Hola, Välkommen Herr Visitor

Vozikajući se u slobodno vreme Španskom pokrajinom Andaluzijom, tačnije iznenadjujućim pejzažima oko Antekere, negde na krivudavom putu od Ardalesa do El Čoroa, privuče nam pažnju vrlo lepa crkvica Bogorodice od Vilaverda, sva u belom, smeštena na steni pored puta. Kako je ispred stajalo obaveštenje da je "bar otvoren", vrlo jednoglasno odlučismo da zastanemo. Na parkingu iza crkve najpre nas iznenadi nekoliko kuća koje malte ne progutaše bogomolju, a zatim i ukrštene zastave Španije i Švedske. Onda tek primetismo da se bar zove "Raj za motoriste" (Biker's Heaven), pa zatim da omanja terasa koji se ničim sem dobrog roka ne razlikuje od ostalih španskih svratišta ima i bazen, te da je celo to imanje okruženo zasadima raznog tropskog voća i gustom "šumom" kaktusa. Tek onda shvatismo o čemu se radi: nekoliko porodica iz Švedske pokupovalo je imanja sa sve okućnicama i tu provodi mirne penzionerske dane. Usput, ako neko naidje, kane i neka parica zarade, čisto za džeparac.

Španija i susedna Portugalija već odavno su postale obećana zemlja za penzionere zapadnog sveta. Pogotovo obala od Malage do Marbelje i andaluzijsko zaledje. Desetine hiljada britanaca, holandjana, švedjana i ko zna kojih sve kojih stanovnika bogatije polovine starog kontinenta kupuje imanja, stanove ili kuće na Iberijskom poluostrvu. Istina, ne samo da dolaze iz bogatog dela Evrope, nego je to deo koji nema onoga što ovde ima u izobilju: sunca i toplog vremena. Šta ćeš bolje za ostarele i radom izmučene kosti. Ovde nema snega ili dosadne svakodnevne kiše, magle, depresivnog sivila. Jeste da većinom godine vrućina sparuši sve osim nepreglednih maslinjaka, ali klima uredjaji i plavetnilo mora koje je na dohvat ruke dovoljna su nadoknada.

 

Posebna prednost je razlika u ceni. Možda je ovo najvažniji činilac. To se ne odnosi samo na cenu nekretnina koja je ipak skočila poslednjih godina (sve do nedavnog sloma bankarskih sistema koji prete da vrade vrednost nekretnina na početni nivo), već i na život koji je ovde mnogo jeftiniji nego tamo gde su godinama crnčili. Verujem da veliki broj tih ljudi ili izdaje svoje stanove i tako ostvaruje dobru razliku od koje se, uz penziju, može lepo živeti, ili je svoje stanove i kuće ostavilo naslednicima pa se ovde sklonili da ne smetaju.

 

Do skora su se često mogla videti i naselja kamp kućica u kojima su živeli (uglavnom britanci i holandjani - ovi drugi nacija sa najvećim brojem kamp prikolica i kampera valjda na celom svetu). I to ne negde uz more, nego u nekim pustahijama gde se lako prepoznaju medju lokalnim stanovništvom koje je tu, eto, moralo da ostane (mislim, po godinama se ne razlikuju, uopšte). Ej, zamislite život u kamp kućici na obodu malog sela na nekoj vetrometini Španije! Danas se gradi na sve strane. U svakom gradiću ili seocetu videćete nizove kuća ili omanjih vila koje su se kao pijavice nekako nalepile na stara gradska jezgra ili gradilišta na kojima se užurbano radi iza velikih reklamnih panoa koji nude prodaju.

 

To me je posebno zainteresovalo: život u dubini zemlje. Dobro, mnogo je jeftinije, a more je tu negde, na sat vremena vožnje. Ipak, stisnuo bih se nekako da uzmem veći kredit ili kupim manji stan ne bi li imao pogled na barem malo parče plavetnila.

 

Upravio zbog ovakve klijentele, mnoge kompanije koje nude jeftin prevoz okupirale su aerodrome u Malagi, Sevilji... Ako na vreme kupite kartu (a ovi putnici imaju dovoljno vremena da prave dugoročne planove, sem ako u medjuvremenu ne izadju u čituljama), put od nekadašnjeg sivog do današnjeg osunčanog doma košta oko 50 evra. Sa sve taksama. Stoga se u avionima morate boriti za mesto kao u autobusima GSP-a kada peMzioneri navale na sedišta. Morao sam i da obnovim svoje veštine kupovanja karata za Zvezdine utakmice ne bi li izbegao gaženje i udaranje ostarelih dekica i bakica i istetoviranih hausmajstora u havajkama, bermudicama, cipelama i belim čarapama koji idu da se malo ogreju ili izluduju u novoj britanskoj alkoholnoj koloniji Teramolinasu.

 

Ovakva navala zapadnjaka nije mnogo doprinela jezičkim sposobnostima domaćina. Istina je da sada u svakoj kafani imate jelovnik i obaveštenja na engleskom ili nemačkom, ali teško će vam ko od domaćih odgovoriti na nekom drugom jeziku sem svog maternjeg. Kad neće breg Muhamedu ... stranci lepo i strpljivo uče španski i baš mi je simpatično koliko se trude da govore i kako su uslužni nama koji se snalazimo oslanjajući se na svoje nekadašnje znanje latinskog (one serije ne gledam, a taštu ne bih vodio da mi prevodi). Dovoljno mi je "уна сервеса и кафе добло син леће".

 

U jednoj stvari su se domorodci i doseljenici lako usaglasili: žive polako i sporo. Onim prvima je to u krvi a ovi drugi su već dovoljno stari da ne mogu drugačije. Savršena rutina obuhvata malo rada pre podne, siestu posle ručka, šetnju pred veče kada malo ohane. Bude malo nesuglasica oko noćnog života jer se ovde izlazi na večeru oko 9 - 10, a onda ostaje do kasno. No, nećete verovati kako mogu da budu živahne bakice koje se još ne daju i barabar sa vama (a posebno sa  dobro držećom lokalnom gospodom) ispijaju sangriju, tinto pun bukea ili ledeno pivo i vatreno djuskaju flamengo!

 

Možda ovaj tekst izgleda negativan i podsmešljiv. Zaneo sam se malo, izvinite. Andaluziju treba svakako obići, ako ikako imate vremena. Mislim: vreme je novac. Meni se posrećilo da sam imao aktivnost tamo pa mi nije trebalo mnogo vremena. Ali ne samo plaže oko Marbelje ili prelepu Alhambru u Granadi već i, kako već napisah, iznenadjujuće i impresivne predele koji se svakih pola sata smenjuju pred vama. I, svakako, razmislite o prodaji dedinog imanja i kupovini stančića u ovom kraju :-))))