Naučnici svih zemalja, ujedinite se

/ 28.11.2008. u 20:16

Komentari: 46
Čitanost: 1130
/
Preporuke: 8
/

Domacin bloga je mrSrdjan Cvetkovic koji me ubedio da se ukljucim u jedan zanimljiv i koristan projekat

Smatrajuci da su granice ljudskog duha nicim ogranicene grupa naucnika humanistickih nauka pokrenula je interaktivni sajt ciji je cilj da premosti granice naucnih prostora balkanskih drzava i sire. Na ovom mestu ga predstavljamo i nadamo se korisnim sugestijama i komentarima

Forum za humanističke i društvene nauke

"Kako zaštititi društvo od nauke"? - glasi pitanje koje je Paul Feyerabend svojevremeno postavio. Iako na prvi pogled jeretički i anarhistički - ovaj Feyerabendov tekst otvara široku problematiku zaštite društva i nauke od ideologija i dogmatizma, uključujući i naučni dogmatizam.

Nauka u Jugoistočnoj Evropi našla se u zamci dvaju naizgled suprotstavljenih koncepata: izolacionizam/nacionalizam/tradicionalizam vs konkurentnost/globalizam/modernizam. Međutim, njihova zajednička karakteristika jeste ideologizacija nauke i ukidanje evropskog, humboltovskog koncepta nauke i obrazovanja.

Naučnici su prinudjeni na izbor između dve vrste dogmatizma: dogmatizma ekonomskog „liberalizma" - uvodjenja severnoameričke tržišne logike u nauku pod maskom evropeizacije - i dogmatizma zaštite „nacionalnih i državnih" interesa. Ova lažna dilema služi jedino etiketiranju i ukidanju argumentovanog dijaloga između države i naučne i prosvetne zajednice.

Suštinski sukob odvija se između ideje autonomije nauke i obrazovanja i državne, ideološke i političke kontrole. Stoga ključno pitanje glasi: Čemu zapravo "služi" nauka? ili Kako zaštiti nauku od „ancilizma"? Ovo pitanje posebno se tiče društvenih i humanističkih nauka, jer - s jedne strane - mogu postati savršene služavke raznovrsnih političkih programa, dok se - s druge strane - slabo uklapaju u logiku tržišta i profita. Blow-Room je zamišljen kao mesto raspirivanja kritičke misli nasuprot raznovrsnih ideoloških "naduvavanja". Stoga vas pozivamo da učestvujete u provetravanju naučnog prostora, nezavisno od nacionalnih, državnih, verskih, poltičkih i ostalih pripadnosti. Vaš Blow-Room identitet počiva na pripadnosti akademskoj zajednici i na želji da se sačuva sloboda i smisao nauke i obrazovanja.

Podforum Multi multa namenjen je razmeni svih vrsta naučnih informacija i pokretanju aktuelnih tema koje spadaju, pre svega, u domen humanističkih i društvenih nauka, što ne isključuje aktuelne teme iz prirodnih i tehničkih nauka. Podforum pod nazivom Simplicius Simplicissimus: Bolonjski Bildungsroman posvećen je Bolonjskoj konvenciji i ostalim pitanjima univerzitetske nastave. Podforum Instituti - instita seu institutio bavi se položajem naučnih instituta, dok na podforumu Hegelovo zrnevlje možete pisati o vrednovanju naučnog rada i o bibliometrijskom pristupu. Avanti popolo! naziv je podforuma o pseudonauci, naučnom populizmu i senzacionalizmu. E-humanistika okrenuta je pitanjima digitalizacije naučnih knjiga i kulturne baštine. Fusnota je predviđena za teme sukoba interesa, korupcije i nepotizma u nauci, dok je Ambasada prostor za kolege iz prirodnih i tehničkih nauka.

Ideja o osnivanju ovog foruma nastala je u krugu Predsedništva Udruženja istraživača instituta humanističkih nauka.

Dobro došli! http://blowroom.yuku.com/

Atačmenti

Descartes_optic....png / 8.47 / KB image/gif
drawing_hands.jpg / 165.39 / KB image/pjpeg
Woman_teachinge.jpg / 359.5 / KB image/pjpeg

postavite na |

Komentari (46)

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

Gonzo92 20:37 28.11.2008

Dilema

Naučnici su prinudjeni na izbor između dve vrste dogmatizma: dogmatizma ekonomskog „liberalizma" - uvodjenja severnoameričke tržišne logike u nauku pod maskom evropeizacije - i dogmatizma zaštite „nacionalnih i državnih" interesa.

Mozete li ovo da pojasnite, recimo na primeru matematicara koji istrazuje algebarske krive u n-dimenzionalnom prostoru.....

cvele72 20:51 28.11.2008

Re: Dilema

Mozete li ovo da pojasnite, recimo na primeru matematicara koji istrazuje algebarske krive u n-dimenzionalnom prostoru.....

Mislim da su kolege mislile pre svega na status dru[tevih nauka ukljestenih iymedju scile i haribde trzisne logike i drzavnih i ideoloskih pritisaka ...

beli92 20:45 28.11.2008

sjajna ideja

krajnje je vreme da se osnuje jedno ovakvo udruzenje nadam se da ce se prikljuciti vecina istraqzivaca humanistickih nauka na Balkanskom prostoru...Preporuka

sladja8292 21:09 28.11.2008

A zasto ne i prirodne...

Ideja je naravno dobra i svakako ce imati koristi istrazivaci u medjusobnom povezivanju i raymeni informacija ali zasto nisu ukljuceni i prirodnjaci...Preporuka!

hypatia 23:07 28.11.2008

Dilema i ostalo

Cvele je u pravu - ovo se odnosi pre svega na položaj humanističkih i društvenih nauka, koje su mnogo pogodnije i primamljivije za ideološke i političke manipulacije i upotrebe od matematike (mada, verovatno, i taj slučaj nije potpuno nemoguć). S jedne strane, a to dobro znaju svi koji učestvuju na naučnim projektima, prinuđeni smo da sakupljamo poene i da budemo "tržišno orijentisani" (ma šta to značilo - za dodatna objašnjenja obratiti se MN), dok se sa druge strane mogu uočiti posledice raznih političkih i ideoloških previranja na objektivnost naučnog istraživanja. Sve u svemu, da pozavidimo matematičaru koji istražuje aglebarske krive u n-dimenzionalnom prostoru, jer je makar lišen, ako ne sakupljanja poena, a ono -ove druge vrste opterećenja (i iskušenja).

Odgovor Sladji - i za prirodnjake, koji dele makar jedan deo problema sa nama, predvidjen je poseban prostor za ono što predstavlja njihove specifične probleme: Ambasada http://blowroom.yuku.com/forums/74. Prirodnjaci mogu pisati i na drugim podforumima. Malo pažljivije pogledajte forum i videćete da ima puno prostora za vas - od univerzitetske nastave, do položaja instituta, vrednovanja naučnog rada, pa do pseudonauke i naučnog senzacionalizma, i naravno - Fusnote koja se bavi temama nepotizma, korupcije i sukoba interesa u nauci.

Gorane, hvala, a sada ćemo videti i kakva je Srđanova moć ubeđivanja. Unapred - dobrodošao (kao i svi ostali).

dolybell92 02:04 29.11.2008

Re: Dilema i ostalo

Gorane, hvala, a sada ćemo videti i kakva je Srđanova moć ubeđivanja. Unapred - dobrodošao (kao i svi ostali).

Ubedi me s jednu reč...

Goran Nikolić 17:52 29.11.2008

Re: Dilema i ostalo

dolybell92
Gorane, hvala, a sada ćemo videti i kakva je Srđanova moć ubeđivanja. Unapred - dobrodošao (kao i svi ostali). Ubedi me s jednu reč...

Svadjas li se Dolibel...

arabesca 22:56 28.11.2008

Svetlo je davno upaljeno...

... ali smo se privikli :)

''Još se nikad čovečanstvo nije plašilo kao u današnje vreme – i još nikad nije imalo toliko razloga za to.'' Bertrand Russel, engleski matematičar i filozof
Teško da će nauka koja bi trebalo da bude naprikosnovena sila na svetu, izvan i iznad svih eticizama, narcizama, nacionalizama, nacizama i dr. ''...izama'' uspeti da se izbori, pre svega, za samostalnost. Ipak, vredi pokušavati.

Nisam naučnik ali... Podrška na pokušaju.

Neues aus der Nachbarschaft 23:00 28.11.2008

Nauka u Jugoistočnoj Evropi

Dobra zamisao za pocetak i bas me zanima kojim pravcima ce se razvijati. Moram odmah na malo duze da iznesem svoj stav.
Spletom okolnosti prosao sam i kroz tradicionalni BG Univerzitet, programe alternativnih studija zasnovanih na americkom nacinu skolovanja, dva austrijska i jedan britanski univerzitet, i to ne pominjem da bih se pohvalio, nego jer sam na osnovu svog iskustva dosao do slicnih zakljucaka vezanih za polozaj drustvenih nauka u JE danas, a sto se tice istog problema sa nesto drugacijim nijansama i u EU. Moje misljenje o glavnom problemu drustvenih nauka na prostoru bivse ex-yu je da je ta oblast tokom socijalizma bila ideoloski snazno upravljana u jednom pravcu pa je to postalo mesto za regrutaciju elite koja ce opravdavati ioanako nedodirljivu vlast. To je posebno pogodilo nauke u kojima se zahteva kriticko misljenje, gde je tipican primer istorija. Posle toga, u post-socijalizmu ionako dolazi do krize ranijih odnosa i stara elita pokusava samo da ocuva svoj polozaj i tu se, da budem blag, slabo sta desava u naucnom smislu. U tom kontekstu se pojavljuju i neke alternativne akademske institucije vodjene idejom kako treba samo kopiratu curriculum iz US i sve ce se reformisati samo od sebe. Problem sa ovim stilom je da smo dobili mnogo losih kopija negde drugde stvorenih teorija, gde je opet jedan klasican primer poststrukturalizam. U JE danas valjda ima vise poststrukturalista nego u Francuskoj i US zajedno.. Naravno da pomalo pojednostavljujem pricu, ali slazem se da je nuzno da se pokrene prica i planski trazi resenje, jer je prostor zacepljen mnogim neradnicima, foteljasima, kvazinaucnicima (opet istorija najbolji primer, ali vidim predvidjena kategorija Avanti Popolo) ali i onima koji su se zaglavili u kopiranju, cime necu reci da ne postoje i vredni ljudi, ali im treba dati prostora i vazduha.
Drugi problem je kako se odnositi sa trendovima planiranja nauke i studija, posebno danas kad imamo premoc ono ga sto se moze nazvati anglikanskim pristupom (ne znam da li se pitanje od gore Kako zaštiti nauku od „ancilizma"? trebalo odnositi na to). Ja mislim da britanski sistem na univerzitetima ovde dosta dobro funkcionise, ali da ni to nije potrebno jednostavno prosiriti po celoj EU sto se na neki nacin radi bolonjskim procesom. Sistem u Austriji i Nemackoj pruza neke mogucnosti kojih nema u UK i to tamo opet dobro funkcionise i ne znam sto bi se odjednom ukinulo. I tu treba da postoji dijalog a promene su ionako uvek nuzne. Ali na zalost ni u ovim zemljama oni koji prave reforme ne zanimaju se za sustinske probleme, jer misle ako prihvatimo njihov stil onda cemo da budemo uspesniji na trzistu, a to je carobna rec. Naravno da postoji i problem premoci jedne ili druge naucne kulture, pa je danas zbog jezika anglikasnki sistem (da uopstim) sigurno u mnogim poljima u prednosti i sluzi kao obrazac, sto je dovelo do pozicioniranja UK kao centra i svega ostalog kao provincije. A to se oseti u razgovorima sa ljudima sa neUK univerziteta.

pozdravljam inicijativu.

hypatia 23:19 28.11.2008

Re: Nauka u Jugoistočnoj Evropi

Kojim će se pravcima razvijati zavisi od onih koji se budu uključili u raspravu. Ova tvoja zapažanja (dobra zapažanja) možeš objaviti na Forumu i tako uticati na pravac.
Ideja foruma nije da okupi samo i isključivo naučnike - već sve intelektualce i pripadnike akademske zajednice. Verujem da i studenti, ali i ljudi iz ostalih profesija, koji nisu profesionalni naučnici, ali su u posrednoj ili neposrednoj vezi sa naukom, imaju ponešto da kažu o stanju u nauci i obrazovanju, dakle - poziv za učešće na forumu važi i za njih.
Jedini uslov je da učešće ne bude anonimno. Pravo na anonimnost ima samo administracija, ali se ona ne uključuje u polemike, već je zadužena za održavanje foruma (te stoga i ima tu privilegiju).
Dakle, dobro došli su i oni koji nisu naučnici po profesiji, ali mogu da o raznim temama iznesu svoja argumentovana i kvalitetna zapažanja. Takođe, mogu postavljati i pitanja, valjda će se naći neko da odgovori na njih.

Neues aus der Nachbarschaft 23:36 28.11.2008

Re: Nauka u Jugoistočnoj Evropi

Da, da, kontam, hvala na informacijama. A nije ni vazno da li ce biti odgovora odmah na pocetku na sva pitanja, mozda bolje da se sto vise pitanja pojavi.

cvele72 23:51 28.11.2008

Re: Nauka u Jugoistočnoj Evropi

Jedini uslov je da učešće ne bude anonimno. Pravo na anonimnost ima samo administracija, ali se ona ne uključuje u polemike, već je zadužena za održavanje foruma (te stoga i ima tu privilegiju)

A za to je zaduzena Hipatija koja ce Vam ostaviti 10 najtezih bitanja iz vase bio i bibilo grafije...Dobrodosla o Hipatijo na blog!

hypatia 00:06 29.11.2008

Re: Nauka u Jugoistočnoj Evropi

Hvala, Cvele.
Nije bilo baš deset pitanja, bilo ih je ukupno pet pre nego što se kapija foruma otvorila. A ostala su bila čista (ženska) radoznalost.
Da, dobro je što si me podsetio - da bismo sprečili mogućnost lažnog predstavljanja, budući učesnik Foruma najpre ostavlja pozdravni post na za to predviđenoj temi: Predstavljanje novih članova http://blowroom.yuku.com/forums/84/t/Novi-lanovi.html
Nakon toga, administraciji šalje mail sa zvanične mail adrese (na hypatiaxyz@gmail.com) i potom može da učestvuje na forumu.
Jednostavniji način jeste lična preporuka i najava - npr. preko Cveleta (eto tebi novog zaduženja) ili nekog od članova koji su već učesnici foruma. Ovo je spisak aktivnih članova http://blowroom.yuku.com/domainstats/activemembers/t/Active-Members.html - pa ako nekog poznajete, skraćujete proceduru.
Iskreno mi je žao zbog ovako komplikovanog načina, ali ipak - moramo voditi računa o zaštiti identiteta, baš zbog toga što učesnici nisu anonimni. Pa, unapred hvala na razumevanju, nadam se da vas to što učesnici nisu anonimni i to što morate da prođete malu proveru, neće odvratiti od učešća na forumu.
Jer ideja foruma nije samo da komentarišemo i da to ostane bez ikakvog efekta na budući položaj nauke, već da svojim ličnim i javnim, iako neinstitucionalnim angažmanom utičemo na to da se neke stvari promene.

cvele72 01:01 29.11.2008

Re: Nauka u Jugoistočnoj Evropi

Hvala, Cvele.
Nije bilo baš deset pitanja, bilo ih je ukupno pet pre nego što se kapija foruma otvorila.

Deset zvuci biblijski... naravno salim se pristup uopste nije tako komlikovan naprotiv bilo je zanimljivo cak bi ste mogli da ostavite to kao nekakv ritual i da to nazovete recimo Sfinga ili tako nekako....

dilan_dog_93 23:09 28.11.2008

pozdravljam

nisam procitao sve,
ali mi deluje jako zanimljivo

Dilan Dog

Goran Nikolić 23:53 28.11.2008

Pitanje za filozofesu

Primate li spekulativne ekonomiste ?

hypatia 00:07 29.11.2008

Re: Pitanje za filozofesu

Što spekulativnije, to bolje.

hypatia 00:10 29.11.2008

Re: Pitanje za filozofesu

Što se tiče pitanja o forumu postoji i podforum Forum Publicum http://blowroom.yuku.com/forums/66/t/Public-Forum.html.

Goran Nikolić 01:09 29.11.2008

Re: Pitanje za filozofesu

Što spekulativnije, to bolje.

Onda sam na pravom mestu. Vidimo se na ulazu odoh da se spremam za pitanja....

hypatia 01:14 29.11.2008

Re: Pitanje za filozofesu

Nista ne brini, upravo proucavam tvoju bio-bibliografiju.

hypatia 01:18 29.11.2008

Re: Pitanje za filozofesu

Naravno, moras prvo da napravis svoj Yuku profil, ako ga vec nemas: http://blowroom.yuku.com/signup/me/Step-1.html

markonio92 02:07 29.11.2008

Hmm

"Kako zaštititi društvo od nauke"? - glasi pitanje koje je Paul Feyerabend svojevremeno postavio. Iako na prvi pogled jeretički i anarhistički - ovaj Feyerabendov tekst otvara široku problematiku zaštite društva i nauke od ideologija i dogmatizma, uključujući i naučni dogmatizam.

Je l' se to meni čini, ili ovaj pasus nema baš previše smisla?

DejanOz 03:41 29.11.2008

Re: Hmm

markonio92
Je l' se to meni čini, ili ovaj pasus nema baš previše smisla?

Feyerabend described science as being essentially anarchistic, obsessed with its own mythology, and as making claims to truth well beyond its actual capacity. He was especially indignant about the condescending attitudes of many scientists towards alternative traditions. For example, he thought that negative opinions about astrology and the effectivity of rain dances were not justified by scientific research, and dismissed the predominantly negative attitudes of scientists towards such phenomena as elitist or racist. In his opinion, science has become a repressing ideology, even though it arguably started as a liberating movement. Feyerabend thought that a pluralistic society should be protected from being influenced too much by science, just as it is protected from other ideologies.

(ukratko, po njemu, drustvo treba da je zasticeno od svih ideologija, osim ideologije postmodernizma).

hypatia 08:44 29.11.2008

Re: Hmm

Čini ti se.

Smisao Fajerabendovog teksta jeste, između ostalog, u tome da je nauka, koja je započela kao borba protiv "mitova", i sama u jednom trenutku stvorila mit o sebi. Naravno, sa Fajerabendovim stavovima se može i treba polemisati, jer ne treba mitologizovati ni Fajerabenda, ni postmodernizam, pa čak ni društvo.

Ukratko, ako neko napiše, kao Fajerabend : "Kao po pravilu, oni ubrzo nameću ropstvo koje je još gore, zato što je sistematičnije, od vrlo labavog ropstva koje su uklonili.", onda je verovatno svestan opasnosti da "zadrti i uskogrudi oslobodioci" mogu iskoristiti ili čitati i njegove reči kao nametanja nove ideologije.

I, preporučujem pažljivo čitanje - naime gore piše "ovaj Feyerabendov tekst otvara široku problematiku ", što ne znači da piše: "Mi smo sledbenici Fajerabenda i sve što je on napisao prihvatamo kao jedino smisleno", već znači da poziva na polemiku.
Međutim - cilj ovog bloga je bio da raspravu o tim temama prenese na forum, koji je tome posvećen i gde se može raspravljati i o nekim naučnim pojmovima i ispitivati njihova smislenost i upotreba, kao i o nekim naučnim metodama, pa i "modama". A ja se nadam da se o tome može raspravljati i bez zaklona anonimnosti.

DejanOz 11:41 29.11.2008

Re: Hmm

hypatia
... nauka, koja je započela kao borba protiv "mitova"...

Mislio sam da nauka ima neke veze sa naporom da se razume i objasni svet. Nisam znao ovo za borbu protiv mitova.

Ne mislim da se samo meni "cini" da je cilj filozofske postmoderne i Feyerabenda oslobodjenje drustva od svih ideologija (osim postmodernizma). PoMo je "zvezda na zalasku", no, bez obzira, nisu ga za dzabe zvali "authoritarian anti-authoritarianism".

hypatia 13:33 29.11.2008

Re: Hmm

Pa, dobro - recimo da je započela kao "kritika mita", to bi bio precizniji termin.

Dejane, "Čini ti se" se odnosilo na pitanje da li je rečenica besmislena, te taj odgovor nije bio upućen tebi. PoMo je zanimljiva zvezda na zalasku, koja zalazi pre nego što je dobila definiciju, a "authoritarian anti-authoritarianism" je jedna od mogućih, zavisi od toga (kao i u svemu, valjda) ko čita, ko tumači i kako tumači postmodernizam.
No, tema ovog bloga nije bila kritika ili pohvala postmodernizmu - nego otvaranje novog foruma. Jedino ako je tvoj komentar zazvan time što ti se čini da je forum "postmodernistički" (opet, ma šta to sve značilo).

Ukoliko je to u pitanju - odgovor je: forum nije zamišljen kao "postmodernistički" niti kao anarhistički, a Fajerabendov stav je tu samo kao polazište za razmišljanje (koje može uključivati i kritiku Fajerabenda) a ne kao "programski" stav foruma.
Dakle, dobrodošli su i postmodernisti i antipostmodernisti i post-postmodernisiti (ko god) ukoliko ih zanimaju raznovrsna pitanja iz različitih naučnih oblasti, kao i pitanja nauke o samoj sebi.
Budući da mi se čini da tebe zanima tema postmodernizma, sa zadovoljstvom ću pratiti tvoja razmišljanja . Kao i razmišljanja o tome kako se sve antitotalitaristički poklič ili zahtev za slobodom može preobraziti u totalitarizam.
Hvala.

lonnol 22:43 30.11.2008

Re: Hmm

hypatia

Smisao Fajerabendovog teksta jeste, između ostalog, u tome da je nauka, koja je započela kao borba protiv "mitova", i sama u jednom trenutku stvorila mit o sebi. Naravno, sa Fajerabendovim stavovima se može i treba polemisati, jer ne treba mitologizovati ni Fajerabenda, ni postmodernizam, pa čak ni društvo.

Naravno da nauku danasnjice sastavlja hrpa mitova. Mito o nepogresivosti nauke. Mit o tome da ce nauka razresiti sve probleme covecanstva. Mit o tome da nam nauka moze dati odgovore na sva velika pitanja covecanstva. I tako dalje. Bez problema mozemo dakle zakljuciti da je nauka stvorila mit o sebi. Inace, zar je to nekome iole inteligentnom pod znakom pitanja?

hypatia 01:58 01.12.2008

Re: Hmm

Ne bi trebalo da bude, ali ljudi veruju u razne mitove i stalno proizvode nove. Ukljucujuci i mit o tome da mit moze biti "ukinut" , ili u mit o inteligenciji.

Gonzo92 20:59 01.12.2008

Re: Hmm

Feyerabend described science as being essentially anarchistic, obsessed with its own mythology, and as making claims to truth well beyond its actual capacity.

Nauka (naucnici) nikad nista ne tvrde bez dokaza. On neka blagoizvoli oboriti iste.

He was especially indignant about the condescending attitudes of many scientists towards alternative traditions. For example, he thought that negative opinions about astrology and the effectivity of rain dances were not justified by scientific research, and dismissed the predominantly negative attitudes of scientists towards such phenomena as elitist or racist.

On pretpostavljam, ima dokaze da prizivanje kise izaziva kisu? BTW astrologija ne radi, to je masu puta dokazano, ali se budale i neznalice i dalje pecaju na to. Tvrditi da je rasista neko ko ne veruje u manitua, bajanje itd je krajnje bezobrazno.

In his opinion, science has become a repressing ideology, even though it arguably started as a liberating movement. Feyerabend thought that a pluralistic society should be protected from being influenced too much by science, just as it is protected from other ideologies.

Nauka nije ideologija, pa ne moze biti ni represivna ideologija.

ukratko, po njemu, drustvo treba da je zasticeno od svih ideologija, osim ideologije postmodernizma

Sve tece, sve se menja, a na kraju svega je marksizam. Pardon, postmodernizam.

Banuj me, ali skoro gluplji tekst nije bio na ovom blogu.

lonnol 00:28 02.12.2008

Re: Hmm

Nauka (naucnici) nikad nista ne tvrde bez dokaza. On neka blagoizvoli oboriti iste.

A zar to znaci da ono sto naucnici tvrde uvek i biva istina? Zar dokazi jesu istina? Zar naucnici ponekad i ne natezu dokaze kako bi malo "pomogli" potvrđivanje njihove hipoteze? Ako tako slepo verujemo u nauku, zasto onda gubimo vreme na proveravanje postavljenih teorija?

On pretpostavljam, ima dokaze da prizivanje kise izaziva kisu? BTW astrologija ne radi, to je masu puta dokazano, ali se budale i neznalice i dalje pecaju na to. Tvrditi da je rasista neko ko ne veruje u manitua, bajanje itd je krajnje bezobrazno.

Jesi li ti citao Feyerabenda ili wikipediju?

Nauka nije ideologija, pa ne moze biti ni represivna ideologija.

A zasto nauka ne moze biti ideologija?

ukratko, po njemu, drustvo treba da je zasticeno od svih ideologija, osim ideologije postmodernizma
**************************************
Sve tece, sve se menja, a na kraju svega je marksizam. Pardon, postmodernizam.

I ko kaze da se neko mora Feyerabendom slagati u svim njegovim stavovima? Mi se cak i ne moramo nicim sloziti ali to ne znaci da o nekim njegovim idejama ne treba raspravljati. Tu se valjda vidi razlika izmedju humanisticke i takozvane tehnicke inteligencije ...

Gonzo92 00:39 02.12.2008

Re: Hmm

Da ne idem u detalje, izvoli pruzi dokaz da prizivanje kise izaziva kisu.

hypatia 00:45 02.12.2008

Re: Hmm

Gonzo, ja se izvinjavam, ali meni se cini da ti polemises sa tekstom o Fajerabendu sa Wikipedie: http://en.wikipedia.org/wiki/Paul_Feyerabend, buduci da citiras i komentarises delove tog teksta.

Mogu i mene da banuju

, ali meni se opet cini da treba razlikovati nekoliko stvari:
1.Tekst o Fajerabendu (izvor necu da komentarisem) jos nije Fajerabendov tekst.
2. To sto neko iskoristi neki stav iz Fajerabendovog teksta kao uvod za problematiku o odnosu drustva i nauke (a i nauka je deo "drustva", mislim, valjda još nismo izopšteni), jos ne znaci da je "fajerabendista", "postmodernista", a jos manje "marksista".

Sklonost da se tako lako donose stavovi bez podrobnijeg uvida u ono o cemu govoris (a veruj mi da Wikipedia nije pravo mesto na kome ces se informisati o toj problematici), meni je malo cudna.
Kao i sklonost da se tekst o forumu koji je namenjen humanistickim i drustvenim naukama poistoveti sa jednom recenicom iz Fajerabendovog teksta, pa da se potom Fajerabendovi stavovi poistovete sa tumacenjem iznetim na Wikipediji, pa da se konacno sve to izjednaci sa marksizmom, i da se nakon svih tih skokova dodje do zakljucka da glupljeg teksta nije bilo.
Necu da ocenjujem mudrost tvog posta, ali cudnovatije sklonosti nisam videla.

Uzgred, ako si vec sklon da tako lako zakljucujes, deder zakljuci nesto o ovom:
" Ideologije mogu da se iskvare i postanu glupave religije. Pogledajte marksizam. "

Ovo je rečenica Pola Fajerabenda. Rečenica u kojoj on marksizam naziva iskvarenom ideologijom i glupavom religijom.
Iz toga se, svakako, po nekoj čudnovatoj logici može izvesti i zaključak da je Fajerabend marksista.
Jer, ukoliko se zaključuje da je svako ko pomene Fajerabenda "fajerabendista" ="postmodernista" ="marksista", a da je tekst o otvaranju novog foruma zbog tog pominjanja Fajerabenda (a Fajerabend = članak na Wikipediji o Fajerabendu=glup) najgluplji od svih do sada, onda se, u to vec ne sumnjam, moze izvesti i zaključak da samo pominjanje marksizma (cak i ako za njega kaze da je glupava religija) čini Fajerabenda (i svakog ko ga citira ) marksistom.

Svašta se još može zaključiti na taj način, ali bitno je da ti nisi banovan i da si ovde pametno razotkrio jednu marksističku zaveru , koja je očigledna još iz naslova "Naučnici svih zemalja, ujedinite se". Pa ko tu još ne bi prepoznao marksizam, živ ti nama bio.

Ja mislim da sada svi možemo da ti se zahvalimo što si nam otkrio jednu veliku istinu, a ja bih i date pitam da li i tebe već samo pominjanje marksizma čini marksistom. I još par pitanja - da li je marksizam ideologija? Da li je marksizam istovremeno pretendovao na to da bude i naučna teorija, pa je kao takav i bio prihvatan?
I na kraju krajeva, da li je prvi put da jedna ideologija (iskvarena ideologija ili religiozna glupost, kako to naziva Fajerabned) pokušava da se predstavi kao naučna teorija, pa bogme i da u tome uspe?
Razmisli malo o tome, ali nemoj da tražiš odgovor na Wikipediji. Postoje i drugi načini.
A sto se tice dela o astrologiji, moram prokomentarisati i tvoju reinterpetaciju interpretacije sa Wikipedije. "Elitizam" i "rasisazm" se odnosi na stav zapadnog čoveka prema drugim civilizacijama i može se sažeti u ovaj Fajerabendov komentar: "Levi Stros nas je naterao da shvatimo da zapadna misao nije jedini usamljeni vrhunac ljudskih dostignuća, kako se nekad verovalo. "
I da, astrologoija ne funkcioniše, ali se pokazalo da ne funkcionišu ni neke naučne teorije koje su dugo bile smatrane tačnim. Istorija nauke se može posmatrati i kao istorija pobijanja naučnih "istina".
Međutim, sve to nije važno - jer ti si došao do epohalnog zaključka da je Fajerabend marksista koji pri tom veruje u astrologiju. I ja ti čestitam.

Gonzo92 00:49 02.12.2008

Re: Hmm

hypatia
Gonzo, ja se izvinjavam, ali meni se cini da ti polemises sa tekstom o Fajerabendu sa Wikipedie: http://en.wikipedia.org/wiki/Paul_Feyerabend, buduci da citiras i komentarises delove tog teksta. .

Ne, nisam citirao sa wikipedie, vec direktno sa ovog bloga, DejanOz. Replicirao sam ocigledno na citat sa wiki, mada to nisam ni znao :)

P.S. Ono o Marksizmu je bila moja ironija, na primedbu o postmodernizmu, nisam imao nameru da povezem Feyerabenda sa marksom. Cisto sam replicirao Dejanu.

I da, astrologoija ne funkcioniše, ali se pokazalo da ne funkcionišu ni neke naučne teorije koje su dugo bile smatrane tačnim

E, upravo je ovde razlika izmedju nauke (koja ima metode, a iste se usavrsavaju) i sarlatanstva tipa astrologija, shamanstvo, prizivanje kise i ostali rituali.

hypatia 00:53 02.12.2008

Re: Hmm

Ja i nisam rekla da si ti citirao, već da mi se čini da ti polemišeš sa tekstom sa Wikipedie.

hypatia 00:59 02.12.2008

Re: Hmm

Nego, to nije ni važno, meni je zabavna činjenica da su Goran i Srđan ovde objavili tekst o novom forumu, da bismo raspavu o ulozi i položaju nauke vodili na forumu, kad ono - ispalo je da smo temu sa foruma preneli na blog. Valjda je svima jednostavnije da iznose stavove kad su anonimni. Ali dobro... Ohrabriće se valjda po neko da štogod i neanonimno napiše. Jednog dana...

U svakom slučaju, pominjanje Fajerabenda je postiglo cilj - očigledno je da čak i samo pominjanje njegovog imena i jedne njegove rečenice još uvek može da izazove polemiku , dakle, to je bio dobar potez. Gonzo, Dejane, hvala vam sto ste, iako anonimno, potvrdili ovu pretpostavku.

hypatia 01:14 02.12.2008

Re: Hmm

Čekaj, Gonzo, pa zar ti misliš da i šarlatani nemaju metode i da ih ne usavršavaju.

A ona poplava astroloških tumačenja direktno sa TV-a, sa sve laptomom ispred sebe.
Razumem ja šta ti hoćeš da kažeš, ali probaj da shvatiš da je ono interpretacija sa Wikipedije malo,khm, površna.
Evo izvornog Fajerabendovog stava - sa kojim se, opet ,može polemisati:

"Naučna astronomija bila je čvrsto zasnovana na Ptolomeju i Aristotelu, koji spadaju među najveće umove u istoriji zapadne misli. Ko je oborio njihov dobro argumentovan, empirijski adekvatan i precizno formulisan sistem. Philolaos, ludi pitagorejac iz prepotopskih vremena. Kako se desilo da je Philolaos mogao da napravi takav povratak na scenu? Zato što je našao sposobnog branioca: Copernicusa. "

Čini mi se da je Fajerabend hteo da kaže da postoji opasnost od apriori dominantne pozicija nauke u društvu. Jer , ukoliko ona nije u stanju da izdrži proveru, pa i borbu sa raznim vidovima pseudonauke, tako što će se sama izboriti sa njima dobrim kontrargumentima, nego će se zaklanjati iza svog autoriteta , onda može da se preobrazi u ideologiju koja se više ne preispituje i ne istražuje, nego udobno živi na stečenim pozicijama.
Jednom rečju - on nije "protiv nauke", a za " astrologiju", nego je za nauku koja nece izgubiti svoju suštinu neprekidnog istraživanja i preispitivanja sopstvenih pretpostavki, pa i sopstvenih metoda.

Gonzo92 01:33 02.12.2008

Re: Hmm

Čekaj, Gonzo, pa zar ti misliš da i šarlatani nemaju metode i da ih ne usavršavaju

Horoskop je nemoguce usavrsiti.

Čini mi se da je Fajerabend hteo da kaže da postoji opasnost od apriori dominantne pozicija nauke u društvu. Jer , ukoliko ona nije u stanju da izdrži proveru, pa i borbu sa raznim vidovima pseudonauke, tako što će se sama izboriti sa njima dobrim kontrargumentima, nego će se zaklanjati iza svog autoriteta , onda može da se preobrazi u ideologiju koja se više ne preispituje i ne istražuje, nego udobno živi na stečenim pozicijama.

Nauka jeste u stanju da zdrzi proveru, i to upravo odbacujuci prethodne greske, time sto se neprekidno preispituje i usavrsava.

hypatia 01:41 02.12.2008

Re: Hmm

Ali da bi izdržala proveru, ta provera mora da postoji. Drugim rečima, dok god postoje različita mišljenja o naučnim teorijama, naučnim stavovima i naučnim metodama - nauka može da napreduje.Onog trenutka kada neka naučna teorija ili naučna metoda proglasi sebe konačnom "istinom" i odbija da bude proverena, ona počinje da se preobražava u ideologiju.
Sada je samo pitanje kako ubediti državu, medije, izdavače etc... da toj naučnoj polemici i naučnoj proveri nauke i naučnih stavova daju , ako ne više, a ono jednako prostora kao i astrolozima, tarotistima, pseudonaučnicima i ideolozima. Ali i da ubedimo neke naučnike da malo izađu iz kabineta i povedu tu polemiku.
Da nastavimo o tome raspravu na forumu, postoji podforum posvećen tome, ili ćemo i dalje ovako, anonimno?

Gonzo92 01:49 02.12.2008

Re: Hmm

Onog trenutka kada neka naučna teorija ili naučna metoda proglasi sebe konačnom "istinom" i odbija da bude proverena, ona počinje da se preobražava u ideologiju

Nauka nista ne proglasava za konacnu istinu.

BTW, najbolje da prekinemo.

hypatia 01:56 02.12.2008

Re: Hmm

Ok, možemo, ali ja bih da završim jednim pitanjem.
Tvoj stav glasi: Nauka ništa ne proglašava za konačnu istinu.
Pretpostavljam da ti taj stav smatraš istinitim.
Ako ga smatraš istnitim, da li to znači da ti tvrdiš da je (konačna) istina o nauci ta da nauka ništa ne proglašava za konačnu istinu.
Da li je ovo naučni stav i ako jeste - kako se do njega došlo. Ili je ovo uverenje?
Naravno, ne moraš da odgovoriš, možemo i da prekinemo. Pozdrav.

Gonzo92 19:58 02.12.2008

Re: Hmm

Tvoj stav glasi: Nauka ništa ne proglašava za konačnu istinu.
Pretpostavljam da ti taj stav smatraš istinitim.
Ako ga smatraš istnitim, da li to znači da ti tvrdiš da je (konačna) istina o nauci ta da nauka ništa ne proglašava za konačnu istinu.

Pazi, ovo nije isto sto i paradox "znam da nista ne znam". Negacija od "Nista nije konacna istina" je "bar jedna tvrdnja moze biti netacna". Prema tome moze biti tacno da "Nauka ništa ne proglašava za konačnu istinu."

Nauka ne tvrdi da je ista 100% istina, naucne metode ukljucuju masovne empirijske provere. To sto naucnici nekad koriguju ili napustaju svoje stavove je pohvalno. Kad se kaze da "prizivanje kise ne izaziva kisu" to znaci da je otprilike 16237000000000000000000 puta verovatnije da ne izaziva nego da izaziva. A to opet ne znaci da su shamani u pravu.
kako sam dosao do ovoga: Introspekcijom i meditacijom do Direktne Spoznaje.
Pozdrav i tebi.

hypatia 22:39 02.12.2008

Re: Hmm

Niko nije ni rekao da ovaj stav ima istu strukturu kao stav: znam da nista ne znam.
Druga bi stvar bila kada bi iskaz glasio "Nauka proglasava da je konacna istina to da nauka nista ne proglasava za konacnu istinu."
Buduci da to ne proglasava nauka (a morali bismo definisati i sta podrazumevamo sve pod tim pojmom), vec to kazes ti, i to na osnovu introspekcije i meditacije, stvar je sasvim u redu. I ja to prihvatam kao tvoj licni stav, cija tacnost zavisi i od toga na koji nacin ti odredjujes znacenje termina nauka.

U svakom slucaju, mnogo mi se vise svidja ovaj tvoj odgovor nego ona polemika sa Wikipedijom. Dobra stvar ta introspekcija.
Hvala.

lonnol 08:44 03.12.2008

Re: Hmm

Gonzo92

Pazi, ovo nije isto sto i paradox "znam da nista ne znam". Negacija od "Nista nije konacna istina" je "bar jedna tvrdnja moze biti netacna". Prema tome moze biti tacno da "Nauka ništa ne proglašava za konačnu istinu."

Pa ako se ne varam izjava "bar jedna tvrdnja moze biti netacna" nije negacija tvrdnje "Nista nije konacna istina". Ako nista nije konacna istina onda znaci da svaka tvrdnja moze biti netacna. A ovde dopustamo da bar jedna tvrdnja moze biti netacna. A ako je barem jedna netacna, dopusta se mogucnost da su i sve netacne pa tako nista nije konacna istina. Sto ce reci, ova tvoja "negacija" u stvari moze ukljucivati i tvrdnju cije negacija bi trebala da bude.

hypatia 10:03 03.12.2008

Re: Hmm

Gonzo, ala mi ovde vodimo ucevne rasprave.

Ovde nije ni bilo reci o tvrdnji "bar jedna tvrdnja moze biti netacna", odnosno - nije se od toga krenulo, nego je bilo reci o ( potencijalnom) samoreferencijalnom iskazu, koga si ti , nakon introspekcije

, dobro izbegao.

Zato sam te i pitala da li je to tvrdnja nauke, ili je to tvoje uverenje. Na svu srecu, nauka se ne bavi ili ne bi trebalo da se bavi "konacnim" istinama.
Da li se sada razumemo?
Poenta je bila u tome da Izricati konacne i sveobuhvatne tvrdnje o nauci samoj, nije bas naucni stav (ili nije naucni stav nauke kakvu poznajem). Ova rasprava ne bi ni otpocela da si od pocetka formulisao iskaz "bar jedna tvrdnja moze biti netacna", a da se nisi zatrcao sa iskazom "Nauka tvrdi da nijedna istina nije konacna istina". Jer u prvom slucaju imamo posla sa mogucnostima i sa drugacijim obimom pojma ("bar jedna tvrdnja moze"

, a u drugom imamo posla sa univerzalno negativnim stavom (nijedna nije), a to nije tako mala razlika.
Nego, da li je ovo pravo mesto za raspravu o tome?