Dama sa markerima

Tatjana Momčilović RSS / 07.11.2008. u 11:03

 

Već nekoliko nedelja idem na neki kurs koji je posvećen projektima u odeljenjima personala. Od projektnog zadatka, budžeta, tima, plana finansija, realizacije do praćenja dugoročnih i kratkoročnih efekata zadatka. Pošto su odeljenja personala uglavnom odelenja koja troše novac - ovaj kurs trebalo bi da nas nauči kako da odeljenje personala ( vitalni organ svake veće firme) postane i profitni centrar.

Težak zadatak nema šta. Valjda su zato predvideli da cela grupa sedi zajedno punih 4 meseca. Meni, iz početka izgledalo da nema tu šta da se uči ni 4 nedelje ali izgleda da sam se prevarila jer u protekle tri nedelje smo obradivali temu - internog istraživanja po komaniji (veliki sistemi preko 1000 zaposlenih)  u smislu vrednosti i ciljeva. Od sledeće nedelje - pravni okvir svakog projekta, radno pravo, povećanje broja sati u slučaju dodele projekata već postojećim zaposlenima ili uzimanje eksternih eksperata. E, sad sve bi to bilo super, da je kurs dva, tri sata dnevno -a nije. Svaki dan od 8-16h sa pauzom za ručak od 45 minuta. Puno radno vreme. Dobro - plaća poslodavac, nije da se bilo ko od nas žuri ali prvo što mi je palo na pamet je kako ćemo svi mi, potpuno nepoznati jedni drugima, slučajno skupljenih 17 ljudi provesti zajedno 4 meseca svaki dan. 

Kad smo stigli prvi dan u školu - rekli su nam da imamo 20 minuta da popijemo kafu i da se upoznamo. Kad je prošao ovaj "spontani" način upoznavanja, krenuli smo u učionicu. Ja sam odlučila da udjem poslednja. Pošto je kurs na nemačkom, odlučila sam da sednem pored najvećeh štrebera da bih mogla da prepisujem ono što ne razumem i što mi nije bilo jasno.

Čekala sam jedno 5 minuta da se svi smeste a onda sam sa praga gledala ko je najveći štreber. Gledala sam ko će prvi da izvadi pernicu, gumicu, običnu olovku i markere za podvlačenje. Bila sam nekako sigurna da je ta metoda dobra. Ja uopšte nisam uredan djak, ponekad nemam ni olovku u tašni ali sam nekako mislila da onaj ko nosi pernicu i brisač sa 40 godina mora da je uredan i odgovoran u školi.

I uopšte nisam pogrešila. Sela sam pored jedne gospodje - cenim stare 45 godina. Uskoro smo počeli da se predstavljamo i naglas pred celom grupom. Ko sam, šta sam, šta radim ovde, koja su mi očekivanja. Grupa je sastavljena vrlo raznoliko. Bilo je nekoliko ljudi koje je poslala firma. Bilo je nekoliko ljudi koje je poslalo tržište rada, bilo je nekoliko žena koje je poslala jedna fondacija. Ova fondacija pomaže žene koje su posle dugo, dugo vremena odlučile da ponovo počnu da rade.

 

Žene u Nemačkoj , pogotvo u Bavraskoj imaju tendenciju da ostanu kod kuće. Nedovoljno uredjen sistem pomoći majkama koje rade, naterao je celu jednu generaciju majki da se odreknu svojih zanimanja i da deset, petnaest godina posvete porodici i deci.

Ovde je zaista teško dobiti mesto u obdaništu, popodnevni boravak u školi je ravan lutriji, nepovoljna poreska grupa - sve su to faktori zbog kojih žene odlučuju da ostanu kući dok deca ne budu dovoljno velika.

Moja nova cimerka, dama sa markerima je baš u ovaoj grupi žena. Ekonomista po zanimanju, lepa i uspešna pre 15 godina, upoznala je svog, sad već bivšeg muža i odlučila da postane žena, majka i domaćica. Posle 14 godina, deca su porasla, muž je napredovao u karijeri, kuća u kojoj su živeli je skoro otplaćena. Samo, što je jedan dan, taj isti muž - rekao da mu je dosta porodičnog života. Preselio se u novi grad u novu kuću a njegova nova mlada žena čeka bebu.

Moja nova cimerka/ poznanica i buduća prijateljica je odlučila da se vrati na posao. Piše, briše, podvčaći markerima i uči. Položile smo prvu klauzuru zajedno. Ona, naravno sa boljom ocenom. Pitala me je da joj pravim društvo u subotnjoj kupovini nove gardarobe. Kaže, bivšti muž ima zakonsku obavezu da plaća račune još 6 meseci. Vidim da joj je to neprijatno- uopšte nije likovala.

Do tada se nada novom poslu, prijateljima i novom životu. Pitam je - zašto još uvek nosi burmu...ni ona ne zna da mi kaže....

Jednimo mi kaže da želi da uspe.

Zato - drage moje, mislite o tome

 

 

 

 

Atačmenti



Komentari (13)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

smdf smdf 11:31 07.11.2008

Imas povratnu kartu (po zakonu)

To mi je rekla mama kada sam se udala i otisla u inostranstvo.
"Svaka ambasada ti trazi po zakonu da imas povratnu kartu kad ti izdaje vizu. Pa sad, nije da ti zelim, ali dobro je to znati - ako ti zatreba".
Srecom nije zatrebalo...
ssvetlana92 ssvetlana92 11:36 07.11.2008

Lavice!

Lepo si napisala ovu priču, ali kratko. Taman sam se unela, kad ono kraj. :)
Ova tema je uvek aktuelna, a slučaj tvoje prijateljice nije usamljen. Dobro kažeš, treba misliti o tome na vreme! Lavice ostaju sa svojim lavicima...
Tatjana Momčilović Tatjana Momčilović 12:04 07.11.2008

Re: Lavice!

nastavka sledi uskoro....
ince napisala sam nekoliko tekstova na pauzama za rucak pa cu da postavljam ovih dana
hvala
tanja
maya.sangoma maya.sangoma 12:10 07.11.2008

drage moje!

Eeeee , sad , drage moje, vracamo se na ono staro pitanje : Koliko egoizma je zdravo?
Sta vi mislite ? Bolje da mislite sad - nego da budete ona strana u nekoj prici !
Brooklyn Brooklyn 12:25 07.11.2008

*

pa-h, ja bas i ne bih imala nista protiv da me neko izdrzva 15g, sve i sa rizikom da jednog dana budem trebala da sjasem sa trona izdrzavane gospodze i uzmem nesto da radim. sto mislis da si pametnija od nje? :)

jos bolje, ovim redom:

radis godinu dana, posle toga
trudnicko bolovanje od prvog meseca trudnoce, prelazi u
porodiljsko bolovanje 3 godine (uz potvrdu doktorke / kucne prijateljice), prelazi u
izdrzavana gospodza, 15 g, prelazi u
prevermena (invalidska) penzija (opet ona kucna prijateljica)

stvarno, sto mislis da si pametna? (i ja se pitam to isto za sebe)
Tatjana Momčilović Tatjana Momčilović 12:27 07.11.2008

Re: *

zato sto se bolje osecam kad mislim da sam pametna...
greska u vaspitanju
audrey92 audrey92 12:38 07.11.2008

a penzija?

Trebalo mi je nekoliko godina zivljenja u Nemackoj, sa Nemcima, da shvatim ovaj obicaj. Pa ipak nisam mogla da poverujem, da visoko obrazovane mlade zene, koje su meni izgledale tako emancipovane, kosmopolitske i samosvesne, po pravilu prestaju da rade na duze vreme posle rodjenja deteta, da se na posao uglavnom jednog dana vrate sa pola radnog vremena i bez ikakvih izgleda za napredovanje. Nisam mogla da prihvatim da je to dominantni drustveni model u Nemackoj, u kojoj potoji tradicija feministicke teorije i prakse. Mi, sa komunistickog juga, izgledamo kao supersonicno moderno drustvo...

Nego, pise se pomalo u zadnje vreme o strasnim finansijskim rizicima udatih domacica sa decom. Kako po pravilu muz zaradjuje i upravlja finansijama, organizuje ulaganja kapitala i dodatno penziono osiguranje, zene obicno polaze od toga da su i one nekako osigurane za stare dane. Da to uopste nije tako ispostavi se obicno tek na razvodu ili posle smrti muza, kada vec starija zena shvati da ce dobijati malecnu penziju, a da je zajednicki kapital otisao na druge strane (kupovanje kuce, akcije, godisnji odmori, skolovanje dece). Koliko su zene u braku sramezljive da o tome govore sa svojim muzevima, koliko su nespremne da izdvajaju mesecno za SVOJE penziono osiguranje, koliko su neinformisane o svojim perspektivama u buducnosti, pise sjajna finansijska savetnica Helma Sick (u casopisima Brigitte i Die Zeit). I to se sve odnosi ne na neke neobrazovane, nego na visoko obrazovane zene u metropolama. Izgleda da su tradicionalne predstave o ulozi zene jace od svih postignuca moderne emancipacije. Na zalost.
Tatjana Momčilović Tatjana Momčilović 12:41 07.11.2008

Re: a penzija?

ja se i dalje cudim tom obicaju. aktuelna politika cini neke korake da se ovo promeni, ali ovo je duboko ukorenjeni tradicionalni stav nemica da je briga o deci, porodicu ognjistu i bla bla njihov osnovni zadatak. s druge strane drustvo i organizacija sistema gura ih u taj kalup.
hvala na komentaru
tanja
ivana23 ivana23 13:12 07.11.2008

Re: a penzija?

Letos je bio tekst na sajtu B92, u rubrici zivot - roditeljstvo, bas na tu temu:

Postoje li zaista "super-majke"?

Preuzeto sa BBC Serbian

LINK

milosib92 milosib92 19:16 07.11.2008

Re: a penzija?

Pa ipak nisam mogla da poverujem, da visoko obrazovane mlade zene, koje su meni izgledale tako emancipovane, kosmopolitske i samosvesne, po pravilu prestaju da rade na duze vreme posle rodjenja deteta, da se na posao uglavnom jednog dana vrate sa pola radnog vremena i bez ikakvih izgleda za napredovanje

Šta je čudno u tome da su vam deca bitnija od napredovanja na poslu?
MilutinM MilutinM 14:57 07.11.2008

Komentar

lepo je ponekad pročitati "ženski blog". Treba nam to, svima, ne samo ženama
Filip2412 Filip2412 20:46 09.11.2008

patrijarhalno drustvo

tako je to, dok ne vidis svet mislis da je Srbija patrijarhalno drustvo
a zapravo Srbija je vec dugo dugo drustvo bez ikakvog drustvenog okvira gde svako radi sta hoce

Jos je svajcarac Archibald Rajs pisao kako je neverovatno raspusteno i slobodno ponasanje devojaka u Srbiji izmedju dva svetska rata.

Pa nismo mi dzaba proizveli Pink i turbo folk kulturu gde mlade devojke imomci svojim outfitom i nastupima upravo odrazavaju sramezljivost i patrijarhalnost prosecnih Srba




la_sorciere la_sorciere 12:52 10.11.2008

Druga strana medalje...

Draga Tatjana,

tekst je odlican! Vec duze vreme pratim sve sto se desava kod vas a evo sad po prvi put imam potrebu i da prokomentarisem .

Fenomen "mama-domacica" jos uvek nije masovno zaziveo u Srbiji iz vise razloga: radno vreme je i dalje u granicama prihvatljivog, radnje imaju radno vreme koje omogucuju i zivot nakon povratka sa posla, ne postoje porezne "kazne" za drugu platu u porodici i uz svo nase kukanje, mesto u obdanistu se ipak nadje a tu je i ne mali broj baba i deda, prijatelja, komsija i rodbine koji mogu da uskoce da pricuvaju decu kad zatreba. I dokle god je tako, prosecnom Srbinu iz Srbije bice veoma tesko da sagleda jedan ovakav fenomen.

Nazivam ovo fenomenom jer definitivno to jeste! Govorim iz licnog iskustva. Mama sam trogodisnje devojcice, radim muski posao (gradjevinski inzenjer) u Svajcarskoj i to puno radno vreme i svaki dan se pitam da li je ova drzava mogla jos malo da mi zakomplikuje svakodnevnicu. Liste cekanja za gradska obdanista su predugacke sa sumnjivim i nejasnim kriterijumima, privatno obdaniste placam 1200 evra, plata mi je oporezovana kao dodatak na luksuz i sa visokom stopom i svaki dan pocinjem sve vise da razumem mame koje ostaju kuci uz decu.

Moje iskustvo je druga strana iste medalje .

Ne odobravam to! Nije u redu kaznjavati zenu! Pitam se sto uopste ovde zene imaju prava na skolovanje?

Arhiva