More :

Brela: Majo lovi lignje

Nedostaju još samo traktorske gume, cvikcangle, šerpe, bor mašina, kauč, regal...

Do odlaska na more je ostalo malo jače od jednog dana. Što znači da, u stomaku, sa tendencijom kretanja ka dijafragmi, kako vreme prolazi, imam rastuću čupavu loptu. Već noćas neću spavati mirno. Uboga mašina za veš, u dogovoru sa frižiderom i peglom, priprema sindikalne proteste i mulja po bubnju dvadeset sedmu turu veša, danas. Na sve strane, zahvaljujući spoljnoj temperaturi, koja konkuriše aljaskoj i vlazi, kao u Amazoniji, veš visi na sve strane. Izgledamo kao nomadski tabor, samo što Mongoli imaju bitno manje odeće, mada je verovatno deblja...

Naravno, ostatak kuće je raspušten načisto i ne shvata dramatičnost momenta ovog trenutka...oni će sutra popodne početi da me spotiču i miniraju seobu na more, a vrhunac će se desiti negde prve nedelje mora, kada će ekipa početi da postavlja nagradna pitanja.

Tatina Princeza: " Jesi ponela Moju majicu, što ima dva cveta, ali ne crvenu?"

Prestolonaslednik: "Ko je poneo Moj punjač za telefon?"

Mlađi Princ: "Gde je Moja lopta, ona što stoji u desnom uglu balkona, kada ne pada kiša?"

Moj Muž i Gospodar, Kralj Žmu: "Jesi ponela Moje kratke pantalone, one svetle, ali ne predebele?"

Horski nastup:" ŠTA?! NISMO PONELI?! KAKO ĆU JA SAD..."

Tome će naravno predhoditi gaženje po hodniku, mjauk mačaka, proveravanje da li su sva svetla ugašena, frižider zatvoren, prozor jedan malo odškrinut (zbog tajfuna i orkana, čestih u ovim krajevima), par verbalnih razvoda braka, prebrajanje dece i gorepomenutih mačaka i zaključavanje 25 brava i katanaca na vratima, uz podizanje brane i nalivanje vode u odbrambeni jarak, kao i puštanje krokodila u isti.

Onda sledi utrpavanje u auto, pokret uz poslednju proveru pasoša i normalno...neko mora da se vrati po kesu sa đubretom, koja je ostala pred vratima...I ponovo, konačno pokret...

Sledi uključivanje u reku turista, koji kao i mi, vire iz gomile paketa, kantica, grabuljica, lopti, peškira i posle neprospavane, poslednje noći pakovanja, umorno, srdačno se smeškaju dok čekamo na naplatnoj rampi i gledamo jedni druge (u nadi da ćemo se setiti, dok smo još blizu, šta smo zaboravili, a oni nisu).

Tu ćemo shvatiti i da nismo najgori, jer dok se oni smeju našim mačkama, koje radoznalo zveraju kroz prozore auta, mi krepavamo od smeha, jer oni vuku 12 bicikala na krovu, uz tri trotineta i dve daske za jedrenje. A svi zajedno, sa sažaljenjem, uz laku dozu likovanja, gledamo kolonu iz suprotnog pravca, preplanulu...koja se vraća kući...uta-ta...oni su jutros išli na poslednje kupanje, a pred nama je tek more!

Zanimljivo je kako se napravi, tako usput, sama od sebe, nacija mimo svih, nacija od svih, Putnici na more. Svi počnemo da ličimo jedni na druge, da zanemarujemo jezike i boje, da se pozdravljamo i mašemo nazad nepoznatoj deci u automobilima, da se rastežemo i protežemo na parkinzima...

Sve do onog slanog mirisa, koji se pojavljuje, u našem slučaju, kada se prođe Cista Provo, pa počnu krivine kroz borovu šumu...e, tu kad se otvori prozor, odjednom se oseti miris mora i borova i smokvi i sladunjavih, suncem zagrejanih trava...

Već sedamnaest godina dobijam žvaku. Još niko nije, u našoj putničkoj ekipi, uspeo da ugleda pre mene more. Ha! To su godine priprema i vizuelnih treninga, iskustva i kondicije. Ono prvo parčence tegetno, kada samo sevne u nekoj od krivina za izbegavanje Biokova.

Posle koga, kada se konačno pojavimo na magistrali morskoj, pukne plavetnilo, koje se cakli i Brač u jari i onaj zvuk mora, koji ispunjava, sve do ruba pogleda, sunčani, blještavi dan...i cvrčci, koji zaglušujuće, neumorno stružu, sakriveni u zelenilu...i kamen, beli, ispran, slan...Oh!

A u Brelima nas čekaju Mijo, Zorica i Majo...Naše "gazde"...Poslala mi Zorica juče sms, da je more toplo, pretoplo, 28 stepeni...

I prvo kupanje, u pravom-pravcatom moru, ove godine...zaroniš, a pred očima ti se zaljulja modrina...na obali borovi uvek mladih iglica, svetlo zelenih, sa belim stenama Biokova pozadi i plavim, kao oči, nebom...

Ima li boljeg motiva da se izdrži sva trema pred put i popakuju sve potrebne i nepotrebne stvari...Samo kad bi mi neko rekao, kud stavih onaj spisak...

Okači sliku...to ću posle, mašina centrifugira pred infarktom.