Nostalgija u meni

Juče je bio dan Republike. Praznik, sada nepostojeće zemlje. Praznik koji to više nije.

Tuga koja me hvata nedeljom, počela je još juče. I na tom fantastičnom FB našla sam još prijatelja, iz cele ex Yu.

Ni sama ne znam da li sam jugonostalgičarka,mada, to uopšte nije važno. 

Važno je jedino što ljude ne gledam po naciji, ili političkom opredeljenju, već na prvom mestu kao ljude..dobre i loše, pametne i one manje pametne...etc..

Post je haotičan, baš kao i moje misli. One sada lete do Sarajeva, prelaze preko Mostara, stižu u Zadar, vraćaju se u Vranje, lutaju ka salašima moje ravnice, doleću u moj Beograd.

Sećam se davne 1984. i Zimske Olimpijade i " Vučka ". 

Ne zaboravljam ukus " Kinderlade ", pamtim Zagorkine knjige. U meni još živi duh zaboravljenih vremena.

Oliver Mlakar, Goran Milić, Valentino, Kema, moj najdraži Tifa.

A pre svega i iznad svega - Sarajevo.

Još u meni živi nada da ću prošetati Baščaršijom i lutati do onih in kafića, svratiti do Koševa i Grbavice.

Uživajte u ovom danu.