Haiti - zaboravljeno ostrvo

Haiti je sada vec ubedljivo najsiromasnija drzava u Juznoj Americi iako je pre samo 200 godina bila jedna od najbogatijih kolonija francuskog carstva koja je donosila Francuskoj veci prihod nego sve severnoamericke kolonije zajedno Engleskoj. 

Podrzali su Biliviara u borbi za oslobadjanje Juzne Amerike, postali prva slobodna crnacka drzava koja je prva ukinula ropstvo. Tada su se suocili sa gnevom imperijalizma koji im nije dao i jos uvek ne da, da se razvijaju i u cijim kandzama i danas zive.

Za 200 godina od oslobadjanja nije im dozvoljeno da se razviju. U pocetku niko ih nije priznavao niti zeleo da trguje sa njima. Siromasni i izolovani suocili su se sa prvom velikom nepravdom vec 1825. kada su bili primorani da isplate odstetu francuskim robovlasnicima za zemlju i robove koje su oni "izgubili" oslobadjanjem Haitija. Drugim recima morali su da plate svoju slobodu i svoju zemlju! Tu ogromnu sumu koja u danasnjim parama iznosi 17 milijardi evra isplacivali su sve do 1938. iako se Haicanski predsednik "drznuo" da zatrazi taj novac nazad 29.02.2004. demokratska i pravedna evropska drzava, clanica EU je odgovorila smeskom. 

U dvadesetom veku nisu prosli ni malo bolje. 1915. okupirani su od strane Amerike a okupacija je trajala sve do 1934. kada Amerikanci napustaju Haiti i iz sebe ostavljaju sistem koji je vladao terorom kao i amerikanci pre toga. malobrojna oligahijska elita koja se obogatila na racun sirotinje vladala je sve do 1990. Najpoznatiji po teroru bili su diktatori, otac i sin Duvalier ("Papa Doc" i "Baby Doc") koji su vladali uz pomoc paravojnih trupa poznatih kao "Tonton Macoutes". Njihova strahovlada trajala je od 1957. do 1986. kada je "Baby Doc" bio primoran da napusti zemlju i nastani se u Francuskoj gde je posle egzila ziveo kao aristokrata. Pokret protiv mladjeg Duvalijera pokrenuo je i vodio Jean Bertrand Aristide, katolicki svestenik cije su mise nadahnute pravdom i ljudskim pravima pokrenule narod na pobunu. 

Iako bez vodje elita i vojska pod njihovom kontrolom sprecila je demokratske izbore 1987. i tako produzila strahovladu jos tri godine sve do 1990. kada je Aristide odneo ubedljivu pobedu.  Nazalost ova demokratija je trajala samo 9 meseci kada je posle drzavnog udara obnovljena vlada koja je valdala pre izbora. Ovaj put teror je bio znatno izrazeniji i u sledece tri godine od strane vojske, policije i drugih vladinih trupa ubijeno je vise od 5000 ljudi vezanih za opozicionu Lavalas partiju. Na hiljade haicana je u malim camcima potrazilo spas u Americi ali su mnogi od njih vraceni. Veliki deo je nasilno smesten u zloglasni Gunatanamo Bay na Kubi.

1994. predsednik Klinton je odlucio da intervenise poslavsi vojsku koja je vratila Aristida na mesto predsednika. Ovo nije bio kraj patnje haicana jer su uslovi za intervenciju bili pogubni za Haiti: implementacija ekonomskih pravila Medjunarodnog monetarnog fonda i amnestija za vodje hunte i njihove odrede smrti. Implementacijom ovih pravila predstavnik MMF-a je imao veca ovlascenja i moc od demokratski izabrane vlade na Haitiju. Klintoj je kontrolisao Haiti preko MMF-a saljuci Ala Gora po potrebi na Haiti sa uputstvima. 

Uz ovakve teske okolnosti Aristide i njegova partija nisu uspeli da urade sve sto je trebalo biti uradjeno da bi se zemlja obnovila. Uz pomoc amnestiranih pucista ovo je izazvalo nezadovoljstva naroda na Haitiju. Na primer uslovi rada u slobodnim trgovinskim zonama dovelo je do konflikta izmedju drzave i sindikata. Sve ovo dovelo je do slabljenja vlasti Aristida sto je odgovaralo Klintonovim planovima. I pored svega ovoga vlada je uspela na zalost pucista da raspusti vojsku, da uspostavi slabe ali nikada do tada vidjene obrazovne i zdravstevene institucije za narod sto je ipak zadrzalo popularnost vlade medju narodom.   

Dolaskom Busha i njegove administracije na celo oznacilo je jos gori period za Haiti. Bush nije zeleo da zadrzi na vlasti ni jako oslabljenog Aristida vec je nalozio Colinu Powell-u, CIA-i i National Endowment for Democracy organizovali vojni puc na Haitiju neposedno posle izbora 2000. kada su Aristide i njegova partija odneli ubedljivu pobedu. Tada su naime bogati abolirani pucisti organizovali ogromnu medijsku kampanju koja je jedino odjeknula u inostranstvu. 

Aristide je prikazan kao diktator, slicno kao Hugo Chavez, i naravno optuzen za krsenje ljudskih prava. Bez ulazenja u nacin Aristideove vlasti jasno je da je ovakva intervenija bila ilegalna i bez ikakvog kredibiliteta. Cak i da su sve optuzbe koje su iznesena na racun Aristida i njegove vlade bile tacne teror koji se sprovodi posle intervenije je znatno veci. Sada naravno niko nema potrebu da izvesti o krsenju ljudskih prava na Haitiju.

Medijska kampanja je posluzila za opravdavanje americkog pritiska na zemlju, cak i ukidanja pomoci narodu. Na kraju trupe su usle u haiti iz Dominikanske Republike i zauzele gradove Gonaives i Cap Haitien ubijajuci ljude ispred sebe.

Pozivi za pomoc upuceni od strane Aristida su odbijeni a americke, francuske i kanadske trupe su dosle za zakasnjenjem sa ciljem ne da podrze legalno izabranu vladu vec da ih uklone. 29.02.2004. americke trupe su otele Aristida i avionom prevezle u Centralno africku republiku i umesto njega bivsi clan vladajuce elite Girard Latortue koji je 10 godina ziveo na Floridi je postavljen na mesto premijera.

Tako je na Haitiju obnovljen "Duvalier & Son" sistem koji je terorisao zemlju decenijama. 

Savet bezbednosti je podrzao ovakva postupanja i u junu 2004. medjunardne trupe zamenio sa trupama Ujedinjenih nacija zvanim MINUSTAH, "Mission for the Stabilization of Haiti" koje su dobile mandat da podrzavaju prelaznu vladu. Ove trupe su predvodjene Brazilom a sastavljene od pripadnika iz nekoliko juzno americkih drzava.

Posle intervencije postalo je jasno da se novi rezim sastavljen od mnogih pucista iz 1991. okrenuo protiv starih neprijatelja saljuci svoje odrede smrti i nastavljajuci ubistva u siromasnim cetvrtima gde zive ljudi koji podrzavaju Lavalas partiju.    

U septembru 2004. uragan Dzen razara Haiti ubijauci oko 2500 ljudi. Vlada ne uspeva da zadrzi kontrolu nad kriminalom i nasiljem koje sprovode bivsi vojnici i clanovi hunte. Oskudna pomoc dopremljena iz inostranstva selektivno se distribuira i uskracuje ljudima koji ne podrzavaju vladu. 

Umesto zastite stanovnistva MINUSTAH pruza podrsku vladi koja u zatvorima drzi na stotine politickih protivnika ukljucujuci i bivseg premijera Neptuna i mnogih drugih na prethodnim izborima izabranih politicara pokusavajuci tako da uniste lavalas partiju.

Pojava ulicnih bandi je iskoriscena za opravdavanje invazije ikao je njihov broj dramaticno skocio bas posle intervencije. Sada optuzuju te bande da su vojska koja podrzava Aristida. MINUSTAH ih ubija nazivajuci ih banditima koji trebaju biti ubijeni. Amerika uvodi embargo haitiju iako UN kontrolise vojne snage na ostrvu.

Posle nebrojenih odlaganja vlast pristaje na izbore koji su odrzani tek 7.02.2006. Bivsi premijer i saradnik Aristida Preval je vidjen kao favorit podrzan od strane siromasnih. Medjutim kako su glasovi pristizali doslo je do pojave da se njegovo vodstvo naglo topi nad protivkandidatom. Preval je uz podrsku naroda optuzio vlast za izbornu prevaru kaoje je uz verovatne nagodbe pristala da proglasi Prevala za predsednika.

U aprilu 2008. pritisnuti ekonomskim sankcijama i uplitanjem raznih stranih obavestajnim agencijama premijer biva smenjen pod izgovorm da je odgovoran za lose ekonomsko stanje. 12 aprila iste godine izbaju neredi na ulicama a predsednik biva prinudjen da spusti cenu rize za 16%. 27. aprila Preval predlaze Piera za premijera ali ga skupstina u kojoj ima tesnu vecinu odbija. Posle nagodbi Michèle Pierre-Louis biva izabrana za premijera.  Posle toga Haiti biva pogodjen uraganima Hana i Ike sto jos vise pogorsava stanje u zemlji. 

Politika i ekonomska cena Haitija danas predstavlja skup uticaja raznoraznih medjunarodnih interesnih grupa i drzava ne dozvoljavajuci Haitiju nikakav razvoj. Narod zivi u siromstvu, bande, paramilitarne, i kvazivladine trupe haraju ostrvom, medjunarodne trupe stite oligarhiju a ne narod. Jednom recju Haiti je najveca zrtva i primer zrtve globalizacije.