Највећи српски масовни убица Никола Радосављевић, који је у петак увече убио девет мештана села Јабуковац надомак Неготина, саслушан је јуче у болници у Нишу. Саслушање је обавила истражни судија Драгица Сингуриловић, у присуству тужиоца Радослава Недељковића и Радосављевићевог браниоца по службеној дужности Бранислава Јовановића. Истражни судија Драгица Сингуриловић рекла је јуче за наш лист да је саслушање протекло успешно, да је Радосављевић био рационалан, и да је одговарао на свако постављено питање. Саслушање је трајало два и по сата.
Сингуриловићева је рекла да још није одлучено да ли ће бити донето решење о спровођењу истраге, додавши да ће та одлука бити позната у току данашњег дана.
Убица Никола Радосављевић је злочин какав Србија не памти починио јер је веровао да је „под утицајем влашке магије”, да му је Аника Чогић, ташта његовог рођеног брата и девета жртва масакра, радила о глави и да му је бацила „факатури” (влашки назив за магију). Потврду своје сумануте сумње да је жртва влашке магије, Никола Радосављевић добио је од једне врачаре коју је, заједно са својим малолетним сином, посетио неколико дана пре него што је побио девет људи. Додатну потврду добио је када је покушао да се убије, скочивши у бунар. После тога одлучио је да крене у крвави поход улицама Јабуковца.
Према казивању мештана, Радосављевић је мислио да су му бачене чини како би он извршио самоубиство. Стално је причао да га „факатури” терају да се обеси, упуца себе или да скочи у бунар. Мислио је и да му је недавни пожар на салашу близу Јабуковца изазвала влашка магија. За све је окривљивао Анику Чогић. Неки мештани Јабуковца рекли су да им је Радосављевић раније причао да, када му „под утицајем магије” дође да одузме себи живот, он жртвује своју стоку. Причао је да је тако вешао свиње, овце и кокошке.
Ма колико овакав повод, за највећи масакр у новијој мирнодопској историји Србије, рационалним људима делује немогуће, веровање у „факатури” је веома распрострањено у источној Србији, поготово у местима са већинским влашким становништвом. Зато није немогуће да човек аутосугестивно окриви неку невидљиву силу за све своје животне проблеме. У источној Србији има много убистава која су, по признању убица, почињена под утицајем магије. Углавном је реч о људима који су убијали своје љубавнице, јер су веровали да су их оне „завезале” магијом, па су само са њима могли да буду интимни, док су код својих супруга били потпуно „онемоћали”.
Практично да нема села у Тимочкој крајини без жена које се представљају као врачаре. У селима се сматра да је влашка магија најјача до данас преживела магија у свету. Ритуали и рецепти за справљање напитака и амајлија прастари су и потичу још из паганских времена. Тајновите приче и обреди пуни мистерија преносе се са колена на колено, а влашки магови за готово сваку ствар или проблем у животу, како кажу, имају обред који, ако то не може у потпуности уредити, оно га може довести у границе подношљивог.
Како су у Влаха светови живих и мртвих чврсто повезани, то се и најбројнији обреди односе на одржавање ових веза у којима мртвима припада посебно поштовање. Смрти скоро и да нема у култури Влаха, већ она представља прелаз ка нечему другом и ту танку границу у својим веровањима они врло често прелазе кроз обичаје још од раног детињства.
Врачаре радо призивају мртве који се нису потпуно одвојили од овог света, преминулу децу, виле и демоне за које се сматра да живе у истој равни са људима, али и јаке демоне који господаре природом, попут Воденог духа Тартора, Велике мајке Мума Падури, Змаја господара ватре Змау, али и демоне болести Чумирол.
Са њима се састају на скровитим и запуштеним местима, и од њих траже помоћ при извођењу својих ритуала. Призивају их и када раде само бајалице или спремају амајлије за бацање, скидање или враћање урока. Влашке врачаре верују како свако може направити контакт са вишом силом, пробудити у себи успавану интуицију која би му донела бољитак у животу. Посебну пажњу поклањају бићима из такозваних некрштених дана, која се обично буде ритуалима уз разне врсте свећа. Веровање говори да некрштени дани падају у време од Божића до Богојављења и да је током тих 12 дана земља посебно отворена за душе мртвих који излазе из својих подземних светова и бораве у овом свету, а обично се настањују на кућном прагу или довратку живих, понекад и на самом крову њихових кућа или у дворишним бунарима.
У ритуалима влашких врачара, забележено је да неке од њих у обедима користе „мртвачку воду”, у којој се купају покојници. Та течност се сипа у кафу или млеко онима који треба да се „осуше”. Било је, кажу познаваоци влашке магије, и случајева да се трудној жени да компот од шљива, чија је коштица претходна избајана, па када трудница поједе шљиву, коштица труне у земљи, а у жени плод.
Ритуал „завезивања”, због којих су се дешавала многа убиства, такође је веома чест. Поред жена које желе туђег мушкарца, тај ритуал користе и љубоморне жене да би спречиле да их муж вара. Враџбина се изводи уз помоћ црне вунице. Након обреда, како се верује, муж би био полно моћан само са својом супругом, док би за остале жене био импотентан. Постоји магија и за варање. Користи се вода у којој су окупани слепи мачићи, која се даје мужу да је попије. Након тога, он постаје „слеп код очију”, што жена користи за своје намере.
Најсуровије чини влашке магије су оне за које се верује да могу да изазову смрт. То се ради тако што врачара баци змијску кост на место које ће згазити циљана жртва, после чега јој се, по веровању, мора нешто лоше догодити.