Позиција Србије и Северноатланског савеза (НАТО)

Vladimir Miletić RSS / 27.10.2008. u 13:48

У оквиру студијског путовања у Брисел, у Генералштабу НАТО (NATO HQ) уприличен нам је састанак са високим званичницима НАТО -а

Безброј пута испричана прича од стране многобројних међународних званичника, није промакла ни овај пут. Још један покушај приближавања подељене Србије евроатлантским интеграцијама и удаљавања од блиске нам Русије. Пријатељски савети о одрицању од Косова и Метохије у корист европских интеграција, оставили су највећи утисак.

У оквиру посете Генералштабу НАТО (NATO HQ) у Бриселу, уприличен нам је састанак са г. Јарославом Скоњечким (Јaroslaw Skonieczка), директором НАТО Дирекције за евроатлантске интеграције и партнерство и г. Ериком Сандахлом (Erik Sandahl) из "operations division".

Усредсредићу се на говор г. Скоњечке, мада је његово излагање било најкраће. Као директор НАТО Дирекције за евроатлантске интеграције и партнерство, до детаља је упућен у политичка дешавања код нас. После уводног излагања, које је обухватило историју НАТО-а и основне принципе северноатлантског савеза, г. Скоњечка се осврнуо на актуелне односе између Србије и НАТО-а.

У осврту на постојеће односе Србије и НАТО-а, г. Скоњечка је изразио жаљење што Србија као чланица Партнерства за мир није учинила ниједан корак како би се приближила НАТО-у, за разлику од Босне и Херцеговине и Црне Горе које су неколико корака испред нас, а примљени смо истовремено.

Истакавши да је свестан тога да је народ у Србији подељен по питању уласка Србије у НАТО, г. Скоњечка је вешто избегавао тему Косова и Метохије до краја излагања, свестан тога да је то највећи проблем у односима Србије и те војне алијансе. Уз ограду да је то његов лични став, г. Скоњечка је истакао да ће Србији бити много лакше да уђе у Европску унију без Косова и Метохије, наводећи као образложење за то да ће Косово бити велики проблем и за ЕУ, а камоли за Србију.

Свестан чињенице шта Косово и Метохија представља за Србију, г. Скоњечка је истакао да би ми требало да се одлучимо да ли ћемо да гледамо у прошлост или у будућност. Своје излагање г. Скоњечка је завршио речима да су врата НАТО-а увек отворена за Србију и да нас на чланство нико не присиљава, нити је оно обавезно у било ком погледу. Србија је учинила први корак када је примљена у Партнерство за мир, али је ту и стала, што показује јасну неоудлучност српских званичника.

Питање да ли Србија треба да приступи НАТО-алијанси или не, актуелно је већ дуже времена. С времена на време, избија у први план. Након годину дана од приступања Србије програму Партнерство за мир и увек актуелног решавања коначног статуса Косова и Метохије, поново је актуализована прича око односа Србија-НАТО.

Према неким агенцијским истраживањима, две трећине грађана Србије се противи уласку Србије у НАТО. Да разјаснимо само једну чињеницу. Као што је и г. Скоњечка рекао, нас нико не присиљава да уђемо у НАТО, већ о томе својевољно треба да одлуче грађани Србије на референдуму.

Наравно, прво морамо да размотримо предности и мане неког нашег "будућег" приступања НАТО-у.

Уколико узмемо у обзир тренутно стање наше војске и њену техничку застарелост, али и организацију која се кроз реформу војске приближила НАТО-стандардима, улазак у НАТО би представљао једно велико освежење и перспективу за развијање Војске Србије.

Значи, са техничке стране улазак Србије у НАТО је прихватљив.

С друге стране, ако проблем посматрамо кроз "политички" оквир деловања НАТО-алијансе, долазимо до разлога који су врло битни за нашу тренутну позицију. Само приступање НАТО-у може нас довести у потенцијалну политичку конфронтацију са Русијом, државом која је јасно стала на "нашу" страну, на страну поштовања међународног права када је у питању решавање статуса Косова и Метохије.

Уласком у НАТО директно би се сврстали на супротну страну у односу на Русију, а то нам је у овом тренутку најмање потребно. Напоменућу да би самим приступањем НАТО-у аутоматски дали и легитимитет војној интервенцији НАТО на СРЈ 1999. године, а то је био напад на једну суверену државу и кршење међународног права.

Прича да би улазак Србије у НАТО био добар за наше даље европске интеграције, не треба да нас заварава.

Приступање НАТО-у да би смо били део "глобалног система безбедности", такође није аргумент на месту.

Уколико постанемо чланица Европске уније, то ће нам бити сасвим довољна гаранција безбедности, јер Европска унија неће дозволити никакве војне или било какве друге акције од стране било кога према некој од њених чланица. У том случају, сигурно би искористила сва политичка, дипломатска и на крају војна средства да то спречи. Чланице Европске уније спроводе заједничку спољну и одбрамбену политику, а формирањем и војних снага ЕУ то је могуће и у оперативном смислу остварити.

Србија не треба да заоштрава своје односе са НАТО, већ у овом тренутку треба да се усредсреди на сарадњу са Партнерством за мир, дакле не кроз чланство у НАТО-у. Шведска, Финска, Ирска, Аустрија, Малта и Кипар, чланице су Европске уније, али нису чланице НАТО-савеза, тако да имамо потпуно право да следимо те примере.

(12. децембар 2007)



Komentari (0)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana