se verovatno dobija svakodnevno i nije bitno da li ce se taj neko vratiti nazad.
Ali na kraju to je samo moja zelja da se usavrsavam ko mi je kriv kad nisam htela da ostanem i zavrsim doktorat ovde kao i sve moje druge kolege

Ovo je zemlja apsurda i sto vise pokusavam da razumem neke stvari na kraju ih ne razumem u opste, ali se nadam da ce sve ovo sto se trenutno desava oko "talenata" podstaknuti odgovorne ljude da dobro razmisle o svemu.

Preporuka: 137 / Link / Replika: 0 / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

lidiaz lidiaz 16:39 23.10.2008

Kriterijumi

1) Diskriminacija na osnovu starosne dobi:

Granica u godinama je Evropski standard. Recimo, u Evropi vas na vecinu mesta nece primiti na postdok u fizici ako imate vise od 33.
Opet, ne treba nekog kaznjavati jer nije mogao da upise studije, nije znao sta hoce sa 18. Kriteriju treba da bude vezan za duzinu studiranja, ne za godine. I treba napraviti razliku da li se upisuju doktorske ili magistarske

2) Diskriminacija na osnovu prosečne ocene studiranja:

Ovo nije diskriminacija vec potpuno validan kriterijum. Drustvena angazovanost nema veze sa studiranjem. Ako je nekom problem da ima prosek 8.5, to znaci da nije izuzetan.

4) Diskriminacija dovođenjem u neravnopravan položaj studente privatnih i državnih fakulteta:

Ovde bi moglo da se uvede polaganje nekog testa, ili priprema nekog seminarkog rada, ne samo za studente sa privatnih, vec i za one sa drzavnih. Dogod se ne utvrdi rang-lista fakulteta

Preporuka: 0 / Link / Replika: 0 / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

mozaik92 mozaik92 18:07 23.10.2008

Svajcarska

Jedan mladi kolega mi je poslao mail juce sa tekstom pisma koje je uputio predsednici Fonda, Rektoru, Predsedniku, Ministru... Niko nije odgovorio. Evo pisma:

----------------------------------
Poštovana Predsednice Fonda,
Poštovani Rektore,
Poštovani Predsedniče,
Poštovani Ministre,
Poštovane Dame i Gospodo,

Obraćam Vam se u svoje lično, ali i u ime još nekoliko srpskih studenata, koji studiraju na prestižnom EPFL (Ecole Polytechnique Federale de Lausanne) u Lozani, Švajcarska. Zatečen jučerašnjom odlukom Fonda, po kojoj smo odbijeni uz navod da se Konkurs odnosi samo na Zemlje Evropske Unije, dužan sam da Vam se obratim pismeno, u nadi da ćete sagledati situaciju i iz drugog ugla.

EPFL i ETHZ (Eidgenössische Technische Hochschule Zürich) zajedno sačinjavaju Swiss Federal Institute for Technology, instituciju koja je u akademskim krugovima, priznata i cenjena u svetskim okvirima. Ova ustanova trenutno zauzima deseto mesto na listi Najboljih svetskih Univerziteta, i uz Oxford i Cambridge jedini je Evropski predstavnik u prvih petnaest! Swiss Federal Institute for Technology je u svojoj istoriji imao dvadeset četiri Nobelovca, koji su bili studenti ove renomirane ustanove, među kojima je svakako najpoznatiji Albert Ajnštan. Dvadeset peti, nesuđeni Nobelovac, bio je Nikola Tesla, koji je studirao u Cirihu.

Konfederacija Švajcarska, sama po sebi, formalno nije članica EU. Potpisivanjem Povelje o Vojnoj i Političkoj Neutralnosti, Švajcarskoj je zabranjeno učešće u političkim asocijacijama i udruženjima, pa kao takva, nije mogla pristupiti EU, mada je članica Saveta Evrope. Izabrana za sedište važnih međunarodnih institucija, kao što su Međunarodni Olimpijski Komitet, Svetska Trgovinska Organizacija i Crveni krst. Sa druge strane, Švajcarska zauzima jako važno mesto u, recimo, bankarskom i prosvetnom životu EU. Iako nije formalno član Unije, Švajcarska je član EEA (European Economic Area) i programa Erasmus i Erasmus Mundus, akademskih programa koji su eksluzivni samo za zemlje članice EU, ili zemlje potpisnice SSP sa Unijim. Gledano sa akademskog aspekta, koji bi Vama trebalo da bude najinteresantniji, Švajcarska zauzima mnogo više mesto u obrazovnom sistemu EU, od velikog broja njenih formalnih članica! U prilog ovome Vam navodim primer International Masters in Nano Sciences, koji EPFL sprovodi zajedno sa Univerzitetima u Torinu (Italija) i Grenoblu (Francuska), a koji se obavlja pod pokroviteljstvom programa Erasmus Mundus, koji je opet, osnovala EU, i čije su članice sadašnje i buduće članice Unije.

Sa druge strane, moram da Vam napomenem i jedan poražavajući podatak, a koji predstavlja zaključak svega onoga, što ste juče objavili na sajtu. Naime, prilikom selekcije je odbijeno četvoro diplomiranih inženjera Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, bez lažne skromnosti, reći ću, četiri izvanredna studenta. Razlog zbog kojeg smo odbijeni je geografska lokacija našeg sadašnjeg fakulteta. Bez uvrede, ali znači li to da su Srbiji za napredak potrebniji studenti koji su studirali u Rumuniji, Bugarskoj, Slovačkoj ili na Kipru, od nas koji studiramo u Švajcarskoj?

Citiram: “Стипендирање студената уписаних на основне и последипломске студије на универзитетима земаља чланица ЕУ је један у низу корака који ће Фонд за младе таленте спровести у циљу даље подршке талентима(da li smo mi ostali bez dalje podrške?), њиховог личног усавршавања и активног укључивања у друштвене токове. На тај начин се остварује један од општих циљева Националне стратегије за младе, а то је подстицање, развијање, препознавање и вредновање изузетних постигнућа младих у различитим областима(naši uspesi nisu dovoljno vredni?). Стипендирањем студената основних и последипломских студија у земљама ЕУ и актуелним конкурсом за студенте завршних година, Фонд за младе таленте је показао стратешко опредељење да обезбеди стипендирање најквалитетнијих студената(to da predstavljamo najkvalitetnije studente ove zemlje EPFL-u je jasno, ali u našoj rođenoj zemlji izgleda da nije tako…) на студијама у Републици Србији и у земљама ЕУ и да на тај начин подржи напоре Србије у прикључењу породици европских народа. Млади су ресурс нашег друштва, па су у складу са тим активности Фонда за младе таленте део подршке државе талентима (nažalost, iz ovoga sledi da mi ostajemo bez podrške države kojoj pripadamo...) у стицању знања кроз пружање прилике за размену искустава са вршњацима из других држава.”

Obzirom da nismo pobednici na Konkursu, znači li to da mi nismo ono najbolje što Srbija ima? Da li to znači da Srbija više na nas ne računa? Da li ću i ja sa svojim kolegama nastaviti tradiciju iz ‘90, po kojoj su najbolji srpski izvozni proizvod bili sportisti i inženjeri elektrotehnike iz Beograda?

Obzirom da sam bio pobednik na Konkursu „Putujemo u Evropu“, u organizaciji Evropskog pokreta u Srbiji, imao sam priliku da lično čujem obraćanje gospođe Ursule Plassnik, koja nam se obratila rekavši, da smo mi ono najbolje što Srbija ima i da smo mi budućnost Evropske Unije! Na žalost, to se izgleda jednostavnije vidi iz ugla austrijskog ministra spoljnih poslova, nego iz ugla Fonda za mlade talente Vlade Republike Srbije.

Na žalost, moram da konstatujem da je prema nama učinjena velika nepravda. Mi smo na brutalan način kažnjeni, jer smo u potrazi za boljim fakultetom ostali bez značajnih sredstava za nastavak naučne karijere. Mislim da se Srbija o nas ogrešila i da zaslužujemo podjednak tretman kao i naše kolege koje studiraju u formalnim granicama EU. Ponavljam, akademski gledano, Švajcarska predstavlja neotuđivi deo Evropskog akademskog sistema, i kao takva, aktivna je učesnica programa Erasmus Mundus, koji se izvršava pod pokroviteljstvom Unije.

Bojim se da će nas Srbija izneveriti, sada kada nam je najpotrebnije. Srbija nas se obično seti, kada treba da se glasa u drugom krugu i kada joj trebamo da pobedimo snage koje ne žele u Evropu. Ja sam želeo da studiram u Evropi i da stečeno znanje primenim u svojoj rođenoj zemlji, ali bojim se da sam ostao bez Vaše pomoći, upravo onda kada mi je bila najpotrebnija.

Na kraju moram, pun gorčine i tuge, da konstatujem, da kada bi bio živ, ni Nikola Tesla danas ne bi dobio Vašu stipendiju, uz isto obrazloženje koje sam dobio i ja danas.

Prošle godine sam bio žrtva velike nesposobnosti bivšeg ministra Lončara, pa sam ostao bez 240.000 dinara koje su mi po naučnoj zasluzi pripadale! Molim Vas, ne dozvolite da se greška ponovi!

Za kraj, molim Vas da preispitate Vašu odluku, povodom konačne liste dobitnika Konkursa. Ne dozvolite da nas Srbija ostavi na cedilu. U protivnom, sve gubi smisao, i naš povratak u zemlju i Vaša briga o Mladim talentima i povratku školovanih Srba u Srbiju i time Vaš Fond postaje samo još jedan način za sakupljanje jeftinih političkih poena, i ne služi do kraja svrsi kojoj je namenjen.

U nadi da ćete naći smisao u mojim rečima, srdačno Vam se zahvaljujem na vremenu koje ste mi posvetili.

15.10.2008. u Lozani,
Ćojbašić Radisav
Iza mojih reči, moralno stoje Kostić Teodora, Katić Nikola, Popović Miroslav (takođe odbijeni na konkursu), kao i osamdesetak Srpskih državljana koji studiraju i rade na EPFL-u u Lozani!


P.S. Molim Vas, koji čitate ovaj e-mail, da isti prosledite gospođi Snežani Samardžić Marković, profesoru Branku Kovačeviću, gospodi Borisu Tadiću, Mlađanu Dinkiću, Božidaru Đeliću, kao i svim članovima komisije koja je odlučivala o pobednicima Konkursa. Najsrdačnije hvala!
-------------------------

Zaista je porazno da niko nije nasao za shodno da odgovori...

Preporuka: 274 / Link / Replika: 0 / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

Covek u belom Covek u belom 20:05 23.10.2008

Babe i zabe

Diskriminacija je potpuno pogresan termin. Konkurs je konkurs, postoje uslovi, nigde u Ustavu ne pise da su svi ravnopravni u ucescu na datom konkursu, da bi se moglo govoriti o diskriminaciji u slucaju postavljanja uslova.
E sad sto se tice samih uslova, vredi ih prodiskutovati.

1) Starosna dob: naravno da ovaj uslova mora da stoji. Pitanje je formulacije i granice, 25 godina je vise nego dovoljna granica sto se tice osnovnih studija. Postdiplomske studije treba razdvojiti, za master bi granica trebalo da bude 27, 28. Za doktorske bar 30. Nedopustivo jeste da neko ko ima navrsenih 27 godina ne moze da bude finansiran na doktorskim studijama iz prostog razloga sto ima ljudi koji su zavrsavali i po starim programima i gde je nemoguce u roku zavrsiti magistarske studije pre navrsene 27. godine (medicina npr.).
2) Prosečne ocene studiranja. Ovaj uslova mora apsolutno da stoji. Ne vidim uopste potrebu da ovako nesto razmatram, s obzirom koliko ima ljudi sa vecom prosecnom ocenom od 8.5 na BU, ovaj kriterijum uopste nije toliko restriktivan koliko se na prvi pogled moze ciniti. Ono sto bi eventualno moglo da se uradi, je da se kriterijum skalira u skladu sa prosecnom ocenom za svaki fakultet pojedinacno, tako da sa svakog fakulteta podjednaki procenat svrsenih studenata zadovoljava kriterijum.
3) Mesta studiranja. Samo EU je zaista uzasno restriktivno. Znaci ne Norveska, ne Svajcarska, ne Amerika, Kanada ili Japan to vec jeste sramno.
4) Privatni i drzavni fakulteti. Rangiranje na osnovu "kvaliteta" fakulteta bi moralo da postoji. Za sada ne postoji nikakvo realno rangiranje fakulteta pa se izbor sveda na "binarni". Donekle neopravdano.

Preporuka: 0 / Link / Replika: 2 / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

gil-gelad gil-gelad 20:30 23.10.2008

Re: Babe i zabe

Covek u belom
Diskriminacija je potpuno pogresan termin. Konkurs je konkurs, postoje uslovi, nigde u Ustavu ne pise da su svi ravnopravni u ucescu na datom konkursu, da bi se moglo govoriti o diskriminaciji u slucaju postavljanja uslova..


to jeste diskriminacija - zar nisu svi gradnjani ravnopravni???

Preporuka: 0 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

Srecko Sekeljic Srecko Sekeljic 01:45 24.10.2008

Re: Babe i zabe

Covek u belom

Kada govorimo o utvrđivanju maksimalne starosne dobi, ne možemo sebi da priuštimo da paušalno ocenimo kako je npr. 25 ili 28 godina za ovo više nego dovoljno. Moramo svoju ocenu da baziramo na nekim kriterijumima, a budući da se radi o Republici Srbiji, treba pritom da uzimamo u obzir njena strateška dokumenta - i upravo je u Nacionalnoj strategiji za mlade, na osnovu različitih kriterijuma, definisano da populaciju mladih čine uzrasti od 15 do 30 godina. Dakle, Fond za mlade talente treba da obuhvata generacije mladih u ovom opsegu.

Kada govorimo o prosečnoj oceni studiranja, ona svakako treba da bude faktor rangiranja, ali ne i eliminacije. Gore sam pomenuo slučaj odličnog mladog stručnjaka koji osvaja međunarodne nagrade u rešavanju praktičnih problema kompanijskog poslovanja, ali mu je prosečna ocena 8,37. On nije dobio našu stipendiju, iako je primljen na prestižan Erasmus Mundus program, a takav kadar će verovatno biti potreban našoj zemlji. Na evropskim univerzitetima ne postoje unapred postavljene eliminacione granice prosečne ocene stečene na prethodnim nivoima studija, baš zato što to nije jedini niti nužni pokazatelj kvaliteta i talenta.

Preporuka: 137 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

kit_kat kit_kat 01:06 24.10.2008

neodrziv razvoj, kinta u dzep...

Ocene sa nashih fakulteta nisu toliko bitne prilikom odabira kandidata za MA, Phd, ili neke funding stvari u usa i Evropi. Bitno je da imash jasnu ideju shta bi zeleo da radish, da znash otprilike kako bi. najbitnija je motivacija, struchnost, CV itd a prosek ocena apsolutno nishta ne znachi, moguce je da je osoba talentovana/motivisana za samo jedan segment u okviru svoje struke. Meni takodje smeta to shto se MA i Phd u Srbiji ne posmatraju kao prilika za dalje usavrshavanje i eventualno neki novi pochetak u okviru svog obrazovanja, vec kao dostignuce samo po sebi.

A da bi moguci razvoj drzave bio zagarantovan, projekti moraju biti odrzivi, tzv "sustainable". Dakle, one pare koje preostanu, treba da se preusmere na otvaranje novih radnih mesta, novim kvalifikovanim doktorantima. a to se ne deshava (A da ne govorim o sprovodjenju bolonje)
S druge strane, kad malo bolje razmislim, chak i ako ostanu u inostranstvu, to nije propala investicija. Ti ljudi reprezentuju Srbiju svetlu u pozitivnom na nachin na koji ni jedna srpska vlada ne moze...

Preporuka: 137 / Link / Replika: 3 / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

Srecko Sekeljic Srecko Sekeljic 02:01 24.10.2008

Re: neodrziv razvoj, kinta u dzep...

Ocene sa nashih fakulteta nisu toliko bitne prilikom odabira kandidata za MA, Phd, ili neke funding stvari u usa i Evropi. Bitno je da imash jasnu ideju shta bi zeleo da radish, da znash otprilike kako bi. najbitnija je motivacija, struchnost, CV itd a prosek ocena apsolutno nishta ne znachi, moguce je da je osoba talentovana/motivisana za samo jedan segment u okviru svoje struke.

A da bi moguci razvoj drzave bio zagarantovan, projekti moraju biti odrzivi, tzv "sustainable". Dakle, one pare koje preostanu, treba da se preusmere na otvaranje novih radnih mesta, novim kvalifikovanim doktorantima. a to se ne deshava (

Potuno se slažem!

Preporuka: 0 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

JJ Beba JJ Beba 12:36 24.10.2008

Re: neodrziv razvoj, kinta u dzep...

A da bi moguci razvoj drzave bio zagarantovan, projekti moraju biti odrzivi, tzv "sustainable". Dakle, one pare koje preostanu, treba da se preusmere na otvaranje novih radnih mesta, novim kvalifikovanim doktorantima.

apsolutno.
kintu koja ostane od nedodeljienih stipendija treba uložiti u fond za projekte koje će predlagati i voditi stipendirani doktoranti .ili još bolje odmah u startu prepoloviti broj planiranih stipendija - pola u stipendije, a pola u fond za projekte koje će ti isti doktori raditi kad se vrate, pošto su se obavezali da će se vrate. šta vredi što potpisuju da će se vratiti u zemlju posle završenog Phd-a kad nema posla za njih.
Poznata je činjenica da studente koje dolaze sa Phd titulama sa stranih univeriteta jedva da iko hoće ovde u zemlji jer su velika konkurencija profesorima, docentima i ostalom uljuljkanom, uspavanom i u zaparloženost zaglavljenom naučnom osoblju beogradskog univeziteta.

Preporuka: 0 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

kit_kat kit_kat 22:07 24.10.2008

Re: neodrziv razvoj, kinta u dzep...

JJ Beba

kintu koja ostane od nedodeljienih stipendija treba uložiti u fond za projekte koje će predlagati i voditi stipendirani doktoranti .ili još bolje odmah u startu prepoloviti broj planiranih stipendija - pola u stipendije, a pola u fond za projekte koje će ti isti doktori raditi kad se vrate, pošto su se obavezali da će se vrate.


potpuno se slazem. da ti isti ljudi vode neke druge projekte, bave se prikupljanjem novca za sledece projekte i tako dalje. Tako bi sve dobilo na smislu.

JJ Beba
Poznata je činjenica da studente koje dolaze sa Phd titulama sa stranih univeriteta jedva da iko hoće ovde u zemlji jer su velika konkurencija profesorima, docentima i ostalom uljuljkanom, uspavanom i u zaparloženost zaglavljenom naučnom osoblju beogradskog univeziteta.


za nove ljude retko kad ima mesta, te konkurencije i nema

Preporuka: 0 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

biohemichar biohemichar 13:11 24.10.2008

re: PRIMER PRIMENE KRITERIJUMA FONDA

Na ovo pitanje sam hteo da odgovorim autoru jos kad mi je slican tekst poslat od strane "evropa nema alternativu" pre neki dan, ali me je zauzetos eksperimentima nekgde pomela...

Kao postdoktorant, koji je magistrirao i doktrorirao u Srbiji po onom starom sistemu obrazovanja, trebalo bi da budem iskljuciv i slozim se sa odlukama Ministarstva, jer ja sam doktorirao sa 26, a oni te godine postavljaju kao uslov za upis na redovne ili doktorske studije. Medjutim, nije tako...

Sto se tice redovnih studija, ja mislim da je starosna granica ispravna, i tu se slazem sa ljudima iz Fonda. Bez obzira na to ucimo dok smo zivi, zna se sta se podrazumeva po pojmom mladi (ja mislim da sve povlastice koje postoje za "mlade" vaze do 25. godine), a s druge strane onaj ko posle te starosne granice upisuje fakultet zavrsice ga, u njaboljem slucaju, sa vise od trideset godina, a mislim da ce poslodavci pre da se nose sa nekim mladjim ko ima npr. 24 i sveze je diplomirao, nego sa nekim ko se setio da u 27. godini treba nesto da studira i jos je finansiran od strane fonda za mlade talente.....

Sto se poslediplomskih studija tice, tu se u potpunosti slazem sa autorom da granica treba da bude pomerena na 30. Razlog je jednostavan: studenti koji jos uvek zavrsavaju fakultete, zavrsavaju ih po starom sistemu skolovanja koji je daleko komplikovaniji i zahtevniji, a takodje vecina njih je morala da ide na magistraturu (ne master) tako da je i to odradila iako to niko nige ne prizna/ceni.

Sto se proseka tice...Ne bih se usudio da komentarisem. Ovde sam vec subjektivan. Ja bih tu prosecnu ocenu podigao na 9, ali ogradjujem se u startu...

Mene tu muci drugi problem...Sta fond postavlja kao uslov. Nekada su te stipendije podrazumevale da se dobitnik stipendije vrati po zavrsenim studijama i provede u zemlji, radeci, neko vreme od 5-10 godina ili da vrati kompletnu sumu koja mu je isplacivana...Koliko tih ljudi planira da se vrati? Ja prvi ne mogu da kazem da bih se vratio, ali takodje mislim da bi mere koje poduzima Fond u takvom slucaju krsenja ugovora trebalo da budu rigorozne (sto svi znamo da nisu).

I jedan, malo veci problem... Mozda i najveci... Ja ovde zapravo diskutujem o stipendiji za koju sada prvi put cujem... Gomila mojih prijatleja, koji spadaju u top 2% studenata, ne samo u nasoj zemlji, ja bih rekao u celoj Evropi, polomila se trazeci da dobije takvu nekakvu stipendiju (kao dodatka na onu koju su vec dobili), ali misli da nisu za ovu culi (ovde pre svega mislim na one koji idu u UK na skolovanje, jer za druge zemlje je skolarina smesno mala, i doslovce svako ko hoce da plati moze da dobije mesto).

Srdacan pozdrav


Preporuka: 137 / Link / Replika: 4 / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

Srecko Sekeljic Srecko Sekeljic 14:14 24.10.2008

Re: re: PRIMER PRIMENE KRITERIJUMA FONDA

Koliko tih ljudi planira da se vrati? Ja prvi ne mogu da kazem da bih se vratio, ali takodje mislim da bi mere koje poduzima Fond u takvom slucaju krsenja ugovora trebalo da budu rigorozne (sto svi znamo da nisu).

Razgovarao sam sa kolegama koji su bili korisnici ove stipendije 2006. godine i kažu da ih niko nikada iz Fonda nije kontatktirao da provere da li su uopšte završili studije, da li su se potom vratili u zemlju, da li su još uvek u Srbiji, gde i šta sada rade...
I jedan, malo veci problem... Mozda i najveci... Ja ovde zapravo diskutujem o stipendiji za koju sada prvi put cujem... Gomila mojih prijatleja, koji spadaju u top 2% studenata, ne samo u nasoj zemlji, ja bih rekao u celoj Evropi, polomila se trazeci da dobije takvu nekakvu stipendiju (kao dodatka na onu koju su vec dobili), ali mislim da nisu za ovu culi

Sada me kontaktiraju mnogi koji odgovaraju postojećim uslovima konkursa, ali ga prosto nisu videli u medijima. Vidljivost i trajanje konkursa svakako jesu značajan problem.

Preporuka: 0 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

biohemichar biohemichar 21:46 24.10.2008

Re: re: PRIMER PRIMENE KRITERIJUMA FONDA

Srecko,

moram priznati da me fascinira vas entuzijazam i istrajnost po mnogim pitanjima u vezi ono sto bi realno trebalo da bude buducnost Srbije.

Vrlo sam vam zahvalan na tome, jer Evropa nema alternativu (a malo je ljudi koji odista shvataju znacenje i tezinu ovog slogana)...

Preporuka: 137 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

kit_kat kit_kat 22:17 24.10.2008

Re: re: PRIMER PRIMENE KRITERIJUMA FONDA

biohemichar
Srecko, moram priznati da me fascinira vas entuzijazam

i mene, samo napred!
Prema vashim iskusvima, da li ste uochili da ko od ministara i ostalih na bilo kojim pozicijama u proteklih 5 godina npr zeli u opshte da saradjuje sa vama i da li pokazuju interesovanje za samo-korigovanje, prilagodjavanje, izlazenje u suset?

Preporuka: 0 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

Srecko Sekeljic Srecko Sekeljic 06:28 25.10.2008

Re: re: PRIMER PRIMENE KRITERIJUMA FONDA

kit kat:
Prema vashim iskusvima, da li ste uochili da ko od ministara i ostalih na bilo kojim pozicijama u proteklih 5 godina npr zeli u opshte da saradjuje sa vama i da li pokazuju interesovanje za samo-korigovanje, prilagodjavanje, izlazenje u suset?

ENA postoji tek od ove godine :)

Mogu da kažem da je tokom poslednje Koštunicine vlade većina ne-DSS i ne-NS ministara bila raspoložena za saradnju, a posebno Đelić i Snežana Samardžić. Zato me je ova zabuna oko Fonda sada iznenadila.

Prilikom organizovanja Antifa kampanje pre dve nedelje, republički zaštitnik građana Saša Janković nam je mnogo pomogao i vrlo profesionalno se založio da nam institucije budu na raspolaganju. Dobrim delom treba njemu da zahvalimo za onako ažurnu reakciju policije, tj. Dačića, ali i republičkog tužilaštva.

biohemicar:
moram priznati da me fascinira vas entuzijazam i istrajnost po mnogim pitanjima u vezi ono sto bi realno trebalo da bude buducnost Srbije.

kit kat:
i mene, samo napred!

Hvala! Podrška nam je potrebna :)

Preporuka: 0 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

Sakrij replike | Pošaljite komentar 

Srecko Sekeljic

Srecko Sekeljic
RSS RSS Feed Saznajte više o autoru

Blogovi autora

Svi blogovi

Najnovije VIP blogeri

Najnovije blogeri

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana

Najaktivniji autori u poslednjih 15 dana