Njenih petnaest godina

    Vest koja je objavljena u nekim medijima, u nekima nije, nije dovoljno vazna.

    U svom krevetu nadjena je mrtva devojcica, imala je samo petnaest godina. U domu za nezbrinutu decu, u svom krevetu koji je dobila n privremeno koriscenje, dok ne izadje iz doma, umrla je tiho, da nikoga ne uznemiri, samo je nestala nadajuci se bas tome, da se niko nece previse uzbuditi sto je nema. Samo je zaspala. Nece se probuditi. Sve sto je veliki svet imao za nju ona  nikada nece videti.

    U dugom lancu Odraslih ljudi koji su morali da joj pruze ruku da ne potone nije bilo nikoga. Nije bilo nikoga ni kada je otac silovao, gotovo godinu dana, da cuje njene krike i vapaj za pomoc. Ljudi su ogluveli. Ne znaju. Ne cuju.

   Nikoga nije bilo da je drzi za ruku, da cuje njen poslednji uzdah. U njenih tako mladih 15 godina  stalo je vise nesrece i bola nego sto moze ceo jedan zivot da otrpi. Mozda je mislila da je to dosta, da vise ne moze da podnese? Mozda je htela samo kratak predah izmedju nesreca koje su je pogadjale, samo malo da se odmori? Odmarace se sada zauvek, sada je nista vise ne boli, samo to je htela, da bol prestane. 

   Zato sam pola zivota pokusavala da zaboravim...ali bas zato nisam mogla da zaboravim , i sad ne mogu.

    Da se blog ne bi pretvorio u isledjivanje krivice za koju ne znamo kome pripada veci deo, da ne bi bilo neargumentovanih optuzbi ili nagadjanja, zatvaram blog za komentare.

    Ovo je samo poslednji pozdrav maloj nesrecnoj dusi...spavaj mirno mila mala devojcice, sada te nista vise ne  boli.