Masturbiranje, cemu?

                                             Don't knock masturbation. It's sex with someone that I love. (Woody Allen)

            Nedavno sam procitao jedan zanimljiv esej koji, uslovno receno, govori o povezanosti masturbacije (valjda u onim slucajevima koji dovode do seksualne neadekvatnosti) sa -  terorizmom.

            Mozda je to preterivanje, ali sam malo razmisljao o fenomenu masturbacije.

           Masturbacija (po Milanu Vujakliji: manustupracija, spolno samozadovoljenje, onanija, drkanje, ipsacija; na engleskom: self stimulation of the genitals for pleasure or self comfort, self loving,  masturbation, wanking, jacking off, beating off, whacking off, fingering, hand-job, hand-jig, onanism, auto-erotism, self-abuse, etc.) jeste deo covekove sveukupne seksualnosti, i kao takva suvise LICAN CIN. Pa opet, i o tome se moze i treba razgovarati.

            U umetnosti (recimo u literaturi i slikarstvu) ima slucajeva, naravno, u kojima se razmatra  masturbacija, kao sto nam, recimo, pokazuje novela "Sedamnaest" japanskog nobelovca Kenzabura Oea. (U toj knjizi, glavna licnost je sedamnaestogodisnji decko koji neprestano masturbira: u kupatilu,  spavacoj sobi, parkovskom siblju, cak i u skolskoj ucionici. On se stidi svoje navike, bas kao sto se stidi skoro svaceg drugog. On je los u drustvenim igrama, neuspesan sa devojkama i kavgadzija u porodici; ne moze nikoga da podnosi - ni svog bedastog oca-liberala, ni majku, ni sestru, ni ucitelje, i konacno - ni sebe samog. Svestan svoje ruznoce, sve sto moze da radi jeste da - masturbira, ziveci pritom u mucnom strahu da ceo svet shvata, cim ga samo pogleda, sta on potajno radi.... Na kraju, on se pridruzuje nekoj desnicarskoj grupi, sto ga vodi da postane terorista, i da, kao takav, ubrzo nastrada). U slikarstvu, koliko ja znam, tu temu je obradio Salvador Dali napravivsi poznatu sliku sa naslovom: "El gran masturbador". Veliki drkadzija.

  Podsecam da zivimo u vremenu kada su sa fenomena masturbacije umnogome skinute zablude o stetnosti po zdravlje (u stilu da se od masturbacije coveku moze "kicma osusiti" ili da od nje moze "oslepiti i ogluveti") i gresnosti po dusu, sto su uglavnom zagovarale religije (u stilu: "masturbacija vodi u pakao"). Cak su i pojedini veliki filozofi iz ranijih vremena bili kriticni prema seksualnom samozadovoljenju; tako je Imanuel Kant (1724-1804), jedan od najvecih i najuticajnijih filozofa moderne Evrope, filozofa koji je revolucionisao dotadasnje misljenje o Bogu, o kosmosu, o coveku, cije "kritika cistog uma", teorija "vecnog mira" i "svetskog pravnog sastava" jesu i danas podjednako aktualne, bio veoma kritican prema masturbaciji U svom delu "Metaphysik der Sitten" Kant je masturbiranje tretirao kao "krsenje moralnog prava", ma sta to znacilo, smatrajuci ga "neprirodnom i cak gresnijim od samoubistva"! (Masturbation is a violation of the moral law... Unnatural sexual practices, such as masturbation, are still viler than suicide). Reklo bi se da su takve izjave malo cudne, makoliko dolazile od izuzetno pametnog coveka, kada se zna da je on ziveo uglavnom usamljeno; izbegavao je zene, a zabelezena je njegova izjava: "Kada su mi zene bile potrebne nisam ih mogao sebi priustiti, a sada kada to mogu, nisu mi vise potrebne". 

            Danas se na masturbaciju ne gleda vise kao na perverziju i znak mentalnog poremacaja, i to je dobro, jer se smatra jednom od normalnih seksualnih aktivnosti. Svuda se govori i ponavlja kao mantra da SKORO SVI (pa cak i zene, svakako!) MASTURBIRAJU, te da je to - normalno. ("Most men masturbate and, despite what they might say, so do many women. It's perfectly normal"). I jos se dodaje da je to dobar odbrambeni mehanizam od - stresova kojima smo svakodnevno izvrgnuti. Dakle, em nudi seksualno uzivanje, em nudi (koliko-toliko) rasterecenje od tegoba koje nas pritiskaju.  

 To novosteceno saznanje coveka u odrastanju ne cini ni srecnim ni nesrecnim, jer podjednako ne voli situacije u kojima je "sve normalno, odnosno dozvoljeno" kao ni situacije u kojima je "sve zabranjeno". I kada je svestan da preterano masturbiranje treba izbegavati u meri u kojoj treba izbegavati preterivanje u jelu, picu, pusenju, seksu, spavanju, ali i u radu, pa i u dokonosti, he, he, he... on ce raditi ono na sta ga unutrasnji porivi trenutno nagone... 

              A kako se u slobodama uvek moze ici dalje i dalje, u poslednje vreme u svetu se organizuju skupovi/spektakli pod imenom "MASTURBATON" (Masturbate-a-thon, wank-a-thon), na kojima se, pred velikim brojem gledalaca (za ulaznicu od nekih dvadesetak dolara) stotine muskaraca i zena - samozadovoljavaju, kako bi doprineli ‘osvescenju masa i ujedno rasterecenju od osecaja sramote zbog masturbacije', odnosno kako bi pokazali da je to "prirodan i bezbedan oblik seksualne aktivnosti". Sredstva prikupljena u takvim prilikama koriste se u razne dobrotvorne svrhe... Svetski mediji su tako zabelezili da su na masturbatonu u San Francisku, maja ove godine, Japanci Norihiro Taneichi i Masanobu Sato, iz Tokija, postavili svetski rekord u izdrzljivosti drkanja, od 8 sati i 39 minuta. I preziveli su, mada vidno iscrpljeni! Eh, ti Japanci!

            Pitanje se postavlja samo od sebe: da li se u "covekovom licnom oslobadjanju" ide malo predaleko, u odredjenu krajnost? Jer ima misljenja da spektakli-masturbatoni pre postaju dehumanizacija nego oslobodjenje.

            S tim u vezi, u danasnje vreme ima filozofa kao sto je  Slavoj Zizek,  koji, mada  priznaju "da se moze uzivati masturbiranjem bez frustracija", samozadovoljenje na skupovima (masturbatonima) nazivaju najruznijim imenima (‘dogadjaji poput Masturbatona pokazuju da je dosao kraj istinskom stidu'... ‘kolektiv od pojedinaca koji su spremni da podele s drugima solipsistički egoizam svog stupidnog užitka' i slicno), te bi se moglo shvatiti da preporucuje  da se pojedinci manu coravog posla, makoliko taj uzitak bio besplatan, i da se vise orijentisu na  kontakt i opstenje sa drugima. Da li ja to pravilno razumem da nam filozofi ponovo govori, samo drugim recnikom, da je masturbiranje, narocito ako se izvodi  IN EXTREMIS,  (ipak) stetno?

              Na kraju, pitam se da li nas novootkriveno saznanje da masturbacija nikako ne skodi, ni fizicki ni mentalno, cini da budemo bolji? Zar masturbacija ne bi trebalo da bude komplementarnost, a ne cilj sam za sebe? Hocemo li se zavesti pojednostavljenim misljenjima koja se povremeno cuju, pola u sali pola u zbilji: ‘Masturbacija je najbolja zanimacija; u svakom slucaju prednosti su mnogobrojne cak i u odnosu na seks sa nekim drugim'...      

                     Naravno, pitanje se moze i ovako postaviti: Masturbiranje, cemu? Normalnost, cemu?

         Sta vi mislite?