Dragi ministre Ljajiću,

Mislila sam ja i ranije da Vam pišem, jer je u okviru vašeg ministarstva taj nekakav Savet za borbu protiv bele kuge, mada ja oćoravih tražeći na sajtu vašeg ministarstva link za isti, i ne nađoh ga. A opšte je poznato da je Krugolina opsednuta belom kugom. Stoga bih vas kao prvu stvar molila da mi nekako pošaljete taj link, da ne ćoravim više.

Međutim, nije to glavni razlog zbog koga vam pišem. O Svratištu za decu ulice je reč, ministre. Pre nego što odmahnete rukom i reknete: 'To nije pod mojom jurisdikcijom, obratite se gradskoj vladi', molim Vas da ipak pročitate ovo do kraja.

Znamo mi da je Svratište pod gradskom ingerencijom, tj. da je bilo, jer sad hoće da ga se reše.

Kažu: nema se para, a i ne treba Svratište kad ima Prihvatilište.

Kažu: Svratište je NVO, nek se snađu, nek traže pare od donatora, grad nema para da finansira nevladin sektor.

Dragi ministre Ljajiću, mi Vas molimo da sednete s gradonačelnikom Đilasom, i vidite kako bi država mogla pomoći gradu da se finansiranje Svratišta ipak nastavi, naročito u ovom trenutku u kome svaki dan očekujemo da se pojave konvoji Sneška Belića. Deca ulice, cenim, ne uživaju u tom hobiju koliko mi ostali koji posle zabijanja šargarepe u centar najviše snežne kugle svoju decu uvodimo u tople domove.

Koliko ja vidim, do sada je mnogo uloženo u Svratište. Zar da stavimo ključ na sve do sada urađeno, da zamandalimo vrata tog prelepog prostora, samo zato što imamo zgodan izgovor (nema-se-para-za-nevladin-sektor)?

Koliko ja vidim, građani žele da institucijama ove države pomognu, da ulože lični rad i energiju, da se zajedničkom saradnjom mnoge stvari u državi poboljšaju.

Koliko ja vidim, vi nas građane morate nekako ohrabriti i uveriti nas da smo na istoj strani, da želimo iste stvari.

U krajnjoj liniji, dragi ministre Ljajiću, deca su nešto najvrednije što ova država - koja pati od bele kuge - ima.

A i deca ulice se u decu računaju, zar ne?

Mi ih možemo primorati da odu u Prihvatilište iz koga će ona neretko bežati, ili im možemo ostaviti slobodu izbora da shodno potrebama pomoć zatraže u Svratištu, gde će se s njima raditi na ponovnom uspostavljanju poverenja u inistitucije ove države.

Šta mislite, koje dete ima veće šanse da jednog dana postane ministar - ono koje je bilo primorano da boravi u Prihvatilištu iz koga je verovatno i bežalo, ili ono koje je imalo mogućnost izbora da se od zime i nedaća skloni u Svratište, gde može dobiti i svu psihološku pomoć, razumevanje i ohrabrenje?

Znate onu staru narodnu: Rodilo se, valja ga ljuljati.

Evo, ministar Milosavljević i ja radimo na tome da majke decu u ovoj državi rađaju što više i u što boljim uslovima.

A vi, dajte, vidite s gradonačelnikom Đilasom i drugaricom Constrictoriom oko tog ljuljanja... mole vas građani ove države, koji su spremni ne samo da kude, već i da s vama zajedno rade da nam država što pre dostigne EU standarde u svim oblastima, pa i u oblastima socijalne zaštite najugroženijih - naše dece naših ulica.

S poštovanjem,

Krugolina Borup