Dragi blogeri, u Meksiku sam. Obilazim neke od Majanskih gradova, hramova i svetilista na Jukatanu i na severu Gvatemale.
Rekoh vam vec (u postu o Kseniji) da sam tokom proslog meseca imao u SAD prezentacije mojih dokumentaraca o stradanju ljudi na KiM. Bilo je cak i nekih predloga saradnje koje, eto, nisam prihvatio. Na primer, jedna nevladina organizacija mi je ponudila da finansira produkciju 15-minutnog filma koji bi bio uradjen od video materijala iz moje arhive, ali uslovili su citav projekat mojim ponovnim odlaskom na KiM, snimanjem posete njihovih predstavnika KiM i ubacivanjem tog materijala u moj filmcic.
Shvatio sam to kao manipulaciju ovim materijalom i porukom koju imam – da na KiM ljudi i dalje stradaju. Ovako, ispalo bi nesto kao, evo, istina je da ljudi na Kim godinama stradaju, ali, sada na KiM dolaze delegacije iz sveta i one ce sve to srediti.
Pokusao sam da im objasnim zasto to ne zelim da uradim. Setih se da su mi slicne ponude “saradnje”
davali i srpski “drzavnici”. Samo tu je stvar bila malo drugacija. Njima je smetalo sto u mojim filmovima ima mnogo srpskih stradalnika na KiM koji smatraju da ih je zvanicni Beograd zaboravio i da njima manipulise zarad sopstvenog politickog ili stranackog interesa. Ni tim srpskim drzavnicima nisam uspeo da objasnim zbog cega ne mogu takve izjave da “izbacim” u montazi.
Tako, prestadoh i ovima u SAD da bilo sta objasnjavam i kupih kartu za Meksiko. Zahvaljujuci Internetu
pokusacu da, dok sam u ovde, od nekih drugih ljudi i organizacija u svetu dobijem sredstva potrebna za
montazu i tako ipak uradim tu kracu verziju filma o ljudima koji na KiM stradaju. Bez prisustva
delegacija. Bilo kojih.
Uostalom, imacu vremena da o tome ovde natenane razmisljam. Pored Majanskih rusevina. A, blizu plaze. I uz pomoc Interneta. Tako sam sebe hrabrio dok sam ovde, prvog dana, vecerao supu sa srimpovima i jos nekom ribom. Narucio sam i fajitu - teletina izmesana sa piletinom. Na stolu je bila flasica Majanskog sosa. Stavio sam malo i njega. Popio sam i jedno pivo. Mislim da sam bio jedini gost u restoranu. Dzungla i plaze su valjda glavni razlog zbog cega ljudi dolaze ovde.
Cim sam izasao sa autobusa na stanici u Tulumu prisao mi je jedan ljubazan covek i predlozio da pogledam sojenice na Papaya plazi. 20-ak minuta taksijem od grada. Srecom po mene, poslusao sam ga i smestih se u sojenicu. Bez struje. Krevet je sa mrezom protiv komaraca, ima jedan trscan sto i takva ista stolica. Odmah je do plaze. Kupatilo je zajednicko, a na recepciji i terasi restorana ima bezicni Internet. Vrata kolibe se zatvaraju katancem.
Na zidu kupatila sam video nekoliko malih ruzicastih gustera. Sa krupnim, tamnim ocima. Bili su svuda po zidovima, u svim mogucim pozama i posmatrali su me. Bili su mi simpaticni.
Imam baterijsku lampu koja mi sluzi da se uvece raspakujem i pogledam okolo po kolibici. Kolibica nema prozore. Samo trscane poklopce. Sa mora struji svez, lep vetar. Osvezava kolibicu neprestano. Nedaleko odavde su i rusevine tog starog Majanskog grada.
Tako, provodim ove prve dane citajuci i nesto piskaram u svesku. Saljem mejlove. Odlicno se provodim i na plazi. Ima vrlo malo ljudi, 5-6. Naravno, ignorisem brojne oglase za ekskurzije okolo i razne morske sportove koji se ovde praktikuju - jedrenje, ronjenje, podvodni ribolov, istrazivanje podzmenih pecina i laguna...
Cesto posmatram pelikane kako lete. I iguane kako prelaze put. Nocu iz mora izlaze kornjace i legu jaja u pesku. Na desetak metara od moje sojenice. Video sam i prvu macku. Ista moja Cicana. Ima ovde i jedna bela kerusa sto voda okolo dva slatka crnpurasta kucenceta.
Dok sam plutao u vodi video sam i neku veliku pticu koja je kruzila okolo, sa belim vratom i
grudima. I cudnom glavom. Kao neko bice iz Jure. Onda opet pelikani. Pa onda nesto sto lici na orla.
Malo se zezam i sa talasima. Igram se i na pesku. Dosle su mi opet zive stare zanimacije kraj mora. Ono znanje iz najranijeg detinjstva. Saranje po pesku i pravljenje kula koje traju par sekundi, izmedju dva talasa; ostavljanje tragova koji se brisu dok hodas dalje; skakanje u talase; plutanje po povrsini vode; ronjenje.... Sit se tako izigram. Onda par koraka ka sumi i eto, tu je i moja kolibica. Sreca je sve ovo.
Upoznao sam ovde i jednog Meksickog Indijanca – Azteka. Zove se Karlos. Odlicno govori engleski jer je
proveo poslednje tri godine u Kanadi kao politicki azilant. Kada se rezim u Meksiku nedavno promenio,
Karlos je morao da napusti Kanadu. Sada je ovde sa zenom i cerkom i pokusava da ponovo dobije vizu i da se vrati u Kanadu sa porodicom.
Vec me je vodio kod Majanskog vidara koji zivi malo dublje u dzungli. Ovaj vidar je i cuvar hrama u
Tulumu. Dogovorili smo se da snimam neke rituale i svecanosti krajem Jula. Kada moja cerka dodje ovde, pocetkom Avgusta, otici cemo i do mnogih okolnih cenota, tj. podzemnih laguna i jezera koje Majanci smatraju svetim mestima. Ustima Zemlje.
Stize mi pre neki dan odgovor od jednog od ljudi od kojih sam trazio da pomognu produkciju filma. Kaze, hoce to da podrzi, ali da ne stavljam njegovo ime na kreditaciji donatora. Inace, ovaj covek je i prosle godine pomogao produkciju mog DVD izdanja u SAD. Evo, sada je opet prvi odgovorio na moj predlog. O njemu i slicnima, mislim da pisem kada radoznalim blogerima budem objasnjavao odakle mi novac kojim finansiram moj rad. Druge to ionako ne zanima.
Javise se u medjuvremenu jos i neki drugi. I oni zele da ovo podrze. Uglavnom Grci, Rusi, Jevreji, Jermeni, Amerikanci. Za sada, Srbi jos ne odgovaraju.
Kada se o Kosovu danas pise ili, recimo, bloguje, onda su uglavnom teme - STATUS, POLITICKA REALNOST, MEDJUNARODNO PRAVO, TERITORIJALNI INTEGRITET ili su odlucujuci faktori- RUSIJA, SAD, EVROPSKA UNIJA… Manje-vise, to je jedino sto je u pameti srpskih “demokratskih intelektualaca”, bas kao i onih sto sebe zovu “narodnjacima” i “nacionalno svesnim”.
Medjutim, teme kao sto su – STATUS OSNOVNIH SLOBODA COVEKA NA KIM; NEODGOVORNOST SRPSKIH POLITICARA, MEDJUNARODNE ZAJEDNICE I ALBANSKIH INSTITUCIJA VLASTI NA KIM DA SE PREMA OVOM PROBLEMU ADEKVATNO POSTAVE I DA TAJ PROBLEM RESE – i dalje ne okupiraju srca i umove u Srbiji.
A, Morava tece…
Shvatam da su tako propali mnogi narodi. Kao i Srbi sto sada propadaju. I Maje su tako propali. Ma, svi.
Zavrsna faza propadanja je unistavanje solidarnosti i osnovne sposobnosti da sasosecas sa svojim bliznjim. Kod Srba je to potrajalo prilicno dugo, ali u poslednjih 20-ak godina svet je visestruko ubrzan i
promene svega su radikalne, jer blizi se kraj sveta. Tako su, barem, prorokovale Maje. One Maje sto su odjednom negde nestali. Ovi Indijanci sto se sada setaju okolo po Jukatanu izgledaju mi kao da nisu ni na nebu, ni na zemlji. Bas kao ni danasnji Srbi.
Ipak, te Maje su iza sebe ostavile gradove i piramide koje su podigli sa tako neverovatnom preciznoscu da Sunce niz odredjene linije i u odredjene dane u godini (21/22 Mart i 21/22 Septembar) i dan danas pravi senku zmije (vrhovno Majansko bozanstvo je Quetzalcoatl, pernata zmija).
Pitam se sta Srbi ostavljaju iza sebe dok danas propadaju ? Srusene svetinje, izbeglice i uspesne politicke karijere svojih drzavnika ?
Ipak, to je mozda nevazno. Zaista. To sta svetu ostavljaju Srbi ili bilo koji drugi narod sto je propao.
Ljudska bica su ionako predatori. Ubijaju i tako prezivljavaju. To karakterise svo nase postojanje. Od
ubijanja zbog pojilista, do ubijanja zbog moci, tj., zbog “nacije” ili zbog “demokratije”.
Medjutim, religije ljudskih bica imaju ideale koji nisu predatorski - jednakost svih svesnih, zivih bica,
samilost, nenasilje, ljubav.... Dakle, otkud predatorskoj rasi nepredatorski ideali ? Otkuda tako
nesto ?
Mozda je to otuda sto ljudska bica moraju nekako da prevazidju ono zahvaljujuci cemu su do sada uspevala da opstanu - svoj egoizam i predatorstvo. Inace, unistice svet. Drugim recima, svet ce unistiti sam sebe preko ljudskih bica. Da se to ne bi dogodilo, mozda ce svet promeniti ljudska bica. Da bi svet
opstao. Mozda su o tome govorile Maje ?
Mozda je u tome sansa i za Srbe. Da jos malo sacekaju (do 2012) dok ih svet ne promeni.
Samo, taj faktor promene nece biti Evropska Unija, SAD ili Rusija. Ni demokratija. Ni patriotizam.
Ni status Kosova.
Blogovi autora
- Crtice iz dnevnika jedne budale (63)
- On i stado (8)
- Nadja iz Sibira (38)
- Pitanje (65)
- Izvestaj iz malog mozga (5)
- Cudan covek (9)
- Sanjanje o budjenju (36)
- izvinite (8)
- Danasnji brojevi (122)
- Neznanje (0)
- Lice (0)
- Neprimecen (0)
- Vrh (0)
- Malo srce (0)
- Pocetak "filmske" karijere (0)
- O dve reke u Vijetnamu, Budizmu i ekologiji... (0)
- Neke nade... decije (2)
- Pogadjate ciji je ovo (mogao da bude) podsetnik ? (0)
- Kamala o Kosovu (0)
- Koincidencija ili ? (0)
Najnovije VIP blogeri
- Klasicna tema- Beograd, popodne i gitare
jednarecfonmoi - Fragmenti stvarnosti u opštem prividu
Hansel - Horizontala, koja ne da vertikali da se vidi
angie01 - СРБИЈА ‒ ЗАЈЕДНИЧКА ДОБРОБИТ И КАЗНА
Predrag Brajovic - Lični izbori
njanja_de.manccini - Džez kao religija
Ivan Blagojevic - Diznijev svet
jinks - ovde je nigde dobro mesto ...
Đorđe Bobić - вабомамом спојке сунчане
Черевићан - Jolene
njanja_de.manccini
Najnovije blogeri
- ŽUTA OSA (8/24)
horheakimov - DUB PUB: Milion kvadrata
docsumann - Dokon um đavolje igralište
zilikaka - НАЦРТ РЕЗОЛУЦИЈЕ О ГЕНОЦИДУ У СРЕБРЕНИЦИ
Filip Mladenović - DUB PUB: A Bright New Day Is Coming
docsumann - Srbija u EU i NATO do 2030...
Filip Mladenović - DUB PUB: Woman, Hey
docsumann - DUB PUB: No Love, No Home
docsumann - ŽUTA OSA (7/24)
horheakimov - Hronologija antipatriotizma...
Filip Mladenović
Arhiva
Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana
- Eksperimenti u blogovanju (4)
- Muzika (3)
- Zabava (2)
- Reč i slika (2)
- Hobi (2)
- Mediji (2)
- Literatura (1)
- Obaveštenja (1)
- Životni stil (1)
- Politika (1)
Najaktivniji autori u poslednjih 15 dana
SRPSKI / ENGLISH
INFO TV RADIO VIDEO B92.FM SPORT PUTOVANJA BIZ POSLOVI MAPE ŽIVOT KULTURA BLOG FORUM TEHNOPOLIS AUTOMOBILI SHOP MUSIC vrh strane© 1995 - 2009, B92 | Kontakt | O nama | Impresum | B92 lica | Pravila korišćenja
B92 je organizacija koja brine o zaštiti životne sredine.
Mi ublažavamo štetu nastalu zagađenjem u avio-saobraćaju i ulažemo napore da se smanji emisija izduvnih gasova.
climatecare.org