Naslov NO

J...., danas je24. novembar.Za tri dana suđenje kod V opštinskog suda.Dan je tako jadan, da se ne sećam kad je ovako jadan bio.A počelo je juče.Kesica graška i malo šunke, možda.Ne ide mi u glavu. Baš mi nije dobro.Noćas sam se zaledio, spavao sam obučen, ali ne pomaže.Čemu sve ovo, pitam se, zar je tako teško živeti normalno, bez krajnosti. Ako nije po mome, ne može biti nikako.Stalno se sa tim srećem.Samo da Gospod da zdravlja i snage da se podnese ovaj apsurdni kuršluizam.

Sanjao sam dedu,moga oca.Čuo sam kako glasno kaže, da, da i ti ideš samnom.Onda sam video da priča sa nekim i to mobilnim , što je potpuno besmisleno,jer on nije ni znao kako mobilni izgleda.Znači, govorio je nekom drugom, a ne meni.Nemam problem sa tim, zvao je mene ili koga drugog, u čemu je razlika.Svakom dođe njegovo vreme, kad- tad.Pričaju ljudi da nije dobro kad sanjaš da te mrtvi zove.Zašto to ne bi bilo dobro?Ako me zove moj otac, sigurno me ne zove bezveze.Ako mogu da verujem nekom, bez rezerve, onda je to moj otac.Jedini.Ako su narodna verovanja tačna, onda, to je to.

Na jutarnjim vestima samo loše informacije, kao da to neko smišljeno radi da nam svima zagorča još preko svega.Kriza, otpuštanja, poskupljenja, pa onda priče kako je u Londonu život jeftiniji nego u Srbiji, a plate četiri puta veće.Pa šta ja da radim sa tim?

I tako opet dolazimo do političke situacije u Srbiji, a to je tema koja se nameće kamo god da kreneš.A svi smo u ovoj zemlji najpametniji. Ovo, u ovoj zemlji, treba uzeti sa rezervom, jer ja ne smatram da je Srbija zemlja.Pa šta je onda? Zajebancija i inat, pa mnogo gluposti,zatvorenosti,lokalizma, ograničenosti,neobrazovanosti,nepismenosti...itd.

Ko je kriv za takvo stanje?

Dok je čovek mlad, sve izgleda lako i moguće i nema se brige, otprilike nizašta.Ali u godine kad se dođe, drugčije se misli.I svet se promeni, promeni se subjektivni doživljaj sveta i života i svega što se događa. Ali, zaista promenilo se nije ništa, sve je isto kao i uvek.Živi se i snalazi se u življenju i opstanku. Neko bolje ,neko gore.Koliko tu pojedinac zaista odlučuje, to je zaista pitanje?Na isto postoje različiti odgovori, i ima ih koliko i ljudi koji o tome misle.Oni koji su finansijski uspeli uglavnom misle da su oni jedini za to zaslužni, dok oni drugi koji grcaju u nemaštini su uglavnom skloni da krive nekog drugog ili nešto drugo, za sopstveno stanje.Ima tu svega, od izgovora do istine.Mogu ja da krivim sebe koliko hoću, da krivim druge isto tako, ali sve to ne menja na stvari.Tako je kako je.A i to kako je,i to je samo lični doživljaj. Može se menjati doživljaj, bar se može raditi na tome, s jedne strane, a sa druge može se raditi na menjanju okruženja i spoljašnjih okolnosti. Šta je pametnije ne znam.Možda nije pametno ništa, a možda je pametno sve.

Toliki ljudi živeše i odoše kao da nikad nisu ni bili.Pojedinci ostaju upamćeni po svojim delima, kao i narodi celi.Nekad veliki narod, međutim nema ga više.Od mnogih nije ostalo ništa sem sećanja na njih.Za nekima je ostalo ponešto kamenja uglavnom, a često ne znamo ni čije je bilo i ko ga je i žašto tu i tako postavio.Ima li znaka jednakosti između postojanja i dela,ili je to samo iluzija?

Uglavnom,eto tako je, da je došlo vreme da pričam sa mašinom, a imam pored sebe svoje najmilije.Sa njima slabo pričam, nekada ne pričam uopšte, ili ako i pričam nešto, to je s mukom.To je poražavajuća činjenica, ali ništa protiv iste ne mogu.Može da mi bude žao, ali šta stim.

Ljudi često kažu, ma šta ja imam od toga! Zar se mora uvek nešto imati od nečeg? U protivnom, to je bezvredno.A sujete je mnogo. Zašto nije onako kako ja kažem i kako ja hoću?Zbog ovog može doći do takvih strašnih stvari, da je to prosto nepojmljivo.