Muzika u Srbiji od 2000 do 2008, beleske 1

Peti oktobar jeste doneo promenu u kulturi u Srbiji. Ali ne onakvu o kakvoj su mnogi sanjali, npr. da se preko dana vrti umetnost fuge, a tek posle 12 (kad, prema nekom suludom drevnom verovanju, spavaju svi koji nemaju punih 18 godina iza sebe) rok, dzez i ostale "manje kulturne", ali isto "lepe" muzike, vec promenu u "nacinu poslovanja kulturne industrije". Ako se uzme kao nekakva datost, ili kao nesto sto se moze, uz malo truda, proveriti, pretpostavka da su politicke prilike u Srbiji tokom 90tih bile takve da je rezim gotovo u potpunosti kontrolisao veci udeo u dominirajucem "kulturnom proizvodu" tadasnjega drustva, moze se, za pocetak pretpostaviti da je nakon 5. oktobra postepeno privatizovan i taj sektor (naravno, kao i u vecini zemalja, ono sto u ovom "treba" da bude drzavno, ostaje takvo). Privatizovani medijski prostor (pod kojim podrazumevam i onaj koji je bio u simbiozi sa rezimom a nakon oktobarskih promena "stekao autonomiju", da se popularno izrazim) se sada okrece novom vidu dominacije, onom koji je uslovljen zakonitostima ponude i potraznje, odnosno, trzista. Za razliku od prethodnog stanja, gde je dominaciju trebalo usmeravati ka jacanju rezima i borbene gotovosti konzumenata, sada je politicka promena u Srbiji postavila platformu za promenu "vlasnickih odnosa" na polju kulture, te samim tim, i nacin poslovanja na tom polju. Tako, konzumentske grupe, nasledjene iz devedesetih i nastale u znatno drugacijem kontekstu, nastavljaju da budu snabdevane istim vidovima proizvoda oko kojih su formirane. Naravno, novo stanje je omogucavalo slobodno trziste i konkurentnost, te su se (novo)formirane institucije/firme/agencije/preduzeca/poslovnice/ured/kancelarije nadmetale oko trzista, razvijajuci postojeci kulturni "proizvodni program" u svrhu, naravno, sticanja kapitala. Novo stanje u drzavi je impliciralo adekvatne uslove za uspesno poslovanje na ovom polju, pod vrlo logicnom pretpostavkom da se podrazumeva zadovoljenje potreba drzave u vidu poreza, sto je, sudeci po uzoru prema kome se nastojalo modelovati drustvo, logican vid izdvajanja u interesu sopstvenog poslovanja pod tim okriljem. Medjutim, u tranzicionom periodu su se kulturne navike onih koji su nastojali/nastavili da dominiraju ovom sferom, sudeci po onom sto ce kasnije biti prikazano, a cega je svaki citalac sigurno svestan buduci da je, najverovatnije, ziveo u drustvenom kontekstu o kome se u ovom tekstu radi, menjaju sporije nego onih nad kojima ostvaruju dominaciju.