Narod u Srbiji kao Mr.Hyde

U Srbiji zivi na desetine hiljada dvostrukih licnosti, pitam se da li naslucuju istinu?

Upoznala sam jednog Dr.Jekyll-a, srpskog pravoslavnog popa J. u Americi.  Ujutro ustane u 6, obidje i pricesti bolesne po bolnicama, nemocne po domovima.  Posle podne drzi veronauku deci, srpski jezik odraslima, stampa i sam savija 200 komada biltena koje ce podeliti vernicima u nedelju.  Sastanci sa crkvenim odborom, krstenja, sahrane, slave.  Da ne gresim dusu, ova zadnja tri radi i njegov parnjak, Mr.Hyde, pop M. u Srbiji.  Ostatak profesionalnog zivota provede...hm, interesantno, niko ne zna kako.  Jednog jutra, ipak, grad osvane oblepljen objavom (uz sve potrebne brojeve) da se obnavlja izvesna crkvena imovina.  Taman kad pomislite da su molitve popa J. za svoju sabracu u matici urodile plodom, saznate da se pocetak radova na crkvenoj imovini poklapa i sa pocetkom renoviranja objekta koji pripada nasem Mr.Hyde-u, popu M.

Tu je i Dr.Jekyll, medicinska sestra Lj. iz Sarajeva kojoj se duga kosa vijori kao mantija popa J. i bez vetra dok jure da daju svoj maksimum tog dana.  Vec treci dan lezim u bolnici (negde daleko od Srbije), "IzviniTE, moram nazad na posao" je sve sto cujem od sestre Lj. ali mi zato krisom donese jos jednu supu jer mi prija, promeni mi posteljinu iako je cista, i kad stignem da joj dobacim "Hvala" dok menja bocu sa infuzijom mojoj cimerki, odgovara najnormalnije "To mi je zanat".  Njena sestra po duznosti V. u jednoj od vecih srpskih bolnica zeli da se ugleda na svoju debelo nasminkanu seficu, glavnu sestru T., i vec sa vrata vice na pacijentkinju u bolovima da je razmazena, da joj ne daju mira (da isturpija nokte i procita "Scandal" u neogranicenoj pauzi za kafu), ignorisuci pritom prljavu posteljinu i drugu zenu koja joj se obraca.

Drugar U., Dr.Jekyll u Americi, pise mi da radi 60 sati nedeljno, posle posla dva puta nedeljno trenira kosarkasice u obliznjoj skoli.  Letos je proveo dobrovoljno 2 nedelje godisnjeg odmora u kampu za kosarkasice.  Nedeljom odlazi kod popa J. i posle sluzbe prodaje pice...da se skupi za crkvu.  Potpomaze i "Adopt the Highway" akciju gde par puta godisnje sa izvesnim drugarima ode da skupi smece pored autoputa.  Njegov i moj zajednicki drugar D. u Srbiji radi 40 sati nedeljno, nije da ne radi.  Radi bas toliko koliko mora.  Kad stigne kuci, kritikuje sefa, drzavu i gradsko komunalno sto nije pocistilo ispred njegove kuce.  Ceo vikend relaksira svoje mlado telo na razne nacine i skuplja snagu za novu radnu nedelju.

"Ma, U., on je uspeo jer je tamo" kaze mi drugar D., misleci pritom da je Amerika nasem drugu U. sve dala, nesto slicno kao na tanjiru.  "Amerika mu je samo uzela ono sto je on bio u stanju da da" mislim se...Put koji ih deli od preobrazaja je mnogo kraci od okeana koji ih razdvaja.  Samo nekih 35 cm od onog drugog lika u ogledalu.