naslovi, naslovi...

petak 07.novembar 08

Was costen Zi?

Krenem jutros u prodavnicu da kupim hleb i mleko, obično to rade klinci sem kada idu prepodne u školu. Ove nedelje jesu. Kupim hleb, crni naravno, ali mi u prodavnici ostavljaju samo jedan dnevno.Eto, to je situacija, neću da jedem beli hleb koji je kao guma, kao da je plastičan, hoću crni ali ga nema. Moraš da tražiš da ti ostave bar jedan. Pošto kasno dolazim, sve je prodato,ali moj je hleb odvojen i čeka me. Mleka, svežeg, nema naravno, pa pljunem 80 dindži za dugotrajno.

Na kasi,kažem klinki koja radi jutros „Was costenZi, bitte?"(mislim, moj nemački)a ona će „jeste, baš tako".

E, gde mi ovo pade na pamet sad, pitam se? Znam da neću imati priliku da ovo opet čujem ili kažem.Sad sam u 56-oj, jedino kada bi se pokojni Zoran digao iz groba, možda bi postojala nekakva šansa da se nađem u Germaniji, još jednom.

Kao klinac sam trčkao tamo iz zezanja.Prvi put sam došao u Frankfurt odmah čim sam napunio 18-tu, i mogao da izvadim pasoš sam.Posle ide druga priča, putovanja svetom sa lažnim pasošem. 72. mi je istekao prvi pasoš koji mi je izdala socijalistička federativna republika jugoslavija, i to je ustvari bio prvi i jedini.

 Sećam se zvoni neko ujutro na vrata, mesec dana pre no što će mi isteći važenje pasoša, otvorim, kad ono pandur, ljubazno mi traži da mu predam pasoš, jer ima naređenje da mi ga uzme. Zašto, pitam ja naivno, a on mi kaže da dođem kod njih i sve će mi objasniti ako me zanima.Pa pošto je tako, morao sam ga razočarati i rekoh mu da nemam pasoš, izgubio sam ga u Amsterdamu pre mesec dana i nisam stigao da dođem da to prijavim, jer sam svakako mislio doći po novi, a vratio sam se pasovanom, koji sam naravno bacio. U tom slučaju morate doći u SUP da date izjavu o tome, a njemu moram nešto da potpišem.Obavezno da dođem, HITNO, reče pandur i ode, a ja spakovah stvari i prvim vozom prema zapadu zapalih u Amsterdam, dok je još važilo ono parče njihovog kartona na kome su bili tako teški narednih 20 godina, kada sam u tada drugoj državi, saveznoj republici jugoslaviji, dobio drugi pasoš legalno.

Bilo je lako, zaista, u to vreme putovati bilo gde.Ne smem ni da mislim na današnje klince koji ne mogu da mrdnu nigde iz Srbije. Kad kažem „današnji klinci" mislim na onu decu običnih roditelja koji ne žive od socijalne pomoći koju im daje država koju vode, već koji rade i sami zarađuju.Biti političar u opoziciji je najbolje zanimanje u Srbiji. (Sad ova digresija, ali ja se teško držim koncepta)Znači li to da sam antikonceptualista? Pojma nemam šta to znači, a to i nije tema. Mi se borimo u skupštini, donosimo zakone. Doduše , nemamo NIKAKVU odgovornost, ali imamo debele plate. Šta je to do socijalna pomoć.Žive na račun budžeta i samo idu okolo po televizijama i kenja.. o stvarima koje ne zanimaju nikog.Šta mene briga koliko je tajnih kuća sagradio po Beogradu neki Toma .

Ma, klinci su došli kući i izgubio sam se.