Monster-in-law

O filmu: Ako je neko od vas video istoimeni film sa Dzejn Fondom i Dzenifer Lopez, nek' zna da je scenario za isti inspirisan pricom iz zivota. Ovom. A, lepo sam rekla sebi da necu da lose blogujem o svekrvama, al' ne vredi: ova moja italijanska je pre neki dan nadmasila sva moja (ne)ocekivanja u ratu protiv snajke, pa nisam mogla da dopustim da sve to bude prepusteno zaboravu.

Uvod: u trenutku kad sam upoznala muza, u neznom dobu od 35 godina, on je jos uvek ziveo sa njegovima. I dok se njegova mama brinula o njemu i njegovom starijem bratu, takodje njihovom podstanaru, o kuci se dvaput nedeljno brinula izvesna Jolanda, cetrdesetogodisnja Poljakinja bez dozvole za rad, stalne adrese i stalne boje kose.

Zaplet: od trenutka kad sam pocela da se zabavljam sa mojim muzem, tad deckom, pa do trenutka kad sam upoznala njegovu mamu, proslo je vise od godinu dana. Ko zna zasto je interes da se upoznamo obostrano bio nepostojeci? Kako god, od mog upoznavanja s njom je proslo skoro 5 godina, od kojih 2 otkako sam udata za njenog sina. Vec 4 godine zivimo zajedno, ne s njom, hvala bogu, i jednom u dve nedelje Jolanda dodje kod nas da pospremi. A kad god mi odemo kod njegovih, ona, svekrva, mene oslovljava sa "Jolanda". Vise puta sam joj skrenula paznju da se ja, njena snajka, zovem Ivana, ali ne vredi: Jolanda, pa Jolanda.

Kulminacija: pre neki dan, taman sto je moj muz zavrsio razgovor sa njegovima, zvoni mi mobilni: svekrva! Otkud ona mene da zove na mobilni, pod jedan, kad zna da sam kod kuce, pod dva?
- Halo?
- Jolanda? Dodji sutra u 8.30 na posao!

Rasplet: pisanje scenarija je u toku.