57-mo, U SREDINI

Sada će  neko misliti da cu nešto da kmečim nad svojim godinama ili sudbinom, a neću. Naprotiv. A  ako mojoj ćerki ovaj tekst padne u ruke, reći će: gospode bože, sad je počela da razvodi i online!!!! A nisam.


Dakle, ja sam 57-mo. Imam znači 51 godinu. Još (malo).  I  mislim da su ovo najbolje godine mog života. I to ne iz onog ciničnog razloga "svaka sledeća je sve gora" , nego stvarno. Nekako, sve sam završila a još sam mlada.  Bez panike, molim!! Šta god sad klinci (a čak i oni dva ili triput klinci od 47) mislili, moja generacija jeste mlada. Stvarno. I to zauvek, rekla bih (neskromno).

Mi smo rodjeni posle hipi pokreta, bar posle buma hipi pokreta.  Ja lično mislim da taj pokret nikad nije ni prestao da postoji,  nosimo indijske haljinice sa perlicama (udobne su, brate),  u svakom od nas čuči  po mrva te ideje, samo je krstimo drugim imenima (tipa: ekologija, zeleni, sloboda, ljubav..) kako god, al tu je.

Znate ono čuveno "što ja kažem" ili što reče proročica Kleopatra "da parafraziram samu sebe".... ili ono "uzmite za primer mene"... U prevodu, uzimam za primer sebe i dalje pišem u jednini.

Dve godine sam starija od Madone.
Nekoliko godina sam mladja od Stinga (celih 6)
Bitlsi su osnovani 1962  (ja tada samo 5 god).,
raspali su se  1969. ( mene tek drma pubertet...malo premlada za pravo žurovanje i uzivanje u njima dok su stvarno tu).
Jednu godinu sam starija od našeg g-dina Predsednika.
Jednu godinu mladja od Mel Gibsona.

Neka baba Djurdjija  je, dok sam bila mala, imala obicaj da kaže: nije znao djavo s koje strane počinje dobro a sa koje zlo, pa udario od sredine. (ja sam srednje dete srednje generacije, srednjih godina)

80-ih jako udata

90-ih jako razvedena s malom decom i potpuno sludjena životom (u Srbiji)

U sredini.

I kao takva, nevidljiva. Ne pominju nas mladi, naprosto smo im potpuno neintersantni  (dosadni, al ovo lepše zvuči).
Suviše smo mlade za penziju (fali dobrih 10-ak god), suviše matore da nas neko zaposli ako smo ostale bez posla (a jesmo).

Ne pominju nas matori (suviše su  sebi važni..penzije, terapije, bla bla... a kad osete da su preterali, malo pomenu mlade - na koga god mislili tom prilikom)
Nismo čak ni glasači koje neko pomene. Nikad.

Al imamo nešto što su prethodne generacije propustile da zgrabe -a mogle su, samo da su prestale da razmišljaju kao svoje mame, generacije onog velikog rata. radnih akcija i Tita.

Odbijamo da ostarimo. U masi odbijamo. Nikad ne postajemo TETKE. (mene sestrići  zovu "tetka" kad se zezaju, i misle da je to stvarno mnogo smešno). Preskačemo tu fazu. U  nekom momentu postaćemo neke bake sa gomilom srebrnog prstenja na rukama. Nismo ni ujne, strine. Jok. Imamo imena. I komšijska deca nam govore ti. I pumpadžije počnu sa "gospodjo", a završe sa "ma aj da ti obrišem staklo, idi ti uzmi kafu"...

Uglavnom se ne šminkamo, osim eto kad nas uhvate muze.
Uglavnom smo se jako mlade udale (činilo mi se kao dobra ideja)
Uglavnom smo razvedene. (i uživamo u tome).
Uglavnom nemamo redovan seks (al kad se desi neredovan, kako mu se samo obradujemo!!)
Vole nas stariji muškarci- u tripu su da smo "piletina"!!
Vole nas mladji muškarci - mnogo nas vole!! (no comm.)
Uglavnom imamo dvoje dece (dobre).
Uglavnom imamo psa.
Uglavnom smo studirale po nekoliko godina i nismo diplomirale, pa smo nesvrstane u raznim anketama.
Uglavnom nosimo farmerke.(po kući trenerke)
Uglavnom smo guzate (ne priznajem pojam višak kilograma, mislim da su u modi žene sa manjkom kilograma, kojima je perspektiva nafaltani izgled Barbare Buš -čitaj šar pei), i lako nosimo svoje težine.
Uglavnom vozimo kola (mala).
Stajemo na pešačkim prelazima. (i pokazujemo srednji prst onom iza što nervozno leži na sireni).
Slušamo rok.

Kako ovakvu ženu poznati?? Lako.  Smeje se!  Sagledava ono lepo u svakoj (skoro svakoj) situaciji.
Razbija uštogljenu atmosferu na ozbiljnim (al ne i stvarno važnim) mestima.

Pogledajte antifašističke marševe,  tribine "Peščanika",  Stingov i koncert Jure Stublića, Leonardovu izložbu, setite se  96-te i uopšte tih  šetačkih godina (donošenje tona palačinki studentima u Kolarčevoj), mnogo nas je, lako ćete nas videti, ili čuti smeh.

Ima  nas u komentarima tudjih blogova.
Ima nas  u komentarima vesti.
Uopšte, o svemu imamo mišljenje, stav. I slažemo se sa njim.

Imamo i svoj blog. Doduše, u ovoj nevidljivoj varijanti, al pročitaće neko.