Dečak u "Peščaniku"

Kada sam se registrovao na ovaj sajt, rekoh sebi da neću pisati već samo zato što sam registrovan, nego samo onda kada osetim da me neka tema izaziva da o njoj nešto saopštim. 

Politički sam neaktivan, osim što pratim šta se u toj domaćoj septičkoj jami odvija, jer želim da sam u toku, t.j. da znam šta se radi sa zemljom u kojoj živim.  I koju volim. Postoje, naravno, struje u politici koje smatram bližim od nekih drugih, ali se uvek trudim da je osnovni reper za to - zdrav razum i logika. Obzirom da pratim sve strane, ili da se bar trudim, često sam svedok raznih neprimerenosti. Ono što je donekle normalno za neke političke opcije, obično nije bilo za neke druge. Po tome, između ostalog, smo obično pravili razliku. Bar ja jesam. U poslednje vreme, čini se da su "proevropske" i liberalnije snage u Srbiji, odustale od borbe na načine koji su im bili svojstveni do sada ( verovatno jer smatraju da treba pokazati grubima i neprimerenima, da se i sa te strane može doživeti grubost i neprimerenost, i da to nije samo pravo i mogućnost bukača), i da su pomalo počele da liče na one, protiv kojih se sa sve više pretencioznosti bore.

Ovo je jedan od primera.

Sećam se koliko mi se smučio Vučić i ona upotreba dečijih glasova u kampanji za gradonačelnika... a pre izvesnog vremena jedan deo emisije o kojoj je ovde reč, posvećen je intervjuu sa detetom koje je imalo štošta da kaže na temu srpske političke realnosti.

Šta radi  dečak, u emisiji kakva je " Peščanik"?  Pritom mislim na - vrlo ozbiljna politička emisija.

 Bez obzira na, bez sumnje, izuzetnu bistrinu koju taj dečak poseduje, ipak je on veoma mlad(čini mi se 12 god.) da bi se trovao takvim mislima. U ovoj državi ionako ima previše onih koji bistre i tupe političku priču( a za mališu o kojem je reč su najblaže rečeno - retardi), da zaista ne shvatam čemu podrška takvom dečjem razmišljanju. Kažem podrška, jer ne mislim da je dete instruirano, nego da je svojom prirodnom bistrinom prerano počelo da se bavi temama, od kojih i sasvim razvijene ličnosti pobudale nakon nekog vremena, a da je upravo takvim razmišljanjima njegovim posvećena pažnja, i da su ona na taj način podržana, i pohvaljena kao ispravna. Može "Peščanik" sasvim dobro da obavlja svoju funkciju i bez dečaka. Toliko.

Dečaku želim zaista sve najbolje, a najpre da zaboravi priče odraslih, dok i sam ne poraste, i bude dovoljno snažan da takve prljavštine podnosi. Ako bude želeo. A onima koji žele da se promeni ono loše u Srbiji, želim da ipak sačuvaju razlike, koliko je god to moguće. Trebaće nam.