Otpor Stoko!

Naleteh na ovaj tekst, brace nam Hrvata. I zapitah se jel smo stavrno stigli do toga da nam drugi otkrivaju kako zivimo, ko nas vodi i gde idemo? Tekst prenosim u celini, sa nadom da ce neko uopste i procitati.

ČAŠA ŽUČI Srbija danas: Pomirenje s batinašima i egzekutorima Autor/izvor: Larisa Inić

Srbija je danas, deset godina od početka prvog pravog bunta protiv režima Slobodana Miloševića koji je započet sloganom „Otpor stoko!“, ponovo na istoku u šljivama i opancima. Srbijom i danas vladaju SANU i SPC, ona je i danas korumpirana, tajkunska, socijalno nepravedna, razorena moralno i ekonomski,  nehumana, ona je i danas nacionalistička, opterećena mitovima i prošlošću. U njoj i danas bez većih problema egzistiraju neonacisti, vračare i nasilnici, i nadalje se preti novinarima, pripadnicima nacionalnih i drugih manjina i aktivistima organizacija za ljudska prava.

Pomak ka Evropi kojim politička elita ponosno maše de facto je poništen izostankom potpune saradnje sa Haškim sudom i usporenim reformama. On ne vredi, jer Srbija nije denacifikovana, nije se suočila sa zločinima i u njoj nema realne političke volje da ulazak u Evropu bude brži. U velikoj evropskoj porodici, sređenim sistemima pravosuđa i državne uprave, neće biti moguće sklapati naftne sporazume i davati koncesije na već gotovo izgrađene autoputeve.

Brak demokrata i socijalista tek je ispucao „medeni mesec“, a Srbija guta najveću čašu žuči u postpetooktobarskoj istoriji isključujući ubistvo Zorana Đinđića. Ozvaničeno pomirenje samo je obznanilo ono koje je sklopljeno u noći s petoga na šesti oktobar 2000. Zato šestoga oktobra i lustracije u suštini nije ni bilo. Većinu članova Otpora pojela je sopstvena revolucija, povukli su se iz javnosti, žive sopstvene živote u Srbiji, oni sretniji van nje. 

Zato je i jedan od najistaknutijih članova subotičkog Optora i koordinator službe za uterivanje istine koja se bavila razotkrivanjem korupcionaških afera, Branimir Nikolić u zatvoru na održavanju šestomesečne kazne za klevetu. Tužio ga je srbijanski kralj šećera, Miodrag Kostić, a sud je unatoč ponuđenim dokazima (inače objavljenim i u izveštaju OLAF-a) osudio Nikolića, koji je odbivši (ili još verovatnije nije imao novac) da plati novčanu kaznu tajkunu, sproveden na izdržavanje njene zatvorske inačice u subotički Oktužni zatvor. Trenutno mu je uskraćeno pravo na posete, zato što je u „Blicu“  objavljen izvod iz pisma koje je prosledio štampanim medijima. Upravnik zatvora se držao pravilnika. Pravilnik, medutim, nije primenjen protiv Đinđićevog ubice „gospodina Legije“. On objavljuje knjige, vodi milionske poslove, komunicira s tabloidima, utiče na politički život.

Otpor stoko!