Plasticni idealizam

Jeste li se nekad zapitali u cemu se u stvari sastoji VAS dan, koliko ste samo bitni VI ovom svetu i koliko ste kao jedinka vazni svom tom kosmosu oko VAS ili...?

Ili ste, jednostavno toliko sami sebi prosti, obicni da, eto cak i "ne razmisljate o tome"...Uostalom, to je cisto zamaranje, je li..

Ustajete svako jutro i po nekom randumu se oblacite, pijete prvu kafu, odlazite na posao (ili ne odlazite), doruckujete, zbijate sitne sale s prijateljima, bivate, muvate se..Onda u nekom trenutku palite TV i tamo vidite savrsena lica manekena, glumaca, pevaca, vidite gomilu glamura, sjaja, lepote..Pitate se nebrojeno puta kako li su ti ljudi imali srecu da se nadju na takvim mestima, da budu tako lepi i da im sva ta blaga ovozemaljska budu dostupna, i po ko zna koji put sazaljevate sebe i dobijate jos jednu potvrdu kako je vas zivot u stvari bedan i nikakav i kako cete ceo zivot biti prinudjeni da prezivljavate jer eto, prosto niste imali srece da uspete u zivotu..

E magaradi jedna...

Pa upravo se taj lepi na reklami tamo koji je u stvari toliko isfeminiziran ( ja ga ne dozivljavam ni realno ni muski), znoji po dvadeset sati dnevno i kezi isto toliko vremena iako mu se mozda i place, da bi bas TI, some jedan, otisao u market i bacio 300 din za losion za brijanje koji on reklamira. Ili tamo neka ultra-mega-giga-riba koja ne zna od tolike izvestacenosti ni verovatno kakav je njen pravi lik, stvara ovdasnjaim i tamosnjim i SVIM zenama, devojkama i najzalosnije, devojcicama ideal neke lepote koja je, bdimo realni - plasticna.A onda se sve te dame bore, ne znajuci ni same za sta, upravo za takav izgled, pored kojeg neosetno gube sve drugo.

Ljudi moji!

Sva ta kvazi industrija se bori za VASU paznju, VI ste iznad svega toga, a desava se upravo obrnuto - efekat divljenja dolazi sa VASE, odnosno nase strane (iak i sebe ubrajam u obicne ljude..). Samo u marketingu su hiljade strana posvecene analizi ponasanja potrosaca, odnosno VAS koji sve to cemu se potajno divite drzite u rukama, bez jednog najnesvesnijeg delica VASE paznje veliki deo toga bi pao, nestao bi za dan.Ali neka, mi cemo se diviti i dalje lepoti jedne P.C. koja reklamira hiljadu i petsto kozmetickih proizvoda (verovatno joj je jako zanimljivo u zivotu pa zato to i radi), izgleda duplo mladje zato sto je ceo tim tamo farba pred reklamu, a mi se onda zaletimo i pola nase mesecne muke damo za neki tamo izbljuvak koji ona reklamira...Strasno.

Na fakultetu sam imala problem sto nisam mogla da ukapiram vecinu mojih kolega dupeuvlakaca koji u tome sto studiraju ekonomiju vide samo nacin da se uvale u neku od politickih stranaka gde ce par godina da se slihtajuci bore za paznju nekih od glavasa da bi posle eventualno, presli na veci nivo..A za to vreme ce gutati svakakva sranja, nema veze, "sve se to isplati".To sto su za svoju profesiju izabrali ekonomiju ima jednostavno znacenje da im je u stvari bitna samo licna korist. I da stalno imaju strah od autoriteta i da misle da je najveci cilj u zivotu biti vidjen i imati visoka primanja.E takvi su , nazalost, vecina u mnogim profesijama danas i upravo je ta vrsta ljudi o kojoj sam gore govorila..Oni ubijaju volju za ljubavlju coveka kao takvog, za pronalazenjem smisla u samom sebi, oni postavljaju mateijalizam kao vrednost a moral kao tabu temu.

Hocemo li i do kada zmureti...?

Mozda cemo samo malo odremati.

Necemo zaspati, jos..