Breaking the fourth wall, cracking the abstraction

razmisljanje

Razmišljanje je precenjeno, ja mislim, pa se veselim sa familijom, jedem i vrtim TV kanale u slobodno vreme :)

Blog i dobar deo ostalog mu dođu kao "blackouts", gubljenje svesti na trenutke :)

Dušan Maljković

"Ono što je prokleto u ovom performansu je da ne postoji autonomna akcija od strane astronatuka koja može da ga značajno približi ili udalji od svemirskog broda."

Zapravo može. Treba da baci neki predmet u smeru suprotnom od smera u kome leži da se kreće. Recimo olovku. Tada će njegova brzina biti ma x Va = mo x Vo tj. Va = mo/ma x Vo (ma, Va: masa i brzina astronauta, mo i Vo masa i brzina olovke), ako se ne varam...

Naravno :) ali nema predmet, ili ih ima u vrlo ograničenom broju. Astronaut mi je trebao da bude samo uvod u "veličinu" a olovka bi bila samo deo bogatog ali manjeg sveta, tj manjeg od proiyvoljen veličine, koja je konačna i self'referencijalna.

A i da bismo bacili olovku i počeli da se krećemu u suprotnom smeru ta je olovka morala u jednom trentku da priđe ka nama, pa smo tako i mi prišli ka njoj. Znači, samo male, lokalizovane nepravilne oscilacije ako ne podrazumemo uticaj sa strane, ako neko ne upumpava energiju sa strane.

To je bio i cil

Nije, to je bila samo jedna od pomoćnih postavki. Evo korektnije:

Zamisli da si u lopti, u centru, ne krećeš se u odnosu na loptu i sve je u bestežinskom stanju.

Baciš olovku:
- Olovka i ti idete u suprotne strane, isti momenti (zanemarimo ostalo)
- Olovka ide brže, udari u sferu, sfera se kreće polako, ti kasnije udariš u drugu stranu, pri mnogo manjoj brzini, i zaustaviš je.

Sfera se jeste malo pomerila, po cenu tvog potrošenog glikogena u telu, al samo zamisliš veću i masivniju sferu.

P.S. Vidim da ste Lajbnicov koncept monade našli posebno isnpirativnim..

Tek sad vidim PS :)

Povod je sledeći - opet sam negde među komentarima video kako Ajnštajn nije bio religiozan.
Još sam na starom blogu, mislim kod N. Spaića prilagao materijal na tu temu, kao i na religioznost mnogih naučnika.

Jednostavno, konketne religiozne kanonične forme na stranu, ja mislim da danas većina baš naučnika veruje u mogućnost postojanja što oni zovu "superior reasoning power", i ove reči su pažljivo odabrane, ko god da ih je birao.

Ne neke razvijenije civilizacije, to je lako za progutati, nego reasoning power sposobna da nas kreira.

Da li takvi naučnici veruju da smo tako kreirani? (ja nisam naučnik ali delim mišljenje mnogih od njih).

Ako nismo "kompjuterski" programi, pa je "spoljašnjost" realm toliko različit da ne može ni mašta da nam pomogne, onda naučnici veruju u evoluciju. Nije im potrebna nikakva religiozna forma da bi opovrgavali evoluciju. U stvari, to je od manjeg interesa. Njihova vera se u stvari ne tiče tolko nas ljudi uopšte.

Interesantno je ono što mi doživljavamo kao univerzum, prostor, beskonačnost i "struktura" prostora (da bi po Ajnštajnu mogao da bude zakrivljen mora da ima strukturu).

Te dve najdublje teorije, kvantna mehanika i specijalna teorija relativiteta su matematičke abstrakcije, otud reč u naslovu. Mi smo izuzetno self-referencial i u razmišljanju (moramo tako) pa su čak i veliki delovi najdubljih teorija samo traženje pitanja u situaciji gde odgovore već imamo.

Ja sam abstrakcije prepevao u kuglu, ili više njih koncentričnih.

Pitanje ja kako se ne običan čovek nego bilo ko od nas postavlja prema ovakvom misaonom eksperimentu.

"Ništa" je singularitet - kad pitate nekog šta je iza granica sadašnjeg univerzuma može da vam odgovori na razne načine, u zavisnosti od profesije i znanja.

"Ništa" kao singularitet jako često znači ne sam "svašta", nego bilo šta. (ako je učinak grupe radnika nula,a bilo je nula radnika, mi ne znamo koliko jedan radnik može da uradi u proseku, zato što množenje konačnog broja sa nulom daje nulu).

Singulariteti su uvek i rupe u našim znanjima, od osnovnih do koncepata.

Znači, unutar lopte sam, (da bude jednostavno), i ne moramo da idemo do ruba univerzuma, da ne diramo granične uslove, dovoljno je da zamislimo sunčev sistem bez ostalih galaksija ili zveza).

Provokacija je u pitanju kakav je stav pojedinca, ili osećanje, prema spoljašnjosti ovakve sfere, i šta su koreni.

Znači, guranje pojedinca do brutalne iskrenosti.

U jednoj epizodi Star Treka pojavljuje se karakter Q, omni-potentan, iritiraju ga ljudi pošto su previše samopouzani, radoznali, imaju čvrste stavove povrh ograničenog znanja.

On ih baca u blizinu Borga - za one koji ne znaju to je tehnološki superiorrna inteligentna tvorevina, bez etike i morala koja se drži jednostavnog principa - uzimanja i ubijanja kad god je to u interesu napredka samog Borga.

Suočeni sa uništenjem ljudi su suočeni sa konceptom ograničenja u najbrutalnijoj formi i mole za milost :)

A moze i dobro da se najede pasulja...(ili neceg drugog sto nadima)

Drugovi, nećemo nikad tako doći do kraja sveta :)

A i ako odu najbolje je da se što pre vrate :)