Tako se nekad pobudali, al' onako zaoprave

In JUSA izbori. Obama. Šaljem prijateljici email na Floridu, preklinjem i molim da glasa. Lažem. Briga me za nji', oni misle da je Srbija u Kini, all tho, nisu daleko od istine, bar iz moje skučene vizure. Pijem sok od voća koje se zove „peach" i priznajem da sam oduvek ovakvo ime za breskvu smatrala pomalo uvredljivim. Nekulturno brate... i onda doživim da se „breskvica" koristi za što šta, pa tako i za sok. Gust, lepljiv i sladak.
Zapalalila sam sveću, ali ne iz verskih pobuda. Ne verujem da „dušama koje putuju, treba svetlo da bi našle odredište". One koje putuju, na dobrom su putu, one koje ne putuju, šta ću im. Sveća miriše malo na jasmin malo na sandalovinu, al' onako fino.
Zateže me nešto pod desnom plećkom. Svako malo istežem vrat ulevo, pa malo udesno da krcne. Pomogne zakratko, pa onda nastavi da zateže. Osećam kako neudobno sedim. Pokušavam da se namestim, jer naopako, stolica u kojoj se sedi nije jeVtino plaćena, mora da pruža sve udobnosti. U zanosu: sveća, muzika i brdo misli, shvatam da sedim na crvenom Teletabisu koji je moja ćerka tamo zaboravila. A baš ga je, duša draga, tražila pred spavanje, a ja joj sve govorim da ne znam di ga je zaturila. Znam sunce di ti je Teletabis, zaturila ga mater...
E ondaK sam dunula u sveću i ugasila je. Zamirisao je dim na noći bez struje zbog restrikcija, pisanje domaćih uz iste. Onda sam vratila sok sa bezobraznim imenom u frižider pa sam se setila onih teških vremena kad smo tamo držali samo margarin i dedinu rakiju za skidanje temperature.... Onda sam polako, korak po korak ( a treba ih tačno petnaest do tamo ) otišla do Pčelicinog krevetića i zurila u nju. Polako sam spustila ruku na njen stomak da budem sigurna da diše, onda sam se nagnula i poljubila je u oko. Promeškoljila se i nastavila da sanja. Zamirisala mi je na proleće. Pomolila sam se uz njen krevetić, uz obaveznu mantru da što sporije raste, da uvek bude nasmejana, da ne mora da se uda ali da mora da mi rodi unuke i da me nadživi. Samo toliko. Amin.
Mene je onda počelo da seče pod levom plećkom i više se ničeg ne sećam.